Prikazivanje članaka po tagu Jugoslavija

* Legendarni jugoslovenski rukometaš Zlatko Portner preminuo je u 59. godini - objavljuje tužnu vest na sajtu Rukometni savez Srbije

Član čuvene zlatne generacije jugoslovenskog rukometa iz osamdesetih godina počeo je karijeru u Hrtkovcima, da bi preko Crvenke 1982. godine stigao u Šabac, gde je u narednih sedam sezona ispisao najlepše stranice svetskog rukometa u generaciji slavne generacije Metaloplastike sa kojom je dva puta bio osvajač Kupa šampiona (1985. i 1986).

Dalji profesionalni put vodio ga je u Barselonu, koja je sa njim u timu stigla do prvog pehara Kupa šampiona 1991. godine. Posle dve godine u Francuskoj (1992-1994), Portner karijeru završava igrajući u švajcarskim klubovima sve do 2002. godine.

Po završetku igračke karijere, rukometu je ostao veran kroz trenerski posao u više klubova Švajcarske.

Kao član reprezentacije Jugoslavije, Portner je osvojio zlato na Svetskom prvenstvu 1986. godine u Švajcarskoj i bronzu na Olimpijskim igrama u Seulu 1988, a bio je deo tima koji je na SP 1990 došao do četvrtog mesta.

Zlatkov sin Nikola nastavio je šampionsku porodičnu rukometnu nit na poziciji golmana. Sa francuskim Monpeljeom, osvojio je EHF Ligu šampiona 2018. godine.

Najdublju bol i saučešće porodici Zlatka Portnera izražavaju Novi Radio Sombor, Udruženje Podium.

Objavljeno u Prva vest

* Otvaranje izložbe "Pariske Impresije" Zorana Stošića Vranjskog, biće upriličeno u utorak, 30. juna u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor. Program će početi u 19 časova

Postavku čini 25 pastela nastalih 1989. godine, prilikom održavanja izložbe Zorana Stošića Vranjskog u Kulturnom centru Jugoslavije u Parizu.

Zoran Stošić Vranjski je rođen u Vranju 1936. godine. Slikarske studije završio je u Beogradu na Višoj pedagoškoj školi - slikarski odsek (u klasi prof. Ante Abramovića). Prvu samostalnu izložbu imao je 1955. g. u Vranju. Izlagao je samostalno više od 130 puta a kolektivnih nastupa ima više od 600. Više puta je nagrađivan za svoj umetnički rad. Prisutan je skoro 65 godina na domaćoj i međunarodnoj likovnoj sceni. Izlagao je u svim važnijim galerijama u zemlji. Legati Zorana Stošića Vranjskog postoje u Narodnom muzeju u Vranju i Gradskom muzeju u Somboru. Poslednja monografija posvećena njegovom umetničkom stvaralaštvu, pod nazivom "U prostranstvu slike", čiji je autor likovni kritičar Sava Stepanov, predstavljena je 2018. godine.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

*U Subotu na trgu Sv. Trojstva u sklopu manifestacije “Somborski Kotlić“ održan je koncert popularnog pevača narodne muzike i sevdalinki, Halida Beslića

Halid Bešlić aktivan je na muzičkoj sceni više od 40 godina, iza sebe ima veliki broj albuma i nastupa. Jedan je od najpopularnijh pevača narodne muzike na području bivše Jugoslavije.

Diskografija

  • Singlovi
  • Grešnica, Ne budi mi nadu (1979)
  • Sijedi staracZašto je moralo tako da bude (1980)
  • MirelaPet godina volio sam tebe (1981)
  • Pjesma samo o njojDomovino, u srcu te nosimo (1982)

 ~ . ~

  • Studijski albumi
  • Sijedi starac(1981)
  • Pjesma samo o njoj(1982)
  • ..(1984)
  • Zbogom noći, zbogom zore(1985)
  • Otrov(1986)
  • Zajedno smo jači(1986)
  • Eh, kad bi ti rekla mi, volim te(1987)
  • Mostovi tuge(1988)
  • Opet sam se zaljubio(1990)
  • Ljiljani(1991)
  • Grade moj(1993)
  • Ne zovi me, ne traži me(1996)
  • Robinja(1998)
  • U ime ljubavi(2000)
  • Prvi poljubac(2003)
  • 08(2007)
  • Romanija(2013)
  • Trebević(2020)

 ~ . ~

  • Koncertni albumi
  • Hala Pionir Beograd (uživo)(1988)
  • Koncert Skenderija(2001)
  • Halid Bešlić i gosti: Zetra lajv(2004)
  • Halid uživo u Areni(2009)
  • Halid Bešlić i Crvena jabuka: Melburn, Australija(2012)

 ~ . ~

  • Dueti i saradnje
  • Nemoj da plačeš(1986) — sa Snježanom Komar
  • Plačem(1997) — sa Zehrom Bajraktarević
  • Sviraj nešto narodno(2003) — sa Donom Ares
  • Rana jesen(2004) — sa Brankom Sovrlić
  • Šta je to(?) — sa Selmom Muhedinović
  • Da li, da li da dam(?) — sa Ninom Pršešom i Tifom
  • Zarobljenik uspomena(2011) — sa Danijelom Martinović
  • Ulica uzdaha(?) — sa Lunom (Kristina Čanković, Čeda Čvorak i dr.)
  • Ne zna juče da je sad(2012) — sa Viki
  • Tamburaši(2013) — sa Legendama
  • Karta svijeta(2014) — sa Džidžom
  • Samo jednom(2015) — sa Jasnom Gospić
  • Noćne ptice(2015) — sa Zoranom Kalezićem

 ~ . ~

Biografija

Rođen je 20. novembra 1953. godine u zaseoku Vrapci u selu Knežina kod Sokoca. Bešlić je završio tesarski zanat i višu školu za poslovođu.

Karijera

Bešlić se muzikom bavio u ranoj mladosti, prateći muzikalnu porodicu s majčine strane. Nastupao je na školskim i mesnim priredbama i delovao kroz kulturno-umetnička društva (najviše vremena proveo u KUD „Zijo Dizdarević”). Nakon što je u Jugoslovenskoj narodnoj armiji odslužio obavezni vojni rok (pevajući u vojnom orkestru), Bešlić se iz Knežine preselio u Sarajevo i počeo da nastupa u lokalnim restoranima. Posle nekoliko godina, njegova prva muzička izdanja — osam singlova između 1979. i 1982. godine — objavio je Diskoton, a prvi studijski album pod nazivom Sijedi starac izašao je 1981. godine od istog izdavača. Do 1984. godine postao je poznatiji, popularnim pesmama poput Neću, neću dijamante i Budi uvijek sretna slušanim širom SFRJ. Tokom 1980-ih Bešlić je objavio osam albuma, sa hit pesmama Vraćam se majci u BosnuSjećam seHej, zoro, ne svani i Eh, kad bi ti. Na albumu Prvi poljubac iz 2003. godine nalazi se istoimeni hit. Pesma Miljacka, nazvana po bosanskohercegovačkoj reci, predstavljena je na njegovom albumu 08 iz 2007, a numere Štiklom o kamen i Kad zaigra srce od meraka na Romaniji iz 2013. Bešlić je snimio ukupno 18 albuma i preko 200 kompozicija te izveo veliki broj koncerata u domovini i drugim zemljama sveta.

Privatni život

Halid Bešlić se oženio Sejdom u novembru 1977. godine. Tokom raspada SFRJ 1990-ih, u Bosni i Hercegovini je izbio rat, Bešlić je organizovao više od 500 humanitarnih koncerata širom Evrope za žrtve u svojoj domovini. Pomagao je i ugrožene u poplavama u BiH maja 2014. godine.

Za vokalni doprinos muzičkoj umetnosti dobio je brojne nagrade (uz to je član Udruženja muzičara Bosne i Hercegovine) i ostvario značajan finansijski uspeh.

Vlasnik je benzinske pumpe i hotela na periferiji Sarajeva (Semizovac, Vogošća), a promovisao je i brend HB kafe.

Pojavio se u seriji Ubice mog oca; u jednoj od scena u kafani, uz pratnju srpskih muzičara, izvodi pesmu Ja bez tebe ne mogu da živim.

Pogledajte i galeriju slika

Srđan Ačanski

Objavljeno u Prva vest

* U subotu, 30. novembra, u Bačkom Monoštoru će biti održana ovogodišnja SFRJ Rakijada – Sto Fela Rakije Jugoslavije, povodom Dana Republike, 29. novembra

Od 16 časova u Domu kulture, Monoštorci i gosti predstaviće svoje “fele” domaće rakije.

Na SFRJ Rakijadi intonira se himna Jugoslavije, sluša se muzika iz doba SFRJ, a tu je i dress code koji uključuje titovku i crvenu maramu. Rakija je nektar koji povezuje ljude i vraća bratstvo i jedinstvo.

Uz himnu Jugoslavije, partizanske i pionirske pesme, imaćete priliku da degustirate i kupite najbolje fele rakije. Izlagači su pozvani da prijave svoje, a stručni žiri izabraće i najbolje fele rakije.

Program ovogodišnje SFRJ Rakijade uključiće i skeč Digitalna rakija“, a u goste dolaze i predstavnici IV Mini Jugoslavije iz Bačkog Gračaca.

Vidimo se na rakijadi! Smrt fašizmu, sloboda narodu!

Kontakt informacije i prijava učešća:

UG “Podunav” Bački Monoštor

Ivana Gorana Kovačića 34

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Telefoni: 025 807 504, 063 89 38 128

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Treći sektor

Batinska bitka ili Batinska operacija jedna od najčuvenijih bitaka Drugog svetskog rata, počela je 6. i trajala čak do 29. novembra 1944. godine, nazvana po selu Batina u Baranji na desnoj obali Dunava

Ova dugotrajna bitka odvijala se između jedinica Naorodnooslobodilačke vojske Jugoslavije NOVJ i sovjetske Crvene amirije CA s jedne i njemačkog Vermahta i njegovih saveznika s druge strane.

