Prikazivanje članaka po tagu Rastina

* Zamenica gradonačelnika Sombora Ljiljana Tica, zajedno sa predstavnicima Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“ i predstavnicima Mesne zajednice „Rastina“, u četvrtak, 14. jula, obišla je radove na asfaltiranju Poprečne ulice u Rastini

U pitanju je realizacija participativnog budžetiranja za Mesnu zajednicu „Rastina“ za asfaltiranje oko 300 metara ulice koja spaja ulice Vojvode Radomira Putnika i Vojvode Stepe Stepanovića. Takođe je obnovljeno i dečije igralište, novim spravama.

Ovo je druga godina zaredom kako se u okviru participativnog budžetiranja u Gradu Somboru realizuje po jedan projekat za svaku gradsku i seosku mesnu zajednicu. Projekte su izabrali, podsetimo, građani putem glasanja koje je organizovano krajem prošle godine.

- Pogledajte i galeriju fotografija - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* O čuvarima istorije u čast svojih slavnih predaka solunskih dobrovoljaca koji su dali snažnu poruku - Deco, ovde vam je mesto, pisali smo juče u našoj prvoj reportaži, posvećenoj godišnjoj Skupštini Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije koja je bilo više nego Skupština, pa želimo dati i nastavke - u ovom primeru, šta je ustvari prethodilo veličanstvenom događaju u najsevernijem mestu Srbije, tog ne samo Suncem okupanog prvog subotnjeg juslog dana... 

Zagrljaji a kao učinilo se, susreću se svaki dan - kako su postepeno pristizali iz svih krajeva Vojvodine iako su se pojedini, ovde upoznali. Pred zakazanim mestom, zdanjem somborske Gradske uprave ili kako Somborci i dalje obično kažu, Županijom, pa ste se i vi uz njih jednostavno stopili u istu porodicu. 

Uputili smo se svi ubrzo potom gore, na sprat u čuvenu Svečanu salu - gde je goste i njihove domaćine dočekao Milan Stepanović, somborski zavičajni istoričar, publicista, hroničar, književnik. Većini (i "domaćima) koja je ovde došla prvi put, govorio je uobičajeno nadahunto o čuvenoj slici najvećeg evropskog formata (4 x 7 metara) - "Bitka kod Sente" Ferenca Ajzenhuta, nastaloj 1896. godine. Besedio je Stepanović naravno i o drugim brojnim podacima, zanimljivostima iz bogate prošlosti Sombora i šire somborske sredine, da bi gosti potom postavili više pitanja zaintrigirani onim što su čuli ili saznali. Odgovori usledili, iz prve ruke.

A isto tako, spontano sa znatiželjom nastavljeno je upoznavanje sa pojedinim od inih znamenitosti Sombora, tokom šetnje glavnom ulicom, Kralja Petra Prvog. Susreti sa - bezvremenima: od spomenika velikana somborske književnosti, umetnosti, kulture koji su imenom nadzišli prostor i vreme osvajajući iz Sombora, svojim delima svet, pa se tako zadržavajući kraj spomenika Veljku Petroviću pred zgradom somborske Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki", odmah potom, sve u nizu, uz bistu prvog filmadžije i režisera ovdašnjeg sa balkanskih prostora, Ernesta Bošnjaka i naravno, skoro tik uz njega, na klupi sa Lazom Kostićem i prepričavanjem doživljaja o kojima nikad dosta kada je o Čika Laki reč, uz svakako neizostavno podsećanje na najljubavniju srpsku pesmu, Santa Maria Della Salute...

I najzad, nakon srdačnosti i zahvale sa Stepanovićem, dođe trenutak i za ono najvažnije - put za Rastinu i odavanje počasti svojim slavnim precima, Hercegovcima, Ličanima, Bosancima, Dalmatincima, Banijcima... čiji se potomci naseliše u tom od severa Bačke živopisju. O tome u reportaži (prvi deo) u linku ispod, podsetnik:

https://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/5429-rastina-cuvari-istorije-u-cast-svojih-slavnih-predaka-solunskih-dobrovoljaca-dali-snaznu-poruku-deco-ovde-vam-je-mesto,

a ovakve priče u interakciji života juče-danas-sutra, dobijaju svoje itekako nove nastavke...

