Sredom u središte (1) Tranzicija i dalje traje........:  1989. godina, Ante Marković i tržišini socijalizam...

* Treću sindiklanu akademiju u Vrnjačkoj Banji obeležio je impozantan broj vrhunskih predavača i stručnjaka iz svojih oblasti. Dosta stvari sam naučio i povezao, ali pošto sam uvideo da ne može sve da stane u jedan tekst došao sam na ideju da uradim seriju tekstova „Tranzicija i dalje traje........“ gde ću preneti, neka svoja zapažanja sa samog predavanja, ali i neke svoje lične zaključke i životna iskustva

Prvi iz serijala tekstova o privatizaciji je priča o Anti Markoviću i počecima privatizacije u Jugoslaviji, kao i njegovim pokušajima spasa jugoslovenske privrede, ali i same države..... uspešni direktor, heroj ili tragičar..... poslednji premijer države.... čovek, koga su zbog neke svoje jugoslovenske opredeljnenosti jednako mrzeli i srpski i hrvatski nacionalisti a što se između ostalog vidi i u njegovoj rečenici: “Ja dajem ostavku narodu Jugoslavije...nemam kome drugom..", za razliku od jednog drugog čike koji je rekao „Ja sam svoj zadatak izvršio, Jugoslavije više nema“ . Ne može mi niko reći da to nije bilo, jer sam to uživo gledao.... kao i priča dotičnog gospodina da nije baš tako mislio - pa što si to onda govorio....

 Predavači na prvom seminaru 3. Sindikalne akademije su bili sledeći:

  • Dušan Spasojević, Izazovi i iskušenja (post)demokratije, FPN, Beograd
  • Đorđe Pavićević, Koncept socijalne pravde, FPN, Beograd
  • Boža Drašković, Šta sindikati moraju znati o socijalnoj pravdi, porezima i javnim finansijama
  • Ksenija Marković, Vrednosti socijal-demokratije
  • Zoran Ristić, Privatizacija i direktne strane investicije

Nekako sam imao utisak, da je koncepcija ovog prvog seminara bila kako da se radnici snađu u tranzicionom i post tranzicionom periodu, jer kao što naziv kaže tranzicija i dalje traje, ali i privatizacija.....i kako u svemu tome kao budući sindikalni lideri da pomognemo radnicima u našim ustanovama i fabrikama. Sve ovo je trebalo da pomogne da bolje shvatimo, post demokratiju, privatizaciju, vrednosti socijal demokratije i koncept socijalne pravde, kao i kako to sve da primenimo u konkretnim problemima, npr. u nekim sporovima radnika članova sindikata sa poslodavcima i sl.

Kod nas kao i u drugim postsocijalističkim zemljama veliki problem je bio prelazak sa centralno planske na tržišninu ekonomiju, dakle jednog sistema gde država određuje gde će se i šta proizvoditi, na sistem gde to određuje tržište. Upravo taj prelaz se naziva tranzicija i mi smo kao društvo i dalje u tome, i bićemo dok se ne privatizuje i poslednja fabrika i poslednje preduzeće u Srbiji. Dakle dok se ne privatizuje ili ne ode u stečaj, što je bolje za samog poslodavca, jer em kupi preduzeće ispod vrednosti, em nema više obaveze prema radnicima. Privatizacija nije prošla odlično niti u jednoj bivšoj socijalističkoj zemlji i centralno-planskoj ekonomiji, samo kod nas je bila situacija još gora, jer smo uz propast socijalzima imali i rat, sankcije i inflaciju najveću ikad zabeleženu.... te je nastao "pravi lov u mutnom".

Nakon Titove smrti 1980. godine, usledili su veliki problemi za Jugoslaviju, nestašice hrane, energenata došli su neki dugovi na naplatu, vozilo se „par-nepar“, restrikcije struje itd. Usledio je kratak period stabilizacije, da bi krajem osamdesetih godina, dakle pred sam kraj svog postojanja Jugoslavija upala u krizu, nastupila je velika inflacija. Ovde počinje priča o privatizaciji, naime pošto po ustavu SFRJ  iz 1974. godine nije bilo moguće uraditi bilo kakvu privatizaciju, ili promenu vlasništva državnih tj. društvenih preduzeća, u saveznoj skupštini 1988. godine izglasani su amandmani na pomenuti ustav, te novi Zakon o preduzećima.

U članu 168. Zakona o preduzećima navodi se sledeće: "Ako društveno preduzeće, u skladu s odredbama zakona kojim se uređuje finansijsko poslovanje, nije solventno ili ima poremećaj u poslovanju, a radnički savet oceni da ne postoje uslovi za otklanjanje nastalih poremećaja u poslovanju i solventnosti, može odlučiti da poveriocima, radnicima zaposlenim u tom preduzeću ili drugim osobama ponudi na prodaju sredstva preduzeća, na način utvrđen statutom preduzeća." U nekom kasnijem periodu, radnički saveti će totalno izgubiti svoju ulogu, dok u nardenim zakonima ta institucija neće ni postojati..... takođe je morao da bude menjan statut svih državnih preduzeća da bi se uopšte moglo ući u ovu priču.....

