Odštampajte ovu stranicu
Cirkularna / kružna ekonomija kao faktor razvoja u ruralnim područjima

(Naše partnerske organizacije: Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje, afirmiše):

*****

* Neminovnost je da se sela, kao i društva, čiji su deo, neprestano menjaju. Tempo i rezultati tih promena razlikuju se kroz istoriju, a vidljivi su u društvenoj strukturi sela, podeli rada, obrascima društvenog, kulturnog i političkog delovanja, izgledu samog prostora i međuljudskim odnosima

Kada govorimo o selu, razvoj podele rada uslovio je, pre svega, transformaciju ruralne ekonomije. Tradicionalna ruralna ekonomija dobija obrise moderne ruralne ekonomije, što aktivno prati modernizacija ruralnih društava, kroz modernizaciju poljoprivredne proizvodnje. Udaljavanje od poljoprivrede događa se usled uviđanja ekonomskih niša koje se baziraju na lokalnim resursima. Posledice ovakvih tokova vidljive su u ruralnoj društvenoj strukturi: u tradicionalnom selu vidljiva je zatvorena vertikalna društvena struktura sa relativno manjim brojem društvenih slojeva, dok u savremenom selu taj broj se povećava, a pokretljivost ruralne populacije raste. (Čikić, 2015)

„Prethodne industrijske revolucije, počev od XVII veka pokrenuli su, prvo, parna mašina i prelazak sa ručne na mehaničku proizvodnju (1760-1830), potom električna energija i masovna proizvodnja (1850), a treću koja počinje od sredine XX veka razvoj elektronike, informacionih tehnologija i telekomunikacija.“ (Šajin i dr., 2018) Danas, svoj mah uzela je i IV industrijska revolucija, koja se bazira na primeni savremenih tehnologija u svim fazama proizvodnje, i kao takva ona menja naš način života, načine rada i međuljudske odnose. Svaka prethodna revolucija menjala je društvenu strukturu i organizaciju, bez obzira na to u kojim sredinama ljudi žive. Otvorili su se novi horizonti; pored eksploatacije standardnih izvora energije i materijala, sada naša znanja postaju jedan od glavnih resursa na koja se možemo osloniti. Menjamo svest o okruženju i uviđamo da je priroda naš pouzdan partner, a ne puko sredstvo eksploatacije.

Posmatrajući stanje u Srbiji, možemo istaći da, kada govorimo o sferi privrede, preovlađuje linearni model, koji prati tačno utvrđene korake: uzmi-napravi/koristi- odloži (eng. take-make/use- dispose). Dakle, privređivanje podrazumeva  trošenje dostupnih prirodnih resursa, njihovu preradu i oblikovanje u finalne ili poluproizvode, distribuciju i upotrebu i, na kraju, odlaganje. Ovakav model, koji zastupa kretanja materije i energije u jednom smeru, doprinosi povećanju emisiji štetnih gasova, zagađivanju zemljišta, voda, povećanju površina pod pustinjama, eksponencijalni rast otpada koji generiše industrijska proizvodnja i poljoprivreda, građevinarstvo, potrošačka kultura i način života ljudi. (Šajin i dr., 2018) Da bismo sprečili ovakve tokove, tradicionalnom, linearnom modelu moguće je suprostaviti novi koncept, koji odlikuje kružno kretanje energije.

Cirkularna bio-ekonomija je sistem obnavljanja, koji podrazumeva kruženje prirodnih materijala i energije i njihovu ponovnu upotrebu, čime se istovremeno štede prirodni resursi, a istovremeno stvara i dodatna bio-energija. Cirkularna ekonomija sledi logiku cikličnih procesa koji se odvijaju u prirodi. Reč je i o novim oblicima povezivanja između svih društvenih aktera: javnih -od države do lokalne samouprave; privatnih –od industrije/poljoprivrede do usluga; i civilnih (uz učešće svih građana). Stvara se prilika za nove oblike biznisa i poslovnih vrednosti, optimizaciju resursa i razvoj ekološke svesti, kao i za nova radna mesta i društvene aktivnosti. Samo neki pozitivni primeri primene cirkularne ekonomije u Srbiji su: Poslovni sistem Global seed iz Čuruga (bavi se organskom biljnom i stočarskom proizvodnjom, proizvodnjom organskih smeša za ishranu preživara, obnovljivim izvorima energije i brinu o zdravlju i dobrobiti životinja); očuvanje biodiverziteta - Đuro i Pavle Kucurski, ratari iz Stapara (bave se intenzivnom ratarskom proizvodnjom na oko 1000 hektara, a 2015. godine su počeli da gaje oko 200 grla tovne junadi kako bi obezbedili stajanjak za svoje oranice i sačuvali plodnost); Magacin Macura u Starim Banovcima (ova galerija nastala je u objektu bivšeg magacina koji je služio za skladištenje žitarica); itd. (Šajin i dr., 2018)

No, da bi ovakva promena prožela pore društva, potrebne su temeljne promene sistema obrazovanja, koje će biti usmereno na to da budućim generacijama približi prirodu kao partnera, pruži im visok nivo informatičke pismenosti i osposobi ih za kritičko razmišljanje.

Cirkularna ekonomija predstavlja šansu za ubrzan i kvalitetan razvoj privrede, a posebno poljoprivrede i ruralnih sredina. Možemo reći da je danas veliki broj seljaka promenio svoj način rada, i da je bar na neki način osavremenio isti. Međutim, zbog neznanja (nedovoljne informisanosti), nedostatka (finansijskih, mehaničkih, itd.) sredstava, interesa različitih ekonomskih i političkih aktera, upravo otežano kretanje ka novim strujama razvoja. Svakako je jedan on najvećih problema neznanje/nedovoljna informisanost ljudi o potencijalnom novinama, jer mnogi nemaju pristup detaljima vezanim za ovakve programe. Terminologija ih plaši, mnogi zakoni i uredbe koje su propisane nisu najbolje prilagođene lokalnim prilikama, što samo dodatno komplikuje i ometa nego što podstiče na razumevanje i promene. Uprkos pravnim regulativama, instrumenti za primenu su nerazvijeni, a mere nadzora i sankcija su uglavnom mrtvo slovo na papiru. (Šajin i dr., 2018)

Seljaku je zemljište oduvek bilo glavni izvor hrane, ali njegova preterana eksploatacija i neobnavljanje mogu dovesti do smanjivanja dostupnih obradivih površina, što ugrožava ljudske živote i biodiverzitet. Upotreba većih količina fosfornih đubriva, pesticida, razne ambalaže predstavljaju dodatnu opasnost po plodnost zemljišta. Ljudi su većinom svesni ovih opasnosti, ali često ne pronalaze adekvatno rešenje za ovaj problem, što ih stavlja u tešku poziciju. Potreba proizvodnjom je sve veća, a neophodni resursi polako bivaju degradirani. Cirkularna ekonomija pruža oružje za borbu, ali ona zahteva primenu novih tehnologija i modernizaciju društva, veće angažovanje svih aktera (posebno države i organa nadležnih za privredno-ekonomska pitanja), promenu svesti, dosadašnjih obrazaca ponašanja i biznis modela. Da bi ovakav model bio uspešan i promena vidljiva, vlast mora predstavljati odgovorna i sposobna politička elita (koja će Srbiju povezati s razvijenim svetom i uvesti je u velike ekonomske sisteme), lokalna vlast mora biti obrazovana i dobro organizovana, sistem obrazovanja mora stvarati obrazovan ljudski kapital, mora biti sprovedena reindustrijalizacija i stvoreni novi, povoljniji uslovi za proizvođače, itd. (Šajin i dr., 2018) Dakle, razvijati razumne i primenjive strategije, donete zakone adekvatno i savesno primenjivati, a pre svega formirati kvalitetan i jasan sistem informacija, koji će olakšati rad lokalnim samoupravama. 

Autor: Dejana Kulešević

Izvori:

Čikić, J. Transformacija ruralnosti i ruralnog prostora u savremenim društvima, u: Društvo i prostor. Epistemologija prostor. Društveni prostor i kulturnoistorijska značenja: zbornik radova. (2015)., priredili Pavle Milenković, Snežana Stojšin i Ana Pajvančić-Cizelj, str. 153-174, Beograd: Srpsko sociološko društvo: Institut za uporedno pravo; Novi Sad: Filozofski fakultet, str. 153-174.

Šajin, D., i dr. (2018). Napredak ka cirkularnoj ekonomiji u Vojvodini: pokretači i ometači eko-inicijativa, pregledna studija

Pročitano 188 puta
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…