Odštampajte ovu stranicu
* In memoriam * Inovator, dr Bogdan Maglić: ŽELIM DA SE SVE URADI JUČE!

Poštovani naši čitaoci i slušaoci, napustio nas je u subotu, 25. novembra 2017, gospodin Bogdan Maglić, jedan od najznamenitijih Somboraca. Posvećujemo ovom velikom imenu u znak trajnog sećanja i prijateljstva, intervju objavljen u progamu (sada ugašenog Radio Sombora), a prenosimo što smo uspeli da sačuvamo od večnog zaborava na stranicama u programu Novog Radio Sombora. Transkript intervjua sledi:

 
  • /Emitovano: sreda, 21. maj 2014/

     

  • Gospodin Bogdan Maglić, rođen 5. avgusta 1928. u Somboru, nuklearni fizičar svetskog glasa, za vreme svog nedavnog boravka u rodnom gradu, raspoložen, vitalan i neiscrpne energije, dao je intervju za Radio Sombor (emitovan u sredu, 21. maja 2014) koji prenosimo u celosti. Jedini je nuklearni fizičar srpskog porekla koji je otkrio elementarnu česticu. Iz osnovnih navoda bogate biografije - u Somboru završio osnovnu školu, sin narodnog poslanika, advokata Cvete Maglića, sa trinaest godina deportovan u ustaški logor, posle rata upisuje fakultet, a po završetku studija na Beogradskom univerzitetu 1950. zaposlio se u Institutu Vinča. U Sjedinjene Američke države odlazi 1956. kao stipendista UNESKO-a u glasoviti Masačusetski institut za tehnologiju.

     

    *          Želim Vam dobrodošlicu u studiju Radio Sombora, dobar dan, gospodine Magliću. Hvala Vam što ste za vreme svog kratkog boravka u Somboru ovih dana, odvojili vremena za susret sa nama. Pogotovo, a neminovno je da s obzirom na događanja ovih dana, započnemo time razgovor, što je i Vas pogodila najnovija kataklizma u kojoj Srbija odavno nije bila, ranjena poplavama, kao i šira regija. Vi, kao čovek neiscrpne snage, sazano sam već pripremajući se za ovaj razgovor, da želite da pokrenete jednu posebnu inicijativu za pomoć Srbiji, pa bih Vas zamolio za neke detalje.

    -           Dobar dan, eto, naša dijaspora se uvek, kao i u ovom slučaju ujedinila i uprkos raznim „zadžavicama“ među njima, uspelo je da budu prikupljene prilične svote za poplavama ugrožene, koje će sa malim zakašnjenjem, moram da kažem, da stignu ovamo, ali entuzijazam je tu isto kakav se odrazio ovde i koji pokazuje snagu naše nacije da se odupre teškoćama i da se organizuje, uprkos individualnih neslaganja. Milo mi je da imam priliku da se pojavim u programu Radio Sombora i moram da vam čestitam što ste u stanju da u ovim ograničenim uslovima držite dvadeset četiri sata dnevno program, malo je takvih stanica koje bi pod ovim uslovima imale dovoljno energije i entuzijazmada tako da rade.

    *          Hvala lepo, evo naročito znajući da je Radio Sombor 2007. godine - kada smo doživeli nesrećnu aukciju, privatizaciju koja i u većini drugih medija nije urodila plodom, od tada dvadeset šestoro zaposlenih preostalo danas samo šestoro – pa je utoliko značajnije kao što kažete, da smo uopšte i održali proizvodnju programa. To Vi cenite dakle, na svoj način, hvala Vam!

    -           Naravno, u celom svetu su mnoge radio stanice zatvorene, jer 2008. godine je nastala velika ekonomska kriza iz koje se Zapad još nije izvukao.

    *          Red je da kažemo ono što je najkarakterističnije sa početaka Vaše bogate karijere. Imali ste samo 26 godina kada ste magistrirali na Univerzitetu u Liverpulu, a već sa 30 ste doktorirali na prestižnom Tehnološkom institutu u Masačusetsu. Kako ste uspeli tako lako da savladate iskušenja, promene sredine? Mada – verovatno nije baš sve bilo tako jednostavno, ali kakav je bio Vaš recept za uspeh, u svom samom početnom stadijumu građenja svetske karijere visokog naučnika i atomskog fizičara ?