Registracione tablice iz gradova bivše Jugoslavije (uključujući i Antin Konjic), Sarajevo, Mostar, Konjic, Kruševac, Beograd, Sombor, Tuzla i Zagreb

(lična kolekcija acanskiS)

Predviđala se i mogućnost direktnih stranih ulaganja u društveno preduzeće, ukoliko je to u skladu sa uslovima koji su dati u Zakonu o preduzećima, te zakonu koji se tiče stranih ulaganja. Uloga radničkih saveta takođe je kako sam naglasio bila znatno promenjena, dok u slučaju privatnih preduzeća radnički saveti nisu ni mogli postojati, tj jesu, samo kao mogućnost koja bi se regulisala kolektivnim ugovorom.

--------------------------------------------

Ante Marković sa mesta direktora uspešne firme Rade Končar dolazi na mesto premijera Jugoslavije. Tada je nastupio jedan od najboljih perioda u posleratnoj Jugoslaviji koji je nažalost prekinuto ratom, za kratko vreme uspeva da stabilizuje privredu i suzbije galoprirajuću inflaciju. Dinar je tada bio u odnosu na marku 7:1, prosečne plate su bile oko 950 DM. Dobijen je onaj famozni kredit za „Spas jugoslovenske privrede“ koji nije realizovan do kraja, u skupštini je usvojen te 1989. godine čuveni zakon o Transformaciji državnog kapitala... te 1990. donesen i drugi zakon o transformaciji kapitala.

Ante Marković, poslednji premijer Jugoslavije

Bilo je predviđeno da društvena preduzeća koja loše posluju budu u obavezi da rasprodaju vlastiti kapital, a za upravljanje sredstvima koja bi bila dobijena prodajom bila bi zadužena posebna državna agencija (po jedna za svaku republiku i autonomnu pokrajinu). U kupovini deonica mogla su učestvovati i druga društvena poduzeća, zaposleni, domaća privatna preduzeća i pojedinci. Radničkim savetima data je mogućnost da odluče o prodaji dela ili ukupnog kapitala preduzeća.

Ovaj projekat podržao je i MMF, ovim zakonom Ante Marković je predvideo održavanje Jugoslavije u vreme tranzicije. S obzirom da je dobijen novac za reforme, Marković je hteo stabilizovati državu tako što bi uveo tržišne elemente poslovanja i da se forsiranjem izvoza zemlja osposobi za vraćanje duga. Uprkos mnogim kritikama koje su usledile za ovaj zakon se može reći da je bio najpravedniji i najpošteniji Zakon o privatizaciji, mislim iz ugla radnika, ako ijedan zakon o privatizaciji uopšte može biti pošten.

Po ovom zakonu nastavljene su privatizacije u Sloveniji, da bi nedugo za tim Markovićev program bio napušten i odbačen u potpunosti, te zamenjen modelom prodaje državnog kapitala, koji je pretvoren u mafijašku privatizaciju, tj. preuzimanje državnog kapitala u bescenje, a to je bila ista priča na prostoru čitave bivše Jugoslavije. Iz perioda Ante Markovića ostao je jedan termin koji se izučavao i na zapadnim univerzitetima, a to je „Market socialism“ ili tržišni socijalizam, koji kao takav nije postojao nigde, a predviđao je partnerstvo državnog i privatnog sektora......

*Novčanica od 2.000.000 dinara čuveni "Spomenik" za vreme inflacije (avgust 1989.), odnosno 200 dinara nakon skidanja četiri nule - 0000 (maj, 1990.  god)

(iz lične kolekcije AcanskiS)

 ------------------------------------------

Svideo mi se sam koncept akademije kao takve, gde su svi učesanici mogli da učestvuju i iznesu svoje stavove o pojedinim temama o kojima se raspravljalo, kao i sučeljavanje mišljenja sa ostalim učesnicima Akademije.

Kao što rekoh u ovim tekstovima nastojaću da povežem znanje sa akademije sa nekim životnim iskustvom, kao i stvarima koje sam proživeo, ali i činjenicama iz drugih izvora koje su mi od ranije poznate.... nadam se da će vam se svideti...

 

Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije Evrope. 

Ante  Marković

 

*Temeljne vrednosti na kojima počiva sindikat

Media attention and coverage: Novi Radio Sombor

(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)

accompanied by: Srdjan Acanski, B.Sc.

Pročitano 276 puta
Tagovano

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…