Prikazivanje članaka po tagu COVID 19

* Novi poziv za dostavljanje predloga projekata usmerenih na ublažavanje pandemije covid-19

U ponedeljak, 24. januara 2022. godine švajcarski projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo - ACT“otvorio je poziv za dostavljanje predloga projekata organizacija građanskog društva (OGD) za inicijative u vezi sa ublažavanjem posledica pandemije Covid-19. Projekat ACT podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Poziv će biti otvoren do 24. februara 2022. godine do 17 časova.

Opšti cilj aktuelnog poziva je podrška zagovaračkim inicijativama organizacija građanskog društva (OGD) prema donosiocima odluka na lokalnom i/ili nacionalnom nivou koje za cilj imaju ublažavanje posledica pandemije Covid-19. Maksimalni traženi iznos po predlogu projekta iznosi do 1.000.000,00 RSD. Trajanje odobrenih projekata ograničeno je na 6 meseci, a u okviru poziva biće podržano do 10 organizacija građanskog društva.

Podnosioci predloga projekata mogu biti organizacije građanskog društva u partnerstvu sa još jednom OGD ili samostalno, koje su u prethodnom periodu pokazale angažovanost na ublažavanju negativnih posledica pandemije Covid-19. Podnosioci predloga projekata baziraju svoj rad na poštovanju ljudskih prava, transparentnosti, inkluzije, rodne ravnopravnosti, nenasilja, otvorenosti i pristupačnosti.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
* Zahvalnica od Gradonačelnika grada Sombora, Antonija Ratkovića, za doprinos i angažovanje u sprovođenju zadataka u borbi protiv zarazne bolesti Covid -19
 
Zahvalnice su uz gradsku sportsku organizaciju, dobili još Predrag Mandić i Ilija Lalić, zaposleni u Sportskom savezu grada Sombora.
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* Higijena i sanitacija su dva osnovna, ali obavezna zahteva u bilo kojoj industriji, posebno u prehrambenoj industriji. Uzročnici kvarenja hrane nastaju usled fizičkih, hemijskih i mikrobioloških opasnosti. Iako se hemijske i fizičke opasnosti mogu lako otkriti, mikrobiološke opasnosti ne mogu se videti golim okom. Moramo preduzeti preventivne mere za kontrolu mikrobioloških opasnosti, jer svi znamo da je preventiva bolja od reakcije na bolest koja se prenosi hranom

Čak i jednostavno pravilno pranje ruku pitkom vodom i sapunom za ruke uklanja 90% bakterijskog opterećenja. Higijenski i sanitarni zahtevi objekta, gde se rukuje sirovim, neprerađenim i gotovim prehrambenim proizvodima, imaju veliki značaj za kvalitet i bezbednost prehrambenih proizvoda. Higijenski i sanitarni uslovi za celo radno osoblje i osobe koje se bave pakovanjem hrane u objektu su podjednako važni.

"Istraživači su za tradicionalna ograničenja uzorkovanja rekli da ako se odluke zasnivaju samo na testiranju, može se lažno zaključiti, ako opasnost nije otkrivena, pridruženi rizik mora biti nula. Kao primer, se navodi činjenica da dati patogen nikada nije otkriven u proizvodu ne osigurava da primenjene bezbednosne kontrole osiguravaju proizvod bez opasnosti ili nula rizika.

S obzirom da je uzorkovanje ograničeno, sasvim je moguće da je mikroorganizam u nekom trenutku ušao u sistem, ali još uvek nije otkriven ili identifikovan. Alternativno, takođe je moguće da opasnost još uvek nije ušla u sistem, ali to ne znači da neće u budućnosti. Odsustvo pozitivnog nije dokaz odsustva rizika u sadašnjosti, prošlosti ili budućnosti". (Researchers Marcel Zwietering, Alberto Garre, Martin Wiedmann and Robert Buchanan presented the study, published in Current Opinion in Food Science, at IAFP Europe)

Brošure možete download sa linka: https://nunofsoares.com/covid19/

Individual language versions here: https://lnkd.in/gYQ8pmr

https://www.linkedin.com/posts/jocelynleefoodsafetyconsultant_april-2021-covid-19-restaurant-guidance-activity-6786200347787583488-7fac

Jocelyn Lee pratite na linku: https://www.linkedin.com/posts/jocelynleefoodsafetyconsultant_feb-2021covid-19-prevention-measuresfood-activity-6767329653725257728-5Lry

Authors Pradip Chakraborty
Editor Jocelyn Lee ☼LION☼
Contributor Nuno F. Soares

Extraordinary Multi-Lingual Multi-disciplinary Fellow Food Safety Pros
Carla Otsuki Luciana R. Heredia
Anibal Grasso
AYTEN ORAL Ufuk Ayyıldız Canan Sezgin
Josephine Ng
Paola Cane
Waqas K Arshad
Eva Inam Al Zein Samir Abu-ali
DEEPAK KUMAR SHARMA Abhishek Chakraborty
Sakshi Lamba
ARIVAZHAGAN NATARAJAN
Abdulloh Shiddiq Almansyur
Dimitrios Drivas
Georgiana Geambasu Raluca Marin
Lokendra Bharati

Izvor: Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje (https://www.frd.org.rs/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

 

* Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 predložio je danas (nedeljak, 22. mart 2021) nove mere za suzbijanje epidemije, koje će važiti od sutra, ponedeljka, 22. marta, od 6 časova ujutru

Od sutra, zbog opasnosti širenja zarazne bolesti COVID-19, ostaju zatvoreni ugostiteljski objekti - kafići, restorani, noćni klubovi i barovi, kao i tržni centri.

Svi objekti prodaje hrane i ustanove kulture (bioskopi, pozorišta, galerije i biblioteke) mogu da rade do 21 čas, a svi ostali objekti do 20 časova, po sledećim uslovima:

Svi objekti koji budu otvoreni moraju obezbediti poštovanje mere od minimum devet kvadratnih metara po osobi ili posetiocu. Izuzetak su fitnes klubovi, spa centri, teretane i slično gde mora biti obezbeđeno šesnaest kvadratnih metara po osobi.

Ovo znači da ukoliko prodavnica ili na primer frizerski salon ima 90 kvadratnih metara, unutar tog objekta može boraviti istovremeno najviše 10 osoba.

Isto pravilo se primenjuje na teretane - unutar fitnes centra od 160 kvadratnih metara ne sme boraviti više od 10 osoba. U broj prisutnih osoba u objektu ulaze i zaposleni (frizer, prodavac, fitnes instruktor).

Vlada Srbije napominje da će od sutra ujutru (ponedeljka, 22. marta 2021. godine) biti pojačan inspekcijski nadzor poštovanja upravo ove mere - poštovanja dozvoljenog prostora po osobi unutar objekta, kao i postojanja kovid redara u datom objektu.

Bitna napomena je da je ugostiteljskim objektima dozvoljena šalterska prodaja hrane i pića, kao i da se dostava može vršiti 24 sata dnevno.

Hotelski restorani i kafei mogu usluživati samo i isključivo goste hotela sa prijavljenim boravkom do 21 sat.

Vlada Srbije i ovim putem još jednom poziva na poštovanje svih epidemioloških mera i apeluje na ličnu odgovornost svih građana. Sve mere uvode se radi zaštite zdravlja stanovništva i svođenja socijalnih kontakata na minimum, ali do konačne pobede nad pandemijom potreban je doprinos svih pojedinaca u društvu.

Vakcinacija protiv zarazne bolesti COVID-19 odvijaće se bez prekida po unapred utvrđenom planu i u narednim danima.

Izvor: Vlada Republike Srbije 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Evropska Federacija Sindikata javnih službi (EPSU) sa svojim članicama, čiji je član i Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“, obraćaju se srpskoj javnosti sledećim  (u naslovu) saopštenjem:

Na današnji dan pre godinu dana, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je globalnu pandemiju COVID-a 19. Prošla godina ojačala je već jake strane, a dodatno produbila slabosti naših društava. U Evropi je razotkrila krhkost javnih zdravstvenih sistema i potpuni nedostatak kapaciteta da se odgovori na takav šok. Tragedija je u tome što to nije došlo kao iznenađenje. Evropski sindikati javnih službi protestvovali su zbog nedostatka osoblja, nedovoljnog finansiranja i neadekvatnih resursa mnogo ranije od izbijanja pandemije. Ne začuđuje zato što su zdravstveni sistemi i institucije za socijalnu zaštitu bili sasvim preopterećeni kada je šokirao prvi talas pandemije.

To što je potreban jedan takav prelomni događaj kao što je globalna pandemija da bi bila prepoznata potreba za dobro finansiranim javnim službama i radnicima koji pružaju njihove usluge, predstavlja turoban odraz neoliberalnih politika. No, prošla, 2020. godina je pokazala da su mane privatizacije i budžetskih rezova nezaobilazna činjenica i sada je široko rasprostranjeno shvatanje da nam je potrebna revalorizacija javnog sektora. Ne možemo da se vratimo politikama štednje iz sveta pre pandemije - obnovljena izgradnja mora biti bolja. To je danas, na ovu godišnjicu koja je prekretnica, poruka miliona radnika javnih službi širom Evrope.

Primarni prioritet je jačanje sistema javnog zdravstva i nege. To zahteva javno finansiranje i okončanje poreskih politika koje favorizuju korporacije i one bogate. Vlade ovde moraju da deluju i na nacionalnom i na evropskom nivou. To dugujemo našim zdravstvenim radnicima i njegovateljima, od kojih se mnogi leče od posttraumatskog stresa.

Baš kao što je neposredno pre izbijanja pandemije u zdravstvenim i sektorima nege u Evropi bilo više od 100 štrajkova, sindikati iz tih sektora i dalje će biti borbeni u traženju povećanja plata, boljih radnih uslova, povećanog broja osoblja i službi za pružanje podrške.

Iako su zdravstvo i socijalna zaštita u prvom planu naše brige, druge javne službe su takođe bile na prvim linijama tokom krize. Od sektora otpada, vode i energije, preko službi socijalne zaštite i službi za zapošljavanje, radnici javnih službi su bili od presudnog značaja za održavanje funkcionisanja društava kao i u rešavanju društveno-ekonomskih posledica mera zaključavanja. Njihova uloga će postati utoliko važnija dok se budemo oporavljali od ekonomske krize. Potrebno je povećati ulaganja kako bi bili zagarantovani pristupačnost i kvalitet usluga kako bi bio osiguran pristup socijalnoj zaštiti, stanovanju, vodi, energiji i obrazovanju, a isto tako i finansiranju gradova i opšina.

Javni sektor takođe ima jedinstvenu ulogu u obnovi otpornijih društava, od kružnih ekonomija, preko zelenih transportnih sistema, do čiste javne infrastrukture. Za sve to bi trebalo da koristimo nacionalne (i EU) fondove za oporavak i otpornost, umesto da se upada u uobičajene greške privatizacije i javno-privatnog partnerstva.

Ova nezapamćena zdravstvena kriza pokazuje da Evropska unija mora da razmotri mogućnost ponovnog preuzimanja određenih sektora koji garantuju sigurnost evropskih građana, poput farmaceutskih industrija ili proizvodnje OZO-a. Takođe bi trebalo preispitati uspostavljanje evropskih kompetencija u zdravstvu i u državama koje nisu članice EU, kako bi se odgovorilo na pandemije, kako u EU, tako i u trećim zemljama. Nedostaci otkriveni tokom ove krize pokazuju da veliki deo sredstava iz EU fondova za oporavak mora da bude izdvojen za ulaganja u javne usluge, koje predstavljaju univerzalne vrednosti na kojima se temelji EU.

Kao čelnici evropskog sindikata javnih službi, borićemo se sa mnogim drugima za ravnopravnost na tržištu rada, bolje uslove rada i više javnih ulaganja. Zajedno s rastućim pokretom s istim ciljem, zalažemo se za poresku pravdu koja osigurava da korporacije plaćaju svoj pravični udeo i preokreću rastući trend nejednakosti. Ključno je da u oporavku od, kako se pokazalo, najgore ekonomske krize, radnici, zajednice i naša planeta imaju prioritet nad profitom nekolicine.

11. mart 2021.

U potpisu:

Mette Nord,                                                                        Jan Willem Goudriaan,

EPSU President                                                                 EPSU General Secretary

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Opštu bolnicu "Dr Radivoj Simonović" u Somboru posetili su potkraj ove nimalo lake godine, predstavnici Osnovne škole Bratstvo Jedinstvo iz Sombora i tom prilikom uručili poklon čestitke za Novu godinu

Ovaj poseban gest utoliko je vredniji je su poklon pravili upravo učenici, sa učiteljicom Agicom Vidaković Jovanović i nastavnicom Monikom Vekanj.

Čestitke su namenjene zaposlenima u Covid odeljenjima kako bi na trenutak izmamile osmeh i prenele podršku najmilijih.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…