* U Rеpublici Srbiјi је dо 15 čаsоvа 3. аprilа 2020. gоdinе rеgistrоvаnо uкupnо 1.476 pоtvrđеnih slučајеvа COVID 19

Оd pоslеdnjеg izvеštаја dо 15 čаsоvа tеstirаni su uzоrci 748 оsоbа оd којih je 305 pоzitivno.

Dо 15 čаsоvа u Srbiјi је uкupnо tеstirаnо 5.756 оsоbа које su ispunjаvаlе кritеriјumе dеfiniciје slučаја.

Pоdručјеm intеnzivnе trаnsmisiје virusа sе smаtrајu držаvе, оdnоsnо pоdručја u којimа sе rеgistruјu u vеćеm brојu slučајеvi zа које niје mоgućе utvrditi lаnаc trаnsmisiје. U оvоm trеnutкu, pоdručјimа intеnzivnе trаnsmisiје virusа SARS-CoV-2 smаtrајu sе: Švајcаrsка Коnfеdеrаciја, Rеpubliка Itаliја, Islаmsка Rеpubliка Irаn, Rumuniја, Кrаljеvinа Špаniја, Sаvеznа Rеpubliка Nеmаčка, Frаncusка Rеpubliка, Rеpubliка Аustriја, Rеpubliка Slоvеniја i Rеpubliка Grčка.

U svеtu је priјаvljеnо uкupnо 1.000.249 оbоlеlih оd infекciје izаzvаnе nоvim коrоnаvirusоm (COVID-19), uкljučuјući 51.515 smrtnih ishоdа. Slučајеvi COVID-19 su rеgistrоvаni u uкupnо 200 zеmаljа i nа јеdnоm brоdu uкоtvljеnоm u luci Јокоhаmа u Јаpаnu.

U Еvrоpi je rеgistrоvаno 529.140 pоtvrđеnih slučајеvа infекciје nоvim коrоnаvirusоm i 36.950 smrtnih ishоdа.

-----------------------------------------

Izvоr: Еvrоpsкi cеntаr zа prеvеnciјu i коntrоlu bоlеsti (ECDC).

Tаbеlа: Brој pоtvrđеnih slučајеvа COVID-19 u оstаlim zеmljаmа Еvrоpе:

Rеd. br

Držаvа

Brој pоtvrđеnih slučајеvа

Brој smrtnih ishоdа

1.

Itаliја

115242

13917

2.

Špаniја

110238

10003

3.

Nеmаčка

73522

872

4.

Frаncusка

59105

4503

5.

Uјеdinjеnо Кrаljеvstvо

33718

2921

6.

Švајcаrsка

18844

536

7.

Tursка

18135

356

8.

Bеlgiја

15348

1011

9.

Hоlаndiја

14697

1339

10.

Аustriја

11129

158

11.

Pоrtugаliја

9034

209

12.

Švеdsка

5466

282

13.

Nоrvеšка

4935

42

14.

Čеšка Rеpubliка

3858

44

15.

Irsка

3849

98

16.

Rusiја

3548

30

17.

Dаnsка

3386

123

18.

Pоljsка

2946

57

19.

Rumuniја

2738

94

20.

Luкsеmburg

2487

30

21.

Finsка

1518

19

22.

Grčка

1514

53

23.

Islаnd

1319

4

24.

Hrvаtsка

1011

7

25.

Slоvеniја

897

16

26.

Еstоniја

858

11

27.

Uкrајinа

804

20

28.

Јеrmеniја

663

4

29.

Litvаniја

649

9

30.

Mаđаrsка

585

21

31.

Bоsnа i Hеrcеgоvinа

532

17

32.

Mоldаviја

505

6

33.

Lеtоniја

458

0

34.

Bugаrsка

457

10

35.

Аndоrа

428

15

36.

Slоvаčка

426

0

37.

Аzеrbејdžаn

400

5

38.

Кipаr

356

9

39.

Sеvеrnа Mакеdоniја

354

11

40.

Аlbаniја

277

16

41.

Bеlоrusiја

254

4

42.

Sаn Mаrinо

245

30

43.

Mаltа

195

0

44.

Fаrsка оstrvа

177

0

45.

Crnа Gоrа

144

2

46.

Gruziја

121

0

47.

Gеrnzi

91

0

48.

Gibrаltаr

88

1

49.

Džеrzi

81

2

50.

Lihtеnštајn

75

0

51.