- Pogledajte i fotografije u slajdovima ispod teksta -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

(*Znao sam šta me u Rastini čeka. Na godišnjoj Skupštini Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije. Pripremao sam se zato, čini mi se duže nego obično za ovaj najnoviji pre svega, novinarski zadatak - za taj gospodnji dan, 3. jul 2021, u najsevernijem mestu Srbije - ili ujedno, prvoj kapiji kad se iz EU u Srbiju ulazi, toj toliko živopisnoj Rastini... Ništa lično. Da li, ipak, baš "ništa" lično, preispitivao sam se, priznaću, satima. Samo i kažem sada, duže su trajale te već uobičajeno-novinarski pripreme za jedan kako mi to u poslu volimo reći, teren-ili događaj. Jer neće to svakako biti - svakodnevni događaj... ponavljao sam u sebi i istovremeno trenirao emocije kako u svom poslu - tom prilikom ne bi smele da emocije nadvladaju razum. Teško? Iskušenje? I jedno i drugo. Znao sam i da će mi trebati dan, nešto i više, nakon događaja, nakon svetkovine i sećanja na pretke među kojima je i moj... pa da se stišam.. Da pokušam da napravim konačno ljudski reportažu, sa sve slikama koje sam pripremio, onako kako poslu i prvenstveno čitaocima portala i slušaocima našeg internet radija, i dolikuje. Pa da krenem jer - novinarstvo to jest aktuelnost dešavanja ne trpe baš često emocije, a još manje odlaganja, onog što se desilo makar koliko bili svi pa eto i pisac ovih redaka, od mesa i krvi.. Bolje zato da krenem... i, ne zamerite na ovakvom ako ga takvim mogu nazvati, uvodom, a zašto je do njega u ovu reportažu iz lepe Rastine sa zbivanja od juče došlo, spomenuću na samom kraju, mada je sve ovo što ću ispisati kako i svi gosti juče listom rekoše, još jedan novi početak, ali početak nešto sasvim drugačiji: u zajedničkoj smislenoj misiji/želji za sveopštim, boljim koliko sutra, razumevanjem, ujedinjenjem u trasi zdravijeg životnog učenja a od koga, do od predaka, čemu smo svi obavezni; u korist naših novih pokoljenja; *prim. aut. SS)

-------------

* Dostojanstveno. So, pogača, domaća rakija. Za početak. A za svakog gosta i osmeh dobrodošlice dve prelepe mlade Rastinke u izvornim hercegovačkim i ličkim nošnjama... možda baš simbolično „ispade“ kako i najbolje što se samog stecišta tiče valja (simboličnog naziva, a u zajedničkoj poruci, Deco, ovde vam je mesto), pred Domom omladine - upravo tu, gde pripadnici Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije zakazaše susret. Doček brojnih prijatelja-zemljaka, u počast borcima koji su dali živote u proboju Solunskog fronta. Polaganje venaca na dva monumenta te posebne Rastine, Spomenik solunskim dobrovoljcima, e tim osnivačima Rastine i Spomenik žrtvama logora Šarvar u Drugom svetskom ratu. Protokol. Temelj daljem drugovanju, upoznavanju, spajanju, činu najsvečanijem...

Osnovni cilj - da, jednostavno, niko ne zaboravi velike žrtve u Prvom svetskom ratu i naše pretke - domaćini istakoše to i u svojim pozivnicama, prethodno. Odavanje je ovo priznanja Solunskim borcima koji su upravo označili junaštvom svojim i početak kraja Velikog rata probojem Solunskog fronta, u jesen 1918. Svaka godišnjica, svaka godina - moralo bi da bude posvećena doseljavanju porodica iz dobrovoljačkih Solunskih jedinica u ove severnosomboske krajeve na samom rubu bačke ravnice, u daljim ciljevima: Hercegovci, Ličani... izgradili su Rastinu kao mesto za nezaborav, mesto za svaku novu - lepu priliku, mesto za šansu, mesto za život.

Mesto za mladi svet.

Ma koliko se to činilo možda u savremena vremena ne baš tako lako dostižno, ali... vera, nada i ljubav pobeđuju uvek kad je sveto trojstvo sasvim jasno a ovde jeste, pa rađaće se stog baš, po jedna nova beba. Rastinska. Bar jedan novi heroj, pa dva, troje-četvoro... polako... opet nova deca ko deselećima pre a i škola je tu da zaživi, obdanište već spremno, za nove mlade Hercegovce, Ličane, LJUDE... pružena ruka i svim drugima il’ prvima, svejedno, Rastinci će dočekati i UDOMITI svakog. A mesta za sve, ovde ima. Više nego dovoljno. Nije zato bez razloga ona već dobro poznata: ko u Rastinu prvi put dođe, poželi da drugi put to bude već koliko sutra, a za trajni život, eh, divote.. Sva blagodet prirode, banjski vazduh, raskoš svebujnog zelenila, krošnje što se ko zastave nekako neobjašnjivo a naočigled ponosno ko dobre vile vijore i u nebo stižući, pružaju oku svakom, sav svoj sklad.

A nakon ponosnog čina polaganja venaca, usledila je već rekoh, najavljena Skupština. Odmah smo svi shvatili da baš neće to biti ona „prava“, da kažem, uobičajena neki bi rekli „steretopina“ ili „dosadna“ skupština kojih je svima sasvim dosta. :-) Uvodničar, jedan od najčešćih rastinskhi domaćina, Jovan Vukobratović, odmah je to i napomenuo, nema nekog „glasanja“, premda je predviđen bio i Upravni odbor, ali aman, kako „rešiti“ sad tu sednicu Upravnog odbora Udruženja, pa Skupštinu, kad, pridošlo toliko sveta... ma sedite ljudi odma’ za astale, da se družumo uz ozbiljne zaključke ali i ako neko ipak „želi reč“, dobro. Hmm, „poneko“, a spontano, što je i najkarakterističnija crta sveukupno susreta i same Skupštine i nesvakidašnjeg Upravnog odbora ispostavilo se - odmah bila, jeste u tome što su govornici jedan za drugim javljali se da nešto kažu, poruče, pozove u „revanš“-posetu Rastince u svoje - takođe sagrađane metropole raštrkane kako i Bog nalaže svud po Vojvodini, od Hercegovaca, Ličana... Dalmatinaca, Bosanaca, ko do gnezda, gnezdo u kojima su i rode vazda rade i raspoložene.

„Raspravljalo“ se dakle tako, gotovo puna dva sata, o brojnim prošlim aktivnostima njihovog-i njihovih udruženja koja deluju u Bajmoku, Aleksi Šantiću, Bačkom Gračacu, Novom Žedniku, Gornjoj Rogatici, Sokolcu, Bačkoj Topoli, Subotici, Srbobranu, Srpskom Bačkom Karađorđevu, Stepanovićevu, Laćarku, Bečeju, Mišićevu, Zrenjaninu, Inđiji, Kljajićevu, Apatinu, Bačkom Bregu, Dušanovu, Višnjićevu, Kolutu, Sremskoj Mitrovici, Paliću, Novom Sadu, Gajdobri, Sečnju, Rumi, Somboru... u epicentru dobrovaljčkom, tog prvog julskog dana gospodnje, 2021, Rastini.

No nekako logično ispostavilo se, prvo je dobio reč dr Milan Micić, autor kao što znamo i kao što smo o njemu već ovih dana pisali, tridesetak književnih jedinica hronologije, a svoje najnovije publikacije "Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje: (1914–1918)” čija za temu ima kako smo već takođe izvestili na ovim stranicama najavljujući promociju knjige iste večeri u Staparu, koja sadrži popis imena svih dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke ali i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila u Velikom ratu 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu.

Autor je ovom prilikom najjednostavnijim rečima objasnio da ove činjenične hronološkim redom poslagane pojave i podakte vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke, kako je dr Micić i u knizi notirao. 

***

Svemu ovom i potonjoj zakusci koja je sve drugo bila ali ne „samo“ zakuska, već tradicionalna jela pred goste, kisela hercegovačka čorba, uz autentične salate po kojoj su ovi srpski narodi poznati, i naravno, nekoliko vrsta „deserta“ iz recimo svakog rastinskog komšijski porodičnog, domaćinstva, prethodio je parastos a delegacije su položile vence, najpre na Spomenik solunskim dobrovoljcima, koji predstavlja planinski masiv s krstom, ispred kojeg je bronzana statua srpskog vojnika, oslonjenog na pušku sa svih 176 imena solunaca borca. Zatm odmah, i na spomenik žrtvama Šarvarskog logora, koji simbolizuje logorske žice i lik iscrpljenog logoraša, a na kojem su uklesani stihovi Vojislava Ilića mlađeg.

