Prikazivanje članaka po tagu Institut

„PRAVILNA ISHRANA –  DOSTUPNA I PRISTUPAČNA SVIMA. ZA SVET BEZ GLADI”

* Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu

Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblju, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci.

Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu "za poneti". Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak - pandemija gojaznosti u brojkama znači da je više od 670 miliona odraslih i iznad 120 miliona dece uzrasta od 5 do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je čak više od 820 miliona ljudi u svetu gladno. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60% čine žene.

Ključne činjenice:

  • Dok je više od 800 miliona ljudi u svetu gladno, iznad 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5-19 godina je gojazno, dok je više od 40 miliona dece prekomerno uhranjeno.
  • Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a iznad 50 miliona smatra se neuhranjenim.
  • Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za oboljevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta.
  • Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad - 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti.
  • Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život.
  • Od oko 6000 vrsta biljaka gajenih tokom ljudske istorije danas samo šest biljnih vrsta obezbeđuje više od 50% dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno.
  • Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između biljaka i patogena i menjajući veličinu riba.
  • Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova
  • Svetski dan hrane predstavlja priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilja održivog razvoja – smanjenje gladi u svetu.

     

    Zašto je pravilna ishrana važna?

    Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za optimalan rad svih ćelija i tkiva, kao i dobru zaštitu od infekcija. Koliko je pravilna ishrana važna, govore podaci o brojnim bolestima koje su posledica nepravilne ishrane. Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest samo su neki od velikog broja poremećaja zdravlja u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, a broj nažalost poslednjih decenija u stalnom je porastu.

    Savet za pravilnu ishranu bi podrazumevao sledeće: redovni obroci, pravilan izbor vrste namirnica i način njihove pripreme. Umesto belog hleba i peciva, prednost treba dati hlebu od integralnog zrna žitarica (osim optimalne hranljive vrednosti sadrži i dijetna vlakna važna za regulisanje stolice). Poželjno je isključiti grickalice kao što su štapići, grisine, ribice, krekeri, koje sadrže i veću količinu soli, ali i lisnata testa i peciva - zbog sadržaja zasićenih masnoća. Žitarice mogu da se koriste kao dodatak supama ili čorbama umesto testenine ili kao prilog uz meso/ribu i povrće. One sadrže složene šećere koji obezbeđuju dovoljnu sitost sa jedne strane, a takođe sadrže i dovoljno vlaknastih materija koje obezbeđuju bolje pražnjenje creva.

    Kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi korisno je u svakodnevnoj ishrani izbegavati buter, kajmak, pavlaku, krem sir, sirne namaze, margarin i slično. Preporuka je i da se koristi sezonsko voće i povrće, što raznovrsnije - to bolje. Kada su u pitanju meso, riba i proizvodi, treba izbegavati iznutrice i suhomesnate proizvode, a prednost dati ribi, kao i belom pilećem ili ćurećem mesu. Važno je da se ukloni kožica sa živinskog mesa, odnosno vidljiva masnoća (beli delovi) sa ostalih vrsta mesa. Dovoljan unos tečnosti je takođe važan, pre svega vode i biljnih čajeva, 2-2,5 litra dnevno. Način ishrane zavisi od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, vrste posla kojim se osoba bavi, fizičke aktivnosti u toku dana, te se i ovi opšti principi prilagođavaju individualnim potrebama.

    Kao i svake godine, u više od 150 zemalja širom sveta organizuje se veliki broj događaja - od maratona preko izložbi, predstava, takmičenja, u cilju skretanja pažnje šire javnosti na značaj pravilne ishrane, smanjenje broja gladnih, ali i smanjenje bolesti koje su posledica nepravilne ishrane, pre svega prekomerne uhranjenosti i gojaznosti.

    Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje svake godine priprema obeležavanje Svetskog dana hrane, 16. oktobra, kao značajnog datuma u Kalendaru javnog zdravlja i kampanju Oktobar - mesec pravilne ishrane. Ove godine je povodom Svetskog dana hrane raspisan konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana – dostupna i prostupačna svima. Za svet bez gladi”, a biće organizovana i predavanja, tribine, izložbe na temu unapređenja ishrane.

    Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Zdravstvo
ponedeljak, 05 avgust 2019 15:18

Podrži dojenje - osnaži roditelje, sada i ubuduće

-  Pod sloganom iz naslova, ove godine protiče Svetska nedelja dojenja (1–7. avgust 2019. godine) i Nacionalna nedelja promocije dojenja (1–7. oktobar 2019. godine). Tekst Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović-Batut"prenosimo u celosti.

* Svetska nedelja dojenja svake godine se obeležava u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju. Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Unicef (UNICEF) su 1989. godine preporučili vodič „Deset koraka do uspešnog dojenja”, kao odgovor na sve očigledniji agresivni prodor proizvođača mlečne formule, koji su tokom niza godina dosta doprineli drastičnom smanjenju dojenja u celom svetu. Ovakva situacija uticala je i na usvajanje i kreiranje Međunarodnog kodeksa za zabranu reklamiranja adaptirane mlečne forumle, koji je danas deo zakonodavstva većine evropskih zemalja.
Potpisivanjem Innocenti deklaracije o zaštiti, podršci i promociji dojenja 1990. godine, predstavnici brojnih zemalja sveta i čelnih organizacija koje se bave očuvanjem zdravlja (SZO, UNICEF, UNDP, UN, US AIDA, Svetska banka i sl.) obavezuju se brojnim aktivnostima sa ciljem zaštite, podrške i promocije dojenju. Kao jedna od aktivnosti, svake godine u prvoj nedelji avgusta obeležava se Svetska nedelja dojenja kako bi se podsticale majke svih zemalja da doje svoju decu i na taj način očuvaju njihovo zdravlje. Svetska nedelja dojenja prvi put u svetu obeležena je 1992. godine sa nizom aktivnosti.

Zvanični datum Svetske nedelje dojenja na globalnom nivou je od 1 do 7. avgusta, ali se državama, organizacijama i institucijama predlaže da za obeležavanje i aktivnosti povodom Svetske nedelje dojenja izaberu najprikladnije datume u njihovim zemljama. U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće, a ove godine obeležiće se u periodu od 1. do 7. oktobra pod sloganom „PODRŽI DOJENjE – OSNAŽI RODITELjE. SADA I UBUDUĆE.”

Obeležavanje Svetske nedelje dojenja je ujedno i prilika da se javnost upozna sa ciljevima i aktivnostima Nacionalnog programa podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta („Službeni glasnik RS”, broj 53 od 11. jula 2018.).

Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom. Majčino mleko je potreba svakog novorođenčeta, odojčeta i deteta do navršene druge godine života. Sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta i njegovim potrebama. Osim što zadovoljava potrebu za hranom, dete sisanjem ostvaruje povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije. Dojenje je ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki i predstavlja vitalni deo održivog razvoja i značajnu komponentu globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.

Dojenje nije isključiva odgovornost žena – zaštita, promocija i podrška dojenju je kolektivna društvena odgovornost. Podršku majkama koje doje moguće je obezbediti na različite načine. Tradicionalno, podršku pruža uža, ali i šira porodica. Potrebna je podrška šire okoline, a pored zdravstvenih radnika i savetnika za dojenje i podrška prijatelja, kao i zajednice u celini. Uprkos međunarodnim preporukama, samo 40% svih beba mlađih od šest meseci u svetu su isključivo dojene, a samo 45% nastavlja dojenje do navršena 24 meseca.

Ciljevi Svetske nedelje dojenja 2019. su:
• Informisati ljude o vezi između dojenja i socijalne podrške roditeljima.
• Učvrstiti podršku vrednostima roditeljstva i rodno ujednačenim socijalnim normama na svim nivoima radi pružanja podrške dojenju.
• Sarađivati sa pojedincima i organizacijama koji pružaju podršku roditeljima.
• Podsticati delovanje ka rodnoj ravnopravnoj roditeljskoj socijalnoj zaštiti kako bi se unapredilo dojenje.

Istraživanja pokazuju da politika plaćenog porodiljskog odsustva pomaže u smanjenju smrtnosti kod odojčadi za 13% za svaki dodatni mesec porodiljskog odsustva. Plaćeno odsustvo omogućava ženama da se ranije fizički oporave od porođaja i vrate na posao oporavljeni fizički, mentalno i emocionalno.

Podrška radnog okruženja
• Globalno gledajući, povratak majke na posao posle porođaja jedan je od vodećih razloga ranog prestanka dojenja i zamene majčinog mleka veštačkom formulom.
• Mnoge od vodećih svetskih kompanija usvajaju pravednija i izdašnija porodiljska odsustva i usvajaju i druge politike koje porodicama pružaju podršku radi svoje reputacije i uštede troškova.
• U zemljama u razvoju, privatne kompanije mogu pružiti podršku uključivanjem u nacionalne programe zaštite materinstva.