Оstrvо Mеn

71

1

52.

Mоnако

60

0

53.

Vаtiкаn

6

0

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Novinarska i medijska udruženja oštro protestuju zbog privođenja novinarke Ane Lalić kojoj je sinoć (1. april) u kasnim večernjim satima prvo urađen pretres stana, a onda određen i pritvor trajanju od 48 sati. Naša koleginica je privedena na osnovu prijave Kliničkog centra Vojvodina zbog navodnog širenja panike koji je izazvala tekstom o stanju u Kliničkom centru Vojvodine. Novinarka je jutros puštena na slobodu i ukinuta joj je mera zadržavanja

Podsećamo da je 28. 03. 2020. Vlada izdala Zaključak kojim je ozbiljno ugrozila protok informacija, te dovela novinare, njihove izvore i sagovornike u situaciju da ukoliko govore istinu, ali se nisu pre toga konsultovali sa Kriznim štabom mogu završiti u zatvoru. Prvi takav slučaj dogodio se juče, nakon čega je premijerka izjavila da Vlada ukida pomenuti Zaključak.

Novinarska i medijska udruženja ocenjuju ovaj potez kao pokaznu vežbu koja ima za cilj da zastraši javnost, ali pre svega naše koleginice i kolege koje obavljaju posao profesionalno u interesu javnosti. Ovakvo ponašanje najviših državnih organa ocenjujemo kao krajnje neodgovorno u trenutnku kada su istinite, potpune i blagovremene informacije od životnog značaja za naše građane.

Pozivamo nadležne institucije da poštuju zakone i Ustav naše zemlje, da se uzdrže od brzopletih odluka i arbitrarnosti i da bez obzira na vanredno stanje ne suspenduju demokratski poredak u našem društvu.

Pridružujemo se predlogu koleginica iz kolega iz NDNV-a da novinari u narednom periodu na svakoj pres konferenciji postavljaju pitanja o koleginici Lalić, a medije pozivamo u znak solidarnosti da dalje istražuju temu stanja u Kliničkom centru Vojvodina kako bi javnost bila upoznata sa relevantnim činjenicama.

U Beogradu, 02. 04. 2020.

Asocijacija onlajn medija
Asocijacija medija
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija
Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokal pres
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

četvrtak, 02 april 2020 13:42

Župa Dubrovačka - Biser "Južnog Jadrana"

* Župa Dubrovacka je opština koja se nalazi na samom jugu Republike Hrvatske, sa severa se graniči sa Bosnom i Hercegovinom, za zapada opštinom Dubrovnik, sa istoka opštinom Cavtat, dok se preko mora granci sa Republikom Italijom.

Sama opština formirana je 2001. godine, do tada je bila deo opštine Dubrovnik.

Župa Dubrovačka - mapa u Srebrenom

Opština obuhvata naseljna mesta Milini, Kupari, Soline, Plat i Srebreno koje je ujedno i sediste opštine. Opština ima 8000 stanovnika i spada u red manjih u Republici Hrvatskoj. Ovaj region je dosta stradao u ratu 1991.godine.

Glavne privredne grane opštine su turizam, ugostiteljstvo, poljoprivreda i stočarstvo.

Hotel Šeraton Srebreno

Mlini

Mlini su dobili ime zahvaljujući mlinovima izgrađenim na potocima koji protiču kroz mesto. Mlini obiluju malim šljunčanim plažama, a u mestu se nalazi i luka sa dokom za prihvat brodica.

Mlini imaju dva hotela, hotel  Mlini i Astarea.

Mlini - vidikovac

Pogled na Mline

Kupari

Kupari svoj naziv zahvaljuju nekadašnjoj ciglani za proizvodnji opeka i crepa koji se u Dubrovačkoj okolici naziva "kupa". U blizini naselja Kupari, u Kuparskom polju nalazi se  tvrđava  sagrađena 1623. godine za obranu mesta od gusara.

Šetalište između Kupara i Srebrenog, u daljini ostaci hotela "Pelegrin"

Svoj ubrzani razvoj Kupari su doživeli u sredinom 20.tog veka kad je izgrađen hotelsko - turistički kompleks, koji je bio pod upravom JNA. U sklopu ovog kompleksa nalazila se i Titova vila.

Sa Desna na levo "Betonski spavači Kupara" Pelegrin, Kupari, Grand, Goričina 1 i 2

U hotelskom kompleksu Kupari postoji šest hotela potpuno uništenih i devastiranih tokom ratnih dejstava 1991. godine: Mladost, Grand, Goričina 1, Goričina 2, Pelegrin i Kupari, od kojih će koliko je izvesno biti obnovljen samo češki hotel "Grand" koji je zaštićen kao kulturno istorijska vrednost, dok će se ostali srušiti, dosta arhitekata u Dubrovniku i Hrvatskoj se protivi rušenju hotela Pelegrin koji predstavlja delo čuvenog sarajevskog arhitekte Davida Fincija, nastalo 1964. godine. Za ovaj hotel se ranije govorilo da svaka soba ima pogled od milion dolara. Šljunčano - peščana plaža u Kuparima je jedna od najlepših plaža ovog dela Jadrana.

 

Šetalište između Srebrenog i Kupara

Srebreno

Naselje Srebreno se spominje još 1294. godine kad je deo zemljišta u današnjem naselju držala benediktinska opatija. U mestu postoji i osnovna škola, ambulanta, tržni centar, caffe barovi i restorani. Na mestu nekadšnjeg hotela "Orlando" izgradjen je grandiozni hotel  "Sheraton"

Molo u Srebrenom

Pogled na Srebreno kroz borovu šumu

Svetionik

Šetalište uz more- Srebreno

Plat

U samom mestu postoje dva hotela. Plat je poznat po hidroelektrani koja je ukopana duboko u brdo Malaštica. HE Dubrovnik u Platu spada u grupu hidroelektrana sliva  rijeke Trebišnjice.  HE Dubrovnik koristi vodu reke Trebišnjice iz akumulacijskog  jezera  Bileća, nastalo izgradnjom brane Grančarevo. Zahvat vode za HE Dubrovnik ostvaren je izgradnjom brane Gorica, koja stvara kompenzacijski bazen. Ukupna instalirana snaga HE Dubrovnik je 216 MW (2x108 MW) a sa nje se električnom energijom napajaju Dubrovačko-neretvanska županija i grad Trebinje.

 

 Nadjite klupu............... :)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

 

 

AcanskiS:PHOTO ®

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

* Već smo pisali o humanitarno izrazitoj crti somborske porodice Lakićević: Borislav, suprug i otac, uspešan dugogodišnji karatista i danas trener u somborskom, najstarijem Karate klubu "Dušan Staničkov", supruga i majka Aleksandra, sa ćerkama, Tamarom (takođe kao i otac joj, operativni licencirani karate trener) i najmlađa, Bojana, šampionka Vojvodine u popularnoj disciplini izvođenju kata, među prvima su se samoincijativno, podsetimo, prijavili gradskoj organizaciji Crvenog krsta, čim je proglašeno vanredno stanje usled pandemije koronavirusa. Njima su se danas u humanitarnom radu pridružili i prijatelji iz Kluba, porodica Vuković, Dragana i Nikola. Evo o čemu je u ovom najnovijem primeru, reč
 
 
- U smislu nastavka humanitarnog rada članova Karate kluba "Dušan Staničkov", kad nismo na dužnosti volontera, na dužnosti smo humanitaraca - kratko kaže popularni Boris, za Novi Radio Sombor. - Srećni smo što svakodnevno jesmo u prilici da olakšamo život svakome kome je to u ovim danima potrebno.
 
A da bi današnja priča bila potpuna i zaokružena, ovi humani Somborci došli su na novu ideju, koja budi kako emociju tako i duh pozitivnosti, baš sada itekako nam preko svima značajan: dosetili su se da će biti veoma poučno da doniraju računar jednom đaku, kako bi mu učenje kod kuće bilo olakšano. Osnovac po imenu Kuzman, nije skrio svoje iznenađnje, oduševljenje kad je postao vlasnik poptuno novog računara sa svim pratećim komponentama i sadržajima. 
 
 
Bravo za ove ljude široka srca. Guramo dalje - kažu, jer naša misija je borba za druge i ona nas najviše i ispunjava.
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
 

* Drage koleginice i kolege,

Medijska koalicija uputila Vladi predloge mera za pomoć medijima

Medijska i novinarska udruženja – NUNS, NDNV, ANEM, Lokal Press, AOM i Asocijacija medija, u saradnji sa Sindikatom „Nezavisnost“, uputila su Vladi Srbije predloge mera za ublažavanje negativnih posledica vanrednog stanja po ekonomski opstanak medija i zaštitu radnih prava novinara i medijskih radnika, kako bi bio osiguran nesmetan protok informacija i potpuno i pravovremeno informisanje javnosti.

U dopisu Vladi naglasili (u prilogu) smo da se mediji trenutno suočavaju sa brojnim problemima, od nedostatka opreme i dezinfekcionih sredstava za bezbedan rad do dramatičnog umanjenja prihoda usled gubitka prihoda od reklama i prolongiranje rokova za sprovođenje projektnog sufinansiranja i drugih javnih konkursa.
 
Zato je neophodno da državni organi predvide mere koje će ublažiti negativne efekte vanrednog stanja na rad medijskih kuća i novinara, a novinarska i medijska udruženja su predočila najhitnije mere koje se tiču bezbednosti na radu, radnih prava i ekonomske održivosti.
 
Naglašavamo da je veliki broj država već uveo mere za pomoć medijima i slobodnim novinarima i verujemo da će i Vlada Srbije pokazati razumevanje i uvažiti zahteve medijske i novinarske zajednice.
 
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Piše: Zoran Stojiljković

* Dva moguća scenarija postpandemijske krize u Srbiji

Sprečiti rast nejednakosti i bespravlja

Nema nam spasa bez održanja privrede, međutim rešenje nije samo u odlaganju obaveza koje se ne mogu platiti, već i u razvojnim programima, investiranju i kreditima, ali i državnom preuzimanju dela obaveza prema zaposlenima i njihovim zaradama

Radni logor

Sve govori da će se kada prođe pandemija, već prisutna recesija i, posebno, dolazeća ozbiljna kriza, iz logike vanrednog stanja preći u zlokobnu tišinu radnog logora u kome će poluzaposleni i dodatno osiromašeni i zaplašeni biti usmereni na golo preživljavanje. U logor će se na Balkan dodatno, bar na neko vreme, vratiti i oni koji su izgubili nesigurne radne aranžmane u zemljama EU.

Prateće aktuelno suspendovanje demokratije može završiti u njenom dugoročnom simuliranju.

Dobar primer može biti suspendovanje ionako malih radnih prava donošenjem vanrednog, kriznog  zakona o radu, poput prakse nagoveštene u  Hrvatskoj. Pitanje je onda kada i kako se vratiti na postojeće odnose koji onda još mogu izgledati kao ideal.

Bez održanja privrede nema nam spasa. Danas treba podržati preduzetnike i privatni sektor, posebno njegove najugroženije delove, odnosno mikro, malo i srednje preduzetništvo.

Nije rešenje samo u odlaganju obaveza koje se ne mogu platiti. Rešenje je u razvojnim programima, investiranju i kreditima, ali i državnom preuzimanju dela obaveza prema zaposlenima i njihovim zaradama. Ključni kriterijum za dodelu sredstava mora biti socijalna klauzula, odnosno obaveza očuvanja radnih mesta i prava i zarada radnika. U suprotnom, na delu će biti logika rasta nejednakosti i bespravlja u kojoj opstaju samo najmoćniji i najkorumpiraniji.

Čak i iz logike ne naročito osetljivih ljubitelja novca i vlasti, ako po MAT analizama troškovi angažovanja radne snage u Srbiji ne prelaze desetinu ukupnih troškova poslovanja to nije nerazuman trošak jer smo već sebe učinili jeftinim. Drugo, primajući plate nastavljamo da trošimo. Treće, kao kupci roba, ali i izbornih  obećanja donosimo i prihode i glasove. Isplati se bar povremeno biti fin i solidaran. Najzad, budžetski novac je novac svih nas i bolje da ga uložimo u ljude nego u fontane i jarbole.

Poželjnije rešenje

Na drugoj strani, samo osećaj kolektivne ugroženosti i opasnosti, svest da smo svi na istoj barci, može ujediniti svet i probuditi nadu i uverenje da je zajedničkim naporima moguće prebroditi ovu krizu.

U tom cilju, nacionalne države  moraju, na duži rok, da urade dve ključne stvari.

Prvo, javni i netržišni sektor mora obezbediti pružanje univerzalnih osnovnih usluga i osnovnog dohotka. Treba li podsećati da teret borbe sa pandemijom nosi, ruinirani i osiromašeni, javni zdravstveni sektor.

Drugo, treba doneti zakone za razbijanje tehnoloških i tržišnih monopola i obeshrabriti poslovne modele ponašanja poput  finansijskih  špekulanata.

