* Srbija bez odlaganja treba da osigura da njeni inspektori rada mogu da vrše nadzore i ulaze na radna mesta slobodno i bez prethodne najave poslodavcu, naložio je Komitet za primenu standarda Međunarodne organizacije rada Ministarstvu za rad na konferenciji u junu ove godine

U dokumentu Komiteta u koji je Radnik.rs imao uvid takođe piše da Srbija do septembra ove godine mora da izvesti koje je mere preduzela po ovom pitanju, a prema rečima predstavnika Međunarodne organizacije rada (MOR), Srbija će u narednom periodu morati da menja Zakon o inspekcijskom nadzoru.

Slučaj Srbija: Inspektori po zakonu najavljuju nadzor

„Srbija je ove godine (2019. godine) bila slučaj na Komitetu za primenu standarda Međunarodne organizacije rada“, navodi Čedanka Andrić, izvršna sekretarka sindikata UGS „Nezavisnost” koja je prisustvovala toj konferenciji.

Prema njenim rečima, Srbija je prekršila Konvenciju 81 MOR-a koja se odnosi na rad inspekcije rada. U ovoj konvenciji koju je Srbija ratifikovala između ostalog piše da inspektori rada „ulaze slobodno bez prethodne opomene u svako doba dana i noći u svako preduzeće koje podleže kontroli inspekcije“.

Suprotno ovom članu konvencije, inspektori u Srbiji su dužni da najave nadzor poslodavcu i to u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

„Inspektor u pisanom obliku obaveštava nadziranog subjekta o predstojećem inspekcijskom nadzoru, najkasnije tri dana pre početka nadzora“, piše u članu 17. Zakona o inspekcijskom nadzoru.

U istom članu zakona pak pobrojano je više slučajeva u kojima se nadzor ne najavljuje, između ostalog, kada to nalaže zaštita javnog interesa, odnosno otklanjanje opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i drugih radno angažovanih lica, itd.

Andrić kaže da su zamerke sindikata na Zakon o inspekcijskom nadzoru ignorisane 2015. godine kada je taj propis donelo Ministarstvo državne uprave.

„Zakon nije bio podnet na mišljenje Socijalno-ekonomskom savetu, a tada je i Ministarstvo za rad dalo negativno mišljenje na ovaj zakon“, kaže Andrić.

Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Republiku Srbiju, potvrđuje da je utvrđeno da zakon u Srbiji koji se odnosi na inspekciju rada nije usaglašen sa međunarodnim konvencijama – konvencijom 81 i konvencijom 129 (koja se odnosi na inspekcijski nadzor u poljoprivredi).

„Ako se inspekciji rada preko Zakona o inspekcijskom nadzoru nameće najavljivanje nadzora, smatra se da ona ne ispunjava svoju dužnost“, kaže Protić.

Andrić takođe kaže da se inspekcijski nadzor često obesmišljava najavljivanjem nadzora unapred.

„Vi (kao poslodavac) u međuvremenu možete da antidatirate dokumenta, dopunite ako nečeg nema, mogućnosti da izigrate nadzor su ogromne. Štaviše, prema propisima, ukoliko inspektor tokom nadzora pronađe nepravilnosti u delu u kom nije najavio poslodavcu da će kontrolisati, on mora da dopuni I ponovo pošalje obaveštenje“, kaže Andrić.

O problemima koji proizilaze iz najavljenog inspekcijskog nadzora poslodavca je 2016. godine je pisao dr Mario Reljanovićtekstu „Inspekcija iz doba Jure“ koji je objavljen na Peščaniku.

Argumenti Ministarstva za rad

Iz Ministarstva za rad su za Radnik.rs potvrdili da je Komitet Međunarodne organizacije rada naložio da Srbija usaglasi propise sa odredbama konvencija broj 81 i 129.

„Međunarodna organizacija rada će pružiti tehničku pomoć Republici Srbiji radi usklađivanja zakonodavstva sa međunarodnim standardima“, navodi se u odgovoru.

U odgovoru Ministarstva portalu Radnik.rs takođe piše da „inspekcijski nadzor može da se vrši i bez prethodne najave, što Inspektorat za rad redovno i čini“.

