Poslednji podaci RZS: Prosečna aprilska plata u Srbiji nešto veća od 100 hiljada dinara bruto, neto zarada oko 73 hiljade dinara
* Prosečna zarada (bruto) obračunata za april 2022. godine iznosila je 100 727 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 73 012 dinara, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije
Rast bruto zarada u periodu januar-april 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 13,2% nominalno, odnosno 3,9% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 13,1% nominalno i za 3,9% realno.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za april 2022. godine nominalno su veće za 12,4%, a realno za 2,6%.
Medijalna neto zarada za april 2022. godine iznosila je 55 267 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Kristian Dobi najbolji u Mladenovcu, za RK Radnički Sombor još 4 medalje
* U subotu, 25. juna, u Mladenovcu je održan Međunarodni turnir u rvanju pod nazivom „Trofej Mladenovca“ koji je okupio više od 200 takmičara iz 5 država: Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Grčke, Crne Gore i Srbije
Rvači somborskog „Radničkog“ su nastupili sa 6 rvača i osvojili 5 medalja. Najuspešniji među njima bio je Kristian Dobi koji je sa tri ubedljive pobede osvojio zlatnu medalju.
Srebrnu medalju zaslužio je Srđan Todorović. Bronzane medalje osvojili su Nemanja Lončarević, Mihajlo Anđelić, Danijel Bojanić, dok je četvrto mesto zauzeo Adrian Dobi.
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Svečano uručenje nagrada Muzeji za 10
* Svečano uručenje nagrada video konkursa "Koja je supermoć tvog muzeja?" biće održano u petak 1. jula od 10 časova u Dvorištu Gradskog muzeja Sombor
Ovaj video konkurs objavio je nacionalni komitet ICOM Srbija i trajao je tokom Manifestacije "Muzeji za 10", a bio je namenjen svim kreativnim mladima koji su želeli da svoj obilazak manifestacije zabeleže kratkim video zapisima i time iskažu talenat, inovativnost i svoju prizmu sagledavanja rada muzeja.
Predstavnice somborske plesne grupe "Inanna": Kristina Lončarević, Ena Jožef, Laura Jožef, Una Dimić i Milica Dimić snimile su video koji je rangiran kao prvi među pet najboljih videa u Srbiji koji promovišu programe ustanova kulture za vreme vreme trajanja pomenute Manifestacije. "Inannice" su predstavile rad Galerije "Milan Konjović", Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor i Gradskog muzeja Sombor.
Ovom prilikom instruktorki i koreografkniji plesne grupe "Inanna" Brankici Ćurčić, kustoskinji istoričarki umetnosti, biće uručeno priznanje za poseban doprinos promociji kulture grada Sombora.
- Dodatak, galerija slika: 1) "Koja je supermoć tvog muzeja"; 2) Logo -
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
JVP „Vode Vojvodine“ danas obeležava Međunarodni dan Dunava
* JVP „Vode Vojvodine“ obeležava ovogodišnji Dan Dunava organizacijom međunarodne rekreativne regate koja traje od 24. juna do 3. jula i u kojoj učestvuje 100 brodova. Regata je upravo na današnji dan napustila vojvođanske kanale i ušla u Dunav preko prevodnice Bezdan. Ovo je ujedno i prvi put da je regata prošla kroz prevodnicu Bezdan, koja nije bila u funkciji skoro tri decenije, sve do velike rekonstrukcije završene 2020. godine
Centralna manifestacija proslave Dana Dunava održaće se u Apatinu, gradu koji je danas domaćin regate „Vode Vojvodine“. Na obali Dunava organizovan je program za decu, a u večernjim satima je predviđen koncert na vodi, vatromet, isplovljavanje čamaca i puštanje lampiona sa reke.
Organizacijom regate, JVP „Vode Vojvodine“ promoviše nautičke i turističke potencijale Vojvodine, ali želi da ukaže i na važnost ekologije i očuvanja životne sredine. Upravo stoga, ovogodišnja regata novi slogan „Čista voda, čista ljubav“. Zaštitni znak regate sa eko-motivom izradio je student FTN-a Marko Ađin, inače rođeni Apatinac, čije rešenje je izabrano kao pobedničko na konkursu koje je JVP „Vode Vojvodine“ otvorilo za studente Smera grafičko inženjerstvo i dizajn FTN-a.
JVP „Vode Vojvodine“, kao društveno odgovorno preduzeće, dalo je ovogodišnjoj regati i humanitarnu dimenziju. Naše preduzeće će, kažu u JVP "Vode Vojvodine" u saradnji sa Udruženjem „Čepom do osmeha“, od sredstava prikupljenih od reciklaže na regati i sopstvenih sredstava kupiti terapeutski tricikl za Doroteu Peić (8) iz Valjeva i kolica za Mihajla Papa (17) iz Novog Sada.