Prema nekim ocenama, bitka kod Batine je najveća bitka po količini snaga učesnika, intenzitetu borbi i strateškom značaju u toku čitavog Drugog svetskog rata na području bivše Jugoslavije. 

U znak sećanja na oslobodioce i saveznike, Gradski muzej Sombor prirediće svečanu izložbu "Heroji Sovjetskog Saveza - učesnici Batinske bitke" u nedelju, 11. novembra, na dan njenog početka pre sedamdeset četiri godine. Izložba u Muzeju Batinske bitke kraj Bezdana - depadansu Gradskog muzeja , biće otvorena u 11 časova. Tom prilikom biće pročitani tok operacije, ciljevi i rezultati Batinske bitke i na ruskom jeziku.

~ . ~
 
Izložba "Heroji Sovjetskog saveza-učesnici Batinske bitke" prikazuje 35 odlikovanih Crvenoarmejaca, vojnika 57. armije 3. ukrajinskog fronta, koji su iskazali izuzetnu hrabrost, požrtvovanje i komandne sposobnosti tokom bitke, od 6 - 29. novembra 1944. godine, u sadejstvu sa partizanskim jedinicama 51. vojvođanske udarne divizije. Posetioci imaju priliku da se upoznaju sa herojima čije junačke podvige je Prezidijum SSSR-a nagradio najvišim odlikovanjem. 
 
Podaci o herojima su prikupljeni u sovjetskim arhivama, arhivi Muzeja 57. armije iz Moskve i literaturi na ruskom jeziku, zahvaljujući istraživačkom daru Evgenije Vasić, Somborke rođene u Rusiji. Autor izložbe je Milka Ljuboja, viši kustos istoričar Gradskog muzeja Sombor, prevodilac sa ruskog jezika prof. istorije Teodora Oparnica, a dizajn izložbe je delo Pavla Karabasila, višeg konzervatora somborskog Muzeja.
Dobro došli! 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
petak, 11 novembar 2016 18:55

Obeležena 72. godišnjica slavne Batinske bitke

* Kod Spomen muzeja kraj Bezdana, danas (11. novembar 2016) je održana svečanost kojom je obeležena 72. godišnjica početka Batinske bitke. Pozivu somborskog SUBNOR-a odazvao se veliki broj građana.

Brojnim prisutnim zvanicama i gostima najpre se obratio Petar Grabež, predsednik SUBNOR-a grada Sombora. – Drugarice i drugovi, nijednog trena ne treba zaboraviti veliku pobedu narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i ruske Crvene armije – rekao je Grabež. – Istorija beleži ovu bitku kao jednu od najvećih sa našim saveznicima. Negovanje ćemo na ovom mestu u kojem su u velikoj i hladnoj reci Dunav položili živote naši preci, nastaviti svakog 11. novembra kada je Batinska bitka otpočela svoj čak sedamnaestodnevni boj do pobede. Zahvaljujem se somborskoj lokalnoj samoupravi, pripadnicima Vojske Srbije i svima vama. Živela Srbija!

U ime Gradske uprave Grada Sombora obratio se Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice. – Nove generacije imaju na ovom mestu pravu lekciju iz istorije i života – naglasio je Ratković. – Sombor brani svoj ponos i svoju tradiciju i zahvaljujem se u ime našeg grada jer zajedno smo čuvari svetle prošlosti i protagonisti još bolje budućnosti.

Okupljene je pozdravio i potpredsednik republičkog SUBNOR-a i predsednik ove pokrajinske organizacije Svetomir Atanacković, a poseban aplauz dobio je Aleksej Morozov, izaslanik ruske Ambasade u Beogradu čiji je ataše za štampu. Svečanosti je takođe prisustvovala i Latinka Vasiljković, načelnica Zapadnobačkog upravnog okruga, kao i starešine somborskog garnizona, na čelu sa komandantom Prvog centra za obuku Nebojšom Mijailovićem.

U muzičko-scenskom programu učestovali su učenici Osnovne škole Bratstvo Jedinstvo – hor škole je izveo himnu Srbije „Bože pravde“ pod vođstvom profesorke Marije Horvat Peči, dok su đaci ove škole izveli i resital koji je pripremila njihova nastavnica, profesorka Brankica Stojković. Prigodne tekstove o herojima Batinske bitke besedovali su dugogodišnja profesorka somborske gimnazije „Veljko Petrović“ Mila Ćatović i njen učenik, Nikola Paravina. Ovaj deo svečanosti začinio je kantautor Aleksandar Toković, blokom partizanskih i patriotskih srpskih i ruskih pesama, pevajući ih zajedno sa prisutnima, uz sviranje na akustičnoj gitari.

Odavanje počasti palim žrtvama Batinske bitke zaokruženo je simboličnim polaganjem venaca, više delegacija SUBNOR-a, gostiju iz Republike Hrvatske, kao i čak pedesetak društveno-političkih organizacija, udruženja, društava i ustanova.

S. Stričević

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…