* Руснаци свяотчно и зоз богату програму преславели свойо Националне швето всоботу 19. януара, цо пошведочело и наисце вельке число домашнїх и госцох

~ . ~

Централна преслава започала зоз благодарну Службу Божу котра ше отримала у Катедралней церкви св. оца Миколая на 17 годзин, а предводзел ю преосвящени владика кир Георгий Джуджар зоз дзешец священїками з шицких наших парохийох, а Служби присуствовали и визначни госци з нашого култруного и политичного живота, алє и велї вирни домашнєй парохиї и госци з велїх наших местох.

После Архиєрейскей Служби у просториї над владическу крипту Катедралней церкви отворени вистави „12 пошвецени” – портрети священїкох керестурскей парохиї и „Керестурски ведути” – малюнки зоз подобовей колониї „Няради”.

Виставу у мено Заводу за културу войоводянских Руснацох представела Анамария Ранкович, а з пригоднима словами отворела Ирина Гарди Ковачевич хотра и рецензент вистави хтору обдумала Олґа Карлаварис.

У Велькей виронаучней сали понукнути после вистави и богати традицийни Етно-стол, котри пририхтали вредни жени зоз Здруженя женох „Байка” з Руского Керестуре.

Госци могли покоштовац рижни традицийни єдла як цо то капущанїки, белюши, ґоргелї, череґи, поґачики, та и други слани и сладки печива.

Кед ше ошвижели и заєдли з Етно-стола, госци и домашнї преславу предлужели у Велькей сали Дома култури, дзе отримана дванаста по шоре Централна преслава з нагоди Националного швета Руснацох у Сербиї.

Шветочна академия отворена зоз гимну Републики Сербиї „Боже правди”, а потим одшпивана и шветочна шпиванака „Браца Русини” котри одшпивал Мишаних хор Дома култури и Катедралней церкви св. оца Миколая, под руководством Лидиї Пашо и у провадзеню Националного орехестру под  руководством Мирона Сивча.

Присутних привитал и швето повинчовал предсидатель Националного совиту рускей националней меншини Борислав Сакач, владика кир Георгий Джуджар, амбасдор українскей амбасади у Сербиї Олександер Александрович, предсидатель дочасового орґану Општини Кула Велибор Милоїчич, та покраїнски секретар за културу, явне информованє и одношеня з вирскима заєднїцами Драґана Милошевич.

Програма ше далєй зменьовала своїм цеком, та велї пристуни госци и домашнї у сали Дома култури и у голу дакедишнього „Клубу 10” на видео бимох могли патриц богату и наисце цикаво обдуману програму у котрей участвовал Мишани хор Дома култури и Катедралней церкви св. оца Миколая и Народни оркестер Дома култури, виривок з документарно-бавеного филма „Йован Хранилович – чловек злучованя” и часц филма о Руским просвитним дружтве, та Мирослава Малацка котри през ґлуму представел улогу оца Михайла Мудрия у националним препородзе рускей заєднїци.

Наступел и Вельки народни оркестер Дома култури, керестурска Дзивоцка ґрупа „Ария”, Кристина Афич, та Катарина Кочиш.

Наступел и Камерни состав Школи за музичне образованє оддзелєня у Руским Керестуре. Програма зкаончена зоз мелодиями Националного оркестру, котри источашнє преславел и свой дзешецрочни ювилей иснованя.

Програму водзели Марина Сабадош и Владимир Бодянец, а авторка конферанси була Мая Зазуляк Гарди. Шветочносц пририхтали Орґанизацийи одбор Централней шветочносци, Завод за културу войводянских Руснацох, Дом култури Руски Керестур и Национални совит рускей националней меншини.

Технїчну потримовку дала Радио-телевизия Войводини, а преславу финансийно помогнул Покраїнски секретарият за културу, явне информованє и одношеня з вирскима заєднїцами, Општина Кула и Национални совит рускей националней меншини.

Кед ше закончела музично-култура програма шицки госци и домашнї пошли на пририхтани коктел у ресторану „Червена ружа” котрому присуствовало коло 400 особи.

Общи упечаток учашнїкох, госцох и домашнїх же преслава була орґанизована як таке швето и вимагало – достоїнствено, святочно и же порисуство и анґажованє младих авотрох и учашнїкох дало окремни печац котри потвердзуе же будучносц Руснацох сиґруна покля маме таки таланти котри годни буц, у будучносци и водзаци моци руского народу.

Оленка Живкович / фото: „Рутенпрес”

Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор

Objavljeno u Prva vest

* Руснаци свойо националне швето означа 17. януара и през цали тидзень пред Централну преславу ше означи у Подручних канцеларийох Националного совиту

Централна преслава ше того року уж по дванасти раз тераз  отрима у Руским Керестуре всоботу, 19. януара.

Шветочносц почнє зоз Архиєрейску благодарну Службу Божу у Катедралней церкви св. о. Миколая на 17 годзин.

Преслава ше предлужи зоз отверяньом вистави „12 пошвецени” и „Кереструски вердути” у просторийох над крипту Катедралней церкви на 18:30 годзин, та ше предлужи у Велькей виронаучней сали дзе будзе понукнути Етно-стол.

Шветочна академия ше отрима у Велкей сали Дома култури у Руским Керестуре на 20 годзин, а коктел на 22 годзин у ресторану „Червена ружа”.

Оленка Живкович

~ . ~

* Nacionalni praznik Rusina se obeležava 17. januara, a čitavu nedelju pre Centralne proslave će biti obeležavan i u Područnim kancelarijama Nacionalnog saveta

Centralna preslava će ove godine biti održana u Ruskom Krsturu u subotu, 19. januara, i to po dvanaesti put.

Svečanost će započeti Arhijerejskom blagodarnom Službom Božjom u Katedralnom hramu sv. o. Mikolaja u 17 časova.

Proslava će biti nastavljena otvaranjom izložbe „12 posvećenih” i „Krsturski verduti”, u prostoriji iznad kripte Katedralne crkve u 18:30 časova, a produžiće se u Velikoj veronaučnoj sali gde će biti ponuđen Etno-sto.

Svečana akademija je zakazana u Velikoj sali Doma kulture u Ruskom Krsturu u 20 časova, a koktel u 22 časa, u restoranu „Crvena ruža”.