    -           Pa ja ne znam, nemam recept za uspeh i nemam recepte za pad, mislim da to ne postoji nigde, jedino što ja verujem i što sam naučio od svog oca: sve radi odmah, nikakvo odlaganje, nikako. I to mnoge moje saradnike veoma nervira, što želim da se sve uradi juče; imao sam jedan slučaj kad sam bio u Španiji, gde mi je moj španski saradnik rekao, „ti hoćeš sve da bude juče, to je nemoguće“, a jednoga dana sam pokazao da je to moguće jer kad je bilo u Španiji „danas“, pošto je razlika između Španije i Amerike devet časova, sa Kalifornijom (gde B. Maglić živi, prim.aut), pokazao sam da sam nešto odradio juče, na taj način što se nešto u Americi za mene obavilo ranije nego što se „promenio“ dan u Španiji, kroz smeh objašnjava Maglić. - Prema tome, tako sam dokazao da može nešto da se uradi juče...

    *          Dali ste mi ideju da napravimo jednu posebnu emisiju, na temu interakcije juče-danas-sutra, jer nažalost čini se da u srpskom mentalitetu ostaje i dan-danas ono večito, „pa ajde vidimo se sutra“, „uradićemo ’to i to’ znači, sutra“... ali kada biva najopasnija kao trenutno što je sada situacija – onda postajemo spremni i kadri. Da li treba zaista da se dogodi neko zlo, pa da shvatimo da moramo brže reagovati? I kako to večito „sutra“ prevazići?

    -           Najvažnije je to da prava stvar mora da se uradi u pravo vreme, prava stvar ako se uradi u „nepravo“ vreme je – neprava stvar. Prema tome, onog momenta kad ste inspirisani da nešto uradite – treba odmah i uraditi, jer sutra nećete imati onaj žar kojim biste to mogli da izvedete.

    *          Koliko Vam je za prvo snalaženje, osim talenta, rada i sopstvene inteligencije, pomoglo to što potičete iz ugledne građanske porodice i somborske sredine kulture i tradicije, čiji ste autentični pripadnik?

    -           Pa, ja mislim da društveno poreklo, da li potičete iz „bolje“ ili manje bolje porodice, u nauci uopšte nije važno... Nema jedan društveni sloj monopol nad mozgovima, mozgovi i talenti rastu svuda i smatram da je to jedna zabluda da poreklo, društveno, kao i materijalno poreklo određuje uspeh, naprotiv, u Americi ljudi koji su potpuno niskoga porekla su postigli velike visine.

    *          Održavali ste uvek redovne veze sa rodnim gradom, uprkos napornom radu, što dokazuje i činjenica da ste vrlo rano zaveštali dokumentaciju o Vašim najznačajnijim otkrićima u ovdašnjem Istorijskom arhivu u Somboru, u takozvanim posebnim kutijama. U čemu je zapravo ta moć Vaših jedinstvenih čestica, koje ste otkrili prvi u svetu – prevedeno sa visokonaučnog - na jezik „običnih ljudi“, da sve to bolje razumemo ?

    -           Kad čovek radi u fizici sistem takozvanih elementarnih čestica, motivacija je da nađemo od čega se mi sastojimo, od čega se sastoji naša krv, naše kosti, mi znamo da se sastoje od atoma i, znamo da se atomi sastoje iz jezgara, a ono što sam ja uradio je sledeće: mi smo razbijali atomska jezgra, da vidimo šta se u tom jezgru nalazi; možemo da kažemo, kao da imamo jednu glavicu luka, svaka generacija skine jedan po jedan sloj pa idemo dublje i dublje u materiju, i dok ne dođe do poslednjeg komada koji smo u mom slučaju osmislili da sam ja našao, posle toga je nađeno još mnogo drugih, manjih stvari. Drugim rečima, otkrivanje tajni prirode je kao skidanje sloja po sloja glavice luka, ali to se neprestano nastavlja i svaki put se kaže – ovo je poslednji i opet se nađe da nije.

    *          Pomerili ste pojedine zakone fizike, čak prirode. Zašto je zato značajno da mlada generacija naučnika s posebnom pažnjom čuva Vaše patente?

    -           Ova nova generacija, moramo da podvučemo, se razlikuje od ranije generacije u tome što ranije biti fizičar, značilo je - praviti mašine i raditi u laboratoriji. Novije i novije genercije samo vole da rade na kompjuterima i na softveru. To je postao jedan vrlo ozbiljan problem. Nove generacije ne vole da prave mašine, ne vole da konstruišu što je takođe problem, neko ipak mora da gradi stvari, ne samo da ima softver, to je zaista problem velikih dimenzija danas, sav talenat ide u sfotver.

    *          Zašto je to tako, da li je to neka vrsta savremene „zaraze“?

    -           Zato što je to najlakše, između ostaloga, a jeste intelektualno vrlo izazovno dok finansijski, donosi vrlo brze rezultate – ljudi se obogaćuju sa nekim novim programima preko noći.

    *          A ima li danas talenata? Javljaju li Vam se? Što se Srbije tiče, kao da je pravilo da mladi: učenici, studenti, redovno donose nagrade sa svetskih takmičenja, na ponos Srbije? Šta bi ipak, trebalo učiniti za još bolju afirmaciju njihovih talenata i sposobnosti?

    -           Pre svega naš, da kažem ljudski materijal, koji ulazi u nauku je stvarno prvoklasan, to potiče ustvari od naše kulture da ljudi cene nauku i prednost naša je ta što nema drugih načina da se, što ne idu mnogi ljudi u finansije, jer ne postoje te mogućnosti... na Zapadu pokušava svako da što pre pravi pare, ovde prosto ne može to da se radi, prema tome ljudi se koncentrišu na nauku i zato je veći procenat uspeha naših ljudi na Zapadu u nauci.

    *          Rukovodili ste najznačajnijim fizičkim i naučnim centrima u Americi, koji od njih je za Vas ipak ostavio najdublji trag ?

    -           To je moj boravak u Berkliju u Kaliforniji, na Univerzitetu koji se u vreme kad sam ja tamo bio smatrao „mekom“ nuklearne fizike, tada sam radio sa najvećim američkim nuklearnim fizičarem Lujem Alvarezom koji je između ostaloga izumeo upaljač atomske bombe, to je čovek sa kojim sam u svakodnevnom kontaktu bio godinama i tu sam najviše naučio i moram da kažem, oslobodio se u tom smislu, da pod znakom navoda, sve može. Ništa nije nemoguće. To je jedan iracionalan prilaz nauci i naravno mnogo puta stvari propadnu ako imate stav da sve može, nešto će od tebe stvarno da bude... a stvari neke koje sam uradio u početku mnogi su se smejali pre nego što su uvideli da je ipak, proradilo.

    *          Na opšte iznenađenje pojedinih, dakle tada?

    -           Na opšte iznenađenje, uključujući i mene (smeh).

    *          Dobitnik ste najviših priznanja za naučni i društveni rad, od predsednika SAD-a Džona Kenedija, do toga da su Vas proglašavali počasnim građaninom pojedinih, najrazvijenijih zemalja kao što je Švajcarska, gde su prepoznavali vrednosti Vaših učinaka. Izdvajate li možda, neku nagradu posebnom i zašto ?

    -           Pa to je, razume se, predsednik Kenedi, on je pripadao eri devetsto-šezdesetih godina, kada sam bio vrlo mlad a moram da dodam i da je predsednik Džordž Buš, zatim Lora Buš – njegova supruga, isto mi dala nagradu kao jednom od pedeset inovatora u svetu, ima ta slika i na vebsajtu, prema tome ne kažem da je Buš važniji od Kenedija, već kažem da sam u intervalu posle mnogo godina dobio nagradu, ponovo od Bele kuće.

    *          Vratimo se rodnom Somboru. Jer, evo, navršava se upravo 10 godina otkako ste odlučili, 2004. godine, da ponovo ulažete u rodni grad. Kao iskusni naučnik i biznismen, primenili ste, konkretno i primerice u oblasti hotelijerstva, određene nove metode i savremeni sistem poslovanja, ono što smo ovih dana zajedno sa Vama sa radošću doživeli, je jedna nova okolnost, pa Vas molim da evo objasnite, gde bi i zašto bi Sombor konačno mogao da živne i kakve su to novonastale okolnosti na radost svih onih koji to treba da prepoznaju – u odnosu na prethodnih deset godina pa i više?

    -           Hvala Vam što kažete da sam naučnik i, biznismen – ova poslednja reč, biznismen ne znam da l’ je tačna, ustvari nisam biznismen i činjenica da sam privatizovao hotel Slobodu i način na koji sam pristao da me opština bije i uništava moju investiciju, pokazuje da baš nisam biznismen. Međutim, uspeli smo da izdržimo sve te ranije napade opštine, koja je jedna jedina u Srbiji koju nije interesovala privreda. Kada predsednica Privredne komore u Somboru, kada su je upitali kakvu imate podršku Opštine, ona je mogla samo da kaže, Opština se ne interesuje za privredu. Kakva je to Opština, kakvi su to političari, ko je birao ljude koje godinama nije interesovala privreda. U mom slučaju, zbog moga odsustva ovde, doživeli smo velike, da vam kažem, udare od strane Opštine i sada moj sin Marko koji je advokat u Njujorku je preuzeo na sebe da preispita okolnosti pod kojima se to odigralo i pronašli smo da je Opština kršila zakone, zakone o stranim ulaganjima, zakone o lokalnoj samoupravi i nekoliko tih zakona pa ljudi koji krše zakone po mom mišljenju treba da budu kažnjeni; radilo se ustvari i o kršenju zakona o privrednom kriminalu, sad vi ne možete da tužite opštinu za privredni kriminal ali opštinare možete individualno i mi smo u toku jednoga procesa da ispitujemo koji su opštinari donosili te protivzakonite odluke koje su bile namenjene uništavanju mojih i investicija moje porodice i samoga mene.

    *          Kao što se i medija tiče, Sombor je doživeo isto tako poslednjih desetak godina priličnu kataklizmu nepravedno. Može li tu biti pomaka na bolje, s obzirom na Vaše dokazano i prepoznatljivo cenjenje i saradnju prema medijima i poštovanje prema novinarima – znajući da baš regionalno i lokalno novinarstvo može građanima koji ovde žive, više nacionalnosti, da pruži mnogo više informacija nego recimo veliki javni servisi, pa da li se i na tom polju uskoro može nešto promeniti i unaprediti?

    -           Sve počinje od ljudi, sve počinje od sposobnosti da se planira u korist naše zajednice umesto da se planira u korist vlastitoga džepa... činjenica jeste da imamo vrlo dobar zakon protiv privrednog kriminala i da se taj zakon ne uporebljava i mislim da je najvažnije da se taj zakon primeni, u tom slučaju mnogi naši opštinari bi bili u zatvoru danas kad bi se to uradilo. Što se tiče moga ličnoga plana, ja sam shvatio vrlo rano da Sombor propada posle izlaska vojske i zbog toga sam zamišljao da bi najbolje bilo pre svega imati jedan hotel u koji bi mogli da se pozovu veliki svetski investitori i naučnici, ljudi od inicijative koji mogu nešto da urade i zbog toga sam privatizovao hotel. Moj drugi pilan je bio da se kupi aerodrom i vodio sam pregovore sa vojskom o kupovini somborskog aerodroma a i to je Opština osujetila. Treba da znamo jednu stvar, da recimo u Temišvaru je bio sličan aerodrom, mali aerodrom, koji kad je pretvoren i privatizovan, je udesetostručio privredu grada Temišvara, obogatio grad, samim time što je dobio aerodrom. Prema tome, kombinacija aerodroma i hotelijerstva sam mislio da će da pomogne hotelu, međutim, niko se nije interesovao za to. Zašto, zato jer niko nije imao ekonomski plan Sombora. Nova opština mora da uzme ozbiljno razvoj Sombora i da napravi jedan ekonomski plan spasavanja Sombora. Čudna je jedna stvar – primer, ja sam nedavno bio primljen kod turskog ambasadora u Beogradu da mu kažem da treba da nagovara Turke da investiraju u Beogradu jer je Sombor ekonomski opao, a on meni kaže, Sombor, čudno, zar Sombor ekonomski opao? – Vidite gospodine, Sombor je po statistici jedan od najbogatijih gradova u Srbiji – a mi znamo da to nije tačno. Međutim, naša opština u ranijem periodu nije dovoljno uradila da stavi na znanje javnosti da se Sombor nalazi u stalnoj ekonomskoj krizi.

    *          Znači, identifikovano je ono što je najznačajnije i, sada treba krenuti sa onim što je zapostavljeno – a što jednostavno, nije urađeno?

    -           Ekonomsko planiranje, privredno planiranje, mora da bude jedan takozvani master plan – majstorsk iplan za vađenje Sombora iz, ove rupe, da kažem, ekonomske rupe.

    *          Koliko je potrebno vremena za to – da bi se to brže postiglo?

    -           Sve zavisi od ljudi ustvari... kad su Napoleonu rekli to, da sve zavisi od ljudi, on je odgovorio – ne, sve zavisi od jednog čoveka, misleći na sebe. E tako jedan čovek u gradu treba da bude zvezda-vodilja što bi nam pomoglo, on mora da ima temperamenat i odluku da uprkos otporu sprovede jedan privlačan ekonomski plan i da uključi Sombor u ekonomiju Srbije, što nije do sada bio slučaj.

    *          Upravo ovih dana ste pokrenuli jedan novi vid tog savremenog poslovanja, institucionalno u okviru preduzeća Lodge In, imenujući pritom jednog mladog direktora – ako upotrebljavamo terminologiju rodne ravnopravnosti: direktorku? Zamolio bih Vas da nam kažete one osnove determinante u okviru ove novonastale situacije koja ima već u samom svom početku, ujedno nove za naše ovdašnje prilike, nteresantne pretpostavke i široke mogućnosti ?

    -           Tako je, Opština je do sada tolike namete napravila, kamate na kamate, zadnjih deset godina da ne možemo finansijski da se izvučemo, ja sam rekao posle dva miliona evra ulaganja ovde, neću da dodajem ništa, moramo sami da se izvučemo i prema tome je rešenje to, da bi se izvukao Sombor i hotel iz krize, mi smo izdali jedan deo hotela novom preduzeću koje vodi Nena Blagojev, naš slavni foto model. Nena je toliko slavna, da evo daću vam konkretan primer, ona je nedavno htela da podnese molbu da dobije radnu vizu u Americi. A da bi se izdala radna viza u Americi morate da imate već osiguran posao tamo i kad su oni videli njenu biografiju, rekli su, ne, ona pripada u kategoriju slavnih osoba koja ne mora da ima dokaz da ima posao u Americi da bi dobila radnu vizu. Prema tome, radi se o jednoj vrlo sposobnoj i slavnoj ličnosti i smatram da će ona da uspe da aktivnost ove nove grane hotela doprinese otplaćivanju dugova i oslobađanju hotela do te mere da bi se vratilo ponovo kao akcionarsko društvo.

    *          Gospodine Magliću, u Vašem prebogatom radu, nemoguće je reći sve, postići u jednoj emisiji i ono najvažnije što ste ostvarili i svetu podarili za njegov razvoj. Zato ćemo, predlažem, češće razgovarati, u narednim susretima i Vašim dolascima u Sombor, koji toliko iskreno zajedno volimo i želimo, želite, Somboru dobro i samo sve najbolje ono što Somboru i Somborcima zapravo pripada. Hvala Vam, na istom smo zadatku, u cilju afirmisanja pozitivnih vrednosti i, šta biste još ovog momenta poručili Somborcima, slušaocima Radio Sombora - jedinog regionalnog elektronskog medija na ovom prostoru Srbije, koji je doživeo nažalost propalu privatizaciju 2007. godine, kao i svim ljudima dobre volje ?

    -           Narod Sombora mora da zahteva od nove vlasti da napravi jedan privredni plan spasavanja Sombora. Plan rehabilitacije, plan da kažemo, buđenja Sombora ekonomskoga, moraju da imaju jedan jasan plan u kojem će se odmah videti čista opšta slika u kom se pravcu ide i sa tim planom da može da se zakorača i u Evropsku uniju i u Rusiju i u svim drugim zemljama da se pomaže, drugim rečima, mora da bude aktivnosti u svim pravcima, a ne samo da se sedi ovde „pod platama“ i prima ono što pod njima ne pripada. Isto tako, upotreba zakona o privrednom kriminalu mora da se iskoristi do maksimuma.

    *          Možda još nešto nismo ovom prilikom rekli, ako biste dodali, poručili... preporučili, prvo Somborcima, pa i svim građanima Srbije u ovoj danas nemiloj situaciji, koja nas je evo nažalost i prirodnom katastrofom zadesila?

     -          Pa uprkos toj katastrofi važno je da postoji jedan optimistički duh u Somboru, da postoje mladi ljudi koji hoće uspeh i da postoje mladi ljudi kojima su potrebni poslovi a pred kojima je, kažem, potreban plan renesanse Sombora, privredne renesanse Sombora.

       Medijska pažnja: Novi Radio Sombor / Siniša Stričević

    Fotografije:

Doktor Bogdan Maglić i Nena Blagojev prilikom otvaranja Hotela-Prenoćišta Lodge In u Somboru

Pročitano 1835 puta
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…