Prema rečima izvršne sekretarke UGS „Nezavisnost“, Ministarstvo za rad je na konferenciji Komiteta u Ženevi navelo u odbranu rada inspekcije rada u Srbiji da se samo 7% nadzora najavljuje.

„Tih 7% je oko 4.500 nadzora prošle godine. Ono što je takođe izneto je da nijedan inspektor u Srbiji nije kažnjen zato što je išao u nenajavljeni nadzor. Međutim, to nije promenilo stav Komiteta, zakon direktno krši konvenciju“, kaže Andrić.

Godišnjem izveštaju Inspektorata za rad za 2018. godinu je navedeno da je inspekcija rada izvršila 70.122 inspekcijskih nadzora ali ne postoje podaci o broju inspekcijskih nadzora koji su najavljeni poslodavcima kao ni nenajavljenih.

Protić iz Međunarodne organizacije rada navodi pak da je argument Vlade Srbije na spomenutoj konferenciji bio da je inspekcijski nadzor preventivno delovanje i da kažnjavanje nije cilj.

„To je opet ona naopaka logika gde na kraju bude kao u onoj narodnoj izreci – drži vodu dok majstori odu, poslodavac uredi sve po zakonu samo za nadzor. Nenajavljenim nadzorima vi zapravo dovodite poslodavca u situaciju da mora neznajući kada će nadzor da se desi da održava taj nivo ispunjenosti zakona“, kaže on.

Iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je predlagač Zakona o inspekcijskom nadzoru, do kraja rada na ovom članku Radnik.rs nije dobio odgovor na pitanje da li će Zakon o inspekcijskom nadzoru biti izmenjen kako bi se usaglasio sa konvencijama Međunarodne organizacije rada čiji je Srbija potpisnik.

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. 

Izvor teksta: Radnik.rs.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Kongres je pod sloganom „Gradimo snagu radnika“ održan u periodu od 2-7. decembra 2018. godine u Kopenhagenu, Danska. U radu Kongresa učestvovalo je više od 1200 delegata iz 135 zemalja. UGS NEZAVISNOST su sa statusom delegata predstavljali predsednik, Zoran Stojiljković i izvršna sekretarka, Čedanka Andrić

Rukovodstvo Međunarodne konfederacije sindikata

Delegati su učestvovali u petodnevnoj debati o oblikovanju politika i prioriteta međunarodnog sindikalnog pokreta za naredne četiri godine. Na otvaranju su se obratili premijer Danske Lars Lokke Rasmunssen, gradonačelnik Kopenhagena Frank Jensen i generalni direktor Međunarodne organizacije rada Guy Ryder. Predsednik Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) Joao Felicio, pročitao je delegatima pismo bivšeg predsednika Brazila, Lula de Silve, u kojem se zahvalio sindikalnom pokretu na solidarnosti i kolektivnoj akciji protesta protiv njegovog nepravednog hapšenja i zatvaranja. Kongres je poslao poruku dobrodošlice izbeglicama, kako u zajednicama, tako i u preduzećima, s obzirom na opredeljenost sindikata za mir i osiguranje prava, ne samo na dostojanstven rad, već i prava na bezbedno utočište i pristup javnim uslugama, uključujući zdravstvene i obrazovne.

Sharan Burrow je ponovno izabrana na funkciju Generalnog sekretara osvojivši 52 odsto glasova, dok je Susanna Camusso, Generalna sekretarka italijanskog sindikata CGIL, osvojila 48 odsto glasova. Generalni savet MKS izabralo je Ayuba Wabba, predsednika Kongresa rada Nigerije za predsednika MKS, dok su za zamenike izabrani Cathy Feingold (AFL-CIO, USA) i Karl-Petter Thorwaldsson (LO Sweden)Owen TudorVictor Baez Mamadou Diallo izabrani su za zamenike Generalnog sekretara. Izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST Čedanka Andrić izabrana je (na predlog Panevropskog regionalnog saveta) u Generalni savet MKS sa statusom zamenika člana. Generalni savet bira Kongres i čini ga 70 članova podeljenih na osnovu sledeće regionalne strukture: Afrika 11, Amerika 18, Azija-Pacifik 15 i Evropa 26. Generalni savet predstavlja najviši organ MKS između dva Kongresa.

