Prikazivanje članaka po tagu RTS

četvrtak, 10 septembar 2020 20:10

Slobodan Stupar: Sindikat je, pre svega, sila

* Položaj radnika u Srbiji danas je kao u prvobitnoj akumulaciji kapitala, zaposleni su postali najamna radna snaga bez ikakvih prava. Radnici ne treba da sa plaše udruživanja, isticanja svojih zahteva pa ni pobune, a sindikat treba da se resetuje i promeni strategiju

Početkom 90-ih, u vreme preteće najezde nacionalizma i promene uređivačke politike državne radijske i televizijske kuće, grupa novinara, urednika i stvaralaca pobunila se i formirala Nezavisni sindikat Televizije Beograd. To je bila prva sindikalna nesistemska organizacija zaposlenih u bivšoj Jugoslaviji. Dotad posmatrana kao neformalna grupa ljudi, ozvaničila je svoje postojanje i ciljeve, a među osnivačima bio je i sagovornik sajta UGS Nezavisnost Slobodan Stupar, novinar-urednik na Radio Beogradu, saradnik Bi-bi-sija na srpskom iz Beograda. Među osnivačima bili su i Filip David, Gordana Suša, Nadežda Gaće, Ibrahim Hadžić, Vasilije Anđelić, Branislav Čanak i drugi radnici RTV Beograd koji će ubrzo, zajedno sa drugim sindikalnim organizacijama iz raznih krajeva Srbije, formirati Ujedinjene granske sindikate “Nezavisnost”. U rešenju od 26. avgusta 1991, “Nezavisnost” je upisana u Registar sindikalnih organizacija, a prvi zastupnik bio je Slobodan Stupar.

Ispostaviće se vrlo brzo da će spisak osnivača postati i spisak otpuštenih novinara i urednika koji su se suprotstavili nacionalističkoj uređivačkoj politici, sa spiska koji je u ime vlasti pročitao Vojislav Šešelj, omiljeni “opozicionar”  Slobodana Miloševića

Bilo je to vreme širenja ratnog požara, vreme u kojem se radnici u Srbiji, a i u bivšoj Jugoslaviji, odlučuju se za tobožnju zaštitu nacionalnih, a ne vlastitih interesa. Tom konstatacijom počinjemo razgovor u kojem Slobodan Stupar najpre odgovara na pitanje zašto su radnici dozvolili da se odreknu relativno pristojnog društvenog položaja i zaštite koja uopšte nije bila za potcenjivanje, pogotovu gledana iz današnje perspective?

- Srbija je, kada se pojavio Slobodan Milošević, rekla “sad se narod pita”; i on sam ponavljao je tu frazu, govoreći i to da je narod uvek u pravu. Bilo je to u vreme kada smo imali zakon koji je ne kažem savršen - govorim o Zakonu o radu - ali bio je dobar. Značio je brigu o ljudima i zaštiti njihovih prava. Danas je teško naći sličan zakon. Čak je imao i svoju krajnost u onoj poznatoj rečenici “ne može mene niko toliko malo da plati, koliko mogu malo da radim”.

Bilo je to i vreme kada se radnik zaposli i - odmah je zaposlen do penzije. Ukoliko, naravno, ne poželi da promeni preduzeće ili ustanovu. Bilo je takvih regula, kakva je i zaštita od otkaza, podsetimo se i toga da niko nije mogao da otpusti radnika. Bio je zaštićen, postojali su i sudovi udruženog rada koji su sve vraćali na posao. Drugim rečima, do pojave Miloševića imamo zakon koji je ne samo slovo na papiru, nego je i primenjiv i primenjivan. Zaštita zaposlenih bila je izuzetna, plate vrlo solidne, u poređenju sa današnjim - neverovatne.

I šta se dogodi. Taj koji je rekao da je narod u pravu, kaže i to da su Srbi obespravljeni u tadašnjoj Jugoslaviji, da moraju da dignu svoj glas, da je Srbija podeljena na republiku i dve pokrajine. I da to mora da se promeni. Tako dolazimo do jednog, rekao bih, revolucionarnog perioda, u kojem više nisu važni zakon i njegova primena, nego to ko je jači. Radnici su sa oduševljenjem, kao Hitlera u Nemačkoj, dočekali Miloševića u Srbiji. I kreće, ne preterujem kad to kažem, nacionalsocijalizam.