Dan Dunava - 29. jun, obeležava se u 14 zemalja dunavskog basena različitim programima. Dunav je druga po dužini evrpska reka i teče kroz više zemalja u Evropi nego bilo koja druga reka u svetu, povezujući na svom toku više od 80 miliona ljudi različitih kultura, načina života i poimanja reke.
- U dodatku, galerija slika -
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Speeder uspešan na pripremnom turniru u Sloveniji
* Petoro takmičara SBK "Speeder" Sombor nastupilo je na Slovenian FUN Openu, turniru svetske serije za 500 bodova, održanom u Radečama. Ovaj turnir poslužio je mnogim takmičarima iz celog sveta kao poslednja provera pred Svetsko prvenstvo u krosmintonu, koje počinje 30. juna u Zagrebu
Selena Stojačić osvojila je prvo mesto u kategoriji juniorki. Finalni meč je bio vrlo zanimljiv i neizvestan, Selena je nakon izgubljenog prvog seta, preokrenula rezultat i trijumfovala protiv Slovenke Bervar.
Uroš Lukač je u kategoriji do 14 godina podelio treće mesto. Uroš je nastupio i u kategoriji juniorskih parova, sa Slovencem Grosom, i osvojili su treće mesto.
Simana Matković je osvojila drugo mesto, poražena je jedino od Japanke Koizumi u finalnom meču. Boris Jerković je podelio treće mesto u vrlo jakoj konkurenciji. Jedini poraz pretrpeo je u polufinalu od najboljeg japanskog igrača Nišimure.
U kategoriji parova igrao je sa Alidom Jerković ali nisu uspeli da se plasiraju dalje od četvrtfinala. Alida Jerković je nastupila i pojedinačno, ali nije uspela da se plasira dalje iz grupne faze.
Sledi nekoliko dana odmora za deo ekipe u Sloveniji a iz Sombora put Zagreba kreću i Slobodan Jerković i Katarina Blažev, koji će nastupiti u kategorijama veterana odnosno pionirki.
U četvrtak počinje Svetsko Prvenstvo u Hrvatskoj.
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Istraživanje UGS “Nezavisnost”: Veliki broj radnika ne zna svoja prava
* Velikom broju zaposlenih u Srbiji nisu dovoljno poznata njihova radna prava, pokazalo je istraživanje „Sindikati i radno zakonodavstvo u Republici Srbiji“, koje su realizovali Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ uz podršku Fondacije za otvoreno društvo
Tek svaki četvrti od 404 pojedinaca koji su popunili istraživački upitnik potpuno je informisan o svojim radnim pravima, a među njima dominiraju pripadnici starosne grupe od 50 do 65 godina, pokazalo je istraživanje koje je predstavljeno na konferenciji za novinare 24. juna u beogradskom Medija centru.
Viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić izjavio je da je najveći broj ispitanika potvrdio da nije u dovoljnoj meri upoznat sa svojim radnim pravima.
- Blizu jedne trećine radnika priznaje da nije upoznato sa svojim radnim pravima, a preko 60 odsto lica tvrdi da je samo delimično upoznato - rekao je Ristić na predstavljanju knjige „Sindikati i radno zakonodavstvo u Srbiji“ u kojoj su objavljeni rezultati istraživanja o primeni Zakona o radu. Ristić je ocenio da je potrebno uložiti više napora da bi radnici u većoj meri bili informisani o svojim pravima kako bi ta prava mogla da se efikasnije zaštite.
Najveći deo ispitanika (98 odsto) naveo je da im se zarade isplaćuju redovno, dok kod ostalih zarade kasne i do tri meseca. Na pitanje u vezi uplate poreza i doprinosa poslodavaca, približno dva procenta ispitanika je navelo da im porezi i doprinosi uplaćuju samo na deo zarade dok drugi deo dobijaju „na ruke“.
Većina učesnika u istraživanju izjasnila se da je potpuno upoznata sa opisom posla na radnom mestu. Čak 40 odsto ih je navelo da radi prekovremeno, a 11 odsto da za prekovremeni angažman ne dobija novčanu naknadu, a ni slobodne dane.
Svaki deseti ispitanik je iskazao potpuno nezadovoljstvo svojim radnim pravima, dok ih je 20 procenata navelo da nije zadovoljno, dok je zadovoljno 24 odsto ispitanika.
