Prikazivanje članaka po tagu 16 oktobar

„PRAVILNA ISHRANA –  DOSTUPNA I PRISTUPAČNA SVIMA. ZA SVET BEZ GLADI”

* Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu

Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblju, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci.

Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu "za poneti". Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak - pandemija gojaznosti u brojkama znači da je više od 670 miliona odraslih i iznad 120 miliona dece uzrasta od 5 do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je čak više od 820 miliona ljudi u svetu gladno. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60% čine žene.

Ključne činjenice:

  • Dok je više od 800 miliona ljudi u svetu gladno, iznad 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5-19 godina je gojazno, dok je više od 40 miliona dece prekomerno uhranjeno.
  • Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a iznad 50 miliona smatra se neuhranjenim.
  • Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za oboljevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta.
  • Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad - 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti.
  • Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život.
  • Od oko 6000 vrsta biljaka gajenih tokom ljudske istorije danas samo šest biljnih vrsta obezbeđuje više od 50% dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno.
  • Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između biljaka i patogena i menjajući veličinu riba.
  • Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova
  • Svetski dan hrane predstavlja priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilja održivog razvoja – smanjenje gladi u svetu.

     

    Zašto je pravilna ishrana važna?

    Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za optimalan rad svih ćelija i tkiva, kao i dobru zaštitu od infekcija. Koliko je pravilna ishrana važna, govore podaci o brojnim bolestima koje su posledica nepravilne ishrane. Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest samo su neki od velikog broja poremećaja zdravlja u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, a broj nažalost poslednjih decenija u stalnom je porastu.

    Savet za pravilnu ishranu bi podrazumevao sledeće: redovni obroci, pravilan izbor vrste namirnica i način njihove pripreme. Umesto belog hleba i peciva, prednost treba dati hlebu od integralnog zrna žitarica (osim optimalne hranljive vrednosti sadrži i dijetna vlakna važna za regulisanje stolice). Poželjno je isključiti grickalice kao što su štapići, grisine, ribice, krekeri, koje sadrže i veću količinu soli, ali i lisnata testa i peciva - zbog sadržaja zasićenih masnoća. Žitarice mogu da se koriste kao dodatak supama ili čorbama umesto testenine ili kao prilog uz meso/ribu i povrće. One sadrže složene šećere koji obezbeđuju dovoljnu sitost sa jedne strane, a takođe sadrže i dovoljno vlaknastih materija koje obezbeđuju bolje pražnjenje creva.

    Kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi korisno je u svakodnevnoj ishrani izbegavati buter, kajmak, pavlaku, krem sir, sirne namaze, margarin i slično. Preporuka je i da se koristi sezonsko voće i povrće, što raznovrsnije - to bolje. Kada su u pitanju meso, riba i proizvodi, treba izbegavati iznutrice i suhomesnate proizvode, a prednost dati ribi, kao i belom pilećem ili ćurećem mesu. Važno je da se ukloni kožica sa živinskog mesa, odnosno vidljiva masnoća (beli delovi) sa ostalih vrsta mesa. Dovoljan unos tečnosti je takođe važan, pre svega vode i biljnih čajeva, 2-2,5 litra dnevno. Način ishrane zavisi od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, vrste posla kojim se osoba bavi, fizičke aktivnosti u toku dana, te se i ovi opšti principi prilagođavaju individualnim potrebama.

    Kao i svake godine, u više od 150 zemalja širom sveta organizuje se veliki broj događaja - od maratona preko izložbi, predstava, takmičenja, u cilju skretanja pažnje šire javnosti na značaj pravilne ishrane, smanjenje broja gladnih, ali i smanjenje bolesti koje su posledica nepravilne ishrane, pre svega prekomerne uhranjenosti i gojaznosti.

    Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje svake godine priprema obeležavanje Svetskog dana hrane, 16. oktobra, kao značajnog datuma u Kalendaru javnog zdravlja i kampanju Oktobar - mesec pravilne ishrane. Ove godine je povodom Svetskog dana hrane raspisan konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana – dostupna i prostupačna svima. Za svet bez gladi”, a biće organizovana i predavanja, tribine, izložbe na temu unapređenja ishrane.

    Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Zdravstvo

* Zbog bolesti glumca, otkazuje se predstava Maestro (Milivoje Mlađenović, režija: Milan Nešković) planirana za utorak 16. oktobar u 20 časova

Sve kupljene karte možete vratiti uz povraćaj novca ili zameniti za karte za druge reprizne predstave - kažu u Narodnom pozorištu Sombor.

Radno vreme biletarnice je radnim danom 10-14h i 18-20h i subotom 10-13h i 18-20h.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine Svetski dan hrane, 16. oktobar obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu

Posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, dakle jedna na svakih devet osoba, a od toga 60% čine žene.

Ključne činjenice:

  • Oko 80% ekstremno siromašnih živi u ruralnim područjima. Većina njih živi i zavisi od poljoprivrede.
  • Svake godine, glad ubija više ljudi od malarije, tuberkuloze i AIDS-a zajedno.
  • 45% smrtnosti odojčadi se odnosi na pothranjenost. Zastoj u razvoju i dalje utiče na 155 miliona dece mlađe od pet godina, dok je istovremeno, gojaznost dece u porastu u svim regijama.
  • 1,9 milijardi ljudi – više od četvrtine svetske populacije – pate od prekomerne težine. Od ovog broja, 600 miliona je gojazno, a gojaznost odraslih u svetu ubrzano raste.
  • 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti.
  • Troškovi pothranjenosti u svetskoj ekonomiji iznose 3,5 triliona dolara godišnje.
  • FAO procenjuje da poljoprivredna proizvodnja mora porasti za oko 60% do 2050. godine, kako bi bila obezbeđena dovoljna količina hrane. Sukobi, ekstremni vremenski događaji vezani za klimatske promene i usporavanje privrede i predstavljaju rizik za ovaj cilj.
  • Veliki broj gladnih širom sveta, 489 miliona, od kojih 75 procenata čine deca sa zastojem u rastu i razvoju do pet godina života, žive u zemljama pogođenim ratnim sukobima i konfliktima.
  • Klimatske promene takođe utiču na pogoršanjestanja gladi u svetu.
  • Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi eura troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova.

Zato je Svetski dan hrane i prilika da se ukaže na značaj postizanja cilja održivog razvoja – bez gladnih do 2030. godine.

Ključne poruke Svetskog dana hrane 2018. godine:

  1. Neophodne su humanitarne akcije u cilju prikupljanja pomoći radi rešavanja problema ishrane i higijene.
  2. Dalje ulaganje u razvoj poljoprivrede kroz inovativne politike.
  3. Prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje klimatskim promenama i rešavanje problema bezbednosti hrane u klimatski osetljivim područjima.
  4. Stvaranje uslova za održivi poljoprivredni razvoj kako bi se obezbedili uslovi za povratak raseljenih lica.

Svake godine se u oko 150 zemalja širom sveta organizuje veliki broj događaja – od maratona preko izložbi, predstava, takmičenja i u cilju obeležavanja Svetskog dana hrane.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje svake godine priprema obeležavanje Svetskog dana hrane, 16. oktobra, kao značajnog datuma u Kalendaru javnog zdravlja i kampanju Oktobar – mesec pravilne ishrane. Ove godine je povodom Svetskog dana hrane raspisan konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost”, a biće organizovana i predavanja, tribine, izložbe na temu unapređenja ishrane.

Izvor: Zavod za javno zdravlje Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…