Podrška vrednostima roditeljstva i rodne jednakosti kao socijalne norme
Dojenje je uvek vezivano za ulogu majke. Kada očevi/partneri podrže dojenje i učvrste odnos sa svojom bebom, poboljšava se i praksa dojenja i roditeljskih odnosa. Na ovaj način se očevi više vezuju za svoju decu, koja se samim tim brže razvijaju. Roditelji su onda deo istog ravnopravnog tima koji nadgledaju, komuniciraju, prilagođavaju se i veruju jedno drugome. Pored toga, spremni su jedno drugom da pomognu, a ne da preuzimaju kontrolu. Norme oca se menjaju. Mnogi očevi nisu samo pružaoci usluga i snabdevači, već su direktno uključeni u sve što je u vezi sa majkom i decom, što je veoma bitno za razvoj dece. Roditeljstvo koje uključuje očeve kao ravnopravne partnere u roditeljskom timu koristi i deci i roditeljima.

Prednosti dojenja za novorođenče/odojče:
• Obezbeđuje pravilan rast i razvoj
• Podstiče razvoj i sazrevanje odbrambenog sistema
• Smanjuje rizik od gojaznosti
• Podstiče razvoj inteligencije
• Štiti od mnogih bolesti i infekcija
• Smanjuje rizik od proliva
• Smanjuje rizik od pojave alergija
• Smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti odojčeta

Prednosti dojenja za majku:
• Pomaže uspostavljanju emocionalne veze sa detetom
• Smanjuje krvarenje posle porođaja
• Doprinosi normalizaciji telesne mase
• Smanjuje rizik od pojave osteoporoze
• Smanjuje rizik od pojave malignih oboljenja dojke i jajnika
• Smanjuje rizik od postporođajne depresije
• Smanjuje rizik pojave anemije

Povodom obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, kao i svake godine do sada, raspisuje konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola. Ovogodišnja tema je „PODRŽI DOJENjE – OSNAŽI RODITELjE. SADA I UBUDUĆE”. Cilj konkursa je da se podstakne zdravstvenovaspitni rad u predškolskim ustanovama i osnovnim školama na temu podrške dojenju kao najoptimalnijem načinu ishrane novorođenčadi i odojčadi. U okviru obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja biće organizovana predavanja, tribine i izložbe na temu dojenja. Cilj aktivnosti kampanje je skretanje pažnje zdravstvene i šire javnosti koliki je značaj dojenja kojim se obezbeđuje najoptimalnija ishrana, pravilan rast i razvoj, zaštita i unapređenje zdravlja deteta i majke, kao i ukazivanje na značaj pružanja podrške i pomoći trudnicama i majkama dojiljama da ostvare uspešno dojenje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
subota, 23 februar 2019 18:51

Novi značajni podsticaji za poljoprivrednike

* U organizaciji Regionalne razvojne agencije Bačka pretposlednjeg februarskog četvrtka je u okviru projekta „Održivi lokalni i regionalni razvoj Bačke – Međuinstitucionalna saradnja kao ključ razvoja ruralnih sredina u regionu“ održana info radionica za poljoprivrednike

U prostorijama Poljoprivredne stručne službe Sombor okupljenim poljoprivrednim proizvođačima predstavljeni su podsticaji i podrška Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i rezultati prošle i planovi za 2019. godinu.

Svetlana Roljević Nikolić i Biljana Grujić iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede Beograd predstavili su podsticaje Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i podršku razvojnih fondova na teritoriji AP Vojvodine u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Na ovoj info radionici o aktuelnim i budućim merama podrške poljoprivrednicima u okviru programa „IPARD II – instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja“ govorio je Vlado Kovačević, predstavnik navedenog Instituta.

O temi koja je verovatno najinteresantnija za manje poljoprivredne proizvođače „Modeli poslovnog udruživanja i umrežavanja poljoprivrednika po modelu i praksi EU (proizvođačke grupe; LAG)“ poljoprivrednim proizvođačima je govorila Vesna Paraušić, isti Institut.

U ime Gradske uprave i Odeljenja za poljoprivredu sastanku je prisustvovala Gordana Cvetićanin.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…