Blago nama što Bosnu imamo - nakon nezaboravnog trojnog susreta u Tuzli pod sloganom "Pjesmom te ljubim"
  • U Domu književnosti Tuzla, treće majske subote vrhunski priređena manifestacija “Pjesmom te ljubim – Subotica i Sombor u Tuzli”. Ovu manifestaciju organizovali su grupa “Lucido” i Javna ustanova Doma mladih Tuzla

U nadasve originalno smišljenom konceptu moderatora programa i jednog od glavnih inicijatora ovog sada već tradicionalnog međunarodnog spajanja nekoliko udruženja iz Subotice, Sombora i Tuzle koja se bave kulturom, umetnošću, humanitarnim aktivnostima i drugim životnim ponajpre zbližavanjima, Nihada Nihe Mešića, popularnog i po svom umetničkom nazivu River, najpre se predstavio veoma zanimljiv ženski kvartet lepe reči iz Subotice. Dijana Uherek Stevanović, začetnica Udruženja balkanskih umetnika i njene sugrađanke, koje svoje slobodno vreme i svoje “drugo Ja” posvećuju takođe pisanju poezije kako za sav odrasli svet, tako i za decu, izdeklamovale su niz svojih autorskih pesama iz već više zbirki od kojih mnoge nagrađivane. Aplauz su jednako kao i Dijana dobile i Svetlana Vučić, Aranka Kiš i Ivana Papeš Bogosavljev. Inače, ono što se ponekad “mora”, ni defekt tokom puta, nije mogao da spreči žene. Uostalom, potvrdile su to četiri naše komšinice, Subotičanke, da je hrabrost, imenica ženskog roda. Upornost isto tako, pa nije bilo odustajanja ni kad je “guma pukla”. Jednostavno, u Tuzlu se moralo doći. Od Dijane, koja je inače za većinu toga zaslužna i od ranije - kada su ovakva, sada sve češća okupljanja u pitanju, mnogo je suza radosnica, “emotivica” i suza-zajednica poteklo. Tako su i ovom, tuzlanskom prilikom, kako Dijana, tako i Aranka, Ivana i Svetlana, svaka na svoj način - stavile pesničko-ljudski pečat i sem toga, iskustvom jasno dikcijskog i upamtljivog kazivanja uharmonizovale reprezentaciju najsevernijeg grada na Balkanu.

No posebno se osvrnimo na to da je Niho Mešić uz, svoja podsećanja na višenagrađene sopstvene pesme, poeme, novele, beleške… dao uvod u dalja razgaljivanja srca, sopstvenim podsećanjima kroz autorske pesme posvećene vlastitim utiscima koja je od netraga ostavio sebi a i drugima - kroz svoj rad, dosadašnjim boravcima u Somboru i Subotici.

Potom je Mešić najavio somborski nastup i prepustio vođenje tog dela programa novinaru i odgovornom uredniku Novog Radio Sombora i zastupniku Udruženja Podium Siniši Stričeviću da bi on kako je i sam rekao, najavio “somborski performans” koji se unekoliko razlikovao improvizacijski i konceptom od subotičkog te je utoliko i bilo sa svih strana, raznovrsnije. Prvo se, kako i priliči - s obzirom da je autentično reč o manifestaciji koji su dragi i svesrdačni domaćini u tuzlanskoj skupini Lucido najlepše što je moguće imenovali “Pjesmom te ljubim”, predstavila Dušanka Milatović, koja je čitala svoje pesme. Autorka nekoliko zbirki koje zapravo, kako ih tuzlanska publika i nagradi aplauzom kao i prisutni kritičari što rekoše, jeste ustvari životni roman Milatovićeve koja nikako ne robuje rimom već ona nenametnuto izvire iz njene životne autentike, vere, nevere i verodostojnosti, u kojoj se prepliću osećanja, istiniti događaji koji, premda za autorku prevashodno suštinski i sudbinski jesu teški a bitni, pa kroz njen osoben stih i izražajan izgovor, nastavljaju da žive. Publiku je svojom vrcavošću i duhovitim sećanjem na stažiranje u glamočkom polju kako naglasi, a taj period svrstava u jednu od najdražih tačaka u bogatoj karijeri hirurga, doktor Dušan Gluvakov, deo takođe četvoročlane, somborske družine (i njen ovom prilikom “šofer”), uspeo i da nasmeje i da dovede do onih tananih kopči emocija i vraćanja kada smo svi - jedno bili - a “suđeno” nam je da takvi i ostanemo. Stričević je zamolio na kraju somborskog predstavljanja, svog kolegu, šefa tehnike Novog Radio Sombora Dejana Horvata, inače najmlađeg člana ekipe iz grada-ravangrada, da potvrdi urednikovo objašnjavanje kako Tuzlanke i Tuzlaci a i sav ostali svet koji to do sada nije - može putem najsavremenije tehnologije, internetom koji medijski preuzima primat, da dosegnu vrlo lako do linkova najmlađeg somborskog medija (duplog elektronskog) i da gde god da se u svojem gradu, zemlji ili svetu nalaze, putem računara, mobitela-androida i drugih tehničkih mogućnosti, upuste u slušanje i čitanje Novog Radio Sombora s ozbirom i na to da ovaj medij, evo već i ovom prilikom, ravnopravno i puna srca otvara svoje stranice i delove svakodnevnog online 24/7 programa za Tuzlu i sve lepo što se u njoj dešava a zahvaljujući ponajpre već odranije ozvaničenoj saradnji. A Dejan se naravno, kako i svaki mladi već provereni tehničar, potrduio i za masu forografija koje će činiti deo ove i narednih tuzlanskih priča.

Stričević nije mogao a da se, takođe, ne podseti i time ujedno pomalo iznenadi publiku, svojih ranijih dolazaka u kako reče, lepu Tuzlu, no tim povodima, sportskim (a i fizička kultura, veli, deo je svekolike kulture), pa eto prođe ravno tih 30 godina od kako je poslednji put boravio u Tuzli gde su se, u sportskom hramu Mejdanu, vodili najžešći ali i najlepši prvoligaški okršaji između rukometašica domaćeg Jedinstva i somborskog ŽRK “Bane Sekulić”…

I gle čuda, kako je svet malen, somborskom novinaru i voditelju, na kakav je način uzvraćeno: odmah se na sceni Doma književnosti pojaviše još dvojica ovdašnjih pesnika sa svojim stihovima, te jedan pa drugi s ponosom najpre izjaviše, kako su im u nezaborav ostali dani boravka u gradu zelenila i fijakera: kao somborski vojnici, osamdesetih… :-) Dakle, gospoda Admir Džibrić i Mario Vranješ.

A da na mladima i poezija i pesma ostaju, potrudili su se da dokažu i u tome su totalno uspeli, svojim nadahnućem i originalnim stihovima te bosanske ponajtoplije duše, Ernad Osmić, već afirmisani i višenagrađivan poeta koji je došao specijalno ovom prilikom iz svojeg Brčkog, te njegovi sigurni sledbenici, mlađahno dvoje, Amar Velagić i Ajla Marinović.  I, vrhunac upotpunjenosti ovog nesvagdašnjeg muzičko-scenskog podnevnog tuzlanskog matinea, podigao je svojim originalnim pevanjem i samopraćenjem na akustičnoj gitari neverovatno talentovani Muhamed Kuljanin, mladi kantautor i polaznik Muzičke akademije. Njegov mek, osoben i specifičan “feeling” glas i nastup, “magnetizovao” je i publiku koja je ispunila Dom književnosti u Tuzli te lako povukao da za njim svi pevaju zajedno, pogotovo te klasik - večite hitove jedinstvene bosanske pop-rok škole koja je gospodarila Jugom sedamdesetih, osamdesedih i doovamo ostala neprevaziđena u šmeku … U tome mu je svesrdno pridonela raspoložena Ajša Salihović, snažnim rasponom svog obojenog alta.

A šta reći o još dvoje-odnosno troje, Nihinih najbližih saradnika iz te snagom energije posebne Grupe svestranih umetnika Lucido, koji zaslužuju naravno posebna poglavlja (neće se, ubeđeni smo, "ljutiti" što o njima za sada eto – “samo” toliko, jer će sve troje dobiti svoje posebne stranice…) Dakle, narode...

Majda Zukić (Tuzla-Lukavac). Profesorka koja redom sve zasmejava, jednostavno, “suđena” komičarka, ta neodoljivo šarmantna žena koju voli svak i koja svako voli i osvaja sve, koja zrači a koja nakon polusatnog nasmejavanja svih odreda, iščita, najzad, i svoje stihove pa ih vam oni u ušima ostanu trajno.

Branislav Lukić Luka (obližnji, živopisni Lukavac). Majstor fotografije, matador oka, maestro - jer kada vas snimi pa ostanete zabezeknuti, tipa “... pa kad je uspeo, kad je "bolan" stigao, a da nisam nit' znao/znala” nit primetila...  jer kod njega nema puno “nameštanja”. I kad, ta nameštanja za, recimo, grupne fotografije jesu takva, da se odmah, još jednom, pozitivno “oduzmete”, ostanete da samo od Luke tražite “još”... i masirate ga, daj me snimi ovde, daj onde, ajd s ovim, pa onime ...

Alma Omeragić. Iako zbog brojnih obaveza nije mogla da prisustvuje prvom delu programa u Domu književnosti, “nadoknadila” je sve to uveče na banketu u Hotelu Tuzla. “Zdravo Dejane, kako si, šta ima kod tebe”… "zdravo Siniša, kako si ti, kako tvoji..." primer – a prvi put se vidite, uživo, sa njom, jednostavno dovoljno govori koliko je ova žena – čovek! Ma ne... znamo se mi ma koliko godina.. :-)

Hvala Tuzli na prekrasnom doživljaju. Nakon što su Niho, Majda i Luka, pre godinu i po bili u Somboru na ovdašnjem, slično muzičkom-scenskom doživljaju "Svi smo jedno", a to nam se učini ko da juče beše, tako će nam se isto činiti još bržim kada – a što skorije, uželesmo to svi, Tuzlanke naše i Tuzlaci ponovo dođu k nama na “ej salaše na severu Bačke”, te će Sombor i Subotica sa Tuzlom upriliče tu trajnost svetog trojstva u amanet svima onima koji to jedva čekaju do dožive. Publika spremna, spremni i mi!

Ekipa koja je predstavljala Sombor i Srbiju u Tuzli, Novi Radio Sombor i Udruženje Podium, zahvaljuje se Gradskoj upravi grada Sombora i gradskoj Turističkoj organizaciji na logističkoj podršci.

A pre svega, još jednom, i još sto puta zauvek hvala, Tuzla!!! Hvala toj bosanskoj toplini, duši i srcu od zemlje koju svako želi, koju svako ko normalnim korakom ljudskim kroči, ima za sva vremena.

Galerija:

Redakcija Novog Radio Sombora

Pročitano 843 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…