* Йоаким Рац, директор Дома култури, Анамария Ранкович, директор Заводу за културу Руснцох и Дюра Латяк, явтор, 11. децембра з початком на 18,30 годзин у хорскей сали дома Култури, представели нам кнїжку „50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, котру видали Завод за културу войводянских Руснацох, Дом култури Руски Керестур и НВУ „Руске слово”

Кнїжка видата ґу 50-му Драмскому мемориялу Петра Ризнича Дядї, котри, правда, уж прешол, алє пре нєдостаток финансийних средствох и нєпозберани материял видрукована є тераз.

Йоаким Рац, директор Дома култури подзековал Министерству култури Републки Сербиї  хотре видвоєло 200 000 за тоту кнїжку, та Заводу за културу войоводянских Руснацох, хотри участвовал у финансованю тей кнїжки, як и НВУ „Руске слово”, а найвецей самому авторови Дюрови Латякови хтори поднєсол найвекшу терху у цалокупней крециї тей кнїжки.

Анамария Ранковичова, предсидателька Заводу за културу войводянских Руснацох, визначела же Драмски мемориял жиє уж 50 роки и без огляду на рижни финансийни осцилациї орґанизаторе, ґлумци, режисере, просвитни роботнїки, млади, дзеци и їх родичи вельо усилновносци уложели до того же би ше нє страцел континуитет роботи. Тота кїнжка єдно вельке подзекованє шицким тим особом  и значни документарни материял у процесу нєпреривного очуваня нашого културного скарбу, алє и здогадованє кельо драмска активносц значна за очуване нашого националного идентитету.

Пан Дюра Латяк, автор  моноґрафийи виявел же така кнїжка базована на вельким количестве документарного материялу. Першенство на виробок тей моноґрафиї мал покойни Михайло Зазуляк, а длужносц после його одходу  спадла на того визначкого културного дїяча. Автор, як гварел, свидоми же є уж як остатнї мохиканєц зоз тей ґенерациї котра започала Мемориял, пристал на таку роботу.

Кнїжка ше состої зоз  4 часцох. У першей ше бешедує о початку Меморияла, почежкосцох котри го провадзели на самим початку, о златних и ювилейних рокох Мемориялу, алє и о кризних рокох, як и о скромним ювилейним 50-тим Мемориялу. Тиж так бешедує ше у нєй и о оптимизме и розчарованьох и дальшей перспективи.

У другей часци визначени прегляд виведзених представох од 1 по 50 мемориял „Петра Ризнича Дяди”. Треца часц то памятнїк тим котри були душа шицких 50 Драмских мемориялох, односно, биоґрафиї шицких котри охабели шлїд у роботи истого през шицки роки його отримованя. У тей часци мож пречитац и Резиме по руски, сербски, английски и росийски, та и рецензию рецензента Ивана Сабадоша.

Штварту часц моноґрафиї представяю фотоґрафиї котри мож було пренайсц и котри були достаточно доброго квалитету же би ше их могло презентовац у моноґрафиї, а гуторя о богатим репертоару 50 Драмских мемориялох „Петра Ризнича Дядї”.

Случело ше, на жаль, же пре технїчни проблеми нє спомнути и даєдни особи котри охабели наисце вельки шлїд у роботи Драмского меморияла, алє ше наздаваме же ше то виправи зоз видаваньом даяких моноґрафийох о тих нам значних и познатних театралних дїячох.

Окрем уж спомнутих, госци того вечару були и велї аматере котри участвовали на Мемориялох, режисере, особи з технїки, публика и шицки залюбени до театру. Збуваню присуствовала и Олена Папуґа, посланїца у Скупштини Републики Сербиї.

После представяня Моноґрафиї и розгварки присутних после нєй, у сали Дома култури Руски Керестур, Народни театер Зомбор одбавел театралну дїю у двох чинох „Тенор на пожичку”, котру написал Кен Лудвиґ, а преложела, режирала и музику за представу вибрала Оля Дьордєвичова.

Представа була наисце прекрашнє прията од керестурскей, гоч того вечара нє такей численей, алє публики котра 50 роки `школована` зоз удатнима аматерскима представами алє и професийнима представами котри госцовали на Мемориялох. Так зомборски ґлумци були нє раз претарговани зоз аплаузом пре свойо бравури, алє и на концу три раз виходзели поклонїц ше, поволани на бис, цо указало яка предства була удатна и наисце прията од керестурскей публики.

Оленка Живкович/ фото „Рутенпрес”

~ . ~

* Joakim Rac, direktor Doma kulture, Anamarija Ranković, direktor Zavoda za kultruru Rusina i Đura Laćak, avtor, 11. decembra s početkom u 18,30 u horskoj sali Doma kulture, predstavili su knjigu „50 godina Dramskog memorijala Petra Rrizniča Đađe”, koju su izdali Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina, Dom kulture Ruski Krsutr i NVU „Rusko slovo”

Knjiga je izdata povodom 50 jubileja Dramskog memorijala „Petro Riznič Đađa” koji je, istina, več bio ali je monografija zbog nedostatka finasijskih sredstava i nemogućnosti sakupljanja materijala izašla tek sada.

Joakim Rac, direktor Doma kulture zahvalio je Ministarstvu kulture Republike Srbije koje je izdvojilo 200 000 za ovu knjigu, te Zavodu za kulturu vojvođanskih Rusina, koji je učestvovao u finansiranju te monografije, kao i NVU „Rusko slovo”, a najviše samom autoru Đuri Laćaku koji je podneo najveći teret u celokupnoj kreaciji te knjige.

Anamarija Ranković, predsednica Zavoda za kulturu vojvođanskih Rusina, izjavila je da Dramski memorijal živi već 50 godina bez obzira na razne finasijske oscilacije gde su organizatori, glumci, režiseri, prosvetni radnici, mladi, deca i njihovi roditelji puno truda uložili u to da se ne izbgubi kontintuitet rada. Ova knjiga je jedno veliko priznanje svim tim osobam,a i značni dokumentarni materijal u procesu neprekidnog očuvanja naše kulturne baštine, ali i podsećanje koliko je dramska aktivnost značna za očuvanje našeg nacionalnog identiteta.

Đura Laćak, autor monografije izjavio je da je knjiga bazirana na velikoj količini dokumentarnog materijala. Prvenstvo na izradu monografije imao je pokojni Mihajlo Zazuljak, a posle njegovog odlaska dužnost je pala na ovog poznatog kulturnog delatnika. Autor, kako je rekao, svestan da je poslednji mohikanac iz te generacije koja je započela Memorijal, pristao je na tako obiman posao.

Knjiga se sastoji iz 4 dela. U prvom se govori o počecima Memorijala, problemima koji su ga partili na početku, o zlatnim i jubilejnim godinama Memroijala, ali i o kriznim godinama, kao i o skromnom jubilarnom 50-tom Memorijalu. Takođe se govori i o optimizmu i razočarenjima i daljoj perspektivi istog.

U drugom delu naznačen je pregled izvedenih predstava od 1 po 50 memorijal „Petra Rizniča Đađe”. Treći deo je spomenik svim onim koji su bili duša svih 50 Dramskih memorijala, odnosno, biografija svih koji su ostavili trag u radu istog kroz sve godine njegovog održavanja. U ovom delu su napisani i Rezimei na rusinskom, srpskom, engleskom i ruskom jeziku, kao i recenzija recenzenta Ivana Sabadoša.

Četvrti deo monografije predstavljaju fotografije koje je bilo u mogućnosti pronaći i koje su bile dovoljno dobrog kvaliteta kako bi se mogle prezentovati u monografiji, a govore o bogatom repertoaru 50 Dramskih memorijala „Petra Rizniča Đađe”.

Desilo se, na žalost, zbog tehničkih razloga da nisu spomenute i neke osobe koje su ostavile zaista neizbrisiv trag u radu Dramskog memorijala, ali se nadamo da će se taj propust ispraviti nekim novim izdanjem monografije o tim, nama značajnim i poznatim pozorišnim delatnicima.

Osim već pomenutih, gosti ovoe večri su bili i mnogi amateri koji su učestvovali na Memorijalima, režiseri, tehničko osoblje, publika i svi zaljubljenici u pozorište. Događaju je prisustvoala i Olena Papuga, poslanica u Skupštini Republike Srbije.

Posle predstavljanja Monografije i razgovora prisutnih, u sali Doma kulture Ruski Krsur, Narodno pozorište  Sombor odiglralo je pozorišnu igru u 2 čina „Tenor na zajam”, koju je napisao Ken Ludvig, a prevela, režirala i muziku za predstavu odabrala Olja Đorđević.

Predstava je bila zaista lepo primljena od krsturske, iako ove večri ne toliko brojne, ali zato publike 50 godina „školovne” amaterskim predstavama, kao i profesionalnim predstavama koje su gostovale na Memorijalu. Tako su somborski glumci bili ne jednom prekinuti aplauzom za svoje bravure, kao i tri puta pozivani na bis, što ukazuje koliko je predstava bila uspešna i zaista lepo primljena od krsturske publike.

Olenka Živković/ foto „Rutenpres”

Objavljeno u Prva vest

КЕРЕСТУРСКЕ ДОБРОДЗЕЧНЕ ОГНЬОГАСНЕ ДРУЖТВО ПОРИХТАНЕ ЗА ТОГОРОЧНУ ЖАТВУ

* Керестурске Добродзечне огньогасне дружтво Руски Керестур уж роками активне кед у питаню гашенє огня у гоч хторих ситуацийох, алє ше окреме активує  у сезони жатви

Як нам гварел Йоаким Рац, командир ДОД од штвартку прешлого тижня, кед ше почало кошиц жито у валалє, и вони порихтани.

- Од штвартку зме по двоме або троме у змени, камион ДОД препатрени, исправни, а дежурац будземе док нє видзе з поля и останї комбайн. Рахуєме же то будзе даґдзе до штвартку, до 30-го найдалєй. Скорей косидба длужей тирвала, а тераз єст вельо вецей новши комбайни у месту и швидше покоша. У хотаре дакеди було коло 2500 житарки: ярцу, овсу и жита. Тераз єст шицкого коло 1500 гектари, а на 17 нови комбайни то ше часом познїма. Косидба була и по 25 днї, а тераз рахуєме же косидба будзе тирвац 7-8 днї.

- Кед потрима хвиля, и нє будзе падац диждж  будзе менєй тирвац косидба, - гварел Борис Штранґар, подпредсидатель Добродзечного огньогасного дружтва Руски Керестур. - За тераз нє було нїяки интервенциї, а наздаваме ше и же нє будзе. Требало би же би шицко прешло як ше спада, кажде ма апарати процив огня, кажде порихтани и кажде ма мобилни телефони та маме добру комуникацию з людзми на польох.

По словох Йоаким Раца, ДОД Руски Керестур тераз функционує як Здруженє гражданох, а у случаю векшого огня приходзи єдинка зоз Оджаку до Керестура помагац гашиц огень.

- Требал би нам векши камион же бизме огень могли загашиц сами.  З Оджаку камиону треба 20 минути же би сцигол до Керестура. Тераз розпочина кампаня у Керестуре же би ше зберало пенєжи за векши камион. Гоч би бул и 10-рочни, алє нам треба векши же бизме мали досц води кед идземе гашиц, же бизме нє обрацали три раз.

- У нашей цистерни-камиону, гвари Борис Штранґар, - маме коло 2000 литри води цо барз мало за наш валал и за наш хотар. У ДОД єст 30 членох, активних добродзечних огньогасцох, старосци од 20. рокох та на далєй. Вецей єст старших огньогасцох як младших.

Командир Рац препомина же и сама старосна гранїца добродзечних огньосцох помали постава проблем за Огньогасне дружтво. Нє проблем прицагнуц школярох и младих, бо ше им то пачи. Проблем у тим же кед вежбаю, порихтаю ше за змаганє, цо зоз нїма далєй. Општинске змаганє у Кули нєт, зонске у округу Сомбор тиж нєт, єдино Бачка Тополя, Кикинда та и Зренянин маю длугоку традицию на тим полю и озбильнєйше ше бавя зоз тим.

- Же би ше пошло на змаганє то кошта, а ми тельо пенєжи нє маме. Єдини приходи цо маме то зоз тих препатрункох комбайох, тракторох и апаратох за гашенє, а обецали нам и 50000 зоз прешлорочного самодоприноса. Зоз того ше ми лєдво покриваме а нє же бизме орґанизовали одход дзецох на змаганє.

Обидвоме надпоминаю же людзе у валалє вше порихтани помогнуц кеди ґод даґдзе гори огень, алє найгорше же ДОД ма мали камион, односно цистерну до хторей станє мало води. Кед ше оглаши сирена людзе вше бежа помогнуц, лєм им нє маю цо дац робиц, праве пре мали капацитети камиона – цистерни.

И попри шицких бриґох, добродзечни огньогасци меркую на нас, окреме у сезони и по сезони жатви кед огнї знаю буц окреме опасни пре палєнє сцернянки.

Оленка Живкович

    . ~ . ~ .

KRSTURSKO DOBROVOLJNO VATROGASNO DRUSTVO SPREMNO ZA OVOGODIŠNJU ŽETVU

* Krstursko vatrogasno društvo Ruski Krstur već godinama je aktivno kada je u pitanju gašenje požara u bilo kojim situacijama, ali se posebno sprema za sezonu žetve

Kako nam je rekao Joakim Rac, komandir DVD, od četvrtka prošle nedelje, kada je počela žetva, i oni su spremni za akciju.

- Od četvrtka smo dvojica ili trojica u smeni, kamion-cisterna DVD je pregledan, ispravan a dežuraćemo dok sa njiva ne izađe i poslednji kombajn. Računamo da će to biti negde oko četvrtka, najkasnije do 30. juna. Ranije je žetva duže trajala, a sada u mestu ima mnogo više novijih kombajna i brže se pokose sve žitarice. U ataru je pre bilo oko 2500 hektara žitarica: ječma, zobi i žita, a sada ima svega oko 1500 hektara, tako da na 17 novih kombajna to se brzo poskida. Žetva je ranije trajala i do 25 dana a sada računamo da će sve trajati oko 7-8 dana - kaže Rac.

- Ako vreme potraje i kiša ne bude padala, žetva će trajati kraće nego inače – potvrđuje Boris Štrangar, potpredsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva Ruski Krstur. – Za sada nije bilo nikakvih intervencija, a nadamo se da ih neće ni biti. Nadamo se da će sve proći u redu, svi imaju protivpožarne aparate, svi su spremni i svi imaju mobilnu komunikciju sa nama i mi sa ljudima u njivi.

Prema rečima Joakima Raca, DVD Ruski Krstur trenutno funkcioniše kao udruženje građana, a u slučaju većeg požara dolazi u pomoć i jedinica iz Odžaka.

- Treba nam veći kamion da možemo vatru da ugasimo sami. Iz Odžaka kamionu je potrebno 20 minuta da stigne u Krstur. Trenutno počinje kampanja u Krsturu da se sakupi novac za veći kamion. Nije važno i da bude 10-godišnji, važno je da bude veći, da imamo više vode kada idemo gasiti, a ne da okrećemo i po tri puta.

- U našem kamionu – cisterni, kaže Boris Štrangar, - imamo oko 2000 litara vode što je malo za naše mesto i naš atar. U DVD ima trideset članova, aktivnih dobrovoljnih vatrogasaca, starosti od 20 godina pa naviše. Više ima starijih vatrogasaca nego mlađih.

Komandir Rac napominje da i sama starosna granica dobrovoljnih vatrogasaca polako postaje problem za Vatrogasno društvo. Nije problem privući učenike i mlade, njima je biti i postati dobrovoljni vatrogasac, zanimljivo. Problem je u tome kada navežbaju, spreme se za takmičenje, šta raditi dalje. Opštinsko takmičenje u Kuli ne postoji, zonskog u Somboru takođe više nema. Jedino Bačka Topola, Kikinda i Zrenjanin neguju dugu tradiciju na tom polju i ozbiljno se time bave.

- Da bi se došlo na takmičenje to košta, a mi toliko sredstava nemamo. Jedini prihodi koje imamo su od pregleda kombajna, traktora i aparata za gašenje,a obećali su nam i 50000 od prošlogodišnjeg samodprinosa. To su sredstva kojima se jedva pokrivamo a ne još i da idemo na takmičenja.

Obojica napominju kako su ljudi u selu uvek spremni pomoći kada negde gori vatra, ali najgore je to što je cisterna kamiona mala i u nju stane malo vode. Kada se sirena oglasi, ljudi trče da pomognu ali im vatrogasci ne mogu da daju zadatak, upravo zbog tako male cisterne.

I pored svih problema, dobrovoljni vatrogasci paze na mesto, posebno u sezoni i posle sezone žetve, kada vatra zna biti veoma opasna zbog paljenja strnjike.

Olenka Živković

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…