Radnici se najčešće informišu o svojim radnim pravima putem informacija koje dobijaju od svojih poslodavaca, a tek drugi po značaju izvor informacija su sindikati. Među ostalim izvorima informacija su kolege, društvene mreže i mediji.
Približno identičan procenat ispitanika odgovorio je da su danas radna prava bolja ili lošija u odnosu na zakon koji je važio do 2014. godine.
- Oni koji tvrde da je danas situacija nešto gora nego što je bila 2014. uglavnom ukazuju na to da su niže zarade, da se ugrožava pravo na kolektivno pregovaranje, da se vrše pritisci na sindikalno organizovanje i da nemaju pravo na plaćeno odstustvo - objasnio je Ristić.
Na pitanje da li bi kada bi im neko dao mogućnost da biraju između posla sa većom zaradom ili posla koji im obezbeđuje afirmaciju, sigurnost ili nešto treće, najveći broj ispitanika je odgovorio da bi izabrali posao koji je bolje plaćen. - To ukazuje na stanje u kome se nalazi naša privreda, govori o tome u kom stanju se nalaze ispitanici. Teška ekonomska pozicija ukazuje na to da oni ne biraju posao, odnosno da bi prihvatili bilo koji posao koji bi im ponudili samo da imaju veću zaradu - kazao je Ristić.
Viša savetnica za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje UGS „Nezavisnost“ Dragica Mišljenović smatra da je situacija sa radnim zakonodavstvom u Srbiji sve gora, a da je ključni problem sa neadekvatnom primenom zakonskih normi.
Mišljenović je podsetila da je umanjenje radnih prava počelo izmenama i dopunama Zakona o radu 2014. godine kada se nastavilo normativno urušavanje sistema radnih odnosa kako u obimu, tako i u opsegu dotad stečenog nivoa radnih prava. Umanjenje radnih prava je drastično nastavljeno pod stalnim pritiscima države uz obrazloženje da prevelika prava zaposlenih onemogućavaju brži protok radne snage i destimulišu direktne strane investicije.
Prema rečima direktorke Centra za istraživanja UGS “Nezavisnost” Marije Martinić, rezultati ovog istraživanja, između ostalog, navode na zaključak “da treba raditi na edukaciji i procesu informisanja radno angažovanih ljudi o tome šta su to i koja su njihova radna prava“.
Predsednica “Nezavisnosti” Čedanka Andrić naglasila ja da ovakva istraživanja treba sindikatima da obezbede što jaču argumentaciju za predstojeće ismene radnog zakonodavstva.
Ona je navela da se rok za donošenje novog zakona o radu pomerio unapred i da će po nekim novim informacijama iz resornog ministarstva radna grupa za pripremu zakonskog teksta biti formirana tek naredne godine.
- Nas ne treba da zanima kada će zakonodavac da pristupi tom poslu, mi treba da budemo spremni da zajedno sa drugim sindikatima i zainteresovanim organizacijama civilnog društva pripremimo svoje predloge ključnih rešenja novog zakona o radu - rekla je Andrić.
U onlajn istraživanju, koje je sprovedeno u periodu od početka novembra 2021. do početka februara 2022. godine, učestvovalo je 404 ispitanika. Najveći broj onih koji su popunili upitnik (više od 95 odsto) je zasnovalo radni odnos sa poslodavcem, odnosno zaposleno je na određeno ili neodređeno radno vreme. Približno tri odsto ispitanika navelo je da je angažovano kroz fleksibilne forme rada, odnosno preko agencija za privremeno zapošljavanje, na privremenim i povremenim poslovima i sezonskim poslovima. Nešto manje od jednog procenta činili su angažovani bez bilo kakvog ugovora o radu.
UGS “Nezavisnost” će, kako je rečeno, nastaviti istraživanja o stavovima radno angažovanih, ali i nezaposlenih građana u vezi sa radnim zakonodavstvom u Srbiji. U narednoj fazi, ekspertski tim UGS „Nezavisnost“ će izraditi predloge i sugestije za izmene Zakona o radu ali i drugih povezanih zakona, insistirajući na stavu da Zakon o radu mora imati karakter krovnog sistemskog zakona, i da je Srbiji neophodan i Kodeks rada.
Svetozar Raković
Izvor: UGS Nezavisnost
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Predstavljena knjiga o prvom pomenu bunjevačkog imena u Bačkoj
* U Velikoj Sali zdanja Županije u Somboru, ispunjenoj do poslednjeg mesta, u ponedeljak, 27. juna, predstavljena je knjiga „Četiri veka od prvog pomena bunjevačkog imena u Bačkoj“, autora Milana Stepanovića. Promociju su organizovali UG „Bunjevačko kolo“ iz Sombora i subotički izdavači knjige (Centar za kulturu Bunjevaca i Bunjevački edukativni i istraživački centar „Ambrozije Šarčević“)
Uvodnu reč o knjizi izrekla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, recezentkinja ovog izdanja i predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji, koja je govorila o nastanku knjige i naporima da se pribavi arhivska dokumentacija iz arhiva u Rimu, koja svedoči o najstarijem pomenu imena bačkih Bunjevaca, zapisanog u arhivskim izvorima još u junu 1622. godine. Prisutne je, u ime organizatora promocije, pozdravio i Dejan Parčetić, predsednik UG „Bunjevačko kolo“ u Somboru, koji je naglasio da je ova knjiga već treći projekat saradnje bunjevačke zajednice i autora knjige, tokom desetak prethodnih godina.
Pisac knjige Milan Stepanović rekao je u svom izlaganju da knjiga govori o korenima i najstarijim svedočanstvima dugog i starog bunjevačkog istorijskog i etničkog identiteta, koji u Bačkoj ulazi u peti vek svog trajanja, te o duhovnom životu najstarijeg sloja bačkih Bunjevaca u 17. veku. Naglasio je ulogu narodnog sveštenstva oličenog u don Šimunu Matkoviću, prvom zvaničnom duhovnom pastiru bačkih Bunjevaca, kao i bosanskim franjevcima, bez kojih bački Bunjevci, tokom prvog stoleća boravka na ovom prostoru, ne bi opstali u svojoj etničkoj pripadnosti i veri, niti bi imali temelj za kasniji uspon, tokom koga će, od kraja 17, pa sve do početka 20. veka, imati značajnu ulogu u vojnom, političkom, administrativnom, duhovnom i privrednom životu Bačke, a posebno gradova Subotice, Sombora i Baje, u kojima su Bunjevci, tokom prethodna četiri stoleća, ostavili snažan pečat svog etnosa i urbaniteta.
Svojim muzičkim nastupom, promociju knjige su oplemenili vokalna soliskinja RTS i RTV, Zorana Iđuški i Strahinja Rašić na harmonici.
Izdavači su darovali po primerak knjige svakom posetiocu promocije, a somborsko „Bunjevačko kolo“ i njegova Slamarska sekcija darovali su autoru knjige, na svršetku promocije, lepu sliku somborske Male pravoslavne crkve, autroke Ilonke Bogišić, rađenu u slamarskoj tehnici.
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Hvala vam, jer vi ste osnivači festivala "Novi balkanski ritam"
*Hvala vam što ste se priključili kampanji za prikupljanje sredstava za festival Novi balkanski ritam na crowdfunding platformi Dobri Dabar. Vaša velikodušnost i podrška nam je pomogla da prikupimo dovoljno sredstava kako bi mogli da osnujemo festival.
Ne bismo uspeli da nije bilo vas.
Uz vaše donacije i podršku sakupili smo 344.958 RSD. Taj novac će biti iskorišćen za avionski prevoz naših predavača na festivalu, kao i smeštaj i hranu za 7 dana trajanja rezidencije i festivala.
Kao što smo i obećali, deo sredstava ćemo usmeriti za radionice telesnih perkusija sa mladima sa invaliditetom iz radnog centra SOŠO Milan Petrović i omogućiti im da nastupe sa nama na festivalu.
Iskreno smo ganuti vašom nesebičnošću i podrškom. Ulili ste nam novu snagu da nastavimo predano da radimo na našem cilju.
Kao zahvalnost za vašu podršku, primite mali poklon od nas: ulaznice za onlajn predstave.
- Cvrčak i mrav na rođendanu:
https://youtu.be/oWWQ5I9rMKo
- Komični mjuzikl Kiss:
https://youtu.be/UOkdWuH4o-o
Kampanja za festival Novi balkanski ritam se nastavlja. Od danas svi zainteresovani učesnici mogu da kupe pakete radionica za festival onlajn preko GigsTix platforme. Svi večernji izvođački programi ostaju besplatni. Vidimo se na koncertima?
Ostanite uz nas!
P.S. Ako želite, priključite se glasanju za naslovnu fotografiju za naš novi album, koji izlazi na jesen u izdanju nemačke kuće CPL Music.
https://forms.gle/goQTvsvJTnGmmYQF9
https://www.youtube.com/watch?v=pYtgPfIHAAc
Media attention and coverage: Novi Radio Sombor
(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)
accompanied by: Srdjan Acanski, B.Sc.
TOGS: Milan Marković iz Apatina skuvao najbolji riblji paprikaš na 25. Somborskom kotliću, regataši obeležavaju rečni praznik
* U subotu 25. juna na trgu Svetog Trojstva u Somboru održana je tradicionalna manifestacija Somborski kotlić.“ Na XXV Somborskom kotliću kuvalo se ukupno 247 paprikaša, a 44 učesnika je učestvovalo u takmičenju. Prvu vatru upalio je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, u 19:30 je počeo koncert benda „Kal“, a u 21:30 je nastupio renomirani pevač Miroslav Ilić. Sponzor manifestacije je bila Unicredit banka, a pokrovitelj manifestacije Grad Sombor. Organizator manifestacije je Turistička organizacija grada Sombora
Stručni žiri u sastavu Dragiša Stefanović ( predsednik) i članovi Đura Rang i Milan Vučković su ocenjivali takmičare za najbolji paprikaš.
NAGRADE ZA NAJBOLjI PAPRIKAŠ: I-šifra Ribolov, Milan Marković, Apatin; II-šifra Zimovnik, Saša Miletić, Prigrevica; III-šifra Kenđija, Stevan Santo, Bački Monoštor
NAGRADE ZA NAJLEPŠE ARANŽIRAN STO: I-sto broj 13, II-sto broj 6, III-sto, broj 75
NAGRADE ZA NAJVESELIJE DRUŠTVO: I-sto broj 10, II-sto broj 30, III- sto broj 48
Zahvaljujemo se sponzorima i prijateljima manifestacije, kažu u TOGS-u: Sponzori manifestacije, Unikredit banka, Signal doo, Blek Horse fast doo, Klinika Vuković, Apoteka dr Maks, „Fiorano“ Sombor, Savez samostalnih sindikata grada Sombora, Poljoprivredna stručna služba Sombor i „Aleva“ - kvalitet koji traje, koja je donirala začine za takmičare.
Najbolje takmičare su nagradili, Sever plast Doo, Enmon Sombor, Galerija „Milan Konjović“, Atelje Višinka, Udruženje građana Norma, Udruženje građana Bunjevačko kolo, Biblioteka „Karlo Bijelicki“, Narodni bioskop Sombor, Sportski centar “Soko “, Zapadna Bačka doo, Agro Bezdan, Pergamona doo, Foto Tomi, Zanatska umetnička radionica Rustikana, Keramička radionica Bezdradica Vid, Stoleks doo, Eurolajn Pekez, Mobile outfitters Sombor, Elektromaterijal Đole, Total Tv, Badiks doo, Survival plus, Somborski Fijaker Antunić, Cvećara „Lora“, Cvećara Hederica, Dida-Hornjakov salaš, „Naš salaš“ Sombor, Čarda Pikec, Ravangrad Pivara Sombor, Vinarija Vučji podrum, Vinarija „Dragić“, Vinarija Vrt, Mara“ doo, restoran Karibo, MTUR Mesoproizvod, kafana Tri šešira, picerija „Via Gusto“, restoran Godo, restoran „U hladu bođoša“, Tvins palačinke, Somboled doo, kafa Lenka, Salaš u srcu grada, Amigo kafa.
Prijatelji manifestacije koji su pomogli u organizaciji i realizaciji manifestacije su, JKP „Čistoća“, JKP „Parking servis“, JKP „Prostor“, JKP „Energana“, JKP „Vodokanal“, JKP „Zelenilo“, JP „Vojvodinašume, VP Zapadna Bačka, Kuruzar doo Apatin, Sinagoga doo i mnogi drugi.
~ . ~
REGATA “VODE VOJVODINE” NOSI MOTIV “ČISTA VODA, ČISTA LjUBAV”
Međunarodna regata „Vode Vojvodine“, 12. po redu, protiče od 24. juna do 3. jula na vojvođanskim kanalima i rekama. Regata okuplja oko 300 učesnika, željnih avanture, a koji će ove godine (kao što smo već izveštavali) sa skoro 100 brodova preći maršrutu od 300 kilometara za 10 dana, na relaciji Novi Sad - Bački Petrovac - Ruski Krstur - Srpski Miletić - Sombor - Bezdan - Apatin Bogojevo - Bačka Palanka
Plovidba obeležava i Dan Dunava, 29. juna, kada će regataši biti gosti u Apatinu i učestvovati na manifestaciji povodom ovog „rečnog praznika“.
Ovogodišnja tema regate je ekološke prirode i nosi slogan „Čista voda, čista ljubav“. Osim ekološke akcije, gde će regataši u saradnji sa svim lokalnim samoupravama koje obilaze, odvajati otpad za reciklažu, regata ima i humanitarni karakter.
JVP „Vode Vojvodine“ će u saradnji sa Udruženjem „Čepom do osmeha“ od sredstava prikupljenih od reciklaže i sopstvenih sredstava, podsetimo, kupiti terapeutski tricikl za Doroteu Peić (iz Valjeva) i kolica za Mihajla Papa (17) iz Novog Sada.
JVP „Vode Vojvodine“ uključilo je i studente u ovogodišnju regatu, pa je za pobednički logo na konkursu raspisanom za izradu logoa sa eko-motivom, dodelilo nagradu od 120.000 dinara studentu FTN-a Marku Ađinu. Njegov logo je tako postao zaštitini znak Međunarodne regate „Vode Vojvodine“ 2022. godine.
- Ovogodišnja regata ima veliki značaj jer, osim što promovišemo nautičko - turističke potencijale Vojvodine, podižemo svest o ekologiji i očuvanju prirode na plovnom području, u šta smo uključili i Ministarstvo zaštite životne sredine, lokalne samouprave, brojna udruženja građana, pa i studente. Cilj nam da JVP „Vode Vojvodine“ bude prepoznato kao društveno odgovorno preduzeće - rekao je direktor JVP „Vode Vojvodine“ Srđan Kružević.
U sklopu manifestacije u Somboru je na trgu Svetog Đorđa održan koncert ABBA REAL TRIBUTE benda u ponedeljak 27. juna.
- U dodatku, pogledajte još zanimljivih fotografija sa ove dve popularne manifestacije -
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Apel Udruženja sportskih ribolovaca Šaran Čonoplja: Spasimo Čonopljansko jezero
* Zbog gubitka vode, u Čonopljanskom jezeru umire živi svet u priličnim mukama, pa su se članovi Udruženja sportskih ribolovaca Šaran iz Čonoplje obratili našem mediju mejlom sledeće sadržine:
Poštovani,
Obraćavam se povodom tekućeg problema u vezi sa vestačkim jezerom na teritoriji opstine Sombor, tj. pored sela Čonoplja. Naime, postoji problem koji je pored mnogobrojnih uzroka, a između ostalog firma za preradu lešnika i proizvodnju sadnog materijala AgriSer doo, kao ogranak ili bliski saradnik italijanske firme Ferrero Rocher je izbušila preko 15 bunara izuzetno velikih kapaciteta (dubine i preko 200 metara), potpuno u poslednje tri godine poremetila dotok vode u samo jezero. A sada je, maltene i zaustavila.
Jezero Čonoplja je napravljeno ne tako davne 1984. godine pregrađivanjem kanala i pravljenjem veštačke brane za koji naravno postoji projekat odnosno elaborat i sve uredne građevinske dozvole. Od nekadašnjih 50 hektara jezera sa prosečnom dubinom preko 5 i više metara, sada je situacija da se na nekoliko stotina kvadrata voda svela na dubinu od 20 cm, a u samom kanalu na sredini jezera nekih 60-tak centimetara.
Sama priroda, odnosno sve vrste slatkovodnih riba u kapitalnim veličinama, životinje i ptice su dovedene u pitanje izumiranja u vrlo kratkom vremenskom roku koje se meri bukvalno satima.
Ako je cena ostvarivanja novčanog prihoda, kako onima koji su izdali dozvole za bušenje i registrovanje takvih arteskih bunara, tako i firmi koja se bavi preradom i proizvodnjom sadnog materijala i lešnika te da se pitanje takvog možda i jedinstvenog jezera te veličine i toga tipa uništi u potpunosti, zbog materijanih sredstava pojedinaca, onda je ova priča bespotrebna kao i obraćanje za pomoć u poslednje tri godine na maltene sva mesta, od strane uprave Udruženja sportskih ribolovaca Šaran iz Čonoplje.
Ipak se nije iznašlo rešenje niti se obratio bilo ko za pomoć, iako je to jezero od pre nekoliko poslednjih godina u vlasništvu Vojvodina Voda i tako se vodi pod parcelnim brojem u katastarskoj opštini.
Izgleda više nikom nije važno, ili je važno da se takve stvari oćute zbog pravljenja nekih novčanih sredstava određenim pojedincima. U nadi da ćete makar vi pokušati da podignete svest pojedinaca na neki način, i da određene službe i institucije urade šta je potrebno da se reši ovaj problem, bilo kakvim rešenjem, zahvaljujem se unapred u ime Udruženja sportskih ribolovaca Šaran Čonoplja, prirode i svih živih bića kojima preti izumiranje na samom jezeru...
S poštovanjem Branko Karagaća
- U dodatku, fotografije o trenutnom stanju Čonopljanskog jezera -
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Opširnije...
Trag fondacija objavila konkurs za program podrške javnom zagovaranju „Pokret Polet“
UHVATI ZALET I POKRENI PRAVEDNIJE DRUŠTVO
Beograd, 27. jun 2022. - Trag fondacija, u okviru trogodišnjeg programa „Pokret Polet“, objavila je početak konkursa za podršku javnom zagovaranju. Program se sprovodi u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomija (KoRSE), uz finansijsku podršku Evropske unije
- Trag fondacija je, u saradnji sa partnerima, pokrenula ovaj program sa ciljem da se unapredi dijalog o javnim politikama u lokalnim zajednicama i podrže reforme koje jačaju evropske integracije Srbije, kroz pružanje finansijske podrške, izgradnji kapaciteta i promovisanje rada lokalnih organizacija civilnog društvaradi efikasnijeg suočavanja sa izazovima u socio-ekonomskom razvoju. Krajnji korisnici programa su građani Srbije, posebno pripadnici osetljivih grupa kao što su deca i NEET omladina, stariji ljudi, osobe sa invaliditetom, Romi, žene, izbeglice i prekarni radnici - izjavila je Svetlana Radosavljević, savetnica programa javnih politika u Trag fondaciji. Ona je pozvala sve zainteresovane da se prijave i dodala da u okviru ekspertske podrške, program na inovativan način uključuje i mlade - politikologe, ekonomiste, pravnike i druge - koji žele da steknu praksu u istraživanju i kreiranju predloga praktičnih politika i time doprinesu razvoju svojih zajednica.
Organizacije civilnog društva mogu da se prijave za jednu od tri ključne teme konkursa: unapređenje kvaliteta i dostupnost usluga socijalne zaštite radi poboljšanja položaja osetljivih grupa, zatim unapređenje radnih prava i podsticaj zapošljavanju osetljivih grupa i osnaživanje socijalnog preduzetništva i podsticanje inovacija socijalnih usluga.
Više informacija o tematskim prioritetima i uslovima konkursa može se naći na sledećem linku:
https://tragfondacija.org/otvoren-konkurs-za-program-podrske-javnom-zagovaranju-pokret-polet/
Konkurs je otvoren do 3. jula 2022. godine.
Za sve dodatne informacije molimo kontaktirajte: Eminent Communications, Emina Ferizović, direktorka, M: + 381 63 7704 876, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
O Trag fondaciji:
Trag je regionalna fondacija koja deluje u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Već 23 godine podržava i podstiče građane na aktivno učešće u razvoju lokalnih zajednica u kojima žive ili posluju. Trag fondacija osnažuje ljude koji veruju da zajedničke inicijative mogu imati veliki uticaj i koji žele da budu pokretači pozitivnih promena u svojim zajednicama. Tokom prethodne dve decenije Trag fondacija je kroz brojne programe podržala više od 1.700 uspešnih projekata sa preko 15 miliona evra uloženih širom Srbije i regiona.
- U dodatku, promo lifleti i plakati -
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Đuro Borbelj seniorski šampion Srbije, pobede Zorana Markovića i Dušana Krstića, bronza za Aleksandru Burkanović na 13. Noćnom maratonu
ČLANOVI ATLETSKOG KLUBA APATIN ODLIČNI PROTEKLOG VIKENDA
* Članovi Atletskog kluba Apatin su proteklog vikendom nastavili su sa sjajnim ostvarenjima i osvajanjem medalja na seniorskim prvenstvima Srbije, i na trkama u zemlji
Dvodnevno Prvenstvo Srbije za seniore i seniorke, održano je u subotu i nedelju (25. i 26. juna) u Kruševcu i u kojem su učestvovali najbolji srpski atletičari i atletičarke. Na takmičenju su u trkama na 3000 i 5000 metara, nastupila trojica članova AK Apatin (Đuro Borbelj, Aleksandar Stajić i Miroslav Pešić).
Đuro Borbelj osvojio je titulu seniorskog šampiona na 5000 metara (15 minuta i 4 sekunde) i vicešampiona Srbije na 3000 metara (6 minuta 49 sekundi), on je u 2022. godini, sa ove dve medalje ukupno osvojio tri odličja (2 zlata i 1 srebro) na državnim prvenstvima, Aleksandar Stajić i Miroslav Pešić su na 5000 metara osvojili 8. i 9. mesto, dok su na 3000 metara zauzeli 9. i 10. poziciju.
U Novom Sadu je u subotu uveče (25. jun) održan međunarodni 13. Noćni maraton u okviru kojeg su održane trke na 42 kilometra i 195 metara, 21 kilometra i 097 metara i trka na 5,2 kilometra.
U glavnoj trci na 42 kilometra i 195 metara nastupila su dvojica članova AK Apatin, ubedaivu pobedu u sveukupnom plasmanu sa odličnim rezultatom ostvario je Zoran Marković (3 sata i 29 sekundi) dok je Zoran Škorić osvojio 35. mesto.
U trci na 5,2 kilometra sjajnu trku i pobedu u sveukupnom plasmanu ostvario je Dušan Krstić (17 minuta i 33 sekunde), u ženskoj konkurenciji Aleksandra Burkanović osvojila je treće mesto sa rezultatom 22 minuta i 53 sekunde.
Najmlađi članovi Atletskog kluba Apatin koji treniraju u okviru Besplatne škole atletike, pod stručnim vođstvom Bojana Tomaševića i Marije Bubalo vredno treniraju tri puta nedeljno u dvorištu OŠ "Žarko Zrenjanin", na Motelu i na bentu na prostoru kod Šumske uprave i spremaju se za jesenji deo takmičarske sezone. U prvom delu ove godine ostvareni su odlični rezultati na takmičenjima u kojima su startovali (Prolećni miting prijateljstva Sremska Mitrovica, Trka za dečiji osmeh Sremska Kamenica, Miting prijateljstva Crvenka, kvalifikaciono takmičenje zvezda Apatin i poslednje takmičenje, veliko finale Brzinom do zvezda Beograd, 21. jun 2022. godine).
Uz finasijsku podršku kompanije Saint Gobain Weber i podršku roditelja za najaktivnije i najredovnije mlade atletičare, učesnike na takmičenjima tokom proteklog perioda kupljeni su kompleti atletske opreme, i dali dodatni motiv za dalje zalaganje.
- U dodatku, galerija fotografija: 1) Đuro Borbelj, prvak Srbije na 5000 metara; 2) Borbelj, Pešić, Stajić, s leva, u Kruševcu; 3) Zoran Stajić, u sredini - pobednik Noćnog maratona; 4) Dušan Krstić, crni dres, pobednik trke na 5,2 kilometra, Novi Sad; 5) Aleksandra Burkanović, prva s desna, trećeplasirana na Noćnom maratonu u Novom Sadu; 6) Aleksandra Burkanović u toku trke; 7) Zoran Škorić, 13. na Noćnom maratonu; 8) Pod rukovodstvom trenera Bojana Tomaševića i Marije Bubalo stasaju nove snage apatinskog kluba -
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Tijana Kabić na postolju 13. Noćnog maratona
* Vikend za nama obeležio je nastup članova Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor na trinaestom izdanju Noćnog maratona u Novom Sadu. Ova specifična trka koja protiče u sklopu obeležavanja Dana Dunava, trči se noću na distancama od 5 kilometara, polumaraton od 21 kilometara i maraton od 42 kilometra
Učesnica trke na 5 kilometara bila je Tijana Kabić, članica Ark ‘’Somaraton’’ Sombor koja je istrčala vicešampionsku poziciju u konkurenciji 113 dama koje su finiširale ovu distancu. Istu trku istrčala je i Jelena Stanimirović završivši trku na trinaestom mestu.
Finišer polumaratonske trke bio je Zoran Nikolić, dok je najsupešniji 'somaratonac' na maratonskoj distanci od 42 kilometra bio Frdirih Balint koji se plasirao na 11 mesto. Najtežu atletsku disciplinu - maraton istrčali su i Vladimir Bulaić, Nenad Glušac, kao i Somborac Damir Milankov koji je imao debi na maratonskoj distanci.
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
U Tomislavgradu se održava 9. Izbor najljepše Hrvatice u narodnoj nošnji
* Deveta revija tradicijske odjeće i izbor najljepše Hrvatice u narodnoj nošnji izvan Republike Hrvatske održava se u Tomislavgradu od 4. do 9. srpnja 2022. godine
U tijeku je glasovanje za izbor najfotogeničnije sudionice Devete revije tradicijske odjeće i traje do 8. srpnja do 16 sati. Istog dana navečer u Tomislavgradu se održava revija i izbor najljepše Hrvatice u narodnoj nošnji.
Iz hrvatske zajednice na ovogodišnjem izboru za najfotogeničniju sudionicu sudjeluje Antonija Rudić iz Subotice.
Svoj glas možete dati na mrežnoj stranici Udruge Stećak:
Bilježi: Ivan Karan
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
