Prikazivanje članaka po tagu Kljajićevo

* Nedavno je u selu Kljajićevu, nadomak Sombora, održana svečanost povodom obeležavanja 75 godina od kolonizacije. Davne 1945/46. godine kolonizovano je više od hiljadu porodica mahom srpske nacionalnosti, iz područja Korduna, Gorskog Kotara, Like i Žumberka

Na prostoru današnjeg sela prvo spominjano naselje je Szent Király (Sentkiralj, Sveti Kralj) davne 1391. godine. Takođe, postoje podaci da se u okviru turskih popisa iz 16. veka pominje pod nazivom Krnjaja. Pod tim imenom, selo je zapisano 1601. godine. Pre Drugog svetskog rata Kljajićevo je bilo jedno od ekonomsko jačih sela. Plodno zemljište uslovilo je da glavna grana privrede bude poljoprivreda, a poznato je bilo i po izvozu pšenice, kukuruza i šećerne repe.

U 18. veku, selo naseljavaju nemačke porodice, koje grade svoju crkvu i prvu školu, a u kasnijim decenijama svoj život žive rame uz rame sa drugim narodima, kao što su Mađari, Bunjevci i drugi. Proces migracija koji je usledio nakon Drugog svetskog rata, posle raseljavanja nemačkog življa, značajno je izmenio sliku Kljajićeva. Selo je kolonizovano; doseljenici sa Korduna, Like, Gorskog Kotara i Žumberka naseljavaju opustele kuće i imanja, a samo selo, 1948. godine, menja svoj naziv u Kljajićevo, prema imenu narodnog heroja Miloša Kljajića. Slede godine mukotrpnog prilagođavanja, osnaživanja porodica, jer to su bile posleratne godine kada je većina ostala bez igde ičega, uslovljeni da se seli u druge krajeve. U svojim torbacima i drvenim koferima poneli su mrvu stvari i parče svog identiteta.

Već 75 godina potomci doseljenika iz Drugog svetskog rata vode svoje porodične živote sledeći stope svojih predaka, prisećajući se starih vrednosti kroz suživot sa svojim komšijama, obeležavanje i prazničenje značajnih datuma, kroz pisanje o svojoj istoriji i negovanje starih zanata i radinosti. Na taj način oni grade napukle zidove tradicije i ne daju da padne u zaborav sva ona veličina prošlih vremena. Usled procesa prisilnih migracijau ovom slučaju izazvanih posleratnom politikom i planovima raseljavanja, kako srpskog stanovništva u Hrvatskoj, tako i nemačkog u Vojvodini, narod je bio primoran da napusti svoja ognjišta, da ide „trbuhom za kruhom“ i da prilagodi novinama svoje već ustaljene društveno-kulturne identitete. 

Da bi se to saznanje sačuvalo od zaborava, na inicijativu predstavnika mesne zajednice i lokalnih udruženja „Rubac“ i „Kljajićevo-centar“, obeležena je svečanost povodom 75 godina od kolonizacije sela Kljajićeva. Usled nastale situacije nije bilo moguće okupljanje većeg broja ljudi, ali svakako je važno napomenuti da, u godinama koje slede, obeležavanje ovakvih jubileja je izuzetno važno. Za selo koje počiva na kolonističkim temeljima, veličanje takvih datuma znači i snažnije veličanje kulturnog nasleđa! Podršku za njihovu organizaciju selo mora imati i od gradske/opštinske vlasti, jer to je deo i njihovog društveno-kulturnog miljea. To je način da se sačuva iskra zajedničkog identiteta, kojim se ljudi podsećaju na svu žrtvu podnetu davnih dana. Ovaj događaj je tu da udahne život ljudima i (ponovo) ih poveže sa njihovim korenima. Da se sete, pamte i prenose.

Članovi udruženja i predstavnici lokalne zajednice sastali su se u centru sela i svečanost započeli polaganjem venca na spomenik narodnog heroja Miloša Kljajića. Otuda su se uputili na železničku stanicu, na kojoj su simbolično dočekali voz sa „kolonistima". Nekoliko Kljajićevčana i Kljajićevčanki prerušenih u starinsku odeću, izašlo je iz voza, noseći kofere i darove, kao što su to davne '45/46. učinili njihovi preci kolonisti, a žitelji su ih počastili hlebom iz starog kraja - kuruzovnicom (kukuruznim hlebom). Pozdravljeni su toplim rečima mladog pisca iz Kljajićeva, Borislava Kosanovića:

„Meni su pripali čast i obaveza da vas rečima dočekam. Da sačekam, simbolično nazvan, voz bez voznog reda. (---) Ja pišem i pisanjem čuvam od zaborava. Gradim srušeno, zidam spaljeno, oživljavam umrlo. Tako pokušavam da se odužim onima koji dolaze posle mene. (---) U prošlost ne možemo, pa neka bar sećanje bude živo, zbog naših starih, nas i naše dece. I neka život nikad više ne donese ovom narodu vozove bez voznog reda koji će lutati šinama prosutim po brdima i ravnicama ka nepoznatom.“

Stihove rodoljubivih pesama pročitali su Mošo Novković i Nikola Kos, a nakon tople dobrodošlice, druženje su nastavili u Domu kulture, gde su uživali u izložbi ručnih radova Ivane Radičanin.

Ova stara stanica je mesto koje ima istorijski značaj za stanovnike sela Kljajićeva, jer ih, između ostalog, podseća na svu „žalost i slavu“ njihovog roda, a sve je to u cilju jačanja kolektivnog, ali i ličnog identiteta. Ljudi stalno odlaze i dolaze, idu i tragaju za boljim životom i na tom putu urezuju brazde koje vreme ne može da obriše. Ponekad, kada pronađu svoje mesto pod suncem, prestaju da lutaju i prigrle neko novo mesto kao svoje. Zato su ovakvi događaji važni - da nas podsete na te trenutke, sačuvaju identitet i pomognu ljudima da održe povezanost pojedinca i društvene zajednice, nadograđujući tako etničku i nacionalnu pripadnost. Istorijsko sećanje zavisi od identiteta, kao što i identitet zavisi od sećanja, i oboje su konstrukcije koje se vremenom menjaju.

To sećanje je deo društvenog znanja kojeg se zajednica ne bi smela odricati lako. Mesta sećanja takođe predstavljaju riznice istorijskih vrednosti, iz kojeg zajednice crpe životnu snagu.

Ovakvi događaji su naš način da kažemo da smo ostavili trag u vremenu, da smo svojim delima obeležili jedno vreme i predali svojim potomcima entitet bez kog oni ne bi bili to što jesu danas.

Autor: Dejana Kulešević

/Pogledajte u slajdu ispod teksta još nekoliko veoma simboličnih fotografija - svedočanstvo jednog vremena - sa ovog posebnog događaja, čuvara tradicije, sloge, zajedništva i svekolike solidarnosti/

Izvori:

(Vukoičić, Jelena (2015). Prostor, sećanje i identitet - uloga komemoracija u jačanju nacionalnih kolektiviteta, Pavle Milenković, Snežana Stojšin i Ana Pajvančić-Cizelj (ur): Društvo i prostor. Epistemologija prostor. Društveni prostor i kulturnoistorijska značenja: zbornik radova. Beograd: Srpsko sociološko društvo: Institut za uporedno pravo; Novi Sad: Filozofski fakultet, str. 183-194,

https://www.sombor.rs/mz-kljajicevo/

Posredstvom: Fondacije za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlja (https://www.frd.org.rs/)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Radnici sektora održavanja kanalizacione mreže grada Javnog komunalnog preduzeća "Vodokanal" Sombor nastavljaju sa redovnim aktivnostima

U toku prepodneva (četvrtak, 12. novembar) obavljali su poslove ispiranja atmosferskih propusta u Kljajićevu, u Lenjinovoj ulici.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Javna preduzeća

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje u okviru svojih planiranih aktivnosti posetila selo Kljajićevo i na upriličenom sastanku potpisala u subotu, 24. oktobra Protokol o saradnji sa Udruženjem građana "Rubac", Udruženjem voćara i vinogradara "Visovi" i Ugostiteljske radnje "Trend" 

Ovim činom verifikovali smo put podrške za koji ćemo se zalagati da povežemo tradiciju i mlade u selu Krnjaji, današnjem Klajićevu, što će uticati na jačanje održivijeg, demokratičnijeg i kretivnijeg seoskog života - ističe prof. dr Veselina Pelagić.

Kroz dve projektne ideje, Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost i eko zdravlje sa svoje nove tri partnerske asocijacije iz Kljajićeva, otkrivaće partnere, saveznike i prijatelje i tako će zajednički i udruženo biti slate poruke proizašle iz tog iskustva za bolje selo. A, sve u skladu sa postojećim dokumentima za jači lokal i partnerstva između vladinih institucija i civilnih organizacija.

(U slajdu ispod teksta pogledajte još nekoliko fotografija sa potpisivanja protokola o partnerstvu)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Tokom prethodnih dana somborsko “Zelenilo” realizovalo je niz poverenih aktivnosti na području grada i u naseljenim mestima

Odeljenje za održavanje i mehanizaciju je u Bačkom Monoštoru postavilo je nove klupe, kante za smeće, a obavljeno je i farbanje konstrukcije koševa na košarkaškom igralištu. Nove klupe su postavljane i u gradskom naselju “Goge”, kod dečijeg igrališta.

Deo poslova realizovan je i u naseljenom mestu Stanišić, gde su radnici Odeljenja javne rasvete zamenjivali dotrajale ulične svetiljke novima, a obavljeno je i orezivanje krošnji uličnih drvoreda na više lokacija u tom naseljenom mestu, potom i u Bačkom Monoštoru, Kljajićevu...

Radnici “Zelenila” su orezivali ukrasno šiblje i grmove, osim ostalog, i kod velike katoličke Crkve Svetog Stefana, u Parku heroja, a redovno se čiste i fontane i česme u centru. Odeljenje za zaštitu bilja obavilo je hemijske tretmane na mladim sadnicama na nekoliko različitih lokacija u Somboru.

Danas (četvrtak 8.10.) je “Zelenilo”, zajedno sa firmom specijalizovanom za te poslove, učestvovalo i u čišćenju podloge na glavnoj ulici.

(Na fotografijama u slajdu ispod teksta pogledajte i):

1. Nove klupe, Bački Monoštor

2. Farbanje koševa, B. Monoštor

3. Popravka rasvete, Stanišić

4. Orezivanje ukrasnog šiblja,

5. Hemijski tretman uličnih drvoreda

6. Čišćenje podloge na glavnoj ulici

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Javna preduzeća

* U organizaciji Crvenog krsta Sombor, 30. septembra održane su kako je i najavljeno, dve akcije davanja krvi

Jedna u Somboru a druga u Kljajićevu u transfuziomobilu. Na akciji koja je obavljena već ustaljeno u prostoriji Centra za edukaciju crvenog krsta Sombor došlo je ukupno 52 davalaca od kojih je 41 dalo krv - bilo je 14 pripadnica lepšeg pola a zabeležena su i tri prva davanja.

Druga akcija koja je organizovana u transfuziomobilu u Kljiajićevu imala je sledeće rezultate, na plemenito izražavanje humanosti i solidarnosti došlo je 15 meštana, od kojih je 12 dalo krv; dve su bile dame žene, a i u Kljajićevu smo imali zabeležna prva davanja, njih dvoje. 

Nasatvljamo za vas da pratimo akcije Crvenog krsta.

~ . ~

 

Srđan Ačanski
dipl. turizmolog, novinar

*****

acanskiSphoto

*sva prava na fotografije zadržana /
zabranjena objava bez saglasnosti autora

Objavljeno u Prva vest

* Crveni krst Sombor, u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 30. septembra će organizovati dve akcije davanja krvi

Jedna akcija će biti organizovana u Centru za edukaciju Crvenog krsta, Apatinski put 19, u periodu od 9 - 13,00, a druga u Kljajićevu, gde će biti postavljeno namensko vozilo za davanje krvi, transfuziomobil, na platou ispred škole, u trajanju od 9 - 12 časova.

I ove aktivnosti poslednjeg septembarskog dana, među brojnim koje protiču pod okriljem Gradske organizacije Crvenog krsta Sombor, u okviru su Nedelje solidarnosti koja traje od 14. septembra do 17. oktobra.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…