* Kolo srpskih sestara Sombor obeležilo je pretposlednje septembarske subote, svoju slavu, Rođenje presvete Bogodorice nastavljajući tako višedecenijsku tradiciju

Uz uobičajeni obred u Hramu svetog Đorđa u srcu Sombora, na Malu gospojinu, 21. septembra, gospodnje 2019, somborske Sestre su poslužile koljivo i pogaču. Dirljivi su bili susreti sa građanima, posebno sa najmlađima.

Kako i priliči, članice ove višedecenijske društveno-humanitarne organizacije, nastavile su sa prigodnim obeležavanjem slave u svojim prostorijama na glavnoj ulici. Tu su takođe gostima iznele raznovrsna posluženja, a prigodnu zdravicu je održala predsednica somborskog Kola, gospođa Natalija Oluić. Kumstva se za iduću godinu prihvatila Sestra Mirjana Parađina.

Naravno, zapevalo se i družilo uz izvornu muziku sprskog pravoslavlja.

O slavi

Srpska pravoslavna crkva i vernici 21. septembra praznuju kao rođenje presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina. Ovaj praznik spada u red najvećih crkvenih praznika.

Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rođena Sveta Deva Marija. Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom. Marija je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i oca iz roda Aronovog. 

Sveta Deva Marija rodi se od starih roditelja svojih. Otac joj beše iz plemena Davidova, a mater od roda Aronova. I tako ona beše po ocu od roda carska, a po majci od roda arhijerejska i time već predobražavaše Onoga, koji će se iz nje roditi, kao Cara i Prvosveštenika. Njeni roditelji behu već ostareli, a nemahu dece. I zato behu postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. I u skrušenosti svojoj moljahu se Bogu s plačem, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka.

I Bog svemogući i svevideći obradova ih radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove. Jer im darova ne samo ćerku no i Bogomajku; ozari ih ne samo radošću vremenom nego i večnom. Dade im Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka - ali kakvu ćerku i kakvog unuka!

Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trapeza hleba nebesnoga, kivot svetinje Božje, drvo najslađega ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote - to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane. Rođena u Nazaretu, a posle tri godine odvedena u hram Jerusalimski, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro čuje blagovest sv. arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz njenoga prečistoga i devičanskoga tela.

Žene na ovaj dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.

Fotografije: Dejan Horvat

Medijsko beleženje: Novi Radio Sombor

~ . ~

Objavljeno u Foto galerije

* Predstavnice Kola srpskih sestara Sombor uručile i tokom ovogodišnjih Vaskršnjih praznika darove stanarima Doma na Apatinskom putu

Tako je i ovom prilikom, još jedna dugotrajna lepa tradicija nastavljena. U Dom za negu i stara lica članice ove višedecenijske somborske humanitarne organizacije donele su pregršt darova, kolača, raznih drugih poslastica, peciva, simbolično vaskršnje crvenih i onih šarenih usrkšnjih jaja, sokova...

Naravno, uz već uobičajene aplauze dobrodošlice svojih domaćina, susreti su bili ispunjeni toplinom i dirljivošću. Druženje je na Veliku vaskršnju subotu potrajalo i opet će se dugo pamtiti.

U ime sestara Kola, zdravlje, sreću i pažnju izrazila je predsednica organizacije, Natalija Oluić. Upravnik ovog zdanja Gerontološkog centra Sombor Goran Basta, zahvalio se u ime složnog kolektiva i u svoje ime članicama Kola srpskih sestara što su i na najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, mislile na korisnike Doma i posvetile još jednom svoje vreme pokazajući primer solidarnosti u zajedničkom saživotu somborske sredine.

Ujedno je to poruka da život može da bude olakšan i u starijoj dobi. Da sa samo malo pažnje, svakodnevno možemo jedno drugimo da pružimo mnogo. Da je sutra novi dan koji nas podseća na lepotu zbližavanja i trajnost prijateljstva a te vrednosti nemaju cenu.

Fotografije: Dejan Horvat

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Fotogalerija:

~ . ~

Objavljeno u Prva vest

* Na Lazarevu subotu, 20. aprila gospodnje 2019, praznovalo se tradicionalno u Čonoplji i Kljajićevu, sa predstavnicama somborske humanitarne organizacije, Kolo srpskih sestara. One su i ovoga puta darivale i sve je proteklo u najlepšem tonu što ćemo pokušati da vam dočaramo rečju i slikom...

Marljive predstavnice ove dugogodišnje somborske društveno-humanitarne organizacije koje inače već više od deceniju i po poštuju ovaj pravoslavni običaj, u nardou popularno Vrbica, dan dečje radosti, obradovale su po ko zna koji put najmlađe žitelje najpre u Čonoplji pa odmah potom u Kljajićevu.

Donele su im slatkiše, ali i jedan od svakako neizostavnih simbola ovog pravoslavnog sveca u kojem mališani dolaze u hramove u pratnji svojih roditelja, ali i baka i deka, tradicionalne zvončiće kojima su se najviše i radovali. Od beba, do onih starijih...

U oba hrama liturgiju je držao Otac Branislav Spasojev, novonamešteni i unapređeni protonamesnik za parohiju Čonoplja, Kljajićevo i Telečka. Pričao je nadahnuto, svakodnevno, praznično i ljudski...

On je, govoreći tako iz duše, još više približio Sveti događaj svima i zamolio u oba hrama, Svete Trojice u Kljajićevu  a zatim i u crkvi u Čonoplji, narod koji je sa svojim najmlađim naslednicima izašao u velikom broju, da mu pomognu u daljem radu kako bi hramovi bili još sjajniji i dovršeni... kao i nastojanju kako je rekao, da svi živimo svakim danom kao na Vrbicu u slozi i zajedništvu, jer, reče Otac Branislav - budimo svi jedno. 