* Kao da većina tada nije uvidela opasnost da bude uvučena u opasne međunacionalne sukobe?

- Da. Pitao sam tada stalno kolege iz Radio Beograda u kojem sam radio da li su svesni kako Miloševićeva politika vodi u rat u kojem može sve da ode u nepovrat, da posle opasnih sukoba više nema povratka. Govorili su mi da nisam u pravu, da izmišljam. A onda smo videli miting na Gazimestanu - kao film i fašističku estetiku Leni Rifenštal. Tada su mi kolege govorile da sam antisrbin. Tu gledamo kako nestaje zakon o radu o kojem govorimo, i to nije uradio Milošević, radnici su ga zgazili. Drugim rečima, jedna vrsta ludila je ušla u ljude.

* U socijalnom smislu to je bilo samoubistvo?

- Apsolutno. Posle tri-četiri godine Miloševićeve vladavine, ulazimo u hiperinflaciju kakva nije zabeležena u svetu. Ako odmah ne zamenite u marke nešto što se nazivalo plata, potpuno izgubi vrednost.

* Od Miloševićeve pojave, dakle, imamo potpuno menjanje socijalnog položaja zaposlenih, drastični pad zarada, ali i potpuno odsustvo zaštite temeljnih radničkih prava?

- Zakon više nije bio primenjiv, fabrike su prestajale da rade, sve zbog borbe za srpstvo. Da preskočimo jedan period, poslednje izmene zakona koji reguliše ono što nazivamo pravima radnika dogodile su se u vreme Aleksandra Vučića i dolaska takozvanog stranog kapitala, stranih investitora. Koji su - je l - otvarali fabrike za namotavanje žice. Lon poslovi.

Novi poslodavci uslovljavaju državu, traže da radnici nemaju nikakva prava, što Vučić, bez ikakvog gunđanja, prihvata. Kaže, čak, da će zakonska regulativa biti još povoljnija za ulagače, daje im budžetski novac za otvaranje radnih mesta. Tako dobijamo zakon za privatne firme i vlasnike, Oni se oslobađaju bilo kakvih obaveza i mogu sa radnicima da rade, maltene, šta im padne na pamet. Danas da primi radnika, sutra da ga otpusti, nema nikakve garancije za bilo šta.

A ostao je nepromenjen zakon koji reguliše prava zaposlenih u javnim preduzećima i u onima koji imaju državni kapital. Evo, recimo, Politika, Večernje novosti, firme u strašnim problemima, a ne mogu nikoga da otpuste. Država donira. I nikom ne pada na pamet da tu nešto menja.

* Ponovo dolazimo do uzroka?

- Nas su upropastili nacionalizam, ratovi, pljačka, ne znam da li je i u staroj, predratnoj Jugoslaviji bio ovako nezavidan položaj radnika. Sve je propalo i kad ovo jednoga dana prođe, kad Srbija, eventualno, malo ojača, moraće jedan deo radnog prava da prenese iz zapadnih demokratija i kapitalizma koji je daleko humaniji i bolje organizovan, kako bi se vratila izvesna radnička prava.

* Činjenica je, s druge strane, da nema pobune protiv takvog položaja; nema vriska, makar on bio i neartikulisan. Anestezija i odsustvo pokušaja da se bilo šta menja?

- Kriza u Srbiji traje trideset godina, ratovi, beda, siromaštvo; došli su ovi “trange-frange” investitori, ljudi jesu anestezirani. Drugo, ljudi su kukavice. Prosto je tužno gledati tu količinu kukavičluka. Došao neki investitor, Južnokorejac, ne da im da idu u toalet, naterao radnike da nose pelene. I šta biva - niko se ne buni. Je li to taj hrabri srpski narod. U kojoj smo to fazi kad svako nad nama može da se iživljava. A mi jedino molimo boga da ne bude previše bolno.

Tako to biva kad izgubiš te silne ratove. Pre svega kad ih vodiš.

* Vidite li način na koji sindikat treba da postupa ubuduće, kako da se za nešto izbori?

- Kao prvo, ne vidim inicijativu. Upravo zbog tog kukavičluka. Ljudi treba da znaju da se udruživanje radnika ne može zabraniti, da je to tekovina savremene civilizacije. I ne treba da se plaše udruživanja i isticanja svojih zahteva. Sada imamo položaj radnika kao u prvobitnoj akumulaciji kapitala, zaposleni su postali najamna radna snaga bez ikakvih prava.

I još nešto: sindikat, pre svega znači silu! Nemamo nikakva prava - u redu, naše legitno pravo je da posegnemo za silom. Pa da zaustavimo proizvodnju. Ne daje nikakve rezultate?! U redu, doći ćemo do upravne zgrade i zapalićemo je!

Onda nas gazda pozove i kaže, gospodo, nemojmo - šta, pravo na osam sati rada, na pauzu, na godišnji odmor? Pa, naravno, hajde da razgovaramo, mogli smo to i bez ove incidentne situacije. A mi kažemo - nismo, jer nisi hteo da razgovaraš i kad god nećeš da razgovaraš - desiće se isto.  

* Došli smo do zakonske regulative koja dodatno obespravljuje radnike, kao mogućnost iznajmljivanja radnika na lizing? 

- Odlično. Nas petorica zapalićemo nekoliko agencija koje iznajmljuju radnu snagu. Druga petorica zapaliće upravne zgrade firmi koje zapošljavaju radnike preko takvih agencija. Pokazaćemo snagu, jer ovakav položaj zaposlenih danas postoji jedino u krajnje zaostalim afričkim državama, a u nekim naprednijim je čak i bolji nego u Srbiji. Zbog toga je, naglašavam, upotreba sile legitimna.

* Za medije u Srbiji kao da ne postoje radnička prava - interesantna su jedino kada dođe do nekog incidenta, kakav je stradanje radnika?  

- I to mogu da razumem, ali sam uveren da se može promeniti. I to kontinuiranim akcijama koje bi privukle javnost.

* Gde vidite ulogu sindikata, šta treba da radi?

- Imamo, nažalost, mnogo korupcije u sindikalnim vrhovima, u rukovodstvima. Jer, vlasnici će uvek pokušavati da prođu jeftinije i posezaće za korupcijom sindikalnih lidera koja im se više isplati. Zato radnici moraju da biraju nekorumpirane ljude, nije moguće da makar petorica ljudi ne mogu da među sobom pronađu jednog takvog.

* Kako vidite budućnost UGS Nezavisnost u čijem ste osnivanju učestvovali? Šta treba da radi, kako da se pozicionira? 

- Akcije Nezavisnosti sam registrovao, ali ne i nekakav krajnji efekat. Ako ja kao novinar nisam čuo uspešnost sindikalnih akcija, ljudi koji manje prate medije nisu uopšte.

Sindikat treba da se resetuje, da promeni strategiju i da odluči hoće li biti sindikat koji se bori za radnička prava, ili nevladina organizacija. Nema prostora za nova predavanja i seminare, za političke sindikalne škole, uputstva o pregovaranju, smernice. Ili jesi, ili nisi sindikat! Nema proslave Prvog maja, ljudi treba da znaju da su se Prvog maja radnici u Americi 1886. pobunili, da je pobuna jedini način da se za nešto izbore. U Francuskoj, u Velikoj Britaniji, sindikati stanu, staje sve, cela država.

U Srbiji ljudi treba da shvate da je ljudski pobuniti se. Ili nas neće ostati ni za pod onu Tarabićevu šljivu. Ostaće nas za pod ovaj astal.

Bojan Tončić

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Veliki šok dogodio se u jutarnjem programu Radio televizije Srbije, kada je kao specijalna gošta u studio stigla Jelisaveta Lela Pavlović (92), prvi rukovodilac Centra dokumentacije TV Beograd

Ona je rekla da danas ima mnogo zamerki na rad Javnog servisa, ali je veoma kulturno i na način koji joj priliči odbila da odgovori na pitanje kako joj danas izgleda rad televizije.
 
Žena koja je učestvovala u stvaranju televizije, na pitanje kako joj danas izgleda televizija šokirala je javnost i odgovrila:

 

- Znate šta, da vam kažem. Ostaću vam dužna taj odgovor, imam mnoge prigovore.

* Na pitanje voditeljke, Zašto, odgovorila je:

- Ne, ne bih. Znate, ovo je ipak svečani dan… Kada bi me pozvali da im kažem mnogo toga bih imala zamerki…

Ove reči popularne Lele Pavlović ostavile su bez teksta voditeljku i u studiju je zavladao muk, a njene reči postale su apsolutni hit na drštvenim mrežama.

.....

(Helena Djordjevic
 
@HDjordjevic
Moja obożavana tetka... 92 godine, svaki dan na četvrti sprat bez lifta, dostojanstveno i hrabro kroz sve jugoslovenske i srpske bure i sada koronu. Organizovana, odgovorna, temeljna - kraljica arhive.) - napisala je potom na svom tviter nalogu njena sestričina Helena Đorđević.
 
Ona je naime prenela post (pošto su se društvene mreže nakon kratke-ali britke Jelisavetine izjave, usijale), sa tviter naloga: SofronijeUE - ODGOVORNI, tog slavljeničkog dana za javni servis, RTS (23. avgust) a sa svoje strane je među brojnim drugim komentarima, napisao:
 
G-đa je Jelisaveta Lela Pavlović, prvi rukovodilac Centra dokumentacije TV Beograd. Jutarnja moša za RTS /post trenutno ima više 3 hiljade dvesta lajkova. 
 
.....
 
Jelisaveta Lela Pavlović, prvi je rukovodilac Centra dokumentacije Televizije Beograd, učestvovala je u razvijanju televizije u Srbiji i stvaranju RTS-a. Gostovala je u jutanjem programu 23. avgusta 2020. godine, na dan početka redovnog emitovanja programa Televizije Beograd (23. avgust 1958. iz Studija na Sajmu).
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
 
Objavljeno u Prva vest

* Državna revizorska institucija (DRI) saopštila je danas (21. januar 2019) da je odluka da RTS bude subjekt revizije u 2019. godinu predstavlja deo usvojenog Programa revizije za 2019. godinu, a ne rezultat dopisa koji je Upravni odbor te medijske kuće uputio na adresu DRI, a sa zahtevom da se sprovede kontrola poslovanja javnog medijskog servisa

Time je DRI demantovala informaciju da je svoju komisiju poslala u RTS na poziv njihovog Upravnog odbora, kako je to RTS objavila na svom sajtu.

DRI samostalno odlučuje o subjektima revizije, predmetu, obimu i vrsti revizije, vremenu početka i trajanja revizije, odnosno DRI samostalno planira, sprovodi i izveštava o izvršenoj reviziji, prema Ustavu Republike Srbije i Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji, navodi DRI u saopštenju koje je dostavljeno medijima.

DRI u saopštenju za medije napominje da ta institucija svake godine primi mnogo zahteva od fizičkih lica, pravnih lica, udruženja, državnih organa i drugih, za sprovođenje revizije, te da je moguće da se nekada podudari zahtev sa odlukom o subjektu revizije, ali dodaju da to ne daje za pravo nikome da tvrdi da je na njegov zahtev odlučeno o reviziji.

Takođe, DRI demantuje informaciju da je „generalni državni revizor Duško Pejović doneo odluku da Državna revizorska komisija od 14. januara do 15. novembra 2019. godine sprovede reviziju pravilnosti poslovanja RTS-a tokom 2018. godine“.

Državna revizorska institucija, kako navode, sprovešće reviziju pravilnosti poslovanja RTS-a u navedenom periodu za 2018. godinu na osnovu odluke Saveta, kao najvišeg organa DRI, a zaključak o sprovođenju revizije potpisao je generalni državni revizor u skladu sa zakonskim ovlašćenjima.

Izvor: Državna revizorska institucija Republike Srbije

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U toku je ovogodišnja Javna rasprava o programskim sadržajima RTS-a u organizaciji Programskog saveta RTS (protiče od 19. novembra do 7. decembra 2018) 

Tema ovogodišnje rasprave je:

Jezik i pismo na Javnom medijskom servisu Radio-televizija Srbije i programski sadržaji RTS-a

Treća javna debata na odabrane teme biće održana u Somboru, u Županiji, Trg Cara Uroša 1, u petak 7. decembra od 13 do 16 časova. Registracija učesnika je od 12:30, od 13 časova, slede uvodna obraćanja (do 13:30) i u nastavku diskusija.

Cilj ove rasprave je da – imajući na umu pre svega komunikacionu funkciju govora i pisma u našoj multikulturnoj i višejezičnoj zajednici – afirmiše načela jezičke politike javnog medijskog servisa, da analizira domete njenog praktičnog ostvarivanja i ukaže na puteve i sredstva kojima ona može da bude očuvana i dodatno unapređena.

Pozivamo Vas ili relevantne predstavnike Vaše organizacije da svojim aktivnim učešćem i sugestijama na zadatu temu i na programski sadržaj RTS-a doprinesete preporukama za unapređivanje programa na svim platformama JMU RTS. Preporuke građana i zainteresovanih organizacija sa skupova, kao i one pristigle poštom na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Programski savet RTS-a će u formi izveštaja uputiti rukovodstvu i Upravnom odboru RTS - kažu domaćini ovog skupa.

Javnu raspravu u Somboru organizuje RTS u saradnji sa Gradom Sombor i Kulturnim centrom "Laza Kostić".

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

 * Agencija za mirno rešavanja sporova donela je rešenje da rukovodstvo RTS mora da se sastane sa predstavnicima sindikata, nakon što je direktor RTS odbio da to učini, ističe za dnevni list Danas Dragan Milanović, glavni poverenik sindikata Nezavisnost u RTS

On napominje da je naloženo da rukovodstvo RTS mora da sarađuje sa sindikatima i da je prvi sastanak trebalo da se održi juče u prisustvu "miritelja" kojeg šalje Agencija za mirno rešavanja sporova.

- Ranije najavljeni jednosatni štrajk upozorenja uprkos svemu i dalje pripremamo za sredu, u 13 časova, ali ukoliko se postigne dogovor, razmislićemo da li ćemo ga odložiti. Naši zahtevi su potkrepljeni zakonom, odnosno za sve zahteve imamo uporište u zakonskim normama - napominje Milanović.

On dodaje da je sve posledica pogrešnog vođenja uređivačke politike, da je potpuno urušena nezavisnost RTS i da bi direktor Dragan Bujošević morao da ode sa tog mesta.

Sindikat je saopštio da će se štrajk upozorenja održati u skladu sa Zakonom o štrajku, iako je generalni direktor naveo da je štrajk "nezakonit zbog kršenja člana 12. Zakona o štrajku".

Sindikat, podsetimo, zahteva "vraćanje 10 odsto nezakonito otetih zarada u Javnoj medijskoj ustanovi RTS, potpisivanje sporazuma o dinamici isplate ovih 10 odsto iz prethodnog perioda i povećanje zarada kroz izmenu Kolektivnog ugovora kod poslodavca". Sindikat pod tim podrazumeva povećanje cene rada, povećanje toplog obroka, povećanje regresa i korekciju koeficijenata za pojedina zanimanja.

Zahteva se i učešće sindikata u izradi nove Sistematizacije i organizacije RTS, kao i prijem u stalnih radni odnos svih honorarnih saradnika.

Generalni direktor RTS Dragan Bujošević ocenio je pre nekoliko dana da odluka Sindikata RTS "Nezavisnost" o stupanju u štrajk upozorenja "nije doneta u skladu sa odredbama Zakona o štrajku", ali da je poslodavac spreman da odgovori na postavljene zahteve.

Najavljen štrajk upozorenja u RTV

Odbor poverenika Sindikata "Nezavisnost" u Radio-televiziji Vojvodine saopštava da je doneo odluku o stupanju u jednočasovni štrajk upozorenja danas, 17. maja. U saopštenju sindikata se ističe da je odluka doneta zbog toga što rukovodstvo RTV nije reagovalo na ranija otvorena pisma koja su im upućena u vezi sa problema u tom javnom servisu. Sindikat "Nezavisnost" je naveo da su štrajkački zahtevi vraćanje 10 odsto nezakonito umanjenih zarada, potpisivanje sporazuma o dinamici isplate tog novca iz prethodnog perioda, povećanje zarada kroz izmenu Kolektivnog ugovora i korekcijom koeficijenata kod pojedinih zanimanja. Kako se navodi, poslednji zahtev odnosi se na prijem svih saradnika angažovanih preko agencije u stalni radni odnos. Štrajk će trajati od 12 do 13 časova, a priključiće mu se zaposleni u Radiju Novi Sad i Omladinskom radiju. 

Izvor: Danas

 

Objavljeno u Sindikat

 

* "To je kobno i javnim servisima stvara probleme u funkcionisanju, a angažovanje preko agencije je pri tom skuplje za firmu, koja se u ovom slučaju finansira iz budžeta"

Predsednik grane sindikata Nezavisnost za kulturu umetnost i medije Dragan Milanović Pilac izjavio je u Novom Sadu da su prema zakonu javni medijski servisi izuzeti od zabrane zapošljavanja, te da nije jasno zašto se opredeljuju za skuplje angažovanje radnika preko agencija.

Milanović je kazao da se ova odredba nalazi u prvom članu Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru (zabrani zapošljavanja), ali da menadžment i RTS i RTV zanemaruje tu činjenicu, jer su u pitanju “politička rukovodstva”.

- To je kobno i javnim servisima stvara probleme u funkcionisanju, a angažovanje preko agencije je pri tom skuplje za firmu, koja se u ovom slučaju finansira iz budžeta. Mi ćemo insistirati da se taj zakon poštuje - upozorio je Milanović na tribini UGS Nezavisnost u novosadskom Studiju M.

Prema poslednjim procenama, u Srbiji je preko agencija zaposleno blizu 70.000 radnika, a u RTV tokom godine više od 100 ljudi, čiji “rad na lizing”, kao i rad agencija koje iznajmljuju radnu snagu, nisu regulisani Zakonom o radu, istraživao je ranije Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE.

VOICE je pisao i da su radnici u RTV na lizing zaposleni preko agencije Optimum, koje je pobedila na tenderu, a čija je pretežna delatnost “usluge redovnog čišćenja zgrada”.

Milanović dodao da je u slučaju Radio televizije Vojvodina jedan od gorućih problema i kolektivni ugovor koji je, prema njegovim rečima, napisan loše, nema formu kolektivnog ugovora i potpisao ga je bivši ministar za informisanje Ivan Tasovac, iako “vlast ne sme da ima uticaja u javnim medijskim servisima”.

 - Taj ugovor je prevara, jer nema koeficijente, nema definisana radna mesta i ostavlja na volju poslodavcu da sklapa ugovore kako hoće za iste poslove. Radno mesto, a ne stručna sprema treba da budu kvanitifikovani - kazao je Milanović.

On je dodao da je u skupštinsku proceduru ušla izmena i dopuna zakona o javnim medijskim servisima, u kojem se finansiranje dva javna servisa produžava do 31. decembra 2017. godine u istom iznosu od 4 milijarde dinara.

Član ekspertskog tima za izradu zakona o agencijama za zapošljavanje Zoran Ristić, rekao je da je novi zakon o agencijama trebalo da bude donet tokom 2016. godine, ali da se sada više ne zna tačno kada će se to desiti.

- Svašta se dešava u Srbiji zbog nedostatka tog zakona. Direktive EU su jasne i zbog toga se i odugovlači sa donošenjem zakona, a one kažu da zaposleni na istim poslovima, bez obzira ko ih angažuje, ne smeju da imaju različite osnovne zarade - rekao je Ristić.

Dodao je da je i u evropskim zemljama iznajmljivanje radne snage preko agencija skuplje, te da se to čini samo u ekstremno teškim situacijama, kada se dese nepredviđene okolnosti ili su u pitanju sezonski poslovi.

Prema njegovim rečima, uvođenje novog zakona neće odgovarati agencijama, kojih trenutno u Srbiji ima 87, jer će nakon njegovog usvajanja barem polovina njih prestati da radi.

Tribinu je u Studiju M organizovao sindikat Nezavisnost u Radio televiziji Vojvodine.

Izvor: (Beta) / S. S.

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…