Kongres je usvojio pet hitnih rezolucija u kojima se poziva na:

  • Poštovanje ljudskih prava i mir u Kolumbiji;
  • Solidarnost sa studentima i radnicima u Iranu;
  • Podršku sindikatima protiv reforme Zakona o radu u Mađarskoj;
  • Poštovanje radničkih prava i solidarnost sa samostalnim sindikatima u Kazahstanu i
  • Slobodu za bivšeg predsednika Brazila Lula de Silvu.

Delegati su usvojili Deklaraciju/Izjavu koja sadrži četiri stuba:

– O miru, demokratiji i pravima (odbrana demokratije, okončanje konflikata, globalna solidarnost, osnovni standardi i pravo na štrajk, bezbednost i zdravlje na radu borba protiv populizma, borba da se čuje glas sindikata, ukidanje modernog ropstva i eksploatacije dečijeg rada);

– Regulisanju ekonomske moći (zalaganje za novi trgovinski model, protiv pohlepe krupnog kapitala, za pravičan poreski sistem, za kvalitetne javne usluge, za prevazilaženje krize u zaradama, garantovanje minimalne zarade, borba za kolektivne ugovore);

– Pravednoj tranziciji (izazovi novih tehnologija, klimatske promene, bezbedni penzioni sistemi, garantovanje dostojanstvenog rada, univerzalna socijalna zaštita, socijalni dijalog, pravo radnika na informisanje i konsultovanje, pravo na rad i jednak tretman izbeglica i migranata, borba protiv sive ekonomije i neformalnih oblika rada, stvaranje uslova za zapošljavanje i razvoj veština) i

– Jednakosti (prava žena, prava radnika u domaćinstvima, organizovanje radnika na neformalnim poslovima, borba protiv rasizma i ksenofobije, prava migranata i i zbeglica, jednakost za sve radnike).

Kongres na ovaj način reafirmiše centralnu ulogu sindikata u obezbeđivanju prava, demokratije i sloboda i stvaranje sveta gde je dostojanstven rad za sve realnost. Razrađujući ova četiri stuba i planirajući akcije kroz njih, MKS je spreman da se suoči sa izazovima koji se postavljaju pred radnike i učini sve da promeni pravila globalne ekonomije. Cilj je stvaranje novog društvenog ugovora koji će na prvo mesto staviti ljude, ne ostavljajući nikoga po strani ili iza sebe.

Međunarodna konfederacija sindikata broji 207.796.315 članova, organizovanih kroz 331 sindikat, u 163 zemlje i teritorije. Broj delegata žena, koje su učestvovale u radu Kongresa povećao se sa 42 odsto koliko ih je bilo 2014. godine, na 46 odsto 2018. godine. Naredni Kongres MKS će biti održan 2022. godine. Cilj je da se do sledećeg Kongresa članstvo u MKS podigne na 250 miliona.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Treća redovna sednica Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST za AP Vojvodinu održana je 14. novembra u Sremskim Karlovcima, a u njenom radu učestvovali su i predsednik Zoran Stojiljković i izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST, Čedanka Andrić

Predsednik Pokrajinskog odbora, Milojica Živković podneo je izveštaj o aktivnostima između dve sednice, a razgovaralo se i o obavezama i aktivnostima u pripremi godišnje konferencije u organizaciji Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta. Konferencija će biti održana 14. decembra u Novom Sadu, pod nazivom: „U susret problemima zaposlenih i tržišta rada“.

Narednog dana članovi i zamenici Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST učestvovali su u radu seminara pod nazivom „Jačanje kapaciteta članova sindikata u socijalnom dijalogu na lokalnom nivou“ u okviru kojeg je posebna sesija bila posvećena pripremama Programa rada Pokrajinskog odbora u 2019. godini, a koji će biti usvojen na narednoj sednici, u decembru. Osim toga obrađene su i sledeće teme: Pozicija UGS NEZAVISNOST u aktuelnom društvenom okruženju; Aktuelne izmene u radnom i socijalnom zakonodavstvu i Trening javnog nastupa.

Seminar je organizovao Centar za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju UGS NEZAVISNOST uz podršku Regionalnog povereništva u Novom Sadu.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, Savez samostalnih sindikata Srbije i Unija poslodavaca Srbije, usaglasili su tekst Sporazuma o stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji

Ovaj dokument bi trebalo da doprinese većem uključivanju socijalnih partnera u sve faze kreiranja i sprovođenja politike zapošljavanja na nacionalnom i lokalnom nivou, koja bi uticala na smanjenje stope nezaposlenosti mladih.

Nastao kao rezultat rada potpisnika dokumenta i udruženja građana, Sporazum ima za cilj jačanje uloge socijalnih partnera, kako bi zajedničkim naporima bili stvoreni bolji uslovi za mlade.
Tekst je usaglašen na radionici koju su zajednički organizovali Udruženje građana Inicijativa za razvoj i saradnju, reprezentativni sindikati i udruženje poslodavaca, kao deo aktivnosti projekta „Nove mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji“. Projekat finansira CISU fond u okviru programa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Danske, uz podršku nevladine organizacije FIK iz Danske i mreže Solidar iz Brisela.

Iskustva zemalja Evropske unije potvrđuju da uspeh programa i mera aktivne politike zapošljavanja zavisi od jakih institucionalnih i regulatornih okvira, kao i aktivnog dijaloga vlasti sa sindikatima i poslodavcima. To je politika koja socijalne partnere uključuje u kreiranje programa i predviđa njihovu aktivnu ulogu u realizaciji obuka, praksi i promovisanju programa.

U susret obeležavanju Svetskog dana dostojanstvenog rada, 7. oktobra, socijalni partneri podsećaju da dostojanstveni rad obuhvata prilike za rad koji je produktivan i omogućava pristojnu zaradu, socijalnu zaštitu za porodicu, bolje mogućnosti za lični razvoj i socijalnu integraciju, slobodu izražavanja svojih potreba, organizovanje i učestvovanje u odlučivanju i jednakost u mogućnostima i tretmanu za muškarce i žene.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Kongres nemačkog sindikata DGB, dvadeset prvi po redu, održan je od 13. do 17. maja u Berlinu pod sloganom „Solidarnost – raznolikost – pravda“. DGB okuplja skoro šest miliona članova, a Kongresu je prisustvovalo svih 400 delegata, od kojih su 34 odsto činile žene, a 9 odsto mladi. Sindikat DGB okuplja osam sindikata iz različitih sektora i delatnosti, a najbrojniji je IG Metal. Za predsednika je na period od četiri godine ponovo izabran kolega Rajner Hofman, za kojeg se izjasnilo 75 odsto delegata

Delegati Kongresa usvojili su i četiri rezolucije: Socijalna kohezija i demokratija u Nemačkoj i Evropi; Jačanje socijalne Evrope u duhu solidarnosti; Rad u budućnosti i socijalna sigurnost i Promena ekonomije i zemlje kroz moć delovanja. Kroz debatu o usvojenim rezolucijama pokrenuta su pitanja rastućeg nacionalizma, budućnosti Evropske unije, politike zarada i kolektivnog pregovaranja, modela ugovora o radu, digitalizacije i novih oblika rada, zapošljavanja, sistema socijalne pomoći, reforme penzionog sistema, stanovanja i gotovo svih ostalih pitanja od interesa za zaposlene i penzionere u Nemačkoj.

Delegatima Kongresa su se obratili predsednik Nemačke, gradonačelnik Berlina, ministar rada, kao i kancelarka Angela Merkel koja nije propustila priliku da se zahvali sindikatu na podršci za stvaranje takozvane Velike koalicije nakon održanih parlamentarnih izbora. Naime, procena sindikata je bila da bi novi izbori doveli do još veće zastupljenosti desničarskih partija u Bundestagu, promenili pravac razvoja zemlje i doveli do novih nestabilnosti na unutrašnjem, ali i na spoljnopolitičkom planu. Tokom rada Kongresa delegati su imali priliku i da razgovaraju sa skoro stotinu članova Bundestaga koji su organizovali štandove svojih partija i tako imali priliku da u nekoliko večernjih časova razmene ideje, podrže ali i kritikuju one koji ih predstavljaju ili, sa dobrim razlogom, ne predstavljaju u zakonodavnom telu države.

