* Prvu od pet priča "Pisma iz Italije" počinjemo Bolonjom.... sedmi po veličini grad u Italiji, istovremeno i glavni grad "Okruga Bolonja" i glavni grad pokrajine Emilije-Romanje u severnoj Italiji

~ . ~

Sam grad ima 374.561 stanovnika dok gradska aglomeracija iznosi oko milion ljudi, gustina naseljenosti iznosi 2.661,56 st./km2  Prosečna nadmorska visina je 54 m dok površina grada iznosi 140,73 km2. Bolonja je najpoznatija po Bolonjskom univerzitetu najstarijem u Evropi osnovanim 1088 godine, veoma cenjenom i poštovanom danas. Kao stari univerzitetski grad ona je i dalje meta mnogih studenata zbog njene tradicije i kulturnog bogatstva, zanimljivo je da četvrtinu gradskog stanovništva čine studenti  Kao grad sa najvećim sačuvanim starim gradskim jezgrom u državi i nizom vrednih građevina i ambijenata Bolonja je i važno turističko odredište u Italiji, stari deo Bolonje je pod zaštitom UNESKEO-a.

Naziv grada vodi poreklo od galskog pleme Bolije, iz koja je izveden prvo starorimski naziv grada Bononia dok u novije vreme dobija nekoliko epiteta Bologna Educata ("Obrazovana Bolonja") zbog univerziteta, Bologna Torrata ("Tornjevita Bolonja") zbog tornjeva,  Bologna Grassa ("Debela Bolonja") sedište industrije tesetnina, ali i najpoznatiji Bologna Rosa ("Crvena Bolonja") zbog boje fasada, ali i političkog opredeljenja grada još od drugog svetskog rata, jedini značajniji grad u državi gde tokom proteklih 50ak godina vlast stalno drže socijalisti. U novije vreme grad je središte brojnih LGBT asocijacija i udruženja.

Geografija, reljef klima i vode

Bolonja se nalazi na prelazu iz središnje ka severnoj Italiji. Stoga je strateški položaj grada izuzetno povoljan. Bolonja je glavno raskršće puteva sa juga i sa severa. Od prestonice Rima grad je udaljen 400 km severno, a od Milana 220 km jugoistočno. Bolonja se razvila na jugoistočnom obodu Padske nizije Grad je većim delom na ravničarskom terenu, ali se manji, južni deo oslanja na krajnje severne delove Apenina. Grad se prostire na visini od 54 m pa čak do 300 m iznad nivoa mora. Klima u Bolonji je izmenjeno Kontinentalna sa primetnim uticajem sa sredozemne klime sa mora. Stoga je u leto veoma toplo, a zimi je sneg česta pojava i veoma je hladno u odnosu na veći deo Italije južno. Bolonja se nalazi na dve manje reke, na Renou i Serni. Reka Po se nalazi na 55 km severno, a Jadransko more je na 80 km istočno.

Istorija

Područje Bolonje bilo je naseljeno još u vreme praistorije a prvi poznati stanovnici bili su Etrurci Posle njih ovde se naseljava galsko pleme Boliji. Rimljani zaposedaju ovo područje u 2 veku p.n.e.  Ubrzo je na ovom mestu osniva gradsko naselje Bononija. Tokom nekoliko vekova vladavine starog Rima stanovništvo je romanizovano , a grad se razvio u jedan od najrazvijenijih na području današnje Italije. Tada je ova oblast bila znana kao Emilija, po putu koji je išao kroz nju iz Rima na sever. Početkom srednjek veka  Bolonju zaposedaju Vizantici i pretvaraju je u tvrđavu ka Varvarima na zapadu. 728. godine grad preotimaju Langobardi, a ubrzo i Franci. U desetom veku došlo je do naglog razvoja privrede. Tako je 1088. godine osnova tzv.  Studio, danas Bolnski univerzitet najstariji u Evropi. Svoj najviši procvat Bolonja doživljava u 12. i 13. veku kada grad stiče veliki stepen samouprave i kada se podižu mnogobrojne crkve i palate. Posle tog razdoblja grad slabi i uskoro ga preuzima Papska država.   

I pored papske vlasti Bolonja je zadržala veliki stepen samouprave, a njeni građani uživali su velike slobode u narednim vekovima. Tokom Napoleonovih ratova Bolonja je bila deo njegove Kraljevine Italije, da bi potom ponovo bila deo Papske države. Godine 1869. došlo je do pripajanja ove oblasti novoosnovanoj Italiji. Odmah je osnovana pokrajina Emilija-Romanja sa Bolonjom kao središtem. Nova vladavina je nešto kasnije donela privredni procvat. Tek u 20.tom veku Bolonja se uspela razviti u visokorazvijen grad Italije.

Gradske znamenitosti

Bolonja ima najveći u potpunosti sačuvan stari grad u Italiji. Stari deo Bolonje prepoznatljiv je po brojnim srednjovekovnim tornjevima (visokim i krivim) i pločnicima u vidu arkada duž većih ulica ukupne dužine 45 km, tako da vam u ovom gradu ni po najvećem pljusku ne treba kišobran. Grad ima niz trgova sa mnogobnrojnim crkvama, palatama, tornjevima, spomenicima i fontanama.

 Najpoznatija turistička odredišta u gradu su:

• Torre degli Asinelli i Torre dei Garisenda su dva glavna simbola Bolonje, sagrađena u 12. veku. Prvi toranj je visok 97 m, nakrivljen je preko 1 m od osovine, ima skoro 500 stepenika, a turisti se mogu popeti na vrh. Garisenda je visok 47 m, zatvoren je za posetioce, a nakrivljen je preko 3 metra.
• Piazza Maggiore je ogroman trg koji se nalazi u samom središtu grada, okružen monumentalnim građevinama kao što su Katedrala sv. Petronija, Gradska kuća, Arkada Banki i Palata Podesta.
• Basilica San Petronio je najpoznatija crkva u Bolonji i peta najveća u svetu sa 132 x 60 m, visine 45 m, a u nju može da stane gotovo 30.000 ljudi. Posvećena je zaštitniku grada San Petroniju koji je bio bolonjski episkop u 5. veku. Gradnja crkve započeta je krajem 14. veka, a trajala je nekoliko stotina godina.
• Palazzo Comunale nalazi se na Velikom trgu i sagrađena je u 14. veku, a u njoj ne treba propustiti kolekciju renesansnih slika i skulptura.
• Portico dei Banchi su arkade ispred istoimene Palate Banki, zgrade iz 15. veka. Arkade su dodate 150 godina kasnije, krajem 16. veka.
• Palazzo del Podestà je nekadašnja zgrada magistrata, sagrađena oko 1200. godine, a između 16. i 18. veka u njoj je bilo smešteno pozorište.
• Neptunova fontana je najpoznatija gradska fontana i nalazi se na Velikom trgu.
• Santuario della Madonna di San Luca je crkva jugozapadno od gradskog jezgra, smeštena na šumovitom brdu Monte dela Gvardija. Od crkve ka predgrađu vodi najduža arkada na svetu, građena u 17. i 18. veku, duga 3.5 km.

Stanovništvo

Prema rezultatima popisa stanovništva 2011. u opštini je živelo 373.337 stanovnika. Godine 2008. Bolonja je imala nešto oko 380.000 stanovnika, 2,5 puta više kao na početku dvadesetog veka, ali za 30% manje nego 1970. godine.

Opadanje stanovništva tokom proteklih decenija uzrokovano je stalnim preseljenjem stanovništva u mirnija predgrađa sa višim kvalitetom života. Ovo se odražava i na gradsko stanovništvo, koje je izuzetno staro i sa niskim prirodnim priraštajem.

Privreda

Bolonja je veliko industrijsko središte u kome je jako razvijena prehrambena i elektronska industrija. Bolonja ima i jako razvijenu trgovinu na veliko i malo (tržni centar "Centergross" sagrađen 1973.. godine, bio je i najveći tržni centar u Evropi do pre nekoliko godina). Gradska okolina predstavlja razvijen poljoprivrednii kraj. Stoga je grad poznat po brojnim prehrambenim specijalitetima - testenine, mortadele, ragu sos i drugo.

Sport

Grad Bolonja je sedište istoimenog fudbalaskog kluba AC BOLOGNA, osnovanog 1909 godine koji se takimiči u Italijanskoj Seriji A svoje utakimice igra na stadionu  Renato dal Ara, kapaciteta  38.279 gledalaca.

Klub je bio prvak italije 7 puta i to u sezonama 1924/25, 1928/29, 1935/36, 1936/37, 1938/39, 1940/41, 1963/64,

Kup italije je uzeo dvaput 1969/70, 1973/74, Seriju B takodje  1987/88, 1995/96.

Klub je takodje ostvario i dobar uspeh i na medjunardonoj sceni,  Mitropa kup osvaja 1932, 1934, 1962

Intertoto kup uzima jedanput 1998, dok Anglo-Italijanski kup osvaja 1970 godine .

Trenutni terener kluba je naš proslavljeni fudbalski stručnjak Siniša Mihajlović, koji je jako popularan kako u ovom gradu tako i u celoj Italiji.

Autor i putopisac: Srđan Ačanski

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

----------------Sledi galerija fotografija----------------------------

* Sedišta za vožnju dece biciklom koja je obezbedio Grad Sombor za svoje najmlađe sugrađane dodeljena su poslednjeg novembarskog petka u Velikoj sali zgrade Županije

Prisutne je pozdravila gradonačelnica Dušanka Golubović koja je istakla da s obzirom na odziv roditelja, Grad sigurno nije pogrešio kada se odlučio da ove godine dodeli sedišta za bicikle.

- Nadam se da će biti korisno za vas i za vašu decu i zadovoljstvo mi je što ovakvim jednim gestom možemo da damo svoj mali doprinos i pomognemo. Ova sedišta finansirana su iz sredstava prikupljenih od naplate saobraćajnih kazni i smatrali smo da na najlepši i najhumaniji način treba da budu vraćena u našu zajednicu. Afirmacija biciklizma i zdravi stilovi života je isto nešto što nas je podstaklo da razmišljamo na jedan ovakav način. Jedan od ciljeva Saveta za bezbednost saobraćaja jeste da afirmišemo bezbednije uslove za bicikliste, izgrađujemo biciklističke staze. Zato od ove godine ulazimo u jedan veliki projekat koji je podržalo i Ministarstvo za saobraćaj i infrastrukturu, da napuštene pružne pravce pretvaramo u Zelene staze. Prva takva Zelena staza gradiće se, nadamo se, već od sledeće godine, od Sombora prema Bačkom Monoštoru, Bezdanu, Kolutu i Bačkom Bregu i biće duga oko 25 kilometara - istakla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i dopunila:

- Afiramcija biciklizma, uslovi da provodite što više vremena sa svojom decom u prirodi, svakako je nešto što nas je podstaklo na jednu ovakvu odluku. Posebno mi je zadovoljstvo što se veliki broj vas odazvao i prepoznao ovu našu meru, te vam želim da ovo sedište koristite dugo za sada za vašu decu, a nadam se da ćete se odlučiti da ih bude i više.

Preko pozicije Saveta za bezbednost saobraćaja grada Sombora opredeljeno je 300.000,00 dinara sa pdv-om za kupovinu dečijih sedišta: 80 sedišta dodeljeno je roditeljima dece uzrasta od jedne do pet godina sa teritorije Grada Sombora koji su se prvi javili na javni poziv koji je bio raspisan na zvaničnom sajtu Grada. Uz sedišta dodeljeni su i poklončići koji sadrže svetlo za bicikl, katanac i zvonce.

Načelnik Odeljenja saobraćajne policije PU Sombor Milan Glumac rekao je da su najmlađi u saobraćaju jedan od najvažnijih prioriteta.  .

- Naša deca ukoliko se prevoze u sedištima koja danas delimo, doprineće opštoj bezbednosti, nadamo se i promeni saobraćajne svesti i saobraćajne kulture, kako bi vašim primerom krenuli i svi ostali koji učestvuju u saobraćaju. Nadam se da ste zadovoljni i da će vam biti drago da budete naši promoteri bezbedne vožnje i sigurnosti u saobraćaju. Da vam bude na zdravlje, na sreću i radost i pridružujem se ovom apelu gradonačelnice da nas bude što više a mi ćemo se potruditi da iduće godine izdvojimo što više sredstava za što više sedišta - istakao je Milan Glumac.

Nabavka sedišta za vožnju finansirana je preko naplate kazni nesavesnim vozačima sa teritorije Grada.

Grad Sombor će za sledeću godinu opredeliti još veći iznos u budžetu za opremanje biciklista i najmlađih učesnika u saobraćaju.

U ime Grada dodeli sedišta su prisustvovali i zamenik gradonačelnice i predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja grada Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća Miroslav Kovačić.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

* November 20-án 92 éves korában elhunyt Nikita Andrejev zombori vízépítő mérnök, a vajdasági vizek kiváló szakértője

Nikita Andrejev nagyapja és apja hadmérnökök voltak a cári Oroszországban, édesapja később hidrotechnikusként dolgozott az egykori Jugoszláviában. Az 1927-ben született Nikita vízépítő mérnöki oklevelet szerzett, két gyereke is ezt a szakmát választotta. Nikita a nyári iskolaszünetben tizenöt évesen már az I. Péter király-csatorna (Ferenc-csatorna) igazgatóságán segédkezett műszaki rajzolóként, majd tizenhét évesen két és fél hónapot töltött Veprődnél a csatorna iszapmentesítésén. A második világháború félbeszakította tanulóéveit, a zombori gimnáziumot magánúton fejezte be, majd Belgrádban szerzett vízépítő mérnöki oklevelet.

Diplomamunkájában kidolgozta a Mosztonga északi folyásának csaknem 55 000 hektárra kiterjedő tervét, amit az akkori zombori Vízközösség megpályázott az Általános Beruházási Alapnál, és 1963 és 1965 között első fázisában meg is valósított. Andrejevet az egyetem elvégzését követően munkája a zombori vízügyhöz kötötte. Dolgozott a tervezőrészleg vezetőjeként, volt műszaki igazgató, igazgató, az 1965-ös dunai árvíz 57 napja idején az árvízvédelmi szektor vezetője. Továbbképzései, tanulmányútjai során a Szovjetunió, Hollandia, Szlovákia, Magyarország vízügyi problematikájával ismerkedett. Időközben átkerült az Urbanisztikai Intézet élére, ahonnét kilenc év eltelte, és a község területrendezési tervének elkészülte után visszakérte magát a vízügybe, onnét vonult nyugdíjba negyven év szolgálat után 1992-ben.

A megérdemelt pihenő viszont újabb kihívást jelentett a szakembernek, az évtizedek alatt felgyülemlett tapasztalatot és a módszeresen gyűjtött vízügyi anyagot publikációkba fordította át. Előbb a Mosztongáról és Nyugat-Bácska vizeiről jelentetett meg könyvet, majd a Dunáról, illetve az apatini és zombori Duna mente vízgazdálkodásáról. A Bácskai-Nagy-csatorna 200 éves évfordulójára monográfiát adott ki a Bácska régi vízi útjainak építéséről és kihasználásáról.

Fekete J. József (Magyar Szó)

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Két meghívást is kaptam párhuzamosan, az egyik a Magyar Polgári Kaszinóba szól, ahol egy szerb ajkú szerző, szerb nyelven megjelentetett kötetét mutatják be a közönségnek, a másik pedig a Bielitzky Károly Városi Könyvtárba invitál, egy magyar nyelven folyó promócióra. Úgy tűnik, mintha eltolódtak volna a pólusok, a hangsúlyok

Amióta a Kaszinó magyar állami támogatásból teljesen megújult, megszépült, a város egyik legreprezentatívabb helyévé vált, számos civil szervezet tart dísztermében közgyűlést, tanácskozást, képzést, otthont ad német, horvát, bunyevác, szerb gyermekszínjátszók bemutatkozásának, sokác programoknak, multietnikus kulturális rendezvényeknek, miközben alapfeladatának, a helyi – értsd: nyugat-bácskai magyar közönség igényei kiszolgálásának is becsülettel eleget tesz. És ez így van rendjén. Évekig az a vélemény járta, hogy a zombori magyarság bezárkózott, gettósította magát, és be kell vallani, volt is ebben az állításban valami igazság. Most pedig, elég csak látni, mi minden zajlik a Kaszinóban, kiviláglik, hogy már szó se

A másik intézménynek, a Városi Könyvtárnak se volt makulátlan híre. Az önkormányzat által a közszolgálatban levezényelt leépítési cunami során innét rúgták ki a legtöbb alkalmazottat, érdekes módon a falun dolgozókat, köztük az összes magyart. Majd egy idő után a városban dolgozó, egyetlen magyar könyvtáros is fölmondást kapott.

Fél évtizeddel ezelőtt ugyanez az intézmény önzetlenül átvállalta a Dunatáji Herceg János Napok megrendezését, a Herceg János Irodalmi Díj alapítói jogait, és azóta szakszerűen végzi az e körüli feladatokat. S immár ezenkívül is helyt ad magyar nyelvű irodalmi esteknek. Mintha a korábbiaktól eltérő hangsúlyok érvényesülnének a két intézményben, mintha most vezekelnének korábbi önfejűségükért.

Végül még valami: a Herceg-díj legutóbbi átadását követően hangzott el, az írók műveinek a könyvtárban a helyük, miként az íróknak és a könyvbemutatóknak egyaránt. A magyaroknak is, hiszen a könyvtár az övéké is.

Erről jut eszembe, in bibliothecis loguuntur defunctorum immortales animae. Ifj. Plinius e mondatában azt állította, hogy a könyvtárakban a halottak halhatatlan lelke szólal meg. Szerencsére elmúlott az az idő, amikor az irodalomtörténet-írás és -tanítás úgy tartotta, hogy író csak halott ember lehet, lezárt életművel. Elmozdultak a pólusok, a könyvtárak kinyíltak az élő írók előtt. Ott a helyük, ott kell találkozniuk az olvasókkal. Aztán meg, hogy kiből válik halhatatlan, majd az Idő eldönti, de ez már nem ránk tartozik.

Fekete J. József (Magyar Szó)

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.