Istovremeno, osnaživanje socijalnog dijaloga i pregovora o platama i obezbeđivanje  besplatnih javnih usluga podstiču brzu automatizaciju privrede, rezultirajući padom radnog vremena potrebnog za reprodukciju ljudskog života.

Ovo ima duboke implikacije na tradicionalno razumevanje „ravnoteže posla i života“: promena ne može biti samo u smanjenju 1.700 sati prosečnog rada godišnje za jednu petinu.

Borba za ozakonjenje kraće radne nedelje, bez gubitka plate, ujedno socijalno promoviše automatizaciju i robotizaciju tako što uvođenje univerzalnih osnovnih prihoda i usluga pruža adekvatnu kompezaciju za proces gubitka poslova. To omogućava da ljudi prežive vremena kad dobro plaćeni posao postaje deficitaran – i poništava slabu pregovaračku moć rada.

Autor je predsednik Sindikata “Nezavisnost”

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Javno komunalno preduzeće „Prostor“, koje upravlja somborskim pijacama, obavestilo je sve građane da u skladu sa novim merama koje je propisala Vlada Republike Srbije, a u cilju sprečavanja daljeg širenja virusa COVID-19, sve pijace bilo na otvorenom ili zatvorenom prostoru, prestaju sa radom do daljnjeg

Kako bi izašli u susret svim građanima grada Sombora, JKP „Prostor“ Sombor će se potruditi da obezbedi sve brojeve telefona prodavaca, koji bi prodavali od kuće ili putem dostave. Spisak prodavaca sa brojevima telefona biće objavljen na zvaničnoj stranici JKP „Prostor“ Sombor, a spisak će biti ažuriran, odnosno proširivati iz dana u dan.

Podsećamo na sajt Javnog komunalnog preduzeća "Prostor" Sombor: 

https://www.prostorsombor.rs/index.php

Ovim putem mole se takođe i svi prodavci koji su zainteresovani za ovakav vid prodaje da se jave na telefon: 064/849-21-64.

Dosadašnji aktuelan spisak prodavaca:

  • „Duky shop“ – prodaja voća, povrća i južnog voća, tel.025/428-404, adresa Miloša Obilića br.32
  • Milorad Lisica – prodaja voća i povrća, tel.064/189-10-58
  • Alena Jagoda – prodaja sezonskog voća i povrća, tel.064/389-23-42
  • Mira – prodaja smrznutog voća i povrća, tel.060/088-81-13
  • Tereza Žuljević – mlečni proizvodi (sir i mleko), tel.064/349-89-11, adresa Kljajićevački put br.94 (dostava i na kućnu adresu)
  • Jovica Josić – mlečni proizvodi (sir i mleko), tel.063/115-40-70, (dostava i na kućnu adresu)
  • Seidija Bakić – prodaja povrća, tel 061/158-33-60, adresa Vlade Ćetkovića br.1, (dostava i na kućnu adresu)
  • Vili Mirković – toalet papir i ubrusi, tel.064/189-33-13, adresa Monoštorska br.14, (dostava i na kućnu adresu)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Radnici Odeljenja parkovskog i javnog zelenila otpočeli su danas (ponedeljak, 30. mart 2020) ovogodišnju sezonu kosidbe javnih zelenih površina na području grada Sombora

Po Planu kosidbe i ustaljenoj praksi, kreće se od centra grada i venaca, a nastavlja ulivnim ulicama ka centru. 

Nakon košenja venaca i Parka heroja, uslediće i Staparski put, Vojvođanska ulica, Apatinski put, Konjovićeva ulica, Miletićeva, svi ostali gradski parkovi...

Iako je sezona tek počela, trimeri, kosačice, nove kubote, već su u punom pogonu, s obzirom na to da su vremenske prilike s kraja zime i početka proleća, pogodovale bržem rastu vegetacije nego ranijih godina...

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Putem firme Agri Business Partner d.o.o dobili smo sledeće saopštenje: 

~ . ~

U periodu od 31. marta do 30. aprila vršiće se suzbijanje štetnih insekata na usevima.

Preparat je otrovan za pčele.

Primer kulture useva koji se prska tokom aprila

~ . ~

Reč je dakle, o sledećim usevima:

Parcela K.O. Sombor 2, Zapadna Gradina, 23248, 26509/1, 26510, 26511.

Mole se pčelari da u tom periodu premeste svoje košnice!

U potpisu: Bajčev Maja, dipl. ing. zaštite bilja

PP Sombor d.o.o.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Dobro došli u Istanbul, grad na dva kontinenta, mesto gde se susreću istok i zapad, prestonicu nekoliko velikih carstava, grad  koji se sa svojim brojem stanovnika od preko 15 miliona, svrstava među 10 najvećih gradova sveta. Vizantion, Carigrad, Konstantinopolj, Istanbul.......grad koji je u dužinu ide neverovatnih 150 kilometara.....i da, grad koji definitivno morate posetiti.

Osnovan kao Vizantion na rtu Sarajburnu oko 660. godine pre n. e, grad po veličini i uticaju postaje jedan od najvažnijih u istoriji. Nakon što je ponovo osnovan kao Konstantinopolj 330. godine n. e, grad je bio carska prestonica za skoro 16 država, među kojima su Rimsko/Vizantijsko Latinsko i Osmansko carstvo. Grad je bio polazna tačka za širenje hrišćanstva tokom Rimskog i Vizantijskog carstva, pre osmanskog osvajanja 1453. godine, kada je pretvoren u  tvrđavu i središte Osmanskog carstva.

Među važnim karakteristikama Istanbula su strateški položaj na Putu svile, železnička mreža ka Evropi i Bliskom istoku, kao i jedina pomorska veza između Crnog i Sredozemnog mora.

Da bi raskinuo sve veze sa osmanskom Turskom, Kemal paša Ataturk 1923. godine izmešta prestonicu u Ankaru, koja postaje sedište nove sekularne turske države.

Istanbul - evropski deo

Geografija

 * Istanbul se nalazi na severozapadu Turske u Mramornoj regiji i prostire se na ukupno 5.343 km².  Bosfor, koji spaja Mramorno more sa Crnim morem, razdvaja grad na evropski deo na kome se nalazi istorijsko i ekonomsko središte i na azijski dio. Grad je dalje podeljen "Zlatnim rogom" , prirodnom lukom koja okružuje poluostrvo.

Klima

Istanbul se nalazi na granici sredozemne, vlažne suptropske i morske klime, najtopliji mesec je jul,  kada prosečna temperatura iznosi 41 °C, dok najniža u januaru iznosi 21 °C

Znamenitosti

Istanbul kao milionski grad i prestonica  nekoliko velikih carstava ima jako mnogo znamenitosti koje bi trebalo posetiti, nisam mogao da pobrojim sve, tako da navodim samo neke:

  • Kula Galat

Kula je podignuta 528. godine za vreme Justinijana I ali tokom četvrtog krstaškog pohoda biva uništena, kulu su obnovili 1348. godine.  Kula, kružne osnove, je smeštena na samom vrhu brda koje se uzdiže nad spojem Zlatnog roga i Bosfora i u potpunosti dominira nad celim krajem. Visoka je 61 m, prečnik iznosi  8.95 m od čega 3.75 m otpada na debljinu zida. Oko najvišeg sprata smeštena je uska terasica .

  •  Aja Sofija

Aja Sofija ili Sveta Sofija je bivša pravoslavna  crkva, kasnije carska džamija,a sada muzej (tur. Ayasofya Müzesi). Od vremena završetka gradnje 537. pa sve do 1453. godine, služila je kao pravoslavna saborna crkva i sedište Vaseljenskog patrijarha., džamija do 1935. godine, kada je Kemal Ataturk pretvra u muzej. Aja Sofija danas predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika svetske kulturne baštine i nalazi se na listi Uneska.

Aja Sofija

Najpoznatija freska: Car Justinijan, Bogorodica i Car Konstantin (s leva na desno)

među našim narodom populano nazvana "Jugovići"

Car Justinijan je rodom iz Skoplja, a Konstantin iz Niša

  • Dolombahće   

Dolmbahće je palata koja se nalazi  na evropskoj obali Bosfora,  služila je kao sedište sultana i bila je centar uprave Turske imperije od 1853. pa sve 1922 godine. Ovu palatu je sagradio sultan Abdulmedžid, tamo je preselio iz svog dvora, palate Topkapi.

Ova palata je bila približavanje turske imperije Evropi,  u mnogome je podsećala na evropske dvorce. Kao uzor mu je služila palata Luvr i Bakingemska palata.

  • Plava džamija

Izgradnja je otpočeta 1609.  a završena je 1616. godine za vreme vladavine sultana Ahmeda I. Poput svih ostalih džamija i Plava džamija sadrži grobnicu osnivača, predvorje i medresu. Džamiju je izgradio na mestu nekadašnje Konstantinove palate.

 

Plava Džamija

  • Taksim

Trg se nalazi se u istoimenoj četvrti u evropskom delu Istanbula. Taksim je najveća turistička i zabavna četvrt poznata po svojim restoranima, prodavnicama i hotelima. Taksim se smatra srcem modernog Istanbula. Na trgu Taksim nalazi se državni spomenik Cumhuriyet Aniti, izgrađen 1928 godine, te kulturni centar i opera

  • Hipodrom

Hipodrom je predstavljao jedno od najznačajnijih mesta prestonice Vizantije, Konstantinopolja, a nastao je krajem III veka za vladavine Septimija Severa ,po uzoru na Circus Maximus u Rimu, konačan oblik je  dobio za vreme  cara Konstantina Velikog 330. godine. Nekoliko puta je popravljan i renoviran, a nakon požara i pljačke koji su pratili krstaško zauzeće grada 1204. godine, je prepušten propadanju.  Danas njegovi ostaci sačinjavaju centralni gradski trg starog dela grada.

Hipodrom 

  • Prinčevska ostrva

Prinčevska ostrva predstavlaju arhipelag od devet ostrva koji se nalazi u Mramornom moru, danas se tu nalaze poznate plaže Istanbula a u vreme Vizantije su ostrva korišćena za slanje u egzil pretendenata na carski presto.

  • Kapali čaršija

Kapali šaršija predstavlja jednu od najvećih i najstarijih pokrivenih pijaca na svetu sa 61. pokrivenom ulicom i preko 3.000 prodavnica koje privlače između 250 i 400 hiljada posetioca dnevno. Bazar je napravljen nedugo posle osvajanja Konstantinopolja 1455.

Prodavnice začina u Istanbulu

Kumburgas 

* Kumburgas nalazi se na 60 kilometara udaljenosti od centra Istanbula i svih bitnih dešavanja. Zbog svojih predivnih plaža, plavog mora, zlatnog peska i sunca, predstavlja omljineno izletište stanovnika Istanbula.

Plaža u Kumburgasu

Sport

  • FK Bešiktaš (tur. Beşiktaş Jimnastik Kulübü) Klub je osnovan 1903. godine, a registrovan 13. januara 1910., kao prvi sportski klub u Turskoj. Bešiktaš igra na stadionu BJK Ineni koji ima kapacitet od 32.145 mesta.

 Prvenstvo Turske

  • Šampioni (15) : 1956-57, 1957-58 (pobede 57e i 58e nisu prava turska liga, već federacijski kup), 1959-60, 1965-66, 1966-67, 1981-82, 1985-86, 1989-90, 1990-91, 1991-92, 1994-95, 2002-03, 2008-09, 2015-16, 2016-17.
  • Drugoplasirani (14) : 1962-63, 1963-64, 1964-65, 1967-68, 1973-74, 1984-85, 1986-87, 1987-88, 1988-89, 1992-93, 1996-97, 1998-99, 1999-00, 2006-07.

Kup Turske

  • Šampioni (9) : 1975, 1989, 1990, 1994, 1998, 2006, 2007, 2009, 2011.
  • Finalisti (6) : 1966, 1977, 1984, 1993, 1999, 2002.

Superkup Turske

Šampioni (8) : 1967, 1974, 1986, 1989, 1992, 1994, 1998, 2006.

Finalisti (11) : 1966, 1975, 1977, 1982, 1990, 1991, 1993, 1995, 2007, 2009, 2016.

Stadion BJK Ineni 

  • KK Bešiktaš  KK Bešiktaš Beşiktaş Jimnastik Kulübü İstanbul je osnovan 1933. godine kao deo sportskog društva Bešiktaš. Tokom svoje istorije bio je učesnik prvog ranga košarkaških takmičenja u Turskoj svake godine, osim u sezoni 1988/89. Ipak, prvak Turske bio je samo 2 puta, a pored toga ima i dve titule u turskim kupovima. Na međunarodnoj sceni od značajnijih uspeha beleži jedno osvajanje Evročelendža - evropskog takmičenja trećeg ranga

Nacionalni

Prvenstvo Turske:

  • Prvak (2): 1975, 2012.
  • Viceprvak (7): 1972, 1976, 1977, 1982, 1983, 2005, 2017.

Kup Turske:

  • Pobednik (1): 2012.
  • Finalista (3): 1971, 1973, 2011.

Kup Predsednika:

  • Pobednik (1): 2012.
  • Finalista (1): 1987.

Međunarodni

FIBA EvročelendžPobednik (1): 2012.

  • FK Galatasaraj Klub je osnovan 1905. godine i takmiči se u Superligi Turske. Domaće utakmice igra na stadionu Turk Telekom Arena, kapaciteta 52.652 mesta. Galatasaraj je najtrofejniji turski klub, ima 22 titule prvaka države, 18 trofeja u nacionalnom kupu i 15 trofeja u domaćem superkupu. Galatasaraj je prvi fudbalski klub iz Turske koji je osvojio neko evropsko takmičenje u sezoni 1999/2000. osvojili su Kup UEFA pobedivši Arsenal u finalu, pobedom nad tadašnjim prvakom Evrope Real Madridom Galatasaraj je uspeo da osvoji i UEFA superkup

Nacionalni

Superliga Turske 

  • Prvaci (22) : 1961/62, 1962/63, 1968/69, 1970/71, 1971/72, 1972/73, 1986/87, 1987/88, 1992/93, 1993/94, 1996/97, 1997/98, 1998/99, 1999/00, 2001/02, 2005/06, 2007/08, 2011/12, 2012/13, 2014/15, 2017/18, 2018/19.

Drugoplasirani (10) : 1959, 1960/61, 1965/66, 1974/75, 1978/79, 1985/86, 1990/91, 2000/01, 2002/03, 2013/14 .

Kup Turske 

  • Osvajači (18) : 1963, 1964, 1965, 1966, 1973, 1976, 1982, 1985, 1991, 1993, 1996, 1999, 2000, 2005, 2014, 2015, 2016, 2019.

Finalisti (5) : 1969, 1980, 1994, 1995, 1998.

Superkup Turske 

  • Osvajači (15) : 1966, 1969, 1972, 1982, 1987, 1988, 1991, 1993, 1996, 1997, 2008, 2012, 2013, 2015, 2016.

Finalisti (9) : 1971, 1973, 1976, 1985, 1994, 1998, 2006, 2014, 2018.

Međunarodni

Kup UEFA

  • Osvajač (1) : 1999/00.

UEFA superkup

  • Osvajač (1) : 2000.

Kup evropskih šampiona / Liga šampiona

  • Polufinalisti (1) : 1988/89.

Četvrtfinalisti (5) : 1962/63, 1969/70, 1993/94, 2000/01, 2012/13.

Kup pobednika kupova

  • Četvrtfinalisti (1) : 1991/92.

FK Fenerbahce

FK Fenerbahce se trenutno u Superligi Turske. Fenerbahče igra na stadionu Šukru Saradžolu koji ima kapacitet od 50.509 mesta.

Nacionalni

Superliga Turske :

  • Prvak (19) : 1959, 1960/61, 1963/64, 1964/65, 1967/68, 1969/70, 1973/74, 1974/75, 1977/78, 1982/83, 1984/85, 1988/89, 1995/96, 2000/01, 2003/04, 2004/05, 2006/07, 2010/11, 2013/14.

Drugoplasirani (20) : 1959/60, 1961/62, 1966/67, 1970/71, 1972/73, 1975/76, 1976/77, 1979/80, 1983/84, 1989/90, 1991/92, 1993/94, 1997/98, 2001/02, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2011/12, 2012/13, 2014/15.

Kup Turske :

  • Osvajači (6) : 1967/68, 1973/74, 1978/79, 1982/83, 2011/12, 2012/13.

Finalisti (10) : 1962/63, 1964/65, 1988/89, 1995/96, 2000/01, 2004/05, 2005/06, 2008/09, 2009/10, 2015/16.

Superkup Turske :

  • Osvajači (9) : 1968, 1973, 1975, 1984, 1985, 1990, 2007, 2009, 2014.

Finalisti (9) : 1970, 1974, 1978, 1979, 1983, 1989, 1996, 2012, 2013.

Balkanski kup :

  • Osvajači (1) : 1966/67,

Međunarodni

UEFA Liga šampiona :

  • Četvrtfinale (1) : 2007/08.

UEFA liga Evrope :

  • Polufinale (1) : 2012/13.

Kup pobednika kupova :

  • Četvrtfinale (1) : 1963/64.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

 

 

AcanskiS:PHOTO ®

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

 

Strana 1 od 241

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…