* Učestvovanje predstavnika Grada Sombora na dečijem muzičko-scenskom festivalu „Srbija u ritmu Evrope“ za 2021. godinu danas (petak, 4. decembar) je ozvaničeno svečanim potpisivanjem ugovora

Grad Sombor već tradicionalno nastavlja saradnju sa organizacijom „Srbija u ritmu Evrope“, tako da će somborska deca imati priliku da predstavljaju svoj grad, kao i da steknu scensko iskustvo sa ovog prestižnog takmičenja.

Ugovor je u ime Grada Sombora potpisala zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica, a izvršni direktor David Makević, predstavnik organizatora „Srbija u ritmu Evrope“.

Festival je tokom 2020. godine prilagođen epidemiološkoj situaciji i uprkos izmenjenom formatu zadržao najsavremenije standarde.

- Danas je napravljen protokol o saradnji. Grad Sombor će biti u grupi od 23 grada i opštine koji će biti uključeni u projekat. Mi smo sada u finalnom delu završetka naših priprema u ovoj godini koja je iza nas, mogu slobodno da prokomentarišem da smo projekat koji je imao za cilj da u ovom turbulentnom vremenu pronađe način da se realizuje i mi smo bili jedini projekat koji je to uspeo da učini na nacionalnom nivou. Ove godine imali smo 23 grada i opštine koji su bili deo projekta Srbija u ritmu Evrope i svi oni nastavljaju istim koracima i istim tempom da budu prisutni i naredne godine - istakao je Makević.

Zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica izrazila je zadovoljstvo što je saradnja nastavljena i što će Sombor i 2021. godine imati svoje predstavnike na ovom prestižnom muzičko-scenskom takmičenju.

- Potpisivanjem ugovora između Grada Sombora i organizacionog tima "Srbija u ritmu Evrope" mi smo omogućili nastavak pripremnih radnji kako bi se što bolje organizovali i pripremili takmičari koji će predstavljati i afirmisati naš Grad i oprobati se u svojim muzičkim sposobnostima - rekla je Tica.

Audicije za odabir predstavnika Sombora na muzičko-scenskom takmičenju „Srbija u ritmu Evrope“ biće organizovane već tokom januara.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Od uvođenja poreza na dodatu vrednost u Srbiji pre 16 godina, PDV se naplaćuje i na donacije hrane. Prema podacima iz 2018. gotovo 500.000 ljudi u Srbiji nije u mogućnosti da zadovolji osnovne životne potrebe, među kojima je hrana, a naplata PDV-a na donacije hrane pružanje pomoći ovim ljudima čini težim

Ukidanjem PDV-a na donacije hrane u Srbiji, donacije bi bile povećane za blizu 160 miliona dinara i ukupno bi iznosile gotovo 700 miliona dinara na godišnjem nivou. To bi obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama. Ovaj predlog podržava 88% stanovnika Srbije prema istraživanju iz septembra i oktobra ove godine.

Zbog toga su članice Koalicije za dobročinstvo podnele predlog Ministarstvu finansija da se kroz novi Nacrt zakona o izmeni i dopuni Zakona o PDV-u ukine PDV na donacije hrane pred istek roka trajanja.

Predlog je upućen na osnovu pozitivne evropske prakse i Smernica Evropske unije. Dvadeset od 27 zemalja članica EU ne naplaćuje PDV na doniranu hranu. Dodatno, u prilog ovom predlogu idu i podaci UN Agencije za hranu i poljoprivredu koji ukazuju da su nusprodukti uništavanja hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa 8% učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.

- Ako uzmemo u obzir da gotovo pola miliona ljudi u Srbiji ne može da zadovolji osnovne životne potrebe i da je uništavanje hrane štetno za životnu sredinu, predlažemo da se PDV na donacije hrane ukine. Trenutno, kompanijama je jeftnije da sačekaju da hrani istekne rok i da je unište bez plaćanja PDV-a, umesto da je doniraju dok je hrana još dobra za upotrebu - poručuju iz Koalicije.

Kroz izmenu Zakona o PDV-u stvorila bi se mogućnost da kompanije doniraju hranu vrednu više stotina hiljada evra za najugroženije stanovnike i direktno utiču na ispunjenje ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, na čije se sprovođenje obavezala i Republika Srbija.

