Prikazivanje članaka po tagu Kup

* Seniori Atletskog kluba Apatin na startu sa najboljim evropskim klubovima

Portugalski grad Oeiras koji se nalazi u neposrednoj blizini Lisabona (17 kilometara), od 4. do 7. februara domaćin je najboljim evropskim klubovima iz 20 evropskih zemalja koji nastupaju na najprestižnijem klupskom kros takmičenju, Kupu Evropskih šampiona u krosu sa više od 350 takmičara i takmičarki. Republiku Srbiju i Opštinu Apatin na Kupu Evropskih šampiona gde su plasman izborile šampionske i vicešampionske ekipe sa nacionalnih šampionata Starog kontinenta, predstavlja ekipa Atletskog kluba Apatin, ekipni šampion Srbije u krosu za 2021. godinu, koji je titulu osvojio u jubilarnoj godini postojanja (20 godina).

Pojedinačno i ekipno Prvenstvo Srbije u krosu održano je podsetimo, 23. oktobra 2021. godine u Somboru. Put Lisabona ekipa je krenula juče, u petak 4. frbruara, u večernjim časovima sa aerodroma u Budimpešti, tehnički sastanak i oficijelni trening zakazan sutradan u subotu, dok je za takmičarski dan određena nedelja 6. februar.

U Opštini Apatin pred polazak na put za delegaciju AK Apatin upriličen je prijem od strane predsednice Opštine Apatin Dubravke Korać, koja je u pratnji zamenika predsednice Opštine Radovana Đukića i sekretara Sportskog saveza Opštine Apatina Radomira Radujka i tim putem predstavnici Opštine su poželeli srećan put i dobre rezultate. Opština Apatin je pružila finansijsku podršku klubu u polovini sredstava u iznosu od 1500 evra, drugu polovinu sredstava klub je obezbedio iz sopstvenih izvora članova kluba.

Atletski klub Apatin u Portugaliji nastupiće u sastavu: Đuro Borbelj (kapiten ekipe), Miroslav Pešić, Aleksandar Stajić i pojačanje iz AK Srem Mirko Mauna, vođa delegacije na takmičenju je predsednik kluba Goran Čegar. Seniorska trka na 10000 metara (2 kraća kruga po 1000 metara plus 5 krugova po 1600 metara) u kojoj će nastupiti članovi AK Apatin, startovaće u 12,05 časova i u kojoj će se za titulu ekipnog prvaka Evrope boriti 31 klub iz 20 zemalja.

Ovogodišnje izdanje Kupa evropskih šampiona u muškoj seniorskoj konkurenciji biće 57. po redu i jedno je od najstarijih takmičenja, dok će seniorke po 39. put nastupati na ovom prestižnom takmičenju iz kalendara Evropske atletike. Maksimalan broj takmičara po timu je četiri, za ekipni poredak se boduje plasman tri najbolja takmičara i takmičarke.

Atletski klub Apatin je od samog početka postupka registracije i tokom pripremnih aktivnosti imao podršku saveznog selektora Edina Zukovića, i zasigurno će na primeren način predstavljati Apatin, Srpski atletski savez, AP Vojvodinu i Republiku Srbiju na ovom izuzetno kvalitetnom takmičenju.

Oficijelni sajt takmičenja:

https://publications.european-athletics.org/ecccoeiras2022/

Srećno, poručujemo i sa naše strane!

- U dodatku, galerija fotografija -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sport

* Karate savez Vojvodine i karate klub Mawashi Novi Sad, su organizovali 17. Međunarodni karate turnir „Kup prijateljstva“, 24. prethodnog vikenda u novosadskom SPENSu. Okupio je 500 takmičara iz 50 klubova iz Bosne i Hercegovine i Srbije. Radilo se po pravilima WKF u sporskim borbama i katama. Karate klub „Ravangrad“ Sombor je učestvovao na ovom prestižnom takmičenju

Borbe:

Valentina Ostrgonac, juniorke -53kg, bronzana medalja

Kate:

Tamara Vučković, kadetkinje, 2006, zlatna medalja

Kornelia Krušković, kadetkinje, 2007, srebrna medalja

Irina Sabljić, ženske nade, srebrna medalja

Bojan Lajković, 2010, bronzana medalja

Lara Orban, 2011, bronzana medalja

Anđela Vilhelm, 2013, srebrna medalja

Una Bezbradica, 2010, bronzana medalja

Ekipno, kadetkinje-juniorke u sastavu: Tamara Vučković, Kornelia Krušković i Irina Sabljić, zlatna medalja

Ekipno pionirke, 2010-2011, zlatna medalja

Ekipno pioniri, bronzana medalja

Posebno nam je drago, ističu u klubu, što su naši najmlađi članovi učestvovali i domogli se bronzane medalje: Novak Krištof Novak, Andor Novak i Milan Bunjevčev.

Trener kluba Slavko Vuković je zadovoljan učinkom dece iz Doroslova, Bezdana, Bačkog Brega i Sombora, u ovim otežanim uslovima dolaska na treninge i odlaska na takmičenja.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Sport

* Takmičarska grupa Karate kluba ‘’Somborac’’ učestvovala je proteklog vikenda na 17. Internacionalnom karate turniru ‘Kup prijateljstva 2021’’, koji je održan u Novom Sadu u organizaciji Karate kluba ‘’Mawashi’’ i Karate saveza Vojvodine. U konkurenciji oko 500 takmičara osvojeno je ukupno 13 medalja: 6 zlatnih, 4 srebrne  i 3 bronzane

Zlatne medalje u pojedinačnom kata nadmetanju osvojili su: kadet Boris Senjavin, Lana Krizmanić u konkurenciji ženskih nada 2009.godište, kadet Jovan Mirković, pionir David Vujić, kao i Kristina Kosanović koja se okitila sa dve zlatne medalje u konkurenciji ženskih nada 2008. godište.

Srebrne medalje osvojili su: Kristina Kosanović u konkurenciji kadetkinja, pionir Aleksandar Stojakov i Tara Jurić sa dve srebrne medalje u konkurenciji ženskih nada 2009. godište. Bronzanu medalju osvojili su: juniorka Ema Viderker, kao i poletarci Vedran Jurić i Filip Krizmanić. Medalju za učestvovanje na turniru dobio je i Aljoša Stojakov.

Sa osvojenih 13 medalja takmičari Karate kluba ‘’Somborac’’ poneli su titulu najuspešnijeg kluba na turniru u kata nadmetanju i osvojili pobednički pehar. Osim toga, osvojen i pehar za drugo mesto u sveukupnom plasmanu u konkurenciji oko 50 klubova iz Srbije i okruženja.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Sport

* Bilo je posebno zadovoljstvo pratiti njegove prve igračke korake, na parketu Gradske hale „Mostonga“. Ne samo zbog izrazitog rukometnog talenta koji je nasledio od oca, već zbog sveukupnog ponašanja tek golobradog tinejdžera iz kojeg je izlazilo pre svega kućno vaspitanje. Nasmejan na svakom treningu, simpatičan na svakom koraku, radio je i gradio rukometnu, sportsku karijeru strpljivo znajući da samo tako može da se dopre do najviših dostignuća. Sve do onih internacionalnih, gde je isto tako naprečac i to, na drugoj kraju sveta, toj "suprotnoj"- južnoj polulopti, Južnoj Americi isto kao i u rodnom Somboru, umećem, već podobro stečenim iskustvom iz matičnog, somborskog kluba sa kojim je kao srednji bek "opasan po gol", stekao sa tom nezaboravnom ekipom prvi put u istoriji somborskog muškog rukometa ulaz u Prvu saveznu ligu, ali... nije se dalo (tadašnji nedostatak sredstava MRK Sombor, bivša Panonija, Agrosavez... osamdesedih i prve polovine devedesetih godina prošlog veka, o tome sledećem prilikom - te su iako čak sa 7 bodova na čelu tabele Druge savezne lige Jugoslavije mesto u eliti ipak morali prepustiti Metalcu iz Futoga)... pa preko najvećih giganata jugo-srpskog rukometa, Severa iz Subotice, višestrukog šampiona, one nenadmašne generacije šabačke Metaloplastike u kojoj je bio najmlađi prvotimac... Aleksandar Saša Vorkapić – ili kako ga Brazilci gde im je dospeo pa od milja ga prozvaše Alek, preneo je sva do tada stečena znanja i talenat i unapredio itekako rukomet koji je u Južnoj Americi postajao sve popularniji...

Otisnu se tako, daleko od kuće i rodnog kraja. Najteže su, te hiljade kilometara od toplog, lepo uređenog doma u Somboru, njemu tako mladom, naravno pali njegovoj najvećoj podršci, pa još kao sinu-jedincu, predobroj majci koja je nažalost prerano pronašla svoje utočište među najsjajnijim zvezdama u beskonačnosti života - i posle života i ocu koji nikako i nikada nije trpeo nepravdu, pogotovo kada je tolikim trofejima ovenčan somborski rukomet počeo da tone...

Popularnost je Sale naš junak ove priče, stekao munjevitom brzinom u dalekoj rukometnoj pečalbi. Dijaspora - a nigde nikog svoga, no inteligencija kojom je vladao i koja ga je krasila predvodeći brojne ekipe sa pozicije uglavnom „srednjaka opasnog po gol“, bila mu je laka tema da brzo savlada i službeni jezik u Brazilu portuglaski, naravno, uz engleski, kojim je već odavno „baratao“. Naočit, harizmatičan i danas, oformio je i svoju porodicu.

A najneposredniji povod reportaže o našem somborskom Saletu-Internacionale su i najnovija dešavanja. Kako je u suštini uz sve kvalitete izražavao i skormnošću (često i nepotrebno, prim.aut jer imao je oduvek baš čime da se ponosi), „morali“ smo ga u redakciji Novog Radio Sombora samo „cimati“, kada smo prosto aktuelno ovih dana, ugledali njegove pojedine nove objave na društvenim mrežama, pa smo se pomalo i začudili, kako to da i novine, portali, mediji, pišu svuda u svetu, o njemu, čitava Južna Amerika ga voli, a ovde... ovde mi jednostavno želimo da sada a i naravno ubuduće, afirmišemo dalje sva njegova dela i ostvarene planove, svu moguću Bogom danu razvnovrsnost u njegovim rukometnim angažovanjima i angažmanima, naporima i trudu, posle overene vrhunske igračke karijere.

- Ove gore, 4 slike je sa priprema reprezentacije Čilea, Master +42 - objašnjava mi najpre naš Sale-Alek, kada sam shvatio da je uz impozantnu rukometnu zaostavštinu u Brazilu, eto sada kroči krupno i u još jednoj prijateljskoj nam državi Južne Amerike, Čileu. Naime, u toj zaniljivoj iz premnogo aspekata zemlji, Aleksandar Alek-Saša Vorkapić je na poziv njihove Rukometne federacije, postao od prošlog decembra, uvaženi instruktor rukometa!

Fotografija do fotografije iz albuma juče-danas-sutra

- Ova dole (fotografija) je „Live“ što sam radio sa Draganom Đukićem mojim bivšim trenerom i velikim imenom u struci, u svetu i Evropi. A ovo je bila najava jednih od mojih kurseva sto dajem po čitavom Čileu - objašnjava mi dalje, fotografije koje nam je ekskluzivno poslao a koje možete da vidite u slajd dodatku galerije fotografija, odmah ispod teksta.

I, nastavlja: - Po završetku jednog od brojnih kurseva iznenadila me je veoma prijatno pažnja u vidu dodele majice od strane Grada za zahvalnost. To je ovde posebno istaknuto kao simbol koji u vidu priznanja dobijaju zaslužni selektori, instruktori, treneri pa je tako je došao red i na mene, kao prvom Srbinu sa ovako jednim veličanstvenim društvenim priznanjem. Njime inače ovde potvrđujete već stečenu reputaciju i ujedno vizu za dalja unapređenja i poslove za koje oni dobro ovde znaju koliko ih s ljubavlju i žarom radite.

I danas, kao i na početku karijere, manekenskog izgleda i pojave koja pleni, Aleksandar Alek Vorkapić je imenovan za savetnika u Čileanskoj nacionalnoj selekciji. U njoj vodi dve ekipe. Mušku i žensku. Savetnik je u obe selekcije koje se spremaju za veliko Južnoameričko prvenstvo izuzetno atraktivno snagom kvaliteta i sve višlje uzlazne putanje u rukometnom sportu na ovim krajevima, a to su selekcije Master.

Recipročno uzvraćene simpatije i priznanja

- Kako sam od decembra prošle godine ovde, imam samo reči hvale - nastavlja za čitaoce i slušaoce Novog Radio Sombora, Sale Vorkapić. - Čile je čudesna zemlja koja će vam istovremeno recipročno vratiti sve ono što napravite, najblaže rečeno. Ovde ste poštovani kao deo jedne familije, prihvaćen sam kao njihov-svoj, rečju, oduševljen sam prijemom a plod sveg toga uvažavanja je rad, koji su ovde prepoznali i ta neka moja urođena ali i roditeljski stečena požrtvovanost da u svakom trenutku budem posvećen poslovima koji su mi povereni.

Fokusiran na zadatak, Vorkapić uz sve to, stigne da drži i jednu kako kaže, „malu školicu rukometa“. No ubeđeni smo da će iz tog „malog“ biti rođeni neki novi budući šampioni, poput njihovog trenera iz Srbije i rodnog mu Sombora.

- Jedan od najboljih fakulteta je ovde, želeo bih da i njima dajem pojedine stručne kurseve, kao i još jedan institut. Jer kad već dajem kurseve inače po čitavom Čileu, zašto ne i dodatnih obaveza da imam, priča dalje popularni Sale.

Nezaboravni čika Hrvoje Džebić na putu za Brazil

I podseća, vraćajući se veoma rado, na svoje početke ovde: - U Brazil sam došao posle Evrope gde sam igrao nešto malo Francuska, ali, skoro 9 godina u Italiji, u podosta klubova. Od najboljih i najjačih tu su bili Siracusa Ortigia, preko CUS Venecia... I, potom je došlo do poziva za Brazil. Preko pokojnog Hrvoja iz Apatina, velikog čoveka, čika Hrvoja Džebića.

Bilo je to ništa manje, nego na poziv baš velikog sportskog kluba, jednog od najvećih u Južnoj Americi - Club de Regatas Vasco de Gama. Godina, 1999. - Strašan klub. Osvojili smo sve moguće, najjaču Ligu, BH Cup, Južno Američki Kup 7 puta, titulu prvaka Lige Carioca. U tom planetarno poznatom klubu ljudi su me voleli i cenili, upotrebio bih najlepše reči da mogu sve to da opišem. Svi rukometni i sportski snovi su mi se ostvarili. Ali sam i ja njima mojim igrama vratio sve to - s ponosom priča Saša. - Imao sam još na kraju igračke sezone, još dva kluba, jedan iz Sao Paula, gde smo bili viceprvaci Super lige, kao i prvaci takođe jednako respektabilne Lige Paulista.

******

* Kao novinar uvek sam bio ponosan na tebe i čitavu ekipu somborskih nesuđenih rukometnih prvoligaša, još kad si bio "klinac"... A evo i sad imam s kim da se dičim ponovo, kao i tvoji Somborci, ali i svi prijatelji rukometa i sporta u Srbiji. Laska li ti to ili ćemo opet o tvoj skromnosti :-)?

- Hvala, a ti si znao novinarski da ispratiš svaki moj i naš klupski, naravno, uspeh u to zlatno vreme somborskog rukometa, svaki naš potez... I ovde bih još upotpunio ovaj deo priče, poslednji moj klub za koji sam igrao, bio je Niteroi Rio de Janeiro, gde smo bili četvorostruki prvaci Lige Carioca.

* Uvek si bio igrač da nekako dvostruko više vratiš svojim igrama, ponašanjem, pojavom, primerom. I tu nije bilo niti će biti, kraja, po svemu sudeći?

- Da, to sam uvek čuvao i gajio. Profesionalizam i ponašanje, sportsko i van terena, jednako.

* A kad dođeš, pravimo veliki intervju i za internet radio, Novi Radio Sombor.

- Ok, iduće godine sigurno, obećavam, jako se radujem.

............

Saletova objašnjena i crtice za fotografije koje nam je poslao:

- Ova je sa jednog kursa...

A u setu fotografija ispod rubrike, osim ostalih: Olimpijski komitet Čilea - sa slavnim bivšim igračem i sadašnjim trenerom muške selekcije Mateo Garaldom, gde smo imali sastanak o saradnji za rukometne kampove, pa sa našom legendom Vlade Divcem na Olimpijadi u Riju, 2016, u Olimijskom selu...

Antrafile 1:

Još Saša dopunjuje : - Kao kapitem osvojili smo Kup, u Vitoria da Concista, rukomet na plaži. Ova rukometna igra je drukčija od beach-handball, mnogo je teži.

- A da ne spominjem Metaloplastiku gde sam postao onaj pravi i gde sam igrao pored jednog Đorđa Rašića i pokojnog Ace Pavlovića i na kraju mog velikog druga i bivšeg trenera Dragana Đukića. Taj veliki trener i vrhunski poznavac rukometa... Da, zlatni dani našeg rukometa... eto, da ponovim.

Sad ovde radimo na jednoj ideji da napravimo saradnju između Evrope i Južne Amerike sa kusrevima.

Antrafile 2:

- A mene moj dobri i pošteni otac moli, sine dođi da vodiš ovde ekipu... Mikica moj, koliko on voli taj grad i koliko želi dobro za rukomet tu, u našem Somboru.

- Vrlo si me dirnuo u srce sa tom slikom mog oca na fejsbuku, kako čita novine u bašti Gradske kafane i kad si postavio nagradno pitanje "ko je ova tajanstvena ličnost koju je snimio naš skriveni mikrofon alias fotoaparat", veruj mi... Drago mi je da je i Đukica Tomić moj drugar iz tih dana kako si nas ti Siniša nazivao, „rukometnim somborskim romantičarima“, reagovao na sliku... on je uvek bio retko pošten momak i igrač, jako me je obradovao tom reakcijom, kada je napisao u komentaru, ispod tatine slike dok čita novine, 'moj trener Petar Pepa Vorkapić'... Hvala svima što prepoznaju mog tatu koji toliko voli Sombor, ne samo rukomet čiji je zaista ko što većina zna, pravi fanatik...

Antrafile 3:

- Evo i ovde sam bio i igrao, trener, pokojni Cvrle, Sever, Subotica... (dakle, u trenucima kad smo tokom prošle noći Saša i ja razmenjivli onlajn brojne fotografije i one koje je on sačuvao) - A više ni ja ne verijem gde sam sve igaro, prijatelju moj... iskreno će i duhovito naš Sale.

Eto, jednake su nam želje - da napravimo i intervju on-line pa onda mu javi (tati) da ga iznenadimo :-) Biće to sigurno sjajan itervju, interkontinentalni.

* Tako je, JA - Serbia (dodajem, predlažem) - Uf koji naziv-naslov, skraćeno ispada JA-Srbija Južna Amerika - Srbija - oduševljeno će Sale. - Ideja...  uf, uf, odlična.

******

Pozdravljam moj Sombor, moju Srbiju, vidimo se dogodine, a dotle, eto, imaćete svi od mene kad god treba informacije, zanimljivosti, sa ovih južnoameričkih prostora gde vole našu zemlju i cene trud koji sam eto i ja doneo ovde. Vaš Sale, poručio bih da, uz svesrdačne pozdrave, čitate i slušate naš Novi Radio Sombor - naš glas Sombora koji sam srećan što internetom dopire i dovde, kod mene, i čujem sasvim jasno kao da je neka brazilska radio stanica u pitanju :-) pa naravno, „puštam“ da čuje, mojim Brazilcima, Čileancima... a to što napišete na vašem i našem portalu, sve im rado prevodim... Saradnju i ponajpre druženje, nastavljamo....

Živeli mi, zdravi bili svi, vaš Sale!

/Preko dve strane sveta, sa Aleksandrom Alekom-Sašom Vorkapićem, "online" a ko sve "uživo" - ko i pre .... godina, srdačno, prisno a sa puno lepih novih i budućih podataka, pričao Siniša Stričević, gl. odg. urednik/

- U dodatku, pogledajte galeriju slajd-fotografija iz raznih faza Vorkapićeve karijere, od samog početka pa do današnjih dana -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* Prošlog vikenda rvači somborskog „Radničkog“ imali su čak tri takmičenja. U subotu je održano Prvenstvo Srbije U 23 i Kup Srbije U 15

Na Prvenstvu Srbije U 23 za „Radnički“ nastupila su četvorica takmičara. Najuspešniji bio je David Novič u kategoriji do 63 kg. Prva dva meča David je završio u svoju korist tehničkim tušem. U finalu je izgubio od iskusnijeg i starijeg rvača iz Kanjiže. Filip Frgić u kategoriji do 67 kg sa jednom pobedom i jednim porazom završava takmičenje. Bez plasmana ostali su Milan Tolić (60 kg) i Luka Šuša (72 kg).

Istog dana u Beogradu održan je Kup Srbije U 15. Za „Radnički“ su nastupili David Mazinjanin (48 kg) koji je osvojio 5. mesto. U kategoriji do 68 kg nastupio je Srđan Todorović koji je ostao bez plasmana, kao i Milan Mamula do 85 kg.

Sledećeg dana, u nedelju 18. aprilu u Zrenjaninu je održan Kup Srbije za kadete. U kategoriji do 60 kg nastupili su Milan Tolić, Aljoša Ilić i Veljko Ranisavljević. U toj kategoriji je učestvovalo čak 22 takmičara. Najuspešniji je bio Milan Tolić koji je pobedio 3 borbe i za ulazak u finale izgubio, kao i za bronzu i osvojio 5. mesto. Mladen Patarčić do 110 kg je vodio meč i svojom greškom doveo sebe u tuš i tako ostao bez dalje šanse da se bori za medalju.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sport

FK RADNIČKI 1912 - FK BRATSTVO 2019 3:0(2:0)

Strelci: Milisavljević (12), Šveljo (45) i Despotović (82).

* Radnički 1912 je superiorno osvojio Područni fudbalski kup ne dajući gostima iz Prigrevice ni tračak nade da mogu do iznenađenja

Meč je praktično rešen u prvih 45 minuta. Na samom početku jedina prilika za Bratstvo nakon greške Unkovića koji loše vraća loptu ali Agbaba nije uspeo nadmudriti opreznog Pehilja. U 8.minutu Radovanović dobro ubacuje u kazneni prostor a iz gužve šutira mladi Lazić i pogađa stativu. Kronić loše ispucava loptu, Milisavljević je prihvata na oko 20-ak metara, šutira nisko po zemlji i postiže gol za vođstvo 1:0 u 12. minutu!

U 23. minutu Lazić je ponovo u dobroj šansi nakon solidnog centaršuta Antunića ali lopta završava preko gola. Nastavio je Radnički 1912 svoju fudbalsku simultanku sa još jednom pogođenom stativom, ovoga puta Antunića. Kontranapad iz udžbenika se desio u 45. minutu kada su kontru uz dupli pas izveli Milisavljević i Šveljo uz sigurnu egzekuciju kapitena Švelje za 2:0!

U drugom poluvemenu prava fudbalska uspavanka sa obe strane uz dva pokušaja domaćih bez veće opasnosti za gol Prigrevčana. U 82. minutu sevnula je kontra preko Slavuljice koji daje dubinsku loptu Molnaru a ovaj pronalazi usamljenog Despotovića koji šutira u nebranjenu mrežu i pogađa za konačnih 3:0!

Radničkom 1912 u subotu u prvenstvu sledi derbi sezone sa liderom lige Mladosti GAT.

(Pogledajte još nekoliko fotografija u galeriji ispod teksta)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sport
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…