U debatama tokom Kongresa, na različite teme učestvovali su i predstavnici Evropske konfederacije sindikata, predstavnici nacionalnih sindikalnih organizacija i Međunarodne konfederacije sindikata. Kongres je pratilo više od stotinu akreditovanih novinara, a takođe, iznad stotinu međunarodnih gostiju iz sindikalnih centrala širom sveta. Iz UGS NEZAVISNOST Kongresu je prisustvovala Čedanka Andrić, izvršna sekretarka.

Izvor: http://nezavisnost.org/

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U glavnom gradu Bugarske Sofiji je druge majske srede održana je Međunarodna sindikalna konferencija pod nazivom „Glas integracija Zapadnog Balkana“. Kolege iz bugarskog sindikata KNSB ugostile su, uz finansijsku podršku Fondacije Fridrih Ebert, reprezentativne sindikalne organizacije iz regiona Zapadnog Balkana, kao i predstavnike Evropske konfederacije sindikata

Cilj konferencije bio je usvajanje Deklaracije o novoj radno-socijalnoj dimenziji procesa evropskih integracija Zapadnog Balkana. Regionalni sindikalni savet SOLIDARNOST, koji okuplja sindikalne centrale iz zemalja bivše Jugoslavije uradio je predlog ovog dokumenta koji su podržale i ostale kolege iz regiona. Deklaraciju će u sredu, 17. maja na Samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Sofiji, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Luka Vinsentini, predati premijeru Bugarske kao zemlje koja trenutno predsedava Evropskom unijom.

Deklaracija polazi od činjenice da sindikati kao bitan društveni faktor na nacionalnom nivou moraju da budu istinski uključeni u celokupan proces evropskih integracija, istovremeno jačajući svoje kapacitete. Pozivaju se nadležne evropske institucije da u daljem procesu EU integracija podsećaju vlade država u regionu da se tokom sprovođenja pravnih tekovina EU u oblasti radnih i socijalnih prava zemalja ne donose odluke koje će značiti samo puko prenošenje minimalnih standarda propisanih preporukama, već i da, gde je god to moguće, u saradnji sa socijalnim partnerima budu uspostavljeni i primenjeni viši standardi poštovanja prava iz oblasti rada i socijalne politike.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost

U daljem nastavku procesa evropskih integracija neophodno je obezbediti dostupnost svih dokumenata koji se odnose na pregovore o pristupanju, i to pre svega, analitičkih izveštaja, prevoda pravnih tekovina EU, kao i praksu da se kriterijumi za otvaranje i zatvaranje poglavlja objavljuju na stranicama Delegacija EU u zemljama regiona. Prilikom usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonima EU, neophodno je analizirati i sve moguće socijalne posledice izmena zakona, naročito na ugrožene kategorije stanovništva, na prava radnika, sisteme socijalne zaštite, socijalni dijalog i industrijske odnose.

Socijalni partneri na Zapadnom Balkanu treba aktivno da učestvuju u definisanju znanja neophodnih za obavljanje novih poslova, boljem planiranju i povezivanju politika u oblasti obrazovanja, obuke i zapošljavanja, a koji su odgovor na digitalizaciju i Industriju 4.0 u regionu. U procesu pristupanja EU nove tehnologije i inovacije treba du budu podržane snažnim ekonomskim i finansijskim politikama i pravednim poreskim sistemima koji finansiraju socijalnu sigurnost.

Deklaracija takođe apeluje da se reforme pravosuđa fokusiraju i na ubrzanje rešavanja radnih sporova i gde je god to moguće, formiraju posebna sudska veća nadležna za radno-pravnu materiju.

UGS NEZAVISNOST su na konferenciji predstavljali predsednik, Zoran Stojiljković i izvršna sekretarka, Čedanka Andrić

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…