Pisma iz Italije 7: Sijena, dragulj Toskane

* Sijena ital. Siena grad je u središnjoj Italiji sa 54.188 stanovnika, 459,22 st./km2  prostire se na površini od  118 km2 nadmorska visina iznosi 322 m.  Sijena je najveći grad i središte okruga Sijena u okviru italijanske pokrajine Toskana, poznata kao grad sa veoma dobro očuvanim starim srednjovekovnim jezgrom i ogromnim kutlurnim i umetničkim nasleđem, koje je sve skupa pod zaštitom UNESKOa od 1995. godine

Geografija

Grad Sijena nalazi se u središnjem delu Italije, 50 km južno od Firence, sedišta pokrajine. Grad se nalazi u tipično toskanskom predelu brda i bregova, danas zaštićenom kao kulturno dobro, oko grada pružaju se bezbrojni vinogradi.

Istorija

Kao i ostale toskanske gradove na brdima Etrurci su prvi naselili Sijenu (od 900. p. n. e. do 400. p. n. e.). Pleme koje je nastanjivalo Sijenu zvalo se Saina. Etrurci su naprednim tehnikama navodnjavanja bitno izmenili središnju Italiju i počeli su sa korištenjem prethodno neobrađivane zemlje. Običaj im je bio da se naseljavaju na jake tvrđave na brdima. Rimljani su osnovali grad Saenna Julia na mestu etrurskog naselja i na tome mestu je nastala moderna Sijena. Moguće da je Sijena bila pod kontrolom Gala, koji su opljačkali Rim 390. p. n. e. 

Deo arheologa tvrdi da je jedno galsko pleme jedno vreme kontroliralo Sijenu. Prema legendi, Sijenu je osnovao Senius, sin Rema, jednoga od braće osnivača Rima. Sijena nije napredovala pod Rimom, jer se nije nalazila na bitnom saobraćajnom pravcu. Zbog lošeg položaja hrišćanstvo se nije pojavljivalo do 4. veka. Teka kada su Langobardi osvojili Sijenu i okolno područje započeo je period napretka. Stari rimski putevi prolazili su kroz područja izložena vizantijskim napadima, pa su Langobardi zbog toga premestili svoje pravce kretanja, tako da su drumovi između Rima i severa Italije počeli prolaziti kroz Sijenu. Zbog toga je Sijena počela napredovati kao trgovačko mesto. Osim toga veliki broj hodočasnika na putu za Rim predstavljao je značajan izvor prihoda vekovima posle toga.

Najstarije aristokratske porodice Sijene povezane su sa lombardskim porazom od strane Karla Velikog 774. g. Tada su grad preplavili Franci, koji su se poženili sijenskim plemstvom. Osnovali su niz manastira na teritoriji Sijene. Kada je umrla grofica Matilda 1115. godine nastalo je nekoliko nezavisnih područja. Sijena je napredovala i postala je veliko središte zajmodavstva i trgovine vunom. Najpre je Sijenom upravljao episkop, ali njegova moć je slabila u 12. veku. Episkop je morao da sa plemstvom deli upravu u zamenu za pomoć prilikom područnog spora sa susednim Arecom. Proces jačanja svetovnih vlasti je završen 1167. godine kada je Sijena postala nezavisna od crkvene vlasti. Do 1179. godine. Sijena je imala ustav. To razdoblje je bilo jako značajno za Sijenu, jer tada je izgrađena Sijenska katedrala. Tada je nastao glavni trg Piazza del Campo Sijeni. Izgrađene su nove ulice, koje su vodile ka trgu. Trg je služio i kao pijaca, a tu su se odigravali i viteški susreti.

Piazza Salimbenina

 U ranom 12. veku samoupravna komuna zamenila je aristokratsku vladu. Vremenom su sve više obični ljudi postajali konzuli, a komuna se sve više područno širila. Okolni feudalci u utvrđenjima oko grada priznavali su gradsku vlast. Republika Sijena obično je u 13. veku bila rival susednoj Firenci, tako da je bila gibelinska, kada je Firenca bila gvelfska. Sijenski gibelini su uz pomoć kralja Manfreda Sicilijanskog 4. septembra 1260. godine u bici kod Montapertija pobedili gvelfe iz Firence. Tada se Sijena suočavala sa nadmoćnom armijom Firence. Pre bitke su izveli veliku procesiju posvećenu Bogorodici i predali su joj simbolički grad. U ovo vreme Univerzitet u Sijeni osnovan je 1240, poznat je po fakultetima prava i medicine i još uvek je među najpoznatijim italijanskim univerzitetima. Sijena je bila takmac Firenci i u umetnosti u 13. i 14. veku. Sijena je opustošena kugom 1348. godine i nikad nije povratila nekadašnju slavu. Otada je Sijena bila zasenjena Firencom. Ostala je nezavisna do 16. veka. Kozimo de Mediči je 1554. godine sakupio veliku carsku vojsku u Firenci i opsedao je Sijenu, koja je odbranu poverila Pjeru Štrociju. Kada je Pjero poražen u bici kod Marćana 1554. godine. Sijena se više nije mogla nadati pomoći. Sijena se predala 17. aprila 1555. godine posle 18 meseci otpora. Time je završena era Republike Sijene. Kasnija istorija grada vezana je za istoriju Firence, a od 1860. godine za istoriju Italije, kada je postala deo ujedinjene Kraljevine Italije pod dinastijom Savoja.

Ulice Sijene

Gradske znamenitosti

  • Sijenska katedrala je veliki primer romaneskne arhitekture. Gradnja je započeta u 12. veku. Fasada je završena 1380. Jedinstvena je među katedralama jer joj os ide u smeru sever-jug. to je zato što je prva namera bila da bude najveća katedrala na svetu. Završen je bio jedan deo katedrale, pa je ponestalo novca i zbog toga su morali završiti katedralu sa izmenjenom osom. Ispod katedrale je krstionica sa reljefima od Donatela i drugih vajara 15. veka.
  • Piazza del Campo trg na kome se nalazi gradska većnica Palazzo Pubblico
  • Piazza Salimbenina na se kome nalazi palata Salimbeni, nekada u vlasiništvu istoimene porodice, koja je u njoj osnovovala jednu od najstarijih banaka u Italiji
  • Palata Čigi je gotska građevina sa muzičkom akademijom
  • Tvrđava Mediči

 

Sedište Karabinjera u Sijeni

Palio

Kroz grad se dva puta godišnje (2. jula i 16. avgusta) održava tradicionalna konjička trka kroz grad. Tome događaju prisustvuju brojni turisti, a prenosi ga i televizija. Trka je dosta opasna, jer se mnogo konja i jahača nađe u uskim ulicama Sijene. Interesantno je da trka traje samo 75 sekundi, a da se za nju sprema cele godine, u blizini Sijene napravljeno je trkalište na kojem se vežba koje ima identičan izgled "školjke" kao i Piazza del Campo.

Sport

Što se tiče sporta u Sijeni, sve je u znaku banke Montepaski, sa tradicijom od preko 700 godina, koja je sponzor fudbalskog i košarkaškog kluba.

KK Sijena Montepaski

Klub je nastao 1934. godine kao sekcija sportskog društva Mens Sana (Zdrav duh) osnovanog 1871. Ipak, najveće uspehe postigao je tek u 21. veku pod nazivom Montepaski Sijena. Nacionalno prvenstvo prvi put je osvojio 2004, a zatim vezao još 7 uzastopnih titula u periodu od 2007. do 2013. godine. Pobednik Kupa Italije bio je 5 puta i to uzastopno od 2009. do 2013. godine, a u Superkupu je trijumfovao u 7 navrata.

Jedina titula u međunarodnoj konkurenciji je osvojena u Kupu Rajmunda Saporte 2002. godine, kada je u finalu savladana španska Valensija rezultatom 81:71. Klub je bio dugogodišnji redovan učesnik Evrolige i čak je posedovao A licencu ovog prestižnog takmičenja u kome je najveći uspeh bilo treće mesto dosegnuto 2003, 2008. i 2011. godine.

Prvenstvo Italije:

  • Prvak (8): 2004, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013.
  • Viceprvak (1): 2014.
  • Kup Italije:
  • Pobednik (5): 2009, 2010, 2011, 2012, 2013.
  • Finalista (2): 2002, 2014.
  • Superkup Italije:
  • Pobednik (7): 2004, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2013.
  • Finalista (1): 2012.

Međunarodni:

  • Kup Rajmunda Saporte: Pobednik (1): 2002.
  • Evroliga: Treće mesto (3): 2003, 2008, 2011.

 Artemio Franki Montepaski Arena

AC Sijena

A.C. Siena je fudbalski klub iz Sijene, klub je osnovan 1904. godine i trenutno se takmiči u Lega Pro Group B. Sijena svoje mečeve igra na stadionu Artemio Franki Montepaski Arena, sagrađen 1923. godine koji ima kapacitet 15.373 mesta, nosi ime po čuvenom Artemiju Frankiju, bivšem predsedniku fudbalske federacije Italije (1967-1976, 1978-1980), trećem predsedniku UEFA-e (1973-1983) i članu Fifa komiteta (1974-1983). Artemio Franki je poginuo u saobraćajnoj nesreći u blizini Sijene 12. Avgusta 1983.

Serie B

  • prvak: 2002–03

Supercoppa di Serie C

  • prvak: 2000

Scudetto IV Serie/Serie D:

  • prvak (2): 1955–56, 2014–15

 

 Sijena je od Sombora udaljena 1023 km, a do nje se može doći i direktim letom Firenca - Beograd

 

 

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

Pročitano 886 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…