* Sećanja i podsećanja / Ili preciznije rečeno: Povratak u Novo

Kada me je kolektiv tada još jakog (jedinog regionalnog elektronskog medija u Zapadnobačkom upravnom okruga, Radio Sombora), jednoglasno izabrao za glavnog poverenika sindikata UGS Nezavisnost u firmi, bio sam naravno ponosan, odmah spreman da radim, izabravši kako sve stoji po propisima našeg reprezentativnog sindikata, članove rukovodstva i sve ostalo što je trebalo da bi se u samom početku mogle krenuti sa poslovima. Profunkcionisali smo brzo, a nedugo potom, na Kongresu UGS NEZAVISNOST u Beogradu pošto bejah pozvan pa prisutan, a onda i izabran u Glavni odbor tadašnjeg Granskog sindikata medija. Evo prođe od tog mog (mojih) izbora u sada već dobrano ugašenom radiju, skoro dve decenije. Jun beše, 2000. Jesam slutio šta me sve čeka, pogotovo što se posla tiče, ali možda ne dovoljno: šta me čeka s one druge strane medalje. Koja zna da bude baš onako, crna, potamnjena, premda prednja traje kao zlato makar i nestalo.

Odmah sam zatim potražio čelnike, moje vrle kolege u Centrali u Beogradu, i u Novom Sadu, pitao za savete, da nešto ne pogrešim, da budemo što bolji, brži, savesniji. Kao i u programu. Program nestade, osta mi Sindikat. A pa, zato sada ima novog. Novog Radio Sombora. Eto mene (i nas, dakako, ali u jednoj novoj, sasvim osveženoj ekipi u kojoj se nekolicina mladih ljudi trudi da vaskrsne jednim novim radijskim putem - novim tehnologijama zahvaljujući ovom našem internetu koji je u međuvremenu preuzeo medijsku moć), pošto sam pre toga, tačnije, 2007. kada su nepismeni gasili staro dobro posle katastrofalno neuspele aukcije, rekao: "radio možege ugastiti, mene nećete. Ne možete, jer napraviću novi. Vama za inat, bezbožnici." Mislim na ove lokalne. To sam im rekao. 2007, 2008, 2009, 2010. Bez glavom sa obzirom, nestadoše "jedan-po-jedan" i oni. Svako zlo ima svoje dobro, rekoh i to. Daleko vam kuća lepa.

(Prvi sastanak Koordinacionog odbora UGS "Nezavisnost", 2015)

No tako je i bilo. U međuvremenu, do totalnog gašenja, uništenja, raskrčmavanja društvene i državne imovine, nestajanja svega vrednog, pretvaranja velike režije i studija 3 (od ukupno tri studija koliko je do tada bilo), u "laminat-redakciju", a u isti taj studio dolazili su godinama ranije mnogo moćniji radiji i njihovi predstavnici - moje kolege, iz Radio Beograda, Radio Novog Sada, da vide novo u Somboru, da ponešto novo i nauče s obzirom da je to bio sigurno najopremljeniji vrhunski, stručnjacima zahvaljujući iz Švedske - prve klase, od te 1984, nakon 13 godina od samog osnivanja starog radija od strane onda Opštine Sombor, 31. jula 1971. godine kao javnog preduzeća...

I tako, sve ostade 2015. konačno, samo u sećanjima i uspomenama, zahvaljujući onima iz prve dekade ovog veka koji su me (neki od njih) izglasali za poverenika, pa posle, ode sve "mačku pod rep", i to samo par (pardon, nekoliko) godina kasnije. Tužno i smešno. Užasno i jadno. Dok ja pevam poznati hit Gabi Novak, "Pamtim samo sretne dane".

(Savet Somborcima iz prve ruke u lokalnoj kancelariji: Glas razuma, Eržebet Tot Batori, tražio sam / tražili pomoć i dobili)

U tom međuprostoru, trudio sam se da što duže vučem agoniju. Peticiju nam je potpisalo oko 15 hiljada građana, što izlaskom na ulice Sombora, što elektronski. Podrška sa svih strana. Moj Sindikat Nezavisnost je prvi oštro reagovao, prvi dakako stao uz nas, uz mene. Danas, čini mi se: tih bezbroj sednica glavnih odbora u Beogradu, pa trči Siniša kažem sebi, ponovo u prestonicu ali "saspi u brk" ovima u Agenciji za privatizaciju, 2008, 2009. 2010... reci im sve i svašta, tako sam i činio.

Rekao sam njima i pojedinim drugim fantomima koji su se zdušno tih godina koje sam naveo, borili samo protiv dobrog, ovako: "Znate, ja se bojim ono, zubara, eventualno vađenja krvi, ali sram vas bilo što ne shvatate koliko vi treba da se bojite istine. Samo ugasite javnu i slobodnu reč, videćete kako ćete se provesti..."

(Pred slikom najvećeg formata u Evropi, "Bitka kod Sente" Ferenca Ajhenhuta (28 kvadratnih metara) zajednički snimak učesnika i gostiju u svečanoj sali somborske Županije, uspešno je 12. aprila, protekao i ovogodišnji 3. Svetski dan kulture 15. april)

Vraćam se u moj Sombor, nastavljam sa mnogim drugim delatnostima za moj Sindikat, zovem ponovo kolege, čelnike, ljude, Pilac mi u telefon kaže, "ama samo bre, dosađuj mi, zovi, zovi, gnjavi, svaki dan ako treba"... a treba... u moj "grad zelenila" u koji se stalno vraćam i ostajem, pravimo razne tribine, karavane prijateljstva, odlazimo sa Eržebet u Mohač, što više radi, radi, ponavljam u sebi i za druge ponajpre, međutim, kad i unutar samog povereništva u Somboru odjednom iznebuha, dolazi do nekih nedoumica blaže da imenujem, "neki" preCednik hoće da je uvek "glavni", sve više što bi rekle naše babe-Bačvanke, krajnjači, mi ostali u povereništvu, možda i ne shvatamo namah ozbiljnost situacije...

Ipak, dolazi do opstrukcije (tog) pojedinca, no kontamo, mi-većina-listom, svi, dakle "preostali", jači ćemo biti. Od njega. "Ovom" se znači, sad moramo na bilo koji način, supotstaviti. Bože dragi, mislim se, koji mu ja đavo... Odrastao čovek, koji mu se šaraf izvrnuo. Ipak, nekako kao da se sam povlači, ali ostavlja kancelariju u rasulu, kako "psihički", tako i fizički, jer nestaje jedini kompjuter, odlazi nam telefonska linija, ne pronalazimo ne metlu, da ga barem počistimo..

(U zajedničkoj kancelariji KOO "Nezavisnost" Sombor, Novog Radio Sombora i Udruženja Podium održana je i konferencija za medije povodom 1. Memorijalnog turnira "Ivan Frgić-Žuti", u znak sećanja na velikog rvača, najtrofejnijeg somborskog sportistu)

Uostalom, "nekakvo" dobro čišćenje je podignuto na viši nivo, kada su simbionizovani granski sindikati kulture i medija u KUM, jer mediji ostaju sve jadniji, nema ko da plati članarinu, kultura spasava (umesto nestale privrede), pa se dobro prekrstimo (kultura, umetnost, medija u divnu simboličnu skraćenicu KUM, a ne kako je "hteo" Pilac obrnuto njemu/nama novinarima da na 1. mestu bude "mediji", e pa ne može bre, MUK).

U KUM-u upoznah i divnog čoveka, Momu, kojeg izabraše na sreću, za predsednika Odbora za kulturu, ponajpre zato što poput Eržebet ali na svoj način razoružava osmehom, ali tako dobro pleše jezikom kad treba i piše saopštenja kako se neko ne bi našalio da ugasi prvu srpsku ustanovu kulture, Srpsko narodno pozorište. E da. Vala hvala i Momi što voli da dođe u Sombor. 

(Dobro uvek došli u cvetni, zeleni, gostoprimivi i grad koji kao i svaki drugi čeka plate, na solidarnost uvek spreman na čelu sa UGS NEZAVISNOST, Sombor varoš)

No šalu na stranu, jer uviđamo da ju je vrag već pred našim očima odneo, regionanalno povereništvo "pada" na Koordinacioni odbor, no, pa dobro - i to je dobro. Sami sebe hrabrimo, okupljamo se ponovo u istoj toj kancelariji - kako mi Somborci volimo reći, u zgradi "bivšeg Komiteta", na najboljoj lokaciji u centru grada na Vencu vojvode Stepe Stepanovića pa i naziv nam adrese zvuči nekako, pride simbolično.

Posle odlaska Morbera u penziju, biramo Zamba za predsednika KOO, koji je postaje umesto "onog", član lokalnog SEC-a, ja ostajem zamenik... opet se ređaju sve češći sastanci, tribine, okrugli stolovi, kao novinar po struci znao sam da moramo da budemo što VIDLJIVJJI. Dolaze ponovo drage cenjene kolege.... posle odlaska Čanka u penziju, koji me je hrabrio dok se stari radio potpaljivao i gasio, eto meni opet dobre Eržebet, mog stalnog "vetra u leđa", i po kiši i po suncu, terala me samo napred, napred, "ajde možeš ti to Siniša, svi te znaju"... pogotovo u mesecima kad sam zapao u duboku depresiju. Eržika svuda negde pored mene i kad nisam znao gde je. Pogotovo gde sam ja.

(Dragan Milanović - Pilac, predsednik GS KUM NEZAVISNOST, "samo meljite, zovite, dosađujte, tu smo za vas")

Ne želeći da "preskačem" vreme jer to je nemoguće, vraćam se u skoriju prošlost i, šta uradismo... organizovasmo već - kao domaćini u Somboru, po 3. put Svetski dan kulture, 15. aprila svuda u svetu što se beleži kao centralni dan u kulturu svake godine, a mi onako "iz tog Sombora" prvi iz Srbije, uspede i akcija ujedno "Darujem ti knjigu", skupismo prve godine (2017) oko 4.000 knjiga... pa onda..

Onda baš bejah ponosan što nam je krajem prošlog novembra uspeo dvodnevni Seminar o socijalnom dijalogu u našoj Županiji, odnosno Domu učenika srednjih škola. Godinu ranije, Dugi i Rada su kao čelnici najmlađeg našeg granskog, Sindikata sporta, čak dva puta bili u Somboru, te legende sporta rekoh, eto nama novog podsticaja i samopouzdanja.

(Uz logističku podršku gradske samouprave Sombora, Antonija Nađ Kosanović, većnica za sport, omladinu i decu i Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnice za kulturu i informisanje, a ispred zastavne NEZAVISNOSTI u skupštinskoj sali grada, novu knjigu na 3. Svetskom danu kulture, ovog 12. aprila najavila je umetnica Sofija Vukičević)

Da, slušajuću predsednika Zorana za kojeg smo se mnogi u Somboru obradovali (i koji smo bili studneti njegovog i našeg FPN u Beogradu), da će postati čelnik UGS-a, na već pomenutom Seminaru - njegovo predavanje prisutnima, upijali smo/su njegove reči baš one, koje će nam dati dalje samopouzdanje, elan no i brigu kako da sami sebe sačuvamo a veće plate (kad ih trajno ponovo-neki i prvi put u svojim kasnim tridesetim, steknemo/steknu).

Te tako predsednik, pa Marija, dadoše svojim pričama jaku volju novim članovima... pa moja "desna ruka" u Novom Radio Somboru, Dejan, šef tehnike, onako ushićeno reče, "uf, baš je dobar taj sindikat, svašta sam novo lepo, dobro naučio, korisno ovo predavanje, hoću novo...". 

(Predsednik UGS NEZAVISNOST prof. dr Zoran Stojiljković, nakon svog završnog predavanja na dvodnevnom Seminaru o socijalnom dijalogu dao je više izjava medijima u Domu učenika srednjih škola, 29. novembar 2019)

Isto je rekao i Srđan, sve pisao i beležio - pravi kooperant kao novinar-saradnjik (Dejan 39, Srđan 38, a zajedno imaju 5 godina i 11 meseci upisanog staža, plate trenutno nemaju a rade mi/nam, svaki dan), pa bračni sportski-karate par Lakićevići, Milica naša dobra vredna, učlaniše se svi u Sindikat. GS KUM... Ja srećan. Zbog njih. Još samo da im je plate i obnovljavanja radnog staža... 

Zbog nove dakle, povećane solidarnosti o kojoj je Pilac toliko godinama "mleo" i melje dalje da je to "strašno". Strašno dobro za zapamtiti, primeniti a utuviti malobrojnima - na sreću, da se bez nje ne može. Nikako. Bez solidarnosti.

(Na istom zadataku - učesnici, mediji, domaćini)

I eto tako zemaljski sindikalni nam dani teku. Bez Nezavisnosti ne možemo, bez Čedankine smirenosti pogotovo u odlučujućim iliti presudnim trenucima još manje možemo. Pišući iz duše, reći ću, ušla nam je sindikalno nezavisna u vene krv, a pišću iz "samo" racija, da kažem, obezbeđenje boljeg života, plate gore, plate nove, plate pogotovo prve, za svakog onog ko je pre svega zaradi, a takvih je u Somboru, u bilo kojem gradu naše Srbije, mnogo, jedan nam ostaje od osnovnih ciljeva, naravno.

Da bismo mogli da ostvarimo i preostala dva druga osnovna ljudska prava koja nam svima, garantuje i najviši državni akt, Ustav, osim prava na rad, pravo na zaradu i godišnji odmor. Jer, i leto ide, valja se odmoriti.

~ . ~

Hvala svima bez kurtoazije što ste nas podržali, nama ostaje moranje da budemo još bolji, u ime vašeg i našeg i "svačijeg"-baš ne, sindikalnog Novog Radio Sombora i njegovog izdavača, Udruženja Podium, koja bivaju i "fizički" u našem svetom trojstvu u istoj prostoriji koju toliko volimo a čiji je koren KOO Nezavisnost u tom našem i vašem dakle Somboru, odnosno Komitetu, kako god da "se zove", radujući se je li, najavama da ponovo možemo u Somboru da prerastemo u Regionalno povereništvo, hvala i našoj Mariji i Jeleni, tim dobrim marljivim sekretaricama pre svega drugaricama,

Vaš Siniša, sa ekipom

Objavljeno u Prva vest

(Beograd, 19. mart 2019)

Saopštenje Granskog sindikata kulture i medija "Nezavisnost"

"Granski sindikat kulture i medija (GS KUM) “Nezavisnost” upozorava rukovodstvo Radio-televizije Srbije da su oni službenici javnosti i da njihov poslodavac ne sedi u rezidencijalnim zgradama u ovom ili onom parku; njihov jedini poslodavac je narod. Nikakva politička volja ili samovolja nije ta koja određuje prirodu javnog servisa, pa ni onda kada u određenom malom procentu subvencioniše njegov rad; narod uvek ostaje jedini korektiv jer, između ostalog, ni taj budžetski iznos za javni servis nije ništa drugo do zahvatanje u džep stanovništva koje svojim doprinosima stvara taj državni budžet”.

U situaciji daljeg zaoštravanja celokupne situacije u Srbiji i napora razumnog dela naroda i organizacija da opšte tokove našeg razvoja podvedu pod konture civilizovanog i razumnog delovanja, došlo je do upada demonstranata u zgradu Radio-televizije Srbije, a zbog upornog odbijanja te medijske kuće, deklarisane pozitivnim propisima kao Javni medijski servis, da objektivno, netendenciozno i nepristrasno izveštava o demonstracijama koje se protiv aktuelnog režima Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke održavaju u preko 60 gradova Srbije, navodi se u današnjem saopštenju Granskog sindikata kulture i medija (GS KUM).

U svom obraćanju javnosti, generalni direktor te medijske ustanove Dragan Bujošević podsetio je kako je po Zakonu o medijskim servisima „RTS institucionalno autonoman i da je nezavisan u određivanju uređivačke politike“. Takođe, direktor je dodao kako su protesti upadom velike grupe demonstranata u Radio televiziju Srbije, „izgubili legitimitet’’.

Predsednik Granskog sindikata Kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost" Dragan Milanović Pilac

Sindikat Nezavisnost pita generalnog direktora RTS ako je tako dobro informisan o pravnim odredbama koje se tiču kuće koja mu je poverena na upravljanje, kako to da se do sada nije zapitao zašto ta kuća ne ispunjava nijednu od takođe tim zakonom propisanih odredbi koje se tiču nepristrasnosti i objektivnosti? Zašto se direktor, drugim rečima, nije još mnogo ranije, svojim autoritetom koji bi trebalo da ima, potrudio da njegova medijska kuća poštuje taj isti zakon na koji se sada neštedimice poziva?

Zašto se generalni direktor Bujošević tako očito priklanja trenutno aktuelnoj tehnici političke borbe koju neskriveno emanira režim oličen u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću a koji sve neistomišljenike karakteriše kao neprijatelje i to neprijatelje najnižih etičkih vrednosti (fašisti, tajkuni, lopovi, itd.)?

Uređivačka politika Informativnog programa Radio-televizije Srbije svojim nekritičkim poslušništvom vladajućem režimu ponovo, posle 20 godina, vodi ka podvajanju društva, podvajanju koje može biti fatalno. Radio-televizija Srbije je, drugim rečima, svojim neprofesionalnim i bagatelizujućim odnosom prema delu naroda koji već mesecima protestuje u 60 gradova Srbije, odnosom koji ponižava zdrav razum i osnovna demokratska načela, doprinela incidentu u kojem je došlo do ulaska demonstranata u Aberdarevu.

Podsećamo i direktora i javnost Srbije da je, odredbama zakona koji su na snazi u oblasti medijske sfere, Radio-televizija Srbije uz Radio-televiziju Vojvodine, određena u statusu Javnog medijskog servisa i da prema tome mora da sledi samo interes naroda a nikako vladajućeg režima. Interes naroda je, pritom, u objektivnom, pravovremenom i netendencioznom informisanju. Ovaj javni servis to ne ispunjava.

U isto vreme taj isti javni servis kiti se marketinškom floskulom o pravu naroda „da zna sve’’, skrivajući pritom iz te celine sveukupnih društvenih zbivanja one delove koji, po zamisli stratega režima, smetaju tom režimu u neometanom hodu ka projektovanoj večitoj vladavini.

Ne može se narod okrivljavati za nameru da ostvari svoja prava koja su mu uskraćena; narod je vrhovni nosilac legitimiteta. Narod, dakle, sam bira kako će ostvariti svoj demokratski potencijal: u skupštini ili direktno. Narodu niko ne može ništa da zamera, narod se samo može poštovati i njegovi, direktno ili indirektno izraženi zahtevi, kad tad se moraju uslišiti. U protivnom režim na vlasti dolazi u situaciju da mora da tlači i suzbija sopstveni narod. Teško onom režimu i medijima koji takav režim podržavaju, kada svoj narod moraju da, pendrecima i sugerisanim istinama koje ne trpe prigovor, suzbijaju u njegovoj nameri da ostvari svoje težnje za slobodom i demokratijom.

Posle jasnog signala koji je narod svojim nekontrolisanim i spontanim upadom u RTS poslao svom javnom servisu, na zaposlenima te medijske kuće čiji je televizijski deo nedavno proslavio 60 godina rada dok njegov radijski deo upravo slavi 95 godina, je da, u saradnji sa građanima, ostvare snažan i nedvosmislen otklon od vlasti koja zloupotrebljava sve demokratske postulate i celu situaciju u kojoj mi živimo, radimo, rađamo decu i starimo čini neizdrživom. Krajnje je vreme da zaposleni u Radio-televiziji Srbije, oslanjajući se na volju naroda izraženu na protestima i tokom stihijnog upada u prostorije svog javnog servisa, kažu kako je naopakoj politici svađanja i inadžijskog suprotstavljanja zdravom razumu kraj.

U suprotnom naš će javni medijski servis biti ponovo doveden u opasnost da mu presudi nekontrolisan narodni gnev, kao što je to već jednom uradio. Pametnim rukovodiocima, i pametnim političarima, jednom bi trebalo da bude dovoljno”, navodi se u saopštenju Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija ,,Nezavisnost’’ koje potpisuje predsednik Dragan Milanović Pilac.

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…