Članice Koalicije za dobročinstvo - Fondacija Ana i Vlade Divac, Trag fondacija, Smart Kolektiv, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum i Forum za odgovorno poslovanje predlog su uputile na osnovu analize troškova i koristi ukidanja PDV-a na doniranu hranu u Srbiji koja je sprovedena u okviru okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji sprovodi Koalicija za dobročinstvo, a finansira USAID.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Gradski Štab za vanredne situacije, na elektronskoj sednici održanoj 4. 12. 2020. godine, usaglasio je ranije donete mere koje se odnose na ograničavanje radnog vremena svih objekata sa merama Vlade Republike Srbije, a koje važe u periodu od 4. decembra 2020. godine zaključno sa 15. decembrom 2020. godine:

Ograničava se radno vreme objekata u kojima se obavlja delatnost:

u oblasti trgovine na malo (trgovinske i druge radnje i prodajna mesta),
pružanja usluge u oblasti ugostiteljstva, koje obuhvataju prodaju hrane i pića (restorani, kafići, barovi, klubovi, splavovi i sl.),
pružanja usluge u zatvorenim ili otvorenim trgovinskim centrima i sličnim objektima u kojima se obavlja delatnost u oblasti trgovine na malo (tržni centri, pijace i sl.) i
priređivanja posebnih i klasičnih igara na sreću (kladionice, igraonice i sl.),
pružanja zanatskih i drugih usluga u neposrednom i dugotrajnom fizičkom kontaktu sa korisnikom usluge (kozmetički saloni, frizerski saloni, saloni lepote)
u oblasti kulture koja podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru (pozorišta, bioskopi, muzeji, galerije)
u oblasti sporta koji podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru ili dugotrajniji neposredni kontakt sa korisnikom usluge (fitnes centri, teretane, vežbaonice, spa centri, bazeni i drugi objekti namenjeni za sport i rekreaciju i sl.)
tako da ti objekti mogu da rade samo radnim danima (od ponedeljka do petka) od 05.00 časova do 17.00 časova.

Navedeno ograničenje se ne odnosi se na radno vreme:

1) apoteka, izuzev onih apoteka koje prodaju obavljaju u trgovinskim centrima i za koje upravljač ne može obezbediti posebne koridore za pristup ili u koje se ne ulazi sa spoljne strane ili neposredno sa javne površine, benzinskih pumpi u obavljanju delatnosti prodaje goriva i trgovinskih, ugostiteljskih i drugih objekata koji vrše dostavu hrane, koji mogu da rade i van radnog vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana, kao i subotom i nedeljom;

2) trgovinske i druge radnje i prodajna mesta na kojima se vrši prodaja prehrambenih proizvoda, uključujući i one koje prodaju obavljaju u trgovinskim centrima, a za koje upravljač može da obezbedi posebne koridore za pristup ili u koje se ulazi sa spoljne strane ili neposredno sa javne površine, i samostalni maloprodajni objekti u kojima se trgovina, po pravilu, obavlja tako da kupac ne ulazi u objekat (trafike tj. kiosci), koji mogu da rade do 21.00 časa, kao i subotom i nedeljom;

3) ordinacije i laboratorije u kojima se pružaju medicinske i stomatološke usluge i veterinarskih ordinacija i laboratorija i sl., koje mogu da rade i van ogranićenog radnog vremena, kao i subotom i nedeljom;

4) pozorišta, bioskopa, muzeja, galerija i sl., koji mogu da rade radnim danom i subotom i nedeljom do 17.00 časova;

5) restorana i drugih prostora u kojima se pružaju usluge ishrane u kategorizovanim i nekategorizovanim smeštajnim objektima i u kategorizovanom privatnom smeštaju, u kojima se usluga može pružati samo licima koja imaju prijavljen boravak u tim vrstama smeštaja i to najkasnije do 21.00 časa, kao i subotom i nedeljom;

6) pijaca, koje subotom i nedeljom mogu da rade od 06.00 časova do 15.00 časova;

7) fitnes centara, teretana, vežbaonica, bazena i drugih objekata namenjenih za sport i rekreaciju – kada se koriste u svrhu treninga i priprema za održavanje i održavanje isključivo registrovanih takmičenja u nadležnosti nadležnih nacionalnih sportskih saveza, koji mogu da rade i van ograničenog radnog vremena, kao i subotom i nedeljom;

8) svih drugih radnji, objekata i mesta (obućarske, krojačke, stolarske, staklorezačke i sl. radnje, servisi, tehnički pregledi i sl.) na kojima se pružaju usluge pri čijem vršenju nije obavezno prisustvo korisnika ili su prisustvo i kontakt ograničenog trajanja, koji mogu da rade radnim danom do 21.00 časova i subotom do 17.00 časova.

Naredba gradskog Štaba za vanredne situacije dostupna je ovde.

Sve usvojene mere imaju za cilj svođenja socijalnih kontakata na apsolutni minimum, uz nadu da će dati željeni rezultat i da ćemo u danima pred nama to videti i u brojevima zaraženih građana koronavirusom.

Dodatno pojašnjenje za ugostiteljske objekte: radno vreme kioska i sličnih ugostiteljskih objekata (prikolice i drugi slični objekti montažnog tipa šalterske prodaje) koji pružaju usluge u oblasti ugostiteljstva koje obuhvataju prodaju hrane i pića, odnosno radno vreme privrednih subjekata koji obavljaju ugostiteljsku delatnost, a vrše šaltersku prodaju hrane putem šaltera, ograničeno je tako da ti objekti mogu raditi samo radnim danom (od ponedeljka do petka ) od 05.00 časova do 17.00 časova.

Više informacija o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti KOVID-19 građani i privreda mogu dobiti pozivanjem telefonskih brojeva: 0668331189 i 0668331161.

Grad Sombor i Štab za vanredne situacije grada Sombora još jednom apeluju na sve građane da se ponašaju odgovorno, poštuju donete mere i vode računa o svom i zdravlju svojih najbližih.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru, u toku ove nedelje, privedeni su kraju radovi na izgradnji pristupnih staza do novog polja grobnica kod osarijuma

Građevinski sektor Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“ Sombor je, osim poslova na izgradnji staza, realizovao i poslove na na izgradnji-betoniranju ploča na grobnicama koje se nalaze u novom polju.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

četvrtak, 03 decembar 2020 19:53

Sombor, grad zelenila i za buduće generacije

* U Bloku 82 na Novoj Selenči danas (četvrtak, 3. decembar) je u okviru projekta „Zelena Srbija“ posađeno 10 sadnica javorovog drveta. Ovo je druga sadnja u okviru projekta koji sprovodi kompanija Color Media Communications pod pokroviteljstvom Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije

Sadnja drveća protiče u 10 gradova/opština Srbije kako bi bila podignuta svest građana, lokalnih samouprava i kompanija o tome koliko je značajno pošumljavanje Srbije. Direktorat kao društveno odgovorna institucija želi da doprinese podizanju svesti po pitanju ove teme i razmeni iskustava sa zemljama koje imaju diplomatska predstavništva u Beogradu.

 

* Slađan Velinov, direktor Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije naglasio je zdrava životna sredina jedno od osnovnih prava svakog građanina, ali da uopšte ne razmišljamo o kratkoročnim i dugoročnom negativnom učinku svakog od nas ponaosob.

Jedan od glavnih ciljeva nas u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije jeste upravo očuvanje životne sredine od štetnog jonizujućeg zračenja. Znamo da su šume pluća planete i da samo u jednom hektaru one mogu da proizvedu i do 800 tona kiseonika godišnje. Kao društveno odgovorna institucija Direktorat aktivnostima na pošumljavanju Srbije, želi da podigne svest građana o tome koliko je značajno pošumljavanje Srbije obnavljanjem njenog eko-fonda, ali i da doprinesemo očuvanju planete za buduće generacije ne samo u nacionalnim, nego i u regionalnim i međunarodnim okvirima - rekao je Veselinov.

 *Antonio Ratković, gradonačelnik Grada Sombora, istakao je da je za Sombor kao grad zelenila velika čast što učestvuje u projektu „Zelena Srbija“ i da lokalna samouprava nastoji da obnovi zeleni fond grada.

 

- Svi znamo da je šumovitost Vojvodine mala i svi treba da damo koliko možemo da bi tu šumovitost podigli za koji stepen više. Svakako da smo to već započeli što se tiče somborskog zelenila, jer svi znamo da je Sombor, osim toga što je grad kulture, poznat i kao grad zelenila i sigurno da je obaveza, pre svega mene i svih ljudi u mom timu, da to i održavamo. Svakako da ćemo nastaviti i sa podizanjem vetrozaštitnih pojaseva što smo činili i u prethodnom periodu - naglasio je gradonačelnik Ratković.

noviradiosombor.com

 Pratio, zabeležio i fotografisao

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

acanskiSphoto

Canon EOS 4000d+ EF-S 18-55 III

 ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

FOTOGRAFIJA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

četvrtak, 03 decembar 2020 17:19

Prva intervencija zimske službe u Somboru

Prve decembaarske srede (19:30 časova) uveče otpočela je prva ovosezonska intervencija zimske službe u Somboru

Zbog kiše koja je počela da pada i opasnosti da dođe do formiranja tankog sloja poledice na putevima, radnici zimske službe izvršili su posipanje solju gradskih ulica I i II prioriteta, kao i putnih pravaca I prioriteta, i tom prilikom je utrošeno 12 tona soli. Intervencija je potrajala do 23 časa uveče.

Nosilac poslova zimske službe i ove sezone je JKP “Zelenilo,” Sombor, u saradnji sa javnim komunalnim preduzećima “Čistoća”, “Prostor Sombor”, i “Vodokanal”.

***

Posipanje soli na gradske ulice prvog prioriteta, izvršeno je prema nalogu štaba zimske službe Upravljača puta JKP „Prostor“ Sombor. Prilikom ove intervencije posuta je so na ukupno 38 ulica u gradu Somboru.

(U slajdu pogledajte i fotografije:

1. Noćna intervencija somborske zimske službe

2. Punkt zimske službe JKP “Zelenilo” Sombor)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

 
?VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Ana Brnabić, predsednica
?MINISTARSTVO ZDRAVLJA
ass. dr Zlatibor Lončar
?MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANJA
prof. dr Darija Kisić Tepavčević
?SINDIKATIMA
?GRAĐANIMA SRBIJE
 
Poštovani,
Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ od izbijanja pandemije COVID-19, pa do danas, je kontinuirano svim nadležnim instancama uputio mnogobrojne sugestije i predloge a sa ciljem bržeg i adekvatnijeg suzbijanja navedene pošasti. Kao reprezentativan i društveno odgovoran sindikat odazvali smo se svim Vašim pozivima za sastanke i saradnju, baš kao što ćemo to i u buduće činiti, jer samo zajedničkim naporima možemo dostići neophodna rešenja za probleme na terenu.
Takođe, ne treba zaboraviti ni činjenicu da su zaposleni u sistemu zdravstva i socijalne zaštite od marta ove godine bez pauze u prvim borbenim redovima, nesebično dajući svoj maksimum u zbrinjavanju i lečenju svih obolelih građana Srbije.
Treći talas Korone, na žalost, pokazao se kao najteži po sve nas. I uz mnogo bolju organizaciju unutar sistema zdravstva i socijalne zaštite neophodni su dodatni, nadljudski napori zaposlenih, koji su ionako već na ivici snage.
Prema izveštajima povereništava GS ZSZ NEZAVISNOST stanje na terenu postaje alarmantno pre svega usled drastičnog skoka broja obolelih od COVID-19, te se javlja zabrinutost da kao sistemi nećemo biti u mogućnosti da prihvatimo i adekvatno zbrinemo sve kojima je lečenje potrebno.
Ako tome dodamo i znatno uvećan broj zaraženih među zaposlenima, što dodatno ugrožava naše sisteme, ne možemo da po ko zna koji put ne apelujemo na građane Srbije:
„BRINITE SE O NAMA KAKO BISMO I MI MOGLI DA BRINEMO O VAMA!“
APELUJEMO NA VAS DA SE PRIDRŽAVATE UPUTSTAVA KRIZNOG ŠTABA, NOSITE MASKE, PERITE RUKE I IZBEGAVAJTE SVE SUSRETE KOJI NISU NEOPHODNI.
TO JE JEDINI NAČIN DA ZAJEDNIČKI POBEDIMO OVU STRAŠNU BOLEST.
S druge strane, ako postoji i malo dobre namere, treba bar dok pandemija traje prestati sa svakim vidom međusobnih optužbi, sumnji i pretnji, jer nam iste trenutno bespotrebno troše svu dragocenu energiju.
Vlade zemalja, privatni poslodavci i sindikati u svetu pa i kod nas, nisu izmislili socijalni dijalog da bi on bio na papiru, već da se u međusobnom razgovoru, konsenzusom iznađu najbolja rešenja prihvatljiva za sve strane u dijalogu.
Zato pozivamo i Krizni štab i Vladu Republike Srbije na nastavak dijaloga sa predstavnicima sindikata, na učešće sindikata u kriznim štabovima na svim nivoima, posebno tamo gde ih još nema.
S poštovanjem,
Beograd, 03.12.2020. godine
GS ZSZ NEZAVISNOST
Zoran Ilić, predsednik s.r.
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Ženska rukometna reprezentacija je stigla u Dansku. Po dolasku u Kolding obavljeno je testiranje, potom se smeštaju u karantin do jutra - dok ne stignu rezultati, a potom ih očekuje prepodnevni trening

Prvu utakmicu na kontinentalnom prvenstvu igraju sutra (petak), 4. decembra u 20:30 protiv Holandije. Prenos na RTS 2.

Budite pored malih ili velikih ekrana, ali uz devojke !!!!!

Selektor reprezentacije Srbije, Ljubomir Obradović prethodno je izabrao 18 igračica koje će činiti nacionalni tim Srbije na Evropskom prvenstvu 2020 u Danskoj.

GOLMANI: Katarina Tomašević, Jovana Risović i Kristina Graovac
LEVA KRILA: Sanja Radosavljević i Dijana Radojević
DESNA KRILA: Katarina Krpež Šlezak i Željka Nikolić
PIVOTMENI: Slađana Pop Lazić, Jovana Milojević i Jelena Agbaba
BEKOVI: Jovana Stoiljković, Jovana Jovović, Jelena Trifunović, Kristina Liščević, Andrea Lekić, Jelena Lavko, Marija Agbaba i Anđela Janjušević

Izvor: Rukometni savez Srbije

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar, obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana s ciljem da se unapredi i omogući osobama sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu. Taj dan je povod da se skrene pažnja na probleme s kojima se osobe s invaliditetom suočavaju a to su pre svega siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i iključenost iz društva. Lajtmotiv ovogodišnjeg obeležavanja ovog datuma je ukinuti barijere i  otvoriti vrata za inkluzivno društvo i razvoj za sve

Više od milijardu ljudi, ili približno 15 odsto svetske populacije, živi sa nekim oblikom invaliditeta.

Širom sveta, osobe sa invaliditetom se suočavaju sa brojnim  barijerama koje ih isključuju iz punog i efikasnog učestvovanja u društvenim tokovima. Oni se suočavaju sa nejednakim mogućnostima u pogledu obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvene i socijalne zaštite. Kontradiktornost je da su ovi sveprisutni problema ostali društveno nevidljivi pa se i osobe sa invaliditetom osećaju nevidljivima u svojim zajednicama, a očekuju da imaju jednake mogućnosti ali pre svega da imaju i pravo na različitost.

Republika Srbija je postigla napredak u pogledu zakonske i podzakonske regulative kada je u pitanju položaj osoba sa invaliditeom, ali je prisutan problem odgovarajuće implemantacije.

Generalne skupštine UN je u  decembru 2006. godine usvojila  Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom.  Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom s pratećim Opcionim protokolom uz konvenciju. Ovim dokumentom potvrđena je univerzalnost i nedeljivost svih ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i potreba da se osobama sa invaliditetom garantuje puno uživanje svih prava i sloboda, bez diskriminacije. Naša država je, u skladu sa preuzetim obavezama, dostavila Komitetu UN za prava osoba sa invaliditetom Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, koju je Vlada Republike Srbije usvojila u junu ove godine, prepoznaje osobe sa invaliditetom kao i dalje osetljivu društvenu grupu i među zadacima Strategije su i stvaranje bezbednog okruženja za pripadnike osetljivih društvenih grupa i unapređenje stepena tolerancije prema njima; iskorenjivanje odnosno suzbijanje govora mržnje i akata fizičkog i psihičkog nasilja i privođenje pravdi učinilaca takvih akata i radnji; i javno zagovaranje neophodnosti sprečavanja diskriminacije i promovisanje kulture tolerancije. 

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Autorski tekstovi: Sonja Ćirić 

~ . ~

* „Sve dok efikasna vakcina protiv virusa korona ne postane dostupna, opstaće trostruki krug siromašenja radnika: slabo plaćeni esencijalni radnici, od čijeg rada svi zavisimo, a koji moraju da odlaze od kuće da bi obavljali svoj posao, čime se izlažu znatnoj opasnosti; bolje plaćeni zaposleni koji rade od kuće, ali od kojih će poslodavci očekivati da budu na izvolte tokom celog dana; neplaćeni ili veoma slabo plaćeni radnici u domaćinstvu, najčešće žene, koji se staraju da svi budu siti, odeveni i emocionalno kako-tako namireni“

Kako pandemija utiče na ostvarivanje radničkih prava i kakav je odnos države prema radnicima u ovom vremenu, glavne su teme razgovora sa Zoranom Stojiljkovićem, profesorom Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

U javnosti je profesor Stojiljković poznatiji kao predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, upravo zbog otvorenih i argumentovanih kritika koje se tiču nedovoljne brige društva prema radnicima.

VREME solidarnosti„: Pandemija dovodi u pitanje sposobnost država da blagovremeno i efikasno upravljaju krizom što seposlovičnonajpre ogleda na radnicimaKako se u toj situaciji snašla Srbija?

ZORAN STOJILJKOVIĆ: Ako se želi da se, ispod debelog sloja, političkom kozmetikom prenašmikanog privrednog i socijalnog lica Srbije, objektivno vidi stanje, moglo bi se reći da je uspeh vođene politike u tome što Srbija ima, zvuči kao oksimoron, rekordno nizak pad proizvodnje, pri čemu je obilnim intervencijama, za sada, zaustavljeno širenje makaza nejednakosti i siromaštva. Naravno, ušlo se u visoki budžetski deficit i zaduživanje pod dosta nepovoljnim uslovima, a i rezultat je efekat male periferijske privrede teške jedva pedesetak milijardi evra, odnosno sa društvenim proizvodom po stanovniku gotovo tri puta manjim od nekadašnjih bratstvo-jedinstvenih republika Hrvatske i Slovenije, koje samo što nismo „stigli i prestigli“.

Predviđanja na svetskom nivou kažu da bi na desetine miliona ljudi moglo da izgubi posloveČelnici naše države nas uveravaju da ne treba da se bojimoŠta ćepo vašem mišljenjubiti posle pandemije?

Ako se epidemija i dalje bude širila, to će izvesno dovesti do još oštrije politike štednje stanovništva i izazivanja ozbiljne političke nestabilnosti i nove ekonomske krize. Prve analize pokazuju da svet ulazi u izvesnu, ozbiljnu recesiju, predviđanja Međunarodne organizacije rada (MOR) su da bi poslove moglo da izgubi na desetine miliona ljudi, a i u najliberalnijim ekonomijama pripremljeni su obimni finansijski paketi pomoći privredi i najugroženijim kategorijama stanovništva. Po modelu MOR za predviđanje događaja u bliskoj budućnosti, koji prati opadanje broja radnih sati zbog oblika privremenog smanjenja radnog vremena, sati rada u Srbiji su opali za oko 14,8 odsto. To je ekvivalent 510.000 poslova sa punim radnim vremenom. Istovremeno, broj ljudi koji je posao izgubio u vidljivoj, formalnoj ekonomiji, desetostruko je manji. Kraće radno vreme i „zaposlenost bez rada“ (na primer, slanje zaposlenih na prinudni odmor) značajno su doprineli ovom smanjenju. Međutim, ukoliko se zdravstvena kriza nastavi, a broj i obim programa za očuvanje broja radnih mesta opadnu, ključni problem mogu, uz postojeće nezaposlene, biti ljudi osuđeni na nezaposlenost i neaktivnost.

Sve govori da će kada prođe pandemija, već prisutna dolazeća kriza, iz logike vanrednog stanja preći u zlokobnu tišinu radnog logora u kome će poluzaposleni i dodatno osiromašeni i zaplašeni biti usmereni na golo preživljavanje. U logor će se na Balkan i Srbiju dodatno, bar na neko vreme, vratiti i oni koji su izgubili nesigurne radne aranžmane u zemljama EU.

U stanju akutne krize akcenat mora i dalje biti na sigurnosti i zaštiti, moratorijumu na otpuštanja i sužavanja prava i zarada svih radno angažovanih, kao i odlaganju dospelih poreza i obaveza svima koji ih ne mogu izmiriti. Međutim, rešenje nije samo u odlaganju obaveza već i u razvojnim programima, investiranju i kreditima, ali i državnom preuzimanju dela obaveza prema zaposlenima i njihovim zaradama. Ključni kriterijum za dodelu sredstava mora biti socijalna klauzula, odnosno obaveza očuvanja radnih mesta i prava i zarada radnika. U suprotnom, na delu će biti logika rasta nejednakosti i bespravlja u kojoj opstaju samo najmoćniji i/ili najkorumpiraniji.

Srbija je preduzela neke mere pomoći zaposlenimana primerpreporučila je poslodavcima da ne otpuštaju radnikepodelila im minimalnu platusvima koji su hteli darovala je 100 evraDa li su se mogla preduzeti neka trajnija rešenja?

Unutar pandemije koja društvo uvodi u začarani krug istovremene krize i ponude i tražnje, nacionalne države moraju, pored jednokratnih mera antikriznog menadžmenta, da na duži rok urade dve ključne stvari.

Prvo, javni i netržišni sektor mora obezbediti pružanje univerzalnih besplatnih osnovnih usluga i osnovnog dohotka. Primera radi, ljude i živote spasavaju decenijama ruinirani javni zdravstveni i obrazovni sektor, a ne privatne klinike i fakulteti za sticanje diploma u četiri rate. Sindikate je, inače nesklone univerzalnom bazičnom dohotku i kidanju svake veze između rada i primanja, svest da neće biti kvalitetnih i održivih poslova za sve dovela do prihvatanja neke vrste kombinovanja osnovnog dohotka sa univerzalnim javnim uslugama.

Drugo, treba doneti zakone za razbijanje tehnoloških i tržišnih monopola i obeshrabriti poslovne modele ponašanja poput finansijskih špekulanata.

Nema više povlačenja

Narednih godinu i po ćete u okviru sindikata sarađivati sa ministarkom Darijom Kisić TepavčevićDa li u njoj vidite osobu s kojim će sindikati uspostaviti delotvoran dijalog?

Uz sve uvažavanje i formirani utisak i veru u dobru volju i posvećenost ministarke, profesorke Kisić Tepavčević, kao i činjenicu da njena profesionalna vokacija i aktivnost u zdravstvenom štabu olakšava traganje za balansom između održanja zdravlja i održanja ekonomije, ne verujem da će stvari naročito zavisiti od nje lično. Prvo, radi se o oročenoj Vladi sa limitiranim kapacitetima i manevarskim prostorom, unutar sistema u kome su sve konačne odluke u rukama selektora Vlade, predsednika Vučića. Radi se i o nesporno kriznoj, vanrednoj situaciji koja se svodi na elementarni antikrizni menadžment. Teško da je onda realno očekivati da je to prostor unutar koga će, recimo, doći do neophodnog, uticajnog i efikasnog socijalnog dijaloga, kao i do zaposlenima i svim radno angažovanima prihvatljivijeg radnog i socijalnog zakonodavstva. Od ponuđenog i učinjenog zavisi u kojoj meri ćemo pregovarati ili protestovati jer za sindikate manevarskog prostora za dalja povlačenja, po mome sudu, više nema.

Prema iskazanoj stopi rizika od siromaštvaSrbija se u poređenju sa EU i zemljama u regionu nalazi na poslednjem mestuKako će pandemija uticati na socijalnu nejednakost?

Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva iz 2017. i 2018. godine, u Srbiji već trenutno živi pola miliona apsolutno siromašnih građana, gotovo četvrtina je u riziku od siromaštva, dok čak 61,6 odsto građana (4,3 miliona) ima ličnu procenu o sopstvenom siromaštvu (tzv. subjektivno siromaštvo). U prevodu, subjektivno siromaštvo vam je osećaj da jedva krpite kraj sa krajem, da bez velikog ropca nećete podneti neplanirani trošak od 100 evra mesečno, kao i da vam je plaćeni desetodnevni godišnji odmor za familiju na nivou futurističke bajke.

Sve dok efikasna vakcina protiv virusa korona ne postane dostupna, opstaće trostruki krug siromašenja radnika: slabo plaćeni esencijalni radnici, od čijeg rada svi zavisimo, a koji moraju da odlaze od kuće da bi obavljali svoj posao, čime se izlažu znatnoj opasnosti; bolje plaćeni zaposleni koji rade od kuće, ali od kojih će poslodavci očekivati da budu na izvolte tokom celog dana; neplaćeni ili veoma slabo plaćeni radnici u domaćinstvu, najčešće žene, koji se staraju da svi budu siti, odeveni i emocionalno kako-tako namireni.

U nedavnom ekspozeupremijerka Ana Brnabić nije govorila o socijalnoj nejednakostiŠta mislitezašto?

Siromaštvo, razorni nivo nejednakosti i podoptimalni, nedovoljni rast, odnosno rast koji nije vidljiv i „običnim“ građanima su i decenijama pre pandemije bili, uz demokratske deficite i sistemsku političku korupciju, najveći minusi ovoga društva. Logično je onda da su to i pitanja koja se svesno drže na margini ekspozea koji podnosi stara-nova premijerka Vlade i vlasti koja nije od juče i ne može sebe da amnestira od odgovornosti. Nivo zarada, kvalitet zaposlenosti, odnosno dostojanstveni ili prekarni karakter rada su ne samo za sindikate ključni parametar i test uspešnosti vođenih ekonomskih i socijalnih politika.

To, kao i činjenica da nam je ekonomija predugo razorna kombinacija, miks servilnog odnosa prema korporativnom kapitalu i partokratskog porobljavanja javnog sektora i političkih institucija, a da nas analize MOR istovremeno vide kao zemlju sistematskog kršenja radnih i sindikalnih prava, drži se ispod radara. Ono što u takvoj situaciji ostaje za ekspoze su pohvale za makroekonomsku stagnantnu stabilnost i pomeranje obećanja u neproverljivu postizbornu budućnost.

Da li činjenica da je neko zaposlen znači i da nije siromašan?

Umesto dugih fraza odgovoriću vam kontrapitanjem: da li je moguće izaći iz paklenog kruga siromaštva sa minimalcem od 32.000 dinara koji primi oko 400.000 zaposlenih ili šta se može i sa najčešće isplaćenom medijalnom zaradom od 45.000 do koje nekako dobaci polovina zaposlenih, a koja je jedva nešto iznad minimalne potrošačke korpe o čijoj „raskoši“ je nepristojno i govoriti.

Na drugoj strani, ako troškovi angažovanja radne snage u Srbiji ne prelaze desetinu ukupnih troškova poslovanja, održanje poslova i zarada nije nerazuman krizni trošak jer smo već sebe učinili jeftinim. Drugo, primajući plate, nastavljamo da trošimo. Treće, kao kupci roba, ali i izbornih obećanja donosimo i prihode i glasove. Isplati se bar povremeno biti fin i solidaran. Najzad, budžetski novac je novac svih nas i bolje da ga uložimo u ljude nego u fontane i jarbole.

Kakva su prava ljudi koji rade od kućeKo ima koristi od rada od kuće?

Velika ulaganja u digitalni svet, posebno u razvoj i radnog procesa i obrazovanja na daljinu, postaće deo strategije kriznog menadžmenta i u normalnim okolnostima. Virtuelni svet postaće u većoj meri sastavni deo naše životne svakodnevice. Po nalazima Rebeke Gordon, sada, u vreme virusa korona, poslodavci počinju da sagledavaju nepandemijske koristi od toga što njihovi zaposleni rade od kuće. Zašto, recimo, radnici ne bi sami obezbeđivali sredstva potrebna za rad? To je mnogo lakše opravdati ako oni rade od kuće. I zašto bi poslodavci plaćali rentu za sav taj poslovni prostor kad su kancelarije prazne? Kompanije će profitirati i zahvaljujući manjim troškovima infrastrukture, a u nekim slučajevima čak i zbog zaposlenih koji se sele na jeftinije lokacije.

Do gotovo identičnih zaključaka došlo se i u studiji Fondacije Centra za demokratiju posvećenoj uticaju pandemije na položaj radnika u Srbiji. U odnosu na radnike koji su prešli na režim rada od kuće, glavni nedostaci akata donetih za vreme vanrednog stanja ogledaju se u tome što ne sadrže odredbe sadržane u Zakonu o radu koje se odnose na sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava; korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu; naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja poput troškova korišćenja interneta, telekomunikacione i kompjuterske opreme.

Odluke Kriznog štaba - nepoznanica

Kako će UGS pokušati da zaštiti prava radnikaKakvog uticaja imate na one koji odlučuju?

Dobra ilustracija mere uticaja vam je činjenica da je i za mene, kao predstavnika reprezentativnog sindikata UGS Nezavisnost, člana SES Srbije, i od maja njegovog predsedavajućeg, sastav, način rada i odlučivanja Kriznog štaba i, naravno, vođena rasprava i podastrta argumentacija na njegovim sesijama, nažalost, ostao nepoznanica. Ista stvar se odnosi i na predstavnike Unije poslodavaca Srbije, reprezentativnog predstavnika poslodavaca. Sve što nam je preostalo su apeli za uključivanje u rad štaba i komentari mera na održane dve sednice SES-a, kao i u saopštenjima za medije i u stavovima koje su zauzimali organi sindikata. Naravno i protesti kada je bila ugrožena elementarna bezbednost i zdravlje ljudi.

Suština naše pozicije je stav o moratorijumu na otpuštanja, održanju zarada i zaposlenosti i kvalitetu bezbednosnih mera, odnosno situacija u kojoj zaposleni ne bi bili izlagani prekomernom riziku. Pandemija ne može biti izgovor za redukovanje prava zaposlenih. Rad na daljinu, korišćenje plaćenih odsustava i odmora, kao i isplata minimalaca u posebno pandemijom pogođenim sektorima su bila neka od predlaganih rešenja.

Naše kritike inače obimnog programa mera bile su usmerene na njihovu kratkoročnost i neselektivnost. Primera radi, nismo prihvatali linearnu podelu po 100 evra pomoći svim punoletnima, čitaj biračima, kao i podelu minimalaca i u sektorima i firmama kod kojih promet nije opao, ili je pao ispod 10-15 odsto. Kratkoročno odlaganje obaveza bi moralo biti kombinovano sa njihovim selektivnim otpustom i usmerenim produktivnim investicijama i zapošljavanjem.

Kakva sutokom pandemijeprava radnika koji nisu u stalnom radnom odnosu?

Lica u prekarnim (nesigurnim) oblicima rada našla su se u posebno teškom položaju jer lica koja nisu u radnom odnosu, prema Zakonu o radu, nemaju gotovo nijedno radno pravo. Radno angažovani u neformalnoj ekonomiji našli su se u prvom krugu radnika kojima je radno angažovanje otkazano. Samozaposleni u neformalnom sektoru, u koje, recimo, spadaju ulični trgovci novom i polovnom robom, majstori za kućne popravke, pijačni prodavci, kućno pomoćno osoblje, muzičari, svi radnici neformalno angažovani u ugostiteljstvu i drugim granama ostali su bez prihoda. Teška finansijska situacija sakupljača sekundarnih sirovina dodatno se pogoršala za vreme vanredne situacije budući da je većina njih prestala da radi ili je radila sa smanjenih obimom posla.

Jasno je da se ni ovde ni u svetu, rast adekvatno ne prevodi u prilike za dostojanstvena radna mesta ili bolje uslove života. Preveliki broj vlada, zbog verovanja u desničarsku ideologiju, direktno napada ili dozvoljava napade na ljudska prava, radnička prava, plate i socijalnu zaštitu svojih građana.

U Davosu je ove godine preporučen model društveno odgovornijeg kapitalizma zainteresovanih stranau kome korporacije svoje ciljeve usklađuju sa dugoročnim ciljevima društvaKakav je to model?

Suočen sa klimatskim i demografskim promenama, socijalnim i rasnim sukobima i pandemijom, Svetski ekonomski forum je u Manifestu iz Davosa iz 2020. krenuo da uobličuje model društveno odgovornijeg kapitalizma zainteresovanih strana. Kapitalizam zainteresovanih strana, primera radi, traži od kompanija da publikuju podatke o ekološkoj ceni i efektima svoga delovanja, ali i da pokriju sve troškove zdravlja zaposlenih, kao i njihove obuke za sticanje novih veština. One su dužne i da javnim učine podatke o razlikama u zaradama zaposlenih, kako u pogledu razlika između različitih rodnih, starosnih i rasnih grupa radno angažovanih, tako i u pogledu neopravdano velikih raspona između njihovih zarada i plata menadžmenta. Manifest iz Davosa prihvata i narativ o osnovnoj zaradi kao dovoljnoj da zadovolji osnovne životne standarde. Ne radi se tu o napuštanju kapitalizma i puzajućem socijalizmu, već o preventivnom dizajniranju spasavanja kapitalizma.

Izvor: Vreme

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Strana 1 od 293

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…