Ostaće upamćena i dostojanstvena litija izvan hramova pa su Čonoplja i Kljajićevo, odjednom čudesno zasvetlucali u to lepo subotnje popodne 20. aprila, Suncem obasjano u oba divno uređena sela.

Litiju su predvodila sa Ocem deca noseći u rukama već osvećene vrbove grančice ali i ikone, kao i druge pravoslavne simbole, uz svoje najbližnje, starije...

Ono što smo kao medij opet - posebno zapazili, jeste izuzetno vaspitanje dece sa sela. Najmlađi Kljajićevčani i Čonopljanci, uglavnom u pratnji jednog ili oboje svojih roditelja, veoma su mirno, učtivo, dostojanstveno, stupali u crkvu, a kad bi ih Sestre iz Kola somborskog, ponudile posluženjem, pomalo stidljivo su deca prilazila uz reči hvala i neizbežne osmehe.

Tek po neka suzica onih, još uvek beba što je i razumljivo, u njihovom prvom ovakvom – za njih novom životnom susretu i iskustvu, sasvim je razumljiva ali suzica je ubrzo bila zamenjena osmehom uz poljubac mame ili tate… i naravno, sestara i itekako prilježnog Oca Branislava...

U oba sela, najlepše na kraju: dečica su zaigrala kola, u Čonoplji mališani Srpskog kulturno umetničkog društva "Vuk Karadžić", a u Kljajićevu, Srpskog kulturno umetničkog društva "Đurđevak" - koje ujedno najavljuje svoj već tradicionalni takođe, sveopšte popularni Đurđevdanski festival folklora, 11. maja.

~ . ~

~ . ~

VRBICA - LAZAREVA SUBOTA ili Subota pravednog Lazara, uoči Cveti, posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koga je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih posle četvorodnevnog prebivanja u grobu. Ovaj praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem četvrtog veka. Posle vaskrsenja, Lazar je bio Episkop na Kipru. Ovaj praznik Srbi, a mnoge porodice slave Lazarevu subotu kao Krsnu slavu.

Ubrane vrbove grančice na Lazarevu subotu nose se i blagosiljaju u crkvi, pa se potom čuvaju u kućama.

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor (U meniju GALERIJA postavljamo poseban album fotografija sa ovog događaja, u ovoj rubrici dodajemo još nekoliko):

~ . ~ * ~ . ~

Objavljeno u Prva vest

* I suze i smeh. Jer, sva lepota emocija bila je skladno satkana u reakcijama brojnih pristunih na Tucindan uveče, u svečnoj dvornici Srpske čitaonice „Laza Kostić“. Neumorne aktivistkinje Kola srpskih sestara, najstarije humanitarne organizacije u Srbiji i Somboru priredile su i ovog 5. januara tradicionalno uoči najvećeg hrišćanskog pravoslavnog praznika Božića, Duhovno veče koje će će biti pamćeno

Zajednički snimak složne organizacije

Svečanost su Roždestvom tvojim otvorili pevači Crkvenog hora „Sveti Car Konstantin i Carica Jelena“ pod dirigentskim upravljanjem neumornog somborskog višestranog muzičara Milana Radišića. Prikladnim rečima brojnim posetiocima potom se obratila predsednica somborskog Kola, gospođa Natalija Oluić, a božićnu besedu izgovorio je Otac Aleksandar Lazić.

Milan Radišić i njegova dirigentska palica pred crkvenim horom "Car Konstantin i Carica Jelena"

U raznovrsnom umetničko-kulturnom programu pažnju su zaokupili i Mali pojci, Ženski vokalni sastav Varošanke, članovi Kulturno umetničkog društva Duga iz Koluta, Muška pevačka grupa Čauši, a čuli su se i izvorni zvuci autentičnog srpskog instrumenta frule.

Mali pojci i njihov učitelj, prof. Vlada Đurković

~ . ~

S ozbirom da se Kolo osim humanitarnog rada posvećuje i negovanjem starih srpskih običaja i tradicije, kako je podsetila voditeljka priredbe Danijela Eror, publika je uživala i prilikom igročina predstavjanja običaja u Staparu kada je u ovom mestu pijačni dan, a u izvođenju Gradskog kutlurno umetničkog društva Sombor.

Srpski običaju pijacom u Staparu i GKUD Sombor

Naravno, ni ovom lepom svečarskom priikom nije izosrao izbor za najlepši božićni kolač. Darodavac vrednog umetničkog dela velikog maestra je Galerija „Milan Konjović“ Sombor.

Vredna nagrada za najlepši božićni kolač

Sve je začinjeno prigodnom posnom zakuskom uz tradicionalno crveno kuvano vino a somborske sestre Kola još jednom zalužuju maksimalnu ocenu.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

 

 Prepuna dvornica Srpske čitaonice "Laza Kostić"

 Pozdravna reč predsednica Kola Natalije Oluić

Objavljeno u Kultura

* Materice, iskonski srpski običaj posvećen majkama se slave drugu nedelju pred pravoslavni Božić. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem "na prepad" zavežu svoju majku za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince, nedelju ranije. Majka se "pravi" da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka potom deli deci poklone, i na taj način se dreši

Praznik Materica se u novije vreme svečano proslavlja i u našim hramovima. Pobožne žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodnu akademiju sa programom, u kojem učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene.

One im se dreše poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima...