Odštampajte ovu stranicu
Saopštenje za javnost Jedinstvene organizacije sindikata Nezavisnost, Sindikata Nezavisnost, Sindikata zaposlenih RGZ-a ASNS

REPUBLIČKI GEODETSKI ZAVOD

▪️ Jedinstvena organizacija sindikata
▪️ Sindikat NEZAVISNOST
▪️ Sindikat zaposlenih RGZ-a ASNS

* Svaki pokušaj sindikata, koji to zaista i žele da budu, da ostvare svoju statutarnu ulogu i posebno kada se ponašaju kao društveno odgovorne organizacije izaziva burne reakcije, pre svega onih koji predstavljaju moć, kapital i vlast. Na primeru sindikata RGZ-a, Jedinstvene organizacije sindikata, Sindikata Nezavisnost, Sindikata zaposlenih RGZ-a ASNS, mogu se sagledati svi aspekti i mogućnosti torture i diskriminacije jednog poslodavca prema sindikatima

Aktivnosti tri sindikata RGZ-a koji su redak primer jedinstva i kooperativnosti na sindikalnoj sceni, su isključivo usmerene ka odbrani prava na slobodu mišljenja, sindikalnog organizovanja, zaštite vitalnih interesa zaposlenih a u velikom delu i zaštite i odbrane institucije u kojoj funkcionišu. Sukob sa rukovodstvom, koje predvodi direktor Borko Drašković, je najočigledniji primer u kome se partijsko burazerski interesi stavljaju iznad elementarnih prava pojedinca, državnih sužbenika, svetski priznatih sindikata i nadasve iznad zakona i uobičajenih društvenih normi.

Inicijative sindikata RGZ-a da se utvrdi zakonitost u postupanju i načinu rukovođenja RGZ-om od 2015. do danas su uglavnom stopirane ili obesmišljavane prebacivanjem nadležnosti sa Vlade na Ministarstvo građevine, Ministarstvo državne uprave, Ministarstvo finansija, Inspekciju rada, Upravnu inspekciju i tako u krug. Rezultati brojnih nadzora i kontrola ostali su tajna a negativni rezultati koje ostvaruje RGZ su ne samo evidentni već vidljivi svakom građaninu koji više veruje svojim očima nego spinovanim napisima koje u većini medija objavljuje rukovodstvo RGZ-a koristeće značajne budžetske resurse.

Sindikati koji ne poseduju nikakav drugi resurs osim istine i vere u pravdu i socijalnu jednakost uporno pokušavaju javnosti i najvišim državnim instsitucijama da ukažu na sve očiglednije propuste i zloupotrebe vrha RGZ-a. Veoma retko u javnosti se pojave napisi sindikata i po pravilu na svaki tekst od strane PR službi RGZ-a dobijaju nekoliko ’’demantija’’ koji to u suštini nisu već dodatno urušavanje integriteta i kredibiliteta institucije. Laž koja se lansira sa zvaničnih pozicija u RGZ-u je sramota ne samo za jedan državni organ i zaposlene koji rade u njemu već i za samu državu kao osnivača.

Koji su razlozi tolerancije države na gomilu iznetih besmislica i smišljenih neistina od strane direktora Draškovića i nekolicine njegovih sledbenika zaista je velika nepoznanica.

Ko sve ima interesa od obmanjivanja javnosti o poslovnim rezultatima koji su najlošiji u poslednjih 10 godina?

Kome ide u prilog laž da je digitalizacija sprovedena u najvećem procentu ako se zna da su mnogi ’’kapitalni poslovi’’ urađeni samo pro forme a da u suštini postoje ozbiljni nedostaci.

Primer digitalnog katastarskog plana je najočigledniji. U zvaničnoj izjavi koju je Borko Drašković objavio 24. 10. 2016 godine navode se podaci koji ukoliko su tada bili tačni pokazuju da je od tada RGZ išao u potpuno pogrešnom pravcu. Jer danas je broj nerešenih zahteva preko 800.000, drugostepenih žalbi više od 40.000 a digitalni plan se još uvek dorađuje u velikom broju katastarskih opština. Dostupnost podataka katastra nepokretnosti je samo proklamovana a u stvarnosti su procedure sve složenije i nedostupnije korisnicima usluga. Prikrivanje podataka o broju zaposlenih i podaci o tome ko gde i šta radi, od reprezentativnih sindikata RGZ-a, je samo pokazatelj mutnih radnji i neprofesionalnosti vrha RGZ-a. Najavljena treća faza projekta koja bi trebalo da dovede do objedinjavanja svih baza RGZ-a, verovatno će da dovede do potpunog digitalnog kraha sistema.

Kakve su mogućnosti za napredak institucije kada se nalazi u rukama jednog čoveka koji je još uvek vezan za vreme nesrećnih devedesetih i iz vremena partijskih birokrata koje su i dovele do kraha privrede i sistema na kraju 20. veka? Kakva je budućnost institucije u kojoj PR prima platu veću od premijerske da bi iznosio netačne i naštimovane podatke a zaposleni moraju da štrajkuju za ono malo para što im je Vlada zakonom garantovala? I na kraju kakav je to kapacitet i pouzdanost institucije kada se na njenom čelu nalaze osobe koje ne poštuju ni zakone, ni sporazume koji su potpisani, važeći kolektivni ugovor, ni svoje zaposlene a laž i neistinu promovišu kao osnovni uslov za dalji razvoj RGZ-a.

U Beogradu 30. 09. 2020. godine

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Pročitano 158 puta
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…