Olenka Živković

Objavljeno u Prva vest

* Того року 9. новембра отримана 25-та „Костельникова єшень” котра ше, означуюци свой мали ювилей, отримовала у рамикох означованя 70-рочнїци шмерци Гавриїла Костельника

  (Donosimo poštovani čitaoci portala Novog Radio Sombora pojedine rubrike kojima na počeku nove, 2019, želimo da akcentujemo pojedine događaje koji su obeležili godinu što nam je prethodila a zbili su se u Somboru odnosno Zapadnobačkom upravnom okrugu. U ovom primeru reč je o tradicionalnoj manifestaciji "Kosteljnjikova jesen" a tekst na rusinskom jeziku uz autentične fotografije, autorsko je ostvarenje naše cenjene koleginice, Olenke Živković, novinarke lista "Ruske slovo" i urednice redakcije Novog Radio Sombora na rusinskom jeziku)

    Манифестация започала у Руским Керестуре, у Основней школи „Петро Кузмяк” хтору отворела директорка Хелена Пашо Павлович. Окреме нїзшим, а окреме висшим класом представена найновша кнїжка за дзеци НВУ „Руске слово” -  „Драга до швета”, антолоґия приповедкох за дзеци. Модератор програми бул Микола Шанта, а на представяню ше моло чуц слово и твори Ирини Гарди Ковачевичовей, Агнети Бучко Папгаргаї и Меланиї Римар, котра и пририхтала тоту антолоґиїю. Старшим школяром бешедовал писатель и историчар Михал Рамач. З тей нагоди редакторка часопису за дзеци „Заградка” уручела награди найвреднєйшим. Свойо роботи пречитали и наймладши.

~ . ~ . ~ . ~ . ~. ~

     Централна програма з тей нагоди задумана як промоция нових кнїжкох и як музично литературни вечар котри ше отримал вечар истого дня у Ресторану „Червена ружа”. З тей нагoди представена нова кнїжка поезиї Михала Рамача „Дуга над Дунайом” о котрей бешедовал рецензент др Дюра Гарди, а Рамач пречитал єдну писню зоз нєй. Нову кнїжку поезиї „Капка на концу нохца” младей писательки Тамари Хрин Рончевич представела Ирина Гарди Ковачевичова, а авторка тиж пречитала даскельо твори. Модератор вечара Микола Шанта представел кнїжку Якима Чапка „Церень спод нохца” котри и пречитал писню зоз истей. Ирина Гарди Ковачевичова пречитала виривок з приповедки зоз новей кнїжки котрей була и рецензентка, авторки Агнети Бучко Папгаргаї „Там дзе слунко виходзи”. Шицки кїнжки видала НВУ „Руске слово”, а зборнїк ґрупи авторох „Рецепция дїла Юлияна Тамша” видал Универзитет у Новим Садзе, Филозофски факултет, оддзелєлнє за русинистику. О чим слово у тим зборнїку потолковал сам Юлиян Тамаш.

    Стретнуце рецитаторох „Михайло Зазуляк” на котрим ше представели рецитаторе зоз наших местох, отримане у Кули 10. новембра, у голу Основенй пшоли „Петефи Бриґада”. Рецитаторе, подзелєни до трох катеґорийох, як цо ше и змагаю на змаганьох, наступели у наймладшим, штреднїм и найстаршим возросту. Найвецей, дванацецеро наступели у наймладшим, та єденацецеро у штреднїм а двойо у найстаршим возросту, дзе наступел и найлєпши рецитатор Сербиї, Мирослав Малацкозоз Руского Керестура. Тото стретрнуце рецитаторох ше роками отримує у рамикох „Костельниковей єшенї”, алє того року достало мено нашого визначного рецитатора, фахового руководителя и консултанта за руски язик на змаганьох на висшим уровню, Михайла Зазуляка, котри нас зохабел прешлого року после чежкей хороти. Доньмашнї пририхтали и виставу дарункох котри принєсли зоз рижних манифестацийох, а цали вечар прикрашела Шпивацка ґрупа РКУД „Др Гавриїл Костелшник”.

     Тиж всоботу, 10. новембра, алє у Коцуре, зоз програму „На чесц Костельникови” у Етно клубе „Одняте од забуца” манифестация ше предлужела. Литературу др Гавриїла Костельника рецитовали и читали школяре руских оддзелєнох ОШ „Братство єдинство”, а було и музични точки, док програму водзел Стеван Самочета. Друга часц програми була вистава малюнкох зоз Подобовей колониї „Коцур 2018” на котрей участвовали уметнїки з наших местох и школяре з подобових секцийох.

     У Коцуре, 15. новембра у ОШ „Братство єдинство” за школярох котри ходза до руских одзелєньох и виучую руски язик з елементами националней култури орґанизована  програма, на котрей представена Антолоґия приповедкох под назву „Драга до швета”,  дзе дзеци мали нагоду упознац наших писательох Меланию Римар и Миколу Шанта. Того истого дня у Руским доме у Коцуре представени найновши виданя НВУ „Руске слово” и автор Михал Рамач. Представени дїла и авторе Агнета Бучко Папгаргаї, Яким Чапко, Тамара Хрин Рончевич, Мелания Римар, та академих Юлиян Тамаш.

     Промоция кнїжки Якима Чапка „Церень спод нохца” представена на литературним вечаре отриманим у Дюрдьове, 17. новембра у КУД „Тарас Шевченко”.

     Дзень пред тим, у Руским доме у Коцуре, 16. новембра отримане Литературне стретнуце на котрим нашо писателє представели найновши виданя НВУ „Руске слово”. Исти авторе як и у Руским Керестуре на интерактивни способ представели свойо виданя, дзе участвовала и публика, а авторе бешедовали о наставаню кнїжкох. После официйней програми присутни ше предлужели дружиц и бешедовац о своїх дїлох зоз закуску котру пририхтали домашнї.

     Тогорочна манифестация „Костельникова єшень” ше закончела зоз 21 по шоре Мултимедиялну манифесттацию младих „Дньовка” 17. новембра у Велькей сали Дома култури, а орґанизовало ю младежске здруженє „Pact Ruthenorum”. Мож повесц же „Дньовка” нє була масовна, а учашнїки котри ше представели зоз литературу и музику були зоз Руского Керестура, Дюрдьова и Зомбора. Мирослав Малацко представел литературу Андрия Раца и Томия Раца, Саша Сабадош зоз Зомбора представел свою поезию, а дебитант на „Дньовки” бул Борис Югик. Себастиян Няради ше представел зоз стенд-ап комедию. Михаил Рамач на електричней ґитари одграл и одшпивал авторски шпиванки по руски, док Дарян Костич, тиж на ґитари виведо даскельо инструментали. Програму водзел Андерй Орос. Обачлїве же учашнїкох нє було вельо, а о причини би требали роздумац и орґанизаторе и цала заєднїца. Позната руска андерґраунд творча уметносц випатра вистала, або єй лєм потребни мали одпочивок же би ше окрипела и ознова ше визначела зоз силу бунтовней младосци. То заш лєм нє завадзало младим зоз Керестура, Коцура, Нового Саду та штредньошколцом зоз Шиду и Беркасова же би ше крашнє преведли.

     Єден зоз змистох на „Дньовки” була и вистава фотоґрафийох котри сцигли на Конкурс на тему „Вода”, дзе перше место достала фотоґрафия авторки Ивани Медєши, друге Кристини Медєши, а треце место завжал Иґор Маньош. Вибрала их Биляна Роман Чурни. На тей вистави, попри 25 виложених фотоґрафийох у голу Дома култури були виложени и „Квитки мудросци” з инстаґрам профилу з исту назву, як и малюнки уметнїка Ратка Торму зо Беркасова.

Objavljeno u Kultura

* Йоаким Рац, директор Дома култури, Анамария Ранкович, директор Заводу за културу Руснцох и Дюра Латяк, явтор, 11. децембра з початком на 18,30 годзин у хорскей сали дома Култури, представели нам кнїжку „50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, котру видали Завод за културу войводянских Руснацох, Дом култури Руски Керестур и НВУ „Руске слово”

Кнїжка видата ґу 50-му Драмскому мемориялу Петра Ризнича Дядї, котри, правда, уж прешол, алє пре нєдостаток финансийних средствох и нєпозберани материял видрукована є тераз.

Йоаким Рац, директор Дома култури подзековал Министерству култури Републки Сербиї  хотре видвоєло 200 000 за тоту кнїжку, та Заводу за културу войоводянских Руснацох, хотри участвовал у финансованю тей кнїжки, як и НВУ „Руске слово”, а найвецей самому авторови Дюрови Латякови хтори поднєсол найвекшу терху у цалокупней крециї тей кнїжки.

Анамария Ранковичова, предсидателька Заводу за културу войводянских Руснацох, визначела же Драмски мемориял жиє уж 50 роки и без огляду на рижни финансийни осцилациї орґанизаторе, ґлумци, режисере, просвитни роботнїки, млади, дзеци и їх родичи вельо усилновносци уложели до того же би ше нє страцел континуитет роботи. Тота кїнжка єдно вельке подзекованє шицким тим особом  и значни документарни материял у процесу нєпреривного очуваня нашого културного скарбу, алє и здогадованє кельо драмска активносц значна за очуване нашого националного идентитету.

Пан Дюра Латяк, автор  моноґрафийи виявел же така кнїжка базована на вельким количестве документарного материялу. Першенство на виробок тей моноґрафиї мал покойни Михайло Зазуляк, а длужносц после його одходу  спадла на того визначкого културного дїяча. Автор, як гварел, свидоми же є уж як остатнї мохиканєц зоз тей ґенерациї котра започала Мемориял, пристал на таку роботу.

Кнїжка ше состої зоз  4 часцох. У першей ше бешедує о початку Меморияла, почежкосцох котри го провадзели на самим початку, о златних и ювилейних рокох Мемориялу, алє и о кризних рокох, як и о скромним ювилейним 50-тим Мемориялу. Тиж так бешедує ше у нєй и о оптимизме и розчарованьох и дальшей перспективи.

У другей часци визначени прегляд виведзених представох од 1 по 50 мемориял „Петра Ризнича Дяди”. Треца часц то памятнїк тим котри були душа шицких 50 Драмских мемориялох, односно, биоґрафиї шицких котри охабели шлїд у роботи истого през шицки роки його отримованя. У тей часци мож пречитац и Резиме по руски, сербски, английски и росийски, та и рецензию рецензента Ивана Сабадоша.

Штварту часц моноґрафиї представяю фотоґрафиї котри мож було пренайсц и котри були достаточно доброго квалитету же би ше их могло презентовац у моноґрафиї, а гуторя о богатим репертоару 50 Драмских мемориялох „Петра Ризнича Дядї”.

Случело ше, на жаль, же пре технїчни проблеми нє спомнути и даєдни особи котри охабели наисце вельки шлїд у роботи Драмского меморияла, алє ше наздаваме же ше то виправи зоз видаваньом даяких моноґрафийох о тих нам значних и познатних театралних дїячох.

Окрем уж спомнутих, госци того вечару були и велї аматере котри участвовали на Мемориялох, режисере, особи з технїки, публика и шицки залюбени до театру. Збуваню присуствовала и Олена Папуґа, посланїца у Скупштини Републики Сербиї.

После представяня Моноґрафиї и розгварки присутних после нєй, у сали Дома култури Руски Керестур, Народни театер Зомбор одбавел театралну дїю у двох чинох „Тенор на пожичку”, котру написал Кен Лудвиґ, а преложела, режирала и музику за представу вибрала Оля Дьордєвичова.

Представа була наисце прекрашнє прията од керестурскей, гоч того вечара нє такей численей, алє публики котра 50 роки `школована` зоз удатнима аматерскима представами алє и професийнима представами котри госцовали на Мемориялох. Так зомборски ґлумци були нє раз претарговани зоз аплаузом пре свойо бравури, алє и на концу три раз виходзели поклонїц ше, поволани на бис, цо указало яка предства була удатна и наисце прията од керестурскей публики.

Оленка Живкович/ фото „Рутенпрес”

~ . ~

* Joakim Rac, direktor Doma kulture, Anamarija Ranković, direktor Zavoda za kultruru Rusina i Đura Laćak, avtor, 11. decembra s početkom u 18,30 u horskoj sali Doma kulture, predstavili su knjigu „50 godina Dramskog memorijala Petra Rrizniča Đađe”, koju su izdali Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina, Dom kulture Ruski Krsutr i NVU „Rusko slovo”

Knjiga je izdata povodom 50 jubileja Dramskog memorijala „Petro Riznič Đađa” koji je, istina, več bio ali je monografija zbog nedostatka finasijskih sredstava i nemogućnosti sakupljanja materijala izašla tek sada.

Joakim Rac, direktor Doma kulture zahvalio je Ministarstvu kulture Republike Srbije koje je izdvojilo 200 000 za ovu knjigu, te Zavodu za kulturu vojvođanskih Rusina, koji je učestvovao u finansiranju te monografije, kao i NVU „Rusko slovo”, a najviše samom autoru Đuri Laćaku koji je podneo najveći teret u celokupnoj kreaciji te knjige.

Anamarija Ranković, predsednica Zavoda za kulturu vojvođanskih Rusina, izjavila je da Dramski memorijal živi već 50 godina bez obzira na razne finasijske oscilacije gde su organizatori, glumci, režiseri, prosvetni radnici, mladi, deca i njihovi roditelji puno truda uložili u to da se ne izbgubi kontintuitet rada. Ova knjiga je jedno veliko priznanje svim tim osobam,a i značni dokumentarni materijal u procesu neprekidnog očuvanja naše kulturne baštine, ali i podsećanje koliko je dramska aktivnost značna za očuvanje našeg nacionalnog identiteta.

Đura Laćak, autor monografije izjavio je da je knjiga bazirana na velikoj količini dokumentarnog materijala. Prvenstvo na izradu monografije imao je pokojni Mihajlo Zazuljak, a posle njegovog odlaska dužnost je pala na ovog poznatog kulturnog delatnika. Autor, kako je rekao, svestan da je poslednji mohikanac iz te generacije koja je započela Memorijal, pristao je na tako obiman posao.

Knjiga se sastoji iz 4 dela. U prvom se govori o počecima Memorijala, problemima koji su ga partili na početku, o zlatnim i jubilejnim godinama Memroijala, ali i o kriznim godinama, kao i o skromnom jubilarnom 50-tom Memorijalu. Takođe se govori i o optimizmu i razočarenjima i daljoj perspektivi istog.

U drugom delu naznačen je pregled izvedenih predstava od 1 po 50 memorijal „Petra Rizniča Đađe”. Treći deo je spomenik svim onim koji su bili duša svih 50 Dramskih memorijala, odnosno, biografija svih koji su ostavili trag u radu istog kroz sve godine njegovog održavanja. U ovom delu su napisani i Rezimei na rusinskom, srpskom, engleskom i ruskom jeziku, kao i recenzija recenzenta Ivana Sabadoša.

Četvrti deo monografije predstavljaju fotografije koje je bilo u mogućnosti pronaći i koje su bile dovoljno dobrog kvaliteta kako bi se mogle prezentovati u monografiji, a govore o bogatom repertoaru 50 Dramskih memorijala „Petra Rizniča Đađe”.

Desilo se, na žalost, zbog tehničkih razloga da nisu spomenute i neke osobe koje su ostavile zaista neizbrisiv trag u radu Dramskog memorijala, ali se nadamo da će se taj propust ispraviti nekim novim izdanjem monografije o tim, nama značajnim i poznatim pozorišnim delatnicima.

Osim već pomenutih, gosti ovoe večri su bili i mnogi amateri koji su učestvovali na Memorijalima, režiseri, tehničko osoblje, publika i svi zaljubljenici u pozorište. Događaju je prisustvoala i Olena Papuga, poslanica u Skupštini Republike Srbije.

Posle predstavljanja Monografije i razgovora prisutnih, u sali Doma kulture Ruski Krsur, Narodno pozorište  Sombor odiglralo je pozorišnu igru u 2 čina „Tenor na zajam”, koju je napisao Ken Ludvig, a prevela, režirala i muziku za predstavu odabrala Olja Đorđević.

Predstava je bila zaista lepo primljena od krsturske, iako ove večri ne toliko brojne, ali zato publike 50 godina „školovne” amaterskim predstavama, kao i profesionalnim predstavama koje su gostovale na Memorijalu. Tako su somborski glumci bili ne jednom prekinuti aplauzom za svoje bravure, kao i tri puta pozivani na bis, što ukazuje koliko je predstava bila uspešna i zaista lepo primljena od krsturske publike.

Olenka Živković/ foto „Rutenpres”

Objavljeno u Prva vest

* У Руским Керестуре 16. юния 2018. року закончени проєкт "Green school" - „Желєна школа” коцурского здруженя КУМ „Акция”, котри финансовал Реґионални еколоґийни центер за защиту животного штредку и Розвойна аґенция, а контракт подписани у Привредней комори Сербиї хтора координує на вязи зоз Здруженьом КУМ „Акция”и Австрию. Проєкт бул составени зоз двох часцох: преподаваньох, котри отримани у Польопривредней школи Бачка Тополя, Польопривредней школи Футоґ и Ґимназиї Руски Керестур, та у Коцуре у Основней школо „Братство єдинство”. Друга часц проєкту – садзенє пауловниї и лїковитих рошлїнох – лаванди, менти и лимуновей трави окончене на просторе тих местох чийо школи були уключени до акциї

Як нам гварел Стеван Самочета, предсидатель коцурского здруженя младих КУМ „Акция” то проєкт котри бул написани 2017. року у новембру:

 - Сама идея проєкту була же би ше едуковали дзеци и основних и стреднїх школох о еколоґиї, а ту були облапени 4 преподаваня у штирох општинох: Вербас, Кула, Нови Сад и Бачка Тополя. Рушели зме зоз проєктом початком януара того року, а перше зме обишли школи у Бачкей Тополї, вец зме прешли на Нови Сад, були зме у Коцуре и у маю зме закончели преподаваня у Руским Керестуре у Основней школи и ґимназиї „Петро Кузмяк”. Ту зме мали штири преподаваня на рижни теми до хотрих були уключени еколоґия - отримуюци розвой, то єст як ше може розвиц бизнис зоз пауловниї, о едукациї дзецох як после законченя штреднєй школи можу сами започац свою роботу. З тима преподаванями були облапени штреднї школи. Окрем тих преподаваньох, достали зме коло 1500 пауловниї и одредзене число лїковитих рошлїнох. Шицки вони були розподзелєни на тоти штири општини, котри зме нащивели початком юния. У Керестуре зме перше на розчисценей депониї при керестурским теметове посадзели пауловниї, а тераз зме пришли же бизме принєсли лїковити рошлїни и зоз тим би ше наш проєкт и закончел. У каждим месце котре ше уключело до акциї було посадзене шицко спомнуте. Задовольни зме же шицко прешло як треба и як заплановане по проєкту.

Любица Няради, предсидателька Туристичного здруженя Руски Керестур и педаґоґиня Школи „Петро Кузмяк” тиж ше уключела до того проєкту.

- Здруженє младих зоз Коцура понукло сотруднїцтво на тим проєкту  и керестурскей школи, попри других школох хтори ше уключели до ньго. Спорозуменє о сотруднїцтве було подписане медзи Здруженьом и директорку школи Хелену Пашо Павлович, та и тота часц акциї тераз реализована. Єдна часц акциї була садзенє пауловнийох, дзе Здруженє спортских рибарох „Коляк” посадзело 200 младнїки древох на розчисценей депониї у долїни при теметове, а нєшка зме на адреси Туристичного здруженя Руски Керестур посадзели лїковити рошлїни хтори нам принєсли, так же акция закончена. Дзеци, штредньошколци и зоз основней школи, ше одволали у красним чишлє, гоч тераз то проблем бо лєтни школски розпуст, велї на одпочивку, та сом анґажовала и учительку Наталию Зазулякову же би нам помогла. Думала сом же буду вецей рошлїни засадзени, же буду у черепчкох, та будземе мац вецей роботи, но принєсли лєм єдну файту и нє було вельо коренчки лимуновей трави, та зме шицко закончели такой и наздавам ше же ше шицко и приме. Дакеди можеме привесц ту дзеци основношколского возросту котри маю виборни предмет „Чуваре природи”, можеме ту орґанизовац даяке преподаванє о лїковитих рошлїнох, та тоту цо зме посадзели можеме и указац, а можеме приповедац и о квецу котре ту рошнє. То ше подогваряме зоз професорами биолоґиї и увидзиме же цо реализуєме. Иншак, професорка биолоґиї Катона Тереза, праве нєшка подписала спорозуменє о проєкту фондациї „Ясен”, прешол єй проєкт, та ше наздавам же ше ту попреплєтаю даяки нїтки и будземе мац можлївосци за едукацию дзецох и ту и у школи. Туристичне здружене и школа сотрудзую там дзе ше нам коцочки поскладаю, дзе нам заєднїцки интрес, та вше робиме вєдно и то на хасен наших дзецох и намагаме ше же бизме пренашли цо вецей форми таки цо їм прилаплїви, дзе лєгчейше уча и дзе мож практично цошка покончиц.

Наталия Зазуляк, учителька котра у школи од 1-4 класу преподава як виборни предмет „Чуваре природи” тиж вжала учасц у тей акциї.

- Тераз зме ше позберали, нє лєм дзеци зоз мойого оддзелєня алє шицки хтори могли, хтори були дома, дзеци хтори у сушедстве, и вони радей дзеки пришли посадзиц лїковиту рошлїну котру нам подаровали – лимун траву або мелису. На годзинох предмета „Чуваре природи ” як перше учиме основни правила еколоґи то єст чуваня природи, а медзи иншим и пестованє рошлїнох. Дзеци уча хтори условия потребни же би єдна рошлїнка виросла. Мали зме на годзинох таки акциї же вони сами посадзели лелию и то до жеми хотру сами направели то єст компостирали, дзе зме цали єден рок правели компост. Вецка до тей компостней глїни, до черепчкох посадзели лелиї и вец ше о тей лелиї мали задаток старац. На тот способ вони уча як рошлїна рошнє, и цо єй шицко потребне же би прежила. То ище єден практични способ на яки можу дацо дознац и о лїковитих рошлїнох. Дзеци того возросту з хторима я робим, значи дзеци од першей по штварту класу основней школи барз любя таку файту активносцох. Вони любя практично робиц, так же тоти теориї цо постоя же нєшкайши дзеци нє буду робиц, же су нє заинтересовани за природу, а цо з власного искуства видзим - думам же то нє правда. Дзеци и природа вше були повязани, а то доказую и нєшкайши ґенерациї.

Так єдна красна акция закончена на хасен шицким, а окреме на радосц дзецом котри у нєй участвовали.

Оленка Живкович / Фото КУМ „Акция” и О.Ж

~ . ~

* U Ruskom Krsturu 16. juna završen je projekat „Green school” - „Zelena škola“ kucurskog Udruženja KUM „Akcija“, koji je finansirao Regionalni ekološki centar za zaštitu životne sredine i Razvojna agenicja, a ugovor je potpisan u Privrednoj komori Srbije koja kooridnira na vezi sa Udruženjem KUM “Akcija” i Austrije. Projekat se sastojao iz dva dela: prepodavanja, koja su održana u Poljoprivrednoj školi Bačka Topola, Poljoprivrednoj školi Futog, Gimnaziji „Petro Kuzmjak u Ruskom Krsturu, te u Kucuri u Osnovnoj školi Bratstvo jedinstvo. Drugi deo projekta – sadnja paulovnije i lekovitog bilja – lavande, mente i limun trave urađeno je na prostoru mesta čije su škole bile uključene u akciji

Kako nam je rekao Stevan Samočeta, predsednik kucurskog udruženja mladih KUM „Akcija“ ovaj projekat je bio napisan 2017. godine u novembru.

- Sama ideja projekta je bila da se edukuju deca iz osnovnih i srednjih škola o ekologiji, te su bila organizovana četiri predavanja u četiri opštine: Vrbas, Kula, Novi Sad i Bačka Topola. Krenuli smo sa projektom početkom januara ove godine, gde smo prvo obišli škole u Bačkoj Topoli, potom smo otišli u Novi Sad te u Kucuru, a predavanja smo zavrišili u Ruskom Krsturu u Osnovnoj školi i gimnaziji „Petro Kuzmjak“. Tu smo održali četiri predavanja na razne teme gde je bila uključena ekologija – održivi razvoj, odnosno način na koji se može razviti biznis uzgojem paulovnije, edukacija dece kako posle završene srednje škole mogu sami da započnu sopstveni posao. Ovim predavanjima su bile obuhvaćene srednje škole. Osim predavnaja, dobili smo oko 1500 komada sadnica paulovnije i određeni broj lekovitih biljaka. Sve sadnice su bile raspoređene na četiri opštine koje smo posetili početkom juna. U Krsturu smo prvo na očišćenoj deponiji kod groblja zasadili paulovniju, a sada smo doneli lekovite biljke i tako je naš projekat završen, time što je u svakom mestu koje se uključilo u akciju bilo posađeno sve što smo naveli. Zadovoljni smo što je sve prošlo kako treba i kako je planirano projektom - podvlači Samočeta.

Ljubica Njaradi, predsednica Turističkog udruženja Ruski Krstur i pedagog Škole „Petro Kuzmjak“ takođe se uključila u taj projekat:

- Udruženje mladih iz Kucure ponudilo je saradnju na ovom projektu i krusturskoj školi, sem drugih škola koje su bile uključene. Sporazum o saradnji je potpisan između Udruženja i direktorice škole Helene Pašo Pavlović, tako da je i ovaj deo akcije sada realizovan. Jedan deo akcije je bila sadnja sadnica paulovnije, gde je Udruženje sportskih ribolovaca „Koljak“ iz Krstura posadilo 200 mladica paulovnije na očišćenoj deponiji kod mesnog groblja, a danas smo na adresi Turističkog udruženja Ruski Krstur zasadili lekovito bilje koje su nam doneli, tako da je akcija time završena. Deca, srednojoškolci i osnovnoškoci su se odazvali u priličnom broju, iako je sada probelm to što je školski raspust i mnogi su na odmoru, te sam angažovala i učiteljicu Nataliju Zazuljak da nam pomogne. Mislila sam da će biti više biljaka koje treba zasaditi, da će biti više posla, međutim, doneli su nam samo limunovu travu i nije bilo puno rasada, te smo sve završili odmah i nadam se da će sve da se primi i nastavi da raste. Biće prilika da dovedemo ovde decu osnovnoškolskog uzrasta koji imaju predmet „Čuvari prirode“; možemo ovde organizovati i neko predavanje o lekovitom bilju, tako da ovo što smo ovom prilikom zasadili možemo i da pokažemo, a šansa je da razgovaramo i o cveću koje ovde imamo. Sve ćemo se još dogovoriti sa profesorima biologije i videćemo šta ćemo raealizovati. Inače, profesorica bilogije Katona Tereza je upravo danas potpisala sporazum o projektu fondacije „Jasen“, njen projekat je prošao, tako da se nadam da će se tu ispreplesti neke niti i da ćemo imati edukaciju dece i ovde i u školi. Turističko udruženje i škola sarađuju tamo gde nam se kockice poklope, gde nam je zajednički interes, tako da uvek radimo zajedno i to u korist naše dece i trudimo se da pronađemo što više formi koje su im prihvatljive, gde lakše uče i gde se može praktično nešto uraditi.

Natalija Zazuljak, učiteljica koja u školi od 1-4. razreda osnovne škole predaje izborni predmet „Čuvari prirode“ je bila i jedan od učesnika u ovoj akciji.

- Srećni smo što se skupili, i to ne samo deca iz mog razreda već svi koji su mogli, koji su bili kod kuće te deca iz komšiluka i svi su rade volje došli zasaditi lekovitu biljku koju su nam poklonili – limun travu, odnosno melisu. Na časovima predmeta „Čuvari prirode“ kao prvo učimo osnovna pravila ekologije to jest očuvanje prirode, a između ostalog i negovanje to jest rast biljaka. Deca uče koji su uslovi potrebni kako bi jedna biljka porasla. Imali smo na časovima takve akcije gde su oni sami posadili lukovicu gladiole i imali su zadatak da se brinu o njoj. Na taj način oni uče kako biljka raste, i šte joj je potrebno da bi preživela. To je još jedan praktičan način na koji mogu saznati nešto novo i o lekovitom bilju. Deca ovog uzrasta sa kojim radim, znači deca od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, veoma vole takav oblik aktivnosti. Oni vole praktičan rad, tako da teorija za današnju decu nije interesantna za taj oblik rada, a da nisu zainteresovana za prirodu, što sam mogla videti iz vlastitog isukustva – nije istinito. Deca i priroda su uvek bili povezani, a to dokazuju i današnje generacije.

Tako je jedna lepa akcija završena u korist svih, a posebno na radost deci koja su u njoj učestvovala.

Olenka Živković /Foto KUM „Akcija“ i O. Ž.  

* Медзинародни волонтерски камп уж постал традицийни у Руским Керестуре. На камп приходза волонтере зоз швета, а участвую и волонтере зоз Керестура. Помогнуц и дзелїц нє чежко, треба дакус добрей дзеки, кус знаня и сотруднїцтва та, ниа, єден зоз способох же би ше цошка научело, добре зробело и себе и цалей заєднїци. О роботи Медзинарондого волонтерского кампу у Руским Керестуре, котри почина 23. Ju*лия, а будзе тирвац по 23. авґуст 2018. бешедовали зме зоз Любицу Няради, предсидательку Туристичного здруженя Руски Керестур котре и орґанизатор кампу, у сотруднїцтве зоз Младима виглєдовачами Сербиї

(Stara kuća u Ruskom Krsturu)

Кеди точно Здруженє почало робиц на орґанизациї кампу?

ЛН - Єден час Здруженє младих „Пакт Рутенорум” орґанизовало Медзинародни волонтерски кампи. Потим єден период вони нє були таки активни и, кед предсидателька Туристичного здруженя була Ивана Дудаш, превжала и орґанизацию волонтрерского кампа. Кед сом ю нашлїдзела, превжала сом и тото. Перши рок сом єй помагала же бим видзела яка то робота, яки активносци, та сом єй тидзень помагала у едукативней часци. Од гевтого року сом превжала самостойно орґанизованє волонтерского кампу.

Яки циль отримованя Медзинародного волонтерского кампу?

ЛН - Медзинародни волонтерски камп ма вецей цилї. Єден з нїх же треба поробиц даяку робoту хтора на хасен младих у тим штредку дзе ше роби, на хасен валала. Ту и туристични циль: упознаванє волонтерох хтори приходза волонтирац зоз других державох з нашу традицию, културу, єдзеньом. Треба же бизме нащивели музей, же бизме им указали тото цо ми як заєднїца маме як предносци; же би видзели тото цо им можеме понукнуц як туристичну дестинацию - вилєт до Водици, роботу на базену – базен сам по себе интересантна дестинация, воженє на кочох же би видзели як випатра цали влал, яки є желєни, а то други циль кампа. Треци циль едукативни - повязованє, ученє, то єст бешедованє на английским язику, цо барз важне за наших волонтерох, а вироятно и тим цо им английски нє мацерински язик. Ту спада и друженє, формованє колектива, водзенє колектива, писанє проєктох. Шицко то єдна орґанизация роботи дзе єст вецей членох и дзе ше роби заєднїцки.

Яки роботи плановани за тогорочни камп?

ЛН - Под час отримованя кампа плановани роботи на трох локацийох. Єдна будзе на базену, дзе млади жадаю направиц терен за одбойку на писку и дзе будземе робиц три днї. Там нам помагац будзе ЯКП „Руском”, бо нам будзе требац превесц писок. Друга часц роботох то фарбенє огради на церкви, дзе за єден и за други бок фаребня плановани по два днї – значи, вкупно 4 днї. Єден дзень плановани за роботу коло Старей хижи, дзе будземе розчисцовац терен коло нєй, бо майстрове котри реновирали хижу закончую зоз роботами, так же бизме шмеце и тото цо мож очисцели коло найстаршей керестурскей хижи. Ище єден дзень роботи нам у плану, а то же би ше офаребла метална ограда на будинку школи „Замок”.

Цо ище плануєце за волонтерох?

