Odštampajte ovu stranicu
Прича о писмености српског народа

* У  основној школи Братство Јединство у Сомбору током септембра библиотекарка Нада Љепојевић је у сарадњи са учитељицом 1-1, Горданом Везмар и учитељицама продуженог боравка Валеријом П. Николић и Снежаном Јовић одржала два огледна часа српског језика „Прича о писмености српског народа“ са ученицима од 1-4. разреда

Током предавања о писмености нашег српског народа истакла је да је Међународни дан писмености установљен још давне 1965. године и да га славимо сваког 8. септембра. Ћирилица је словенско писмо настало крајем деветог века у данашњој Бугарској.

Име је добила по Ћирилу, једном од словенске браће који су ширили хришћанство међу Словенима. Сматра се да је ћирилицу створио Климент Охридски, један од ученика Ћирила и Методија. Постоје неки истраживачи који тврде да је њен творац Константин Преславски, односно цар Симеон Велики.

Ћирилица је створена по угледу на грчко уставно писмо. Из овог писма су узети и знаци, а за гласове којих није било у грчком језику начињене су графеме по угледу на грчка и глагољска слова.

Као једноставније писмо од глагољице, која је старија по постанку, ћирилица је потискивала глагољицу и устаљивала се у Бугарској, Србији, Македонији, Русији.

Најстарији сачувани писани споменици на ћирилици су Бугарски натпис из 943. године пронађен у Добруџи, у Румунији, и Самуилов натпис из 993. године пронађен у селу Герману код Преспанског језера у Македонији.

Српски ћирилички споменици су Мирослављево јеванђеље с краја 12. века, Вуканово јеванђеље старца Симеона из прве деценије 13. века и Писмо Стефана Немање Хиландару из 1198.године.

Вук Стефановић Караџић (1787-1864) извршио је реформу српске ћирилице почетком 19. века. У избацивању полугласника и увођењу графема Њ и Љ Вук је наставио реформе које је започео Сава Мркаљ. Вукова фонетска азбука (назив према називу слова: А-аз, Б-буки) са 30 графема званично је прихваћена 1868. године. Данас је службено писмо у Србији.

Прва српска ћирилична књига је Октоих, осмогласник (текстови за литургијско појање у осам гласова у православној цркви). То је прва ћирилицом штампана књига објављена 1491.године у Кракову. Јеромонах Макарије штампао је Октоих 1494.године у штампарији Црнојевића на Цетињу. Ове књиге су инкунабуле, назив за све књиге штампане до 1500.године.

Током предавања је вођена дискусија о томе колико је писменост важна у разумевању света и свега што нас окружује, о учењу на даљину и важности дигиталне писмености и извођење закључка о лепоти и јединствености нашег језика.

Закључак је да нам писменост помаже у бољем разумевању света и стварности. Дигитална писменост нам шири границе читања књига и прикупљања информација и чињеница током образовања.

Након предавања први разред 1-1 Гордане Везмар  је нацртао-Једно слово, предмет и реч, а разреди од 1-4. из продуженог боравка су цртали украсно слово. На крају часа је направљен пано и изложба радова. Проглашен је најлепши рад и похваљено најлепше нацртано слово, а договорено је и да се током школске године у школској библиотеци настави истраживање и да се тако прошири знање о писмености, писму и језику нашег народа.

Бележи: Нада Љепојевић

Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор
(Сва ауторска права евентуалног даљег објављивања ове рубрике и њеног целовитог садржаја постављено на порталу Новог Радио Сомбора без упита и дозволе било које стране или појединца заштићена и задржана свим релевантним правним механизмима!)

Pročitano 286 puta

Galerija slika

We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…