Prikazivanje članaka po tagu Dan

* Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije - Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Ovogodišnji slogan Svetskog dana zdravlja je: „Da gradimo zdraviji svet”

Dostupnost zdravstvene zaštite je jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez obzira na pol, rasnu ili versku pripadnost, socijalno ili ekonomsko stanje ili političko uverenje. Nejednakosti u zdravlju predstavljaju značajan javnozdravstveni problem i posledica su nejednakih životnih mogućnosti, kako u porodici i lokalnoj zajednici tako i na radnom mestu. Neke nejednakosti u zdravlju mogu se pripisati biološkim razlikama ili sopstvenim izborima, dok se druge pripisuju okolini i spoljnim faktorima koji su izvan kontrole pojedinaca. Nejednakosti u zdravlju mogu nastati direktno kao posledica društveno-ekonomskih faktora kao što su siromaštvo, nepravilna ishrana, zagađena okolina, rizično ponašanje ili indirektno kao posledica nedostupnosti zdravstvene zaštite. Svetska zdravstvena organizacija ističe da je unapređenje zdravlja moguće primenom zdravih stilova života i smanjenjem faktora rizika po ljudsko zdravlje. Jednako je važno razvijati zdravstveni sistem koji pravično unapređuje zdravstvene ishode, čije usluge odgovaraju potrebama korisnika, koji je finansijski održiv i počiva na politici i praksi „neisključivanja” tj. dostupan je, pristupačan i delotvoran.

Pandemija bolesti COVID-19 najviše je uticala na one zajednice koje su već bile ugrožene siromaštvom i ograničenim pristupom zdravstvenim uslugama, a time i na povećanje socijalnih i nejednakosti u zdravlju. Ove godine Svetski dan zdravlja podseća na pravo na zdravlje za sve i poziva ljude da grade zdraviji svet. Važno je razvijati zdravstvenu politiku unutar zdravstvenog sistema u kojoj se vodi računa o socijalnom, ekonomskom i ekološkom blagostanju.

Uticaj socio-ekonomskih determinanti na zdravlje:

 Predviđa se porast siromaštva na globalnom nivou (prvi put u poslednjih 20 godina).
 Smanjena je mogućnost ostvarenja 12 ciljeva održivog razvoja do 2030. godine (svet bez siromaštva, svet bez gladi, dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost, čista voda i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija, dostojanstven rad i ekonomski rast, industrija inovacije i infrastruktura, smanjenje nejednakosti, akcija za klimu, održivi gradovi i zajednice, odgovorna potrošnja i proizvodnja, život pod vodom, život na zemlji, mir, pravda i snažne institucije, partnerstvom do ciljeva).
 Za 60% stanovništva u pojedinim zemljama nisu dostupne osnovne zdravstvene usluge.
 Više od milijardu ljudi živi u siromaštvu i lošim higijenskim uslovima, suočeni su sa povećanim rizicima širenja korona virusa, obolevanja i umiranja.
 Postoji razlika od 18 godina u očekivanom životnom veku između zemalja sa visokim i niskim prihodima.
 Prema podacima SZO iz 2016. godine, više od 15 miliona prevremenih smrti usled nezaraznih bolesti (HNB) dogodilo se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
 Obolevanje od raka je češće kod siromašnijeg stanovništva.
 Stopa smrtnosti mlađih od pet godina je osam puta veća u Africi nego u Evropskom regionu.

Istraživanja pokazuju da socijalne determinante zdravlja imaju 50% više uticaja na zdravlje nego zdravstvena zaštita ili izbor načina života.

Socijalne determinante zdravlja koje mogu uticati na jednakost u zdravlju:

 Zarada i socijalna zaštita
 Obrazovanje
 Nezaposlenost i nesigurnost posla
 Uslovi radnog okruženja
 Način ishrane
 Uslovi životne sredine
 Rani razvoj deteta
 Socijalna inkluzija
 Nediskriminacija
 Pristup zdravstvenim uslugama.

Pozitivni uticaj na socijalne determinante zdravlja od ključnog je značaja za poboljšanje zdravlja i smanjenje nejednakosti u zdravlju. Partnerstvo vladinog sa nevladinim sektorom, bolja informisanost celokupnog stanovništva (posebno ranjivih grupa o njihovim pravima na zdravlje), udruživanje u ostvarivanju prava i pomoć nevladinih organizacija u zaštiti prava mogu postaviti korisnika „u centar” zdravstvenog sistema - što je prioritet njegovog razvoja i funkcionisanja.

Izveštajna tabela - Svetski dan zdravlja 2021. - možete da je pogledate detaljno, dole, u okviru slajd - fotografije

Izvor: Zavod za javnog zdravlje Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Svetski dan zdravlјa (engl. World Health Day) obeležava se širom sveta 7. aprila svake godine a pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije

Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. Skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi.

Povod tome - pošto je 7. aprila iste godine, odluka o konstituisanju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) zvanično stupila na snagu.

Nakon toga, i poslednja država članica Ujedinjenih nacija, ratifikovala je ovu odluku.

Ostajte zdravo, sa viškom samopouzdanja kada je ono u ove  ne lake dane najpotrebnije, budimo solidarni jedni naspram drugih naročito sada u još uvek vanrednim okolnostima, uz naše geslo - SAMO POZITIVNO, moto, Svi smo jedno i cilj, Zbližavanja -

Vaši, Novi Radio Sombor, Udruženje "PODIUM"

Objavljeno u Prva vest

* Ulaskom kosačica i trimera na somborske vence, prvog ovoprolećnog aprilskog dana otpočela je i ovogodišnja sezona kosidbe javnih zelenih površina JKP „Zelenilo“ Sombor

Po običaju, kreće se od samog centra grada oivičenog vencima, a nastavlja se ulivnim ulicama. Nakon što su radnici „Zelenila“ košenje otpočeli na Vencu vojvode Petra Bojovića, nastavili na Vencu vojvode Stepe Stepanovića, uslediće i preostala dva venca koja nose imena znamenitih srpskih vojvoda.

U kampanju kosidbe će se uključiti i tzv. kubote, namenjene za košenje velikih površina. Reč je o kosačicama koje mogu da pokose i po 100.000 kvadratnih metara dnevno.

Inače, tokom prošle, 2020. godine, somborsko “Zelenilo” je pokosilo oko 8,5 miliona kvadratnih metara zelenih površina.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Javna preduzeća

Reč je o rešavanju ovog pitanja u stambenim zgradama, Podgorička 1, 3 i 5, Sonje Marinković 19, Stepe Stepanovića 34 i 36 i Mite Popovića 4 u užem centru Sombora

Radnici JKP „Energana“ Sombor će u nedelju 28. marta rano ujutru pristupiti otklanjanju havarije na magistralnom vrelovodu.

Od jutra pa do otklanjanja kvara stanari gore navedenih objekata neće imati isporuku toplotne energije.

Molimo vas poštovani korisnici, za razumevanje i strpljenje tokom trajanja radova - kroz saopštenje kažu u svom obraćanju zaposleni u ovom somborskom javnom komunalnom preduzeću, Odeljenju za distribucije toplotne energije.

Havarija će biti otklonjena u najkraćem mogućem roku i očekuje se da će svi korisnici imati grejanje u popodnevnim časovima.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Javna preduzeća

„Ovo je bilo veoma teško vreme za žive nastupe i mnogi umetnici, tehničari i zanatlije, muškarci i žene mučili su se i borili u profesiji koja je već prepuna nesigurnosti

Možda ih je baš ta, uvek prisutna nesigurnost učinila sposobnijima da visprenošću i hrabrošću prežive ovu pandemiju. Nihova mašta se već pretočila u inventivne, zabavne i potresne načine komunikacije, naravno velikim delom zahvaljujući internetu...

Prelepa pozorišna kultura živeće sve dok nas bude ovde. Kreativni poriv pisaca, dizajnera, plesača, pevača, glumaca, muzičara, reditelja, nikada neće biti ugušen i u vrlo bliskoj budućnosti ponovo će procvetati novom energijom i novim razumevanjem sveta koji svi delimo. Jedva čekam!“

Helen Miren
Pozorišna, filmska i televizijska glumica

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* Međunarodni dan reka obeležava se 14. marta, u cilju ukazivanja na značaj reka i njihovu neizmernu vrednost. Na ovaj dan, poziva se na odgovornost prema rekama i pravo svih ljudi na čiste reke, što direktno utiče na jedno od osnovnih ljudskih prava - pravo na zdravu životnu sredinu

Reke su danas jedan od najosetljivijih ekosistema u Evropi. Veliki je broj ugrožavajućih faktora koji utiču na reke, kao što je eksploatacija rečnog nanosa (šljunak), gradnja i širenje infrastrukture u zoni obala, ali i sve veći turistički pritisak na reke, posebno u vreme reproduktivnog ciklusa životinjskih grupa, povezanih tokom čitavog ili većeg dela životnog ciklusa za reke i druge vodene ekosisteme.

Sa aspekta zaštite vode kao prirodnog resursa, posebno pažnja se u Srbiji pridaje zaštiti vodenih tokova i obalnog područja, vlažnih i zabarenih površina, zaslanjenih terena, prirodnih jezera i bara. U okviru zaštite ovih prirodnih resursa, neophodna je i kontrola eksploatacije mineralnih sirovina, biljnog i životinjskog sveta.

Površinske vode, takođe, imaju brojne pojave, predele i prostore koji su zaštićeni i posebno atraktivni sa naučnog, obrazovno-vaspitnog, ekološkog, estetskog i socio-kulturnog poimanja. Najznačajniji i najlepši među njima su veoma poznati, poput Krupačkog vrela, Taorskih vrela, Bjeluške potajnice, Vlasinskog jezera, slapova Sopotnice, ponornice uvale Rečka, vodopada Prskalo, vodopada Ripaljka i mnogih drugih.

U Srbiji, po procenama stručnjaka, živi oko 100 vrsta riba. U odnosu na broj od oko 550 evropskih vrsta, ihtiofauna Srbije predstavlja 20% svih slatkovodnih vrsta riba na prostoru Evrope. Južna Srbija, a pre svega reke Pčinja i Dragovištica, predstavljaju severne granice areala nekih vrsta riba Egejskog sliva, kao što su buresijeva brkica i istočna mrenka.

Naše reke stanište su mnogih ugroženih vrsta, kao što je ptica mali vranac, koji je strogo zaštićena vrsta u Srbiji. Pripada grupi vrsta od međunarodnog značaja za zaštitu. Kao vrsta vezana za vodena staništa, ugrožena je njihovim uništavanjem i isušivanjem. Mali vranci se danju, uglavnom, hrane na Savi, Dunavu i drugim većim vodenim površinama u okolini, a uveče se sakupljaju u jata i u velikim grupama noće u vrbacima uz Savu tražeći specifične lokacije, odnosno vrbake koji se nalaze neposredno uz vodu. Najvažnije lokacije za noćenje malih vranaca se nalaze u blizini Mosta na Adi, ali i novobeogradske toplane i vrbaka u tom delu Save.

Nažalost, uništavanjem staništa duž reke neke vrste su iščezle trajno i na globalnom nivou, s obzirom da su im staništa bila mali prostori uz reke. 

U kontekstu značaja naših reka kao staništa retkih vrsta ističemo i jedinstven fenomen „cvetanje“ Tise, koji predstavlja masovnu pojavu insekta Palingenia longicauda (Tiski cvet) u određeno doba godine (sredina juna), na delovima toka reke Tise. Najveći deo svog života ova vrsta provodi kao larva, na glinovitom dnu reke. Tiski cvet je nekada bio široko rasprostranjen u Evropi, ali danas živi u Tisi; pojava „cvetanja“ može se uočiti još u Srbiji i Mađarskoj. 

Zavod za zaštitu pirode Srbije vodno prirodno nasleđe u Srbiji štiti u okviru sistema zaštićenih područja - više od 72 godine. U tom cilju, početkom prošle godine zaštićena su dva nova područja uz reke Specijalni rezervat prirode „Brzansko moravište“ i Specijalni rezervat prirode „Osredak“.

Na teritoriji Srbije postoji više hiljada vodotokova čija ukupna dužina iznosi 65 980 km, ili prosečno 747 m/km2. Gustina rečne mreže je veoma neujednačena i iznosi od 120 m/km2 do 3 500 m/km2. Međutim, Srbija koristi još i tranzitne ili prolazne vode Dunava i njegovih pritoka koje prosečno iznose 5 850 m3/s ili oko 185 000 km3 godišnje.

U odnosu na ukupnu površinu Srbije, koja iznosi 88 361 km2, slivu Crnog mora pripada 92.46% (81 703 km2), 5.36% slivu Jadranskog mora (4 732 km2) i 2.18% slivu Egejskog mora (1 926 km2).

Novi Radio Sombor i naš izdavač, Udruženje Podium, nastojaće da, u skladu sa mogućnostima i okolnostima ove godine, po treći put učestvuju u okviru manifestacije - Međunarodni dan Dunava, koja svake godine protiče, 29. juna, u svim evropskim zemljama kroz koje Dunav teče, a koju u Srbiji organizuje Republička direkcija za vode. Prvi put obeležili smo ovaj važan datum, na području Grada Sombora (Bezdan-Dunav, Sombor-Gradski štrand...) 2012. godine kada smo učestvovali sa projektom "Štrand Art", a naredne, 2013. godine pozitivno nam je ocenjen i projekat "Reciklažom do umetnosti". 

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 8

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…