ЛН - Тото цо ище интересантне при кампох то и орґанизовани шлєбодни час. Млади маю, попри роботи, свой шлєбодни час котри можу препровадзовац як сцу, алє маме и орґанизовани шлєбодни час, а то рижни нащиви, роботнї, упознаванє Керестура, упознаванє нашей традициї. Того року зме плановали и правенє резанкох, пирогох и капущанїкох, як и воженє зоз Конїцким клубом на кочох през влал, вилєт на бициґлох хтори зме на прешлорочним кампу оспособели и офарбели по наших традицийних мотивох. Плановани и єден нєдзелоьови вилєт на базен у Вербасу.

Одкадз приду волонтере?

ЛН - Приявени нам волонтере зоз Мексика, Ирскей, Турскей, Русиї, Италиї и домашнї, односно локални волонтере. Маме двох лидерох тогорочного кампу - Деян Будински зоз Керестура, а други лидер зоз Младих виглєдовачох Сербиї. Наздавам ше же и тогорочни камп будзе успишни и реализовани так як зме задумали и же млади буду задовольни. Боїм ше лєм же би нам хвиля нє погубела плановане, алє и за тото маме алтернативу, гоч вец, вироятно, нє буду посцигнути шицки цилї заплановани за тот камп, цо ше дотика роботи. Кед би падал диждж и кед зме нє годни робиц вонка плановали зме правиц пироги, и вец остатнї дзень кампу их будземе предавац, та тоти пенєжи цо заробиме подаруєме „Каритасу” на помоц людзом у потреби.

Чи ше вельо младих приявює за таки кампи?

ЛН - Зоз иножемства маме приявених 10 волонтерох хтори ше реґрутую прейґ Младих виглєдовачох Сербиї, а приходза и до 15 локални вололонтере, та вец и подаєдно младше придзе. Єст таких цо нє вше приходза, алє, углавним кажди дзень єст од 25-30 волонтерох на роботох у кампу.

Чи ше случує же волонтере приходза и по вецей роки?

ЛН – Случує ше. Тераз нам приходзи волонтер, думам же дас по треци раз. То учитель зоз Ирскей котрому ше ту барз пачела и атмосфера и робота и гоч є иншак заинтересовани за роботу з бициґлами, цо зме прешлого року и робели, и гоч того року тема нє вязана за бициґли, вон заш лєм приходзи до Керестура на камп.

На яки способ пренаходзице средства за отрмованє Медзинародного кампу и хто ище уключени до орґанизациї кампа?

ЛН - Виписани проєкти и то на вецей места, так же ше наздавам же ше трошки покрию. До орґанизациї ище уключене Здруженє женох „Байка” – зоз нїма будземе правиц домашнї резанки, Конїцки клуб хтори нас повожи на кочох по валалє. Гевтого року зме мали заєднїцку акцию у театру, та млади того року жадали нащивиц Руски народни театер „Петро Ризнич Дядя” и Дом култури же би ше зоз ґардеробу з фундусу театра и Дома култури представело нашо традицийне облєчиво, так же би ше волонтере сами могли пооблєкац до нашей ношнї и костимох. То им було прешлого року барз интересанте та повториме и того. Помага нам и ЯКП „Руском”, Национални совит Руснцох - практично цали валал нас потримує у орґанизациї.

Як людзе у валалє реаґую на волонтерох?

ЛН – Людзе у валалє нам помагаю зоз донациями у єдзеню. Гевтого року ше коло 10 фамелиї одволали и принєсли нам чи капусту, паприґу, шалату, даяку огурку, парадичи, вайца, муку зме одстали – цали фамелиї ше зявюю як спонзоре. Тиж так и там дзе сом питала даяку помоц та сом добила. Дзепоєдни приватнїки ше приявели сами, а анї зме ше им нє питали чи буду спонзоре. Того року будземе мац и єден проблем, бо сом помоц за купованє мрежи и лабди за одбойку на писку положела до Општинского проєкту, а нє добили зме средства. Тераз маме бриґу, бо правиме терен за одбойку на писку, а нє маме мрежу и лабду. Явела сом до Беоґраду же цо ше случело, там гварели же буду пробовац найсц спонзора, алє ми ище вше нє явели и нє знам як то ришиме. Можебуц будзем мушиц походзиц по приватнїкох и назберац тоти 20 000 динари. Тот проблем ше зявел, бо нас општина нє потримала. Општина тот проєкт Мединародного волонтерского кампу, на жаль нє потримує, а валал нас наисце потримує: валалски структури и здруженя як и приватнїки котри ше сами явяю помогнуц. Задовольна сом як валал функционує по тим питаню.

Оленка Живкович /Фото „Рутенпрес”

~ . ~

* Međunarodni volonterski kamp je postao tradicionalan u Ruskom Krsturu. Na kamp dolaze volonteri iz sveta, a učestvuju i volonteri iz Krstura. Pomoći i deliti nije teško, treba samo malo dobre volje, nešto znanja i saradnje i evo jedan od načina da se nešto nauči, dobro uradi i sebi i čitavoj zajednici. O radu Međunarodnog volonterskog kampa u Ruskom Krusturu, koji počinje 23. jula a trajaće narednih mesec dana, do 23. avgusta 2018, razgovarali smo sa Ljubicom Njaradi, predsednicom Turističkog udruženja Ruski Krstur koje i organizuje kamp, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije

Ljubica Njaradi, predsednica Turističkog udruženja Ruski Krstur

Kada je tačno udruženje počelo da radi na organizaciji kampa?

LN – Jedno vreme je Udruženje mladih „Pakt Rutenorum“ organizovalo međunarodne volonterske kampove. Posle toga jedan izvesni period nisu bili aktivni, a kada je predsednica Turističkog udruženja bila Ivana Dudaš, preuzela je i organizovanje volonterskog kampa. Kad sam je nasledila, preuzela sam i to. Prve godine sam joj pomagala kako bih videla kakav je to posao, kakve aktivnosti, tako da sam nedelju dana pomagala u edukativnom delu. Od prošle godine sam preuzela samostalno organizovanje volonterskog kampa.

Koji je cilj održavanja Međunarodnog volonterskog kampa?

LN - Međunarodni volonterski kamp ima više ciljeva. Jedan od njih je  da treba uraditi nešto, neki posao koji koristi mladima u sredini u kojoj se radi, a istovremeno je koristan i sredini u kojoj je kamp. Tu je i turistički cilj: upoznavanje volontera koji dolaze da volontiraju iz drugih država sa našom tradicijom, kultrurom, kuhinjom. Treba da posetimo muzej, da bismo im pokazili ono što mi kao zajednica računamo da je prednost; da vide ono što možemo da ponudimo kao turističku destinaciju – izlet u vodicu (hodočasničko mesto), radove na bazenu - a bazen je sam po sebi zanimljiva destinacija, zatim vožnja zaprežnim kolima, da vide kakvo je čitavo selo, koliko zelenila ima, a to jed drugi cilj kampa. Treći, edukativni cilj je povezivanje, učenje, odnosno konverzacija na engleskom jeziku, što je veoma važno za naše volontere, a verovatno i volontere kojima engleski nije maternji jezik. Tu se, naravno, računa i druženje, formiranje kolektiva, vođenje kolektiva, pisanje projekata. Sve je to organizacija posla gde ima više članova i gde se radi zajednički.

Koji su planovi za ovogodišnji kamp?

LN – Za vreme održavanja kampa planirani su radovi na tri lokacije. Jedna će biti na bazenu, gde mladi žele da naprave teren za odbojku na pesku i tamo će se raditi tri dana. Tamo će nam pomagati JKP “Ruskom”, pošto će biti potrebno da se preveze pesak. Drugi deo radova je farbanje ograde oko porte crkve, gde će i za jednu i za drugu stranu trebati po dva dana, dakle ukupno četiri dana. Jedan dan je planiran za posao oko Stare kuće, gde ćemo čistiti teren oko nje, jer majstori koji renoviraju kuću završavaju sa poslom, tako da treba počistiti šut i sve što je ostalo iza njih oko najstarije krsturske kuće. Još jedan dan posla nam je u planu, a to je da ofarbamo metalnu ogradu na zgradi škole “Zamak”.

Da li još nešto planirate za volontere?

LN – Ono što je još zanimljivo u vezi sa kampovima to je i organizovanje slobodnog vremena. Mladi imaju, osim zadatog posla koji treba da se uradi i svoje slobodno vreme koje mogu da provode onako kako žele. Sem toga, imamo i organizovano slobodno vreme, a to su razne posete, radionice, upoznavanje Krstura, upoznavanje naše tradicije. Ove godine smo panirali da pravimo rezance, te piroge i kapuščanjike (rusinska nacionalna jela), kao i vožnju koju će organizovati Konjički klub, zapregama kroz selo, izlet biciklima koje smo na prošlogodišnjem kampu osposobili i ofarbali našim tradicionalnim motivima. Planiran je i jednodnevni izlet na bazen u Vrbasu.

Odakle volonteri dolaze na ovaj kamp, iz kojih zemalja?

LN – Prijavili su nam se volonteri iz Meksika, Irske, Turske, Rusije, Italije, kao i domaći, lokalni volonteri. Imamo dva lidera na  ovogodišnjem volonterskom kampu - Dejana Budinskog iz Ruskog Krstura, a drugi lider je iz Mladih istraživača Srbije. Nadamo se da će i ovogodišnji kamp biti uspešan i realizovan kako smo zamislili i da će mladi biti zadovoljni. Plašim se samo da će nam vreme pokvariti planove, ali i za to imamo alternativu, iako, verovatno, neće biti postignuti svi ciljevi planirani za ovaj kamp što se radova tiče. Ako bude padala kiša i nećemo biti u mogučnosti da radimo napolju, planirali smo praviti piroge, te ih poslednji dan kampa i prodavati i sav novac zarađen na taj način, želimo da poklonimo “Karitasu” kao pomoć ljudima kojima je ona potrebna.

Da li je puno mladih prijavljeno na kamp?

LN – Iz inostranstva imamo prijavljeno 10 volontera koji se regrutuju putem Mladih istraživača Srbije, a svakodnevno dolazi i oko 15 lokalnih volontera, dođe i poneko mlađi. Ima i onih koji ne dolaze svakodnevno. Uglavnom imamo 25-30 volontera na radovima u kampu.

Da li se dešava da neki volonteri dolaze i više godina na ovaj kamp?

LN – Dešava se. Ove godine nam dolazi volonter, mislim, po treći put. To je učitelj iz Irske kojem se ovde veoma svidela i atmosfera i rad i, iako je zainteresovan za poravljanje bicikala, što smo prošle godine i radili, i iako ove godine tema kampa nije vezana za biclikle, on svakako dolazi u Krstur na kamp.

Na koji način pronalazite sredstva za održavanje Međunarodnog kampa i ko je još uključen u njegovu organizaciju?

LN – Napisani su projekti i to na više mesta, tako da se nadam da će troškovi biti pokriveni. U organizaciju je uključeno Udruženje žena “Bajka” – koji će nam pomagati da pravimo domaće rezance, Konjički klub koji će nas provozati zapregama po mestu. Prošle godine smo imali zajedničku akciju u pozorištu, tako da su mladi ove godine poželeli da posete Rusinsko narodno pozorište “Petro Riznič Đađa” i Dom kulture, kako bi im se garderobom iz fundusa pozorišta i Doma kulture predstavila naša tradicionalna odeća. To će biti organizovano na taj način da sami volonteri mogu da probaju, obuku nošnju i kostime i u njima se fotografišu. To im je prošle godine bilo veoma zanimljivo, te smo rešili da to ponovimo i ove. Pomaže nam i JKP “Ruskom”, Nacionalni savet Rusina – rečju, celo mesto nas podržava u organizaciji.

Kako ljudi u mestu reaguju na volontere?

LN – Ljudi u mestu nam pomažu donacijama u hrani. Prošle godine se oko 10 porodica odazvalo i donelo ko kupus, papriku, salatu, neko krastavce, paradajz, jaja, dobili smo i brašno – čitave porodice se javljaju kao sponzori. Takođe, gde god sam zatražila pomoć dobla sam je. Neki privatnici su se javili i sami, nismo ni tražili da budu sponzori. Ove godine ćemo imati i jedan problem, jer sam pomoć za kupovinu mreže i lopte za odbojku na pesku stavila u Opštinski projekat, a tu nismo dobili sredstva. Sada imamo problem, jer pravimo teren za odbojku na pesku a nemamo mrežu i loptu! Javila sam u Beograd šta nam se desilo i za sada ne znam kako ćemo rešiti ovaj nastali problem. Možda ću morati sama da obiđem privatnike i skupim tih 20.000 dinara. Taj problem se pojavio pošto nas opština nije podržala. Opština taj projekat Međunarodnog volonterskog kampa, nažalost, ne podržava, dok nas selo zaista podžava: seoske strukture upravljanja, lokalna zajednica i udruženja, kao i privatnici koji se sami javljaju za pomoć. Zadovoljna sam kako mesto funkcioniše po tom pitanju.

Olenka Živković/ foto “Rutenpres”

Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…