Naročito su uz reči besede Oca Mirka, dirljivo do suze muške, zvučali s violine preneti zvuci pred spomenikom Solunskim dobrovoljcima i osnivačima sela, kao i spomenikom Eastinskim žrtvama logora u Šarvaru, emotivno izvedenih „Tamo daleko“, „Kreće se lađa francuska“... mladog maestra od tananih žica, Nemanje Golubića.

„Nešto“ veselije bilo je potom kad su glasove prenete u salu, pustili već nadaleko popularni, poznatim predvođeni baritnom kojem mikrofon ne treba, Momčilom i momcima muške Pevačke grupe iz Bačkog Jarka, ovog puta naravno uz neizbežnu harmoniku.

....Priča o Rastini i Rastincima čini se, tek kreće. A moj pradeda Stevan Ružić, počivši na Solunskom groblju, eto nisam mogao a da ga na kraju među dvadesetak govornika, ne spomenem. Tog mog pretka Solunca da nije bilo, ne bi ni ove reportaže. :-) No pak, to je manje i važno (što se bar mog obitavanja pod Suncem naravno, tiče), od zaključka ostvarenim na ovoj Skupštini i Upravnom odboru:

Sveujedinjenje najzad vekovima potrebno, svesprskog naroda podsticano idejonm mišlju sa ovoga skupa - iako ista više puta zagovarana, ali sada se učinilo, jačom no pre. To je zadatak, rekoše svi zemljaci u Rastini okupljeni, to je posao i to je zaštitni znak koji uz poštovanje svih i svakog, nastaje overom koji ni jedan pečat ne može da zameni.

.....

Novi Radio Sombor se zahvaljuje na prevozu Aleksi Subotiću, jednom od inicijatora i graditelja boljeg života, još bolje Rastine, još boljeg čina poput svih onih ordenja, činova i dlikovanja koje je njegov Solunac đed Kosta, zaslužio a u sada Aleksinom čuvanom u podobro bogatom amanetu od sjajne kutije zasluga za ovaj narod.

Inače, kakio je bilo i predviđeno, svemu u Rastini, prethodio je prvo susret gostiju sa domaćinima u somborskoj zgradi Ggradske uprave, gde je u Svečanoj sali Županije detalje o istoriji grada i ove sredine govorio zavičajni istoričar i publicista Milan Stepanović, sa kojim smo prošetali glavnom stazom Ravangrada Kralja Petra Prvog (o tome više u narednoj, sutrašnjoj reportaži), pa se zatim u koloni petnaestak vozila na čelu sa jednim od Subotića (već maloprethodno pomenutog), uputismo u centar dobrog naroda, Rastinu...

Prisustvovao, dao sebi za pravo da malo i govori, pratio i zabeležio: Siniša Stričević, gl.odg.urednik Novog Radio Sombora

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja i svaka buduća saradnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
- Dodatak: fotografije iz Rastine, 3. jula 2021. u slajdovima odmah ispod rubrike -
 
Objavljeno u Prva vest

* Tokom prve novembarske srede (4. novembar) radnici angažovani na održavanju vodovodne mreže naseljenih mesta sanirali su kvarove na vodovodnoj liniji u Stanišiću u ulici Arsenija Čarnojevića i u Rastini u ulici Vuka Karadžića

Sanacije kvarova na obe lokacije protekle su bez prekida vodosnabdevanja potrošača.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Javna preduzeća

* Gakovo je danas (subota, 19. septembar) jedan od deset domaćina u Srbiji u okviru okružnih takmičenja „Seoskih igara“ Sportskog saveza Srbije, koje protiče uz podršku Ministarstva omladine i sporta, Sportskog saveza grada Sombora i Grada Sombora

Na „Seoskim igrama“ takmiče se ekipe koje imaju po 20 članova, od kojih bar 5 moraju biti žene. Takmičenje se odvija u 10 disciplina: bacanje kamena sa ramena, skok iz mesta, nadvlačenje konopca, obaranje ruku, mali fudbal, odbojka, nadvlačenje štapa, šah, poligon i narodno rvanje. Ekipa koja zauzme prvo mesto odmeriće snage na državnom prvenstvu koