* Javno komunalno preduzeće “Prostor“ Sombor prima zahteve za zauzeće dela javne površine, a radi postavljanja pokretne tezge namenjene za izlaganje i prodaju robe povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena, za period zakupa od 5. do 10. marta 2021

Uz obrazac zahteva je potrebno priložiti: dokaz o osnivanju radnje za obavljanje odgovarajuće delatnosti, odnosno dokaz o upisu delatnosti u registar privrednih subjekata ili potvrdu o aktivnom statusu poljoprivrednog gazdinstva za 2020. godinu ili rešenje o upisu u registar matičnjaka, šumskih rasadnika i rasadnika ukrasnog drveća, šiblja i žbunja.

Zahtevi se podnose lično u prostorijama JKP „Prostor“ Sombor, Venac Radomira Putnika broj 18, kancelarija br. 1.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 025/515-0094.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Gradsko veće grada Sombora održalo je u utorak, 23. februara 26. sednicu, na čijem dnevnom redu se našlo 19 tačaka. Sednicom je predsedavao gradonačelnik Antonio Ratković

Članovi Gradskog veća utvrdili su predloge odluka o osnivanju Galerije „Milan Konjović“, Kulturnog centra „Laza Kostić“, Narodnog pozorišta Sombor i Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“. Ove odluke donose se kako bi se uskladile sa odgovarajućim zakonskim regulativama.

Odobren je i Lokalni akcioni plan za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Gradu Somboru za period 2021-2023. godine. On će se zajedno sa navedenim predlozima odluka naći pred odbornicima na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

Na 26. sednici Gradsko veće usvojilo je informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad Sombor za period 1. januar - 31. decembar 2020. godine, a podnet je i izveštaj o radu Interresorne komisije za 2020. godinu.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Autorski tekstovi: Branislav Božić

* Deset i po godina nakon donošenja Zakona o sprečavanju zlostavljana na radu, ono ne samo da nije smanjeno, nego poprima nove dimenzije i sadržaje, a zlostavljači, gotovo po pravilu, ne bivaju kažnjeni, navodi se u tekstu objavljenom na portalu UGS Nezavisnost

Stručnjaci - sagovornici portala Nezavisnost ukazuju da se zlostavljanje na radu često prećutkuje zbog sveprisutnog straha od gubitka posla, i da su učestali politički i funkcionerski mobing, posebno u prosveti, zdravstvu i kulturi. U nekim stranim kompanijama nezvanično postoje „goniči robova“ dok u državnom sektoru mobing pospešuje negativna „kadrovska“ selekcija zasnovana na partijskom zapošljavanju i sumnjivim diplomama.

U Srbiji postoje dva ključna propisa za zaštitu od zlostavljanja na radu. Prvi je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu na osnovu kojeg zaposleni, koji smatraju da su izloženi mobingu, imaju pravo na interni postupak posredovanja kod poslodavca, a ako to ne uspe ostvaruju pravo na sudsku zaštitu, i to na Višem sudu. Postupke zaštite najčešće su pokretali zaposleni u zdravstvu i prosveti, a povećan je broj prijava mobinga i u delatnostima kulture.

Drugi propis je Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, na osnovu kojeg nadležna agencija u slučajevima zlostavljanja na radu vodi postupak arbitraže. Prema navodima Ivice Lazovića, zamenika direktora Agencije za mirno rešavanje sporova, za proteklih desetak godina bilo je 543 takvih postupka. U 15 odsto postupaka spor je okončan sporazumno, za 31 procenat konstatovano je postojanje zlostavljanja, dok u 54 odsto slučajeva to nije utvrđeno.

Slađana Kiković, šefica pravne službe UGS Nezavisnost, uzrok nerešavanja brojnih slučajeva mobinga vidi u sporom i neefikasnom procesuiranju. 

- Dosad je doneto tek nekoliko presuda u korist žrtava mobinga. Iako bi takvi postupci trebalo da budu skraćeni, suđenja traju i po 5-6 godina. S druge strane, na medijaciji sporovi povodom mobinga često završe mrtvim slovom na papiru, jer žrtva kasnije opet doživljava zlostavljanja, ukoliko ne dobije otkaz - navodi Kiković.

Olga Vučković Kićanović iz Agencije za konsalting u radnom pravu FIDES, u vezi sa “tranzicionim mobingom” ukazuje na dve situacije. Prva je mobiranje sa ciljem oslobađanja viška zaposlenih bez obaveza pri otkazu, pod parolom ‘muči ga stalno dok sam ne ode'. Druga je izrabljivanje zaposlenih do granice izdržljivosti - rade prekovremeno, bez prava na odmor, bolovanje, normalno vršenje fizioloških potreba… To, objašnjava sagovornica, nije mobing, već kršenje Zakona o radu i normi o ljudskim pravima, što često ostaje nekažnjeno.

Vučković Kićanović ukazuje i da je danas veoma rasprostranjen politički i partijski mobing koje zaposleni trpe i retko prijavljuju strahujući od represije, posebno od gubitka posla.

I Vera Kondić, psiholog i konsultant za zabranu mobinga i diskriminacije angažovana u UGS Nezavisnost, ukazuje na učestalost mobinga političke i funkcionerske prirode.

- Došli su divlji i isterali pitome, jer su, po principu negativne selekcije koja je zavladala kod nas, došli oni sa problematičnim diplomama i oni sa partijskim knjižicama kojih je mnogo i koje je 'valjalo' negde udomiti. Takvi su zatekli na radnim mestima ljude koji znaju posao i koji im zbog toga smetaju... Novopridošlice čine sve da ih oklevetaju, diskredituju i istisnu - navodi Kondić.

Ona objašnjava da je pomenuta situacija psihički vrlo teška za žrtvu. Česta su preispitivanja - šta je pogrešno uradila, pa objašnjavanja kolegama; žrtva je okupirana i fokusirana na tu situaciju koju ne može sebi da objasni, loše spava, ima pad koncentracije i pažnje, strepi i strahuje. Kada izađe iz početnog šoka pokušava da reaguje, obraćajući se nadređenima. Ako oni ne reaguju, što je mnogo češće, ili ako dodatno drže stranu moberu, žrtva je u stanju bezizlaza.

Na pitanje da li žene i dalje, nezavisno od seksualnog uznemiravanja, trpe više mobing nego muškarci, naša sagovornica odgovara da se žene samo češće javljaju za pomoć jer su žrtve i drugih oblika nasilja. Ističe i da je kod žena jedan od čestih oblika 'bosing' gde su izvršioci mobinga rukovodioci.

Kondić ukazuje i na još jedan tranzicioni model mobinga koji je u Srbiji prisutan u nekim inostranim firmama. - Kada se posao razradi, rukovođenje obično prepuštaju manje kvalitetnim kadrovima, što na najnižim rukovodećim mestima poprima ulogu 'goniča robova' koji zaposlene maltretiraju na razne načine. Cilj je da se kod zaposlenih poveća neizvesnost i strah kako bi se disciplinovali i tako upravljalo njihovim ponašanjem - ocenjuje Vera Kondić.

Danilo Ćurčić iz A11 - Inicijative za ekonomska i socijalna prava, smatra da je loše stanje u Srbiji posledica velikog siromaštva i nedovoljnog obrazovanja zaposlenih, ali i pravne nesigurnosti radnika. I on smatra da je mali broj prijavljenih mobinga posledica neefikasne sudske zaštite radnika kod najklasičnijih oblika beskrupoloznog izrabljivanja. A reč je o kršenju osnovnih prava radnika koja garantuju i domaće zakonodavstvo i brojne međunarodne konvencije.

Izvor: UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Sombor, 23. februara 2021. 

* Međunarodni danski maloprodajni lanac JYSK obradovao je štićenike Doma za decu i omladinu „Miroslav Mika Antić“ iz Sombora novim proizvodima za uređenje prostora. Tim povodom, najavljeno je i otvaranje JYSK radnje u ovom gradu.

Regionalni vođa prodaje JYSK-a Dejan Janeckov posetio je dečiji dom, gde je u prisustvu sekretara Miloša Kukulja donirao proizvode za spavanje i nameštaj kako bi barem malo deci ulepšali njihov boravak.

- Uvek se trudimo da prepoznamo potrebe sredine u koju dolazimo. Našim dolaskom u Sombor ne otvaramo samo nova radna mesta već svojim angažmanom u obliku ove donacije odgovaramo na stvarne potrebe ovog grada i njegovih stanovnika. Verujemo da je ulaganje u decu ulaganje koje će nam pružiti najveću moguću nagradu zauzvrat. Izuzetno mi je drago da smo imali prilike da mališane na ovaj način barem malo razveselimo - izjavio je Zoran Malešević, retail menadžer JYSK-a za Srbiju.

Dom zа decu i omlаdinu „Miroslаv Antić-Mikа“ iz Somborа je ustаnovа socijаlne zаštite, kojа zbrinjаvа decu i mlаde bez аdekvаtnog roditeljskog stаrаnjа. Osnovni zаdаci Ustаnove su dа korisnicimа poklone brigu kojа se ogledа u obezbeđivаnju zdrаvstvene zаštite i podrške, ali i socijаlne i emotivne sigurnosti te obrаzovаnjа, prаvilne ishrаne i svih аktivnosti koje su neophodne zа prаvilаn rаzvoj.

JYSK radnja u Somboru za kupce svoja vrata će otvoriti 25. februara 2021. u 9 časova, na adresi Staparski put bb. Radnja će poslovati na gotovo 1.000 metara kvadratnih i zapošljava šest novih radnika. JYSK je osnovan 1979. godine u Danskoj, a danas JYSK grupacija posluje sa preko 2.900 prodavnica u 51 državi širom sveta. Grupacija JYSK zapošljava gotovo 26.500 zaposlenih uz godišnji promet od oko 4,1 milijardu eura.

Više informacija možete pronaći na Facebook stranici, kao i na službenoj web stranici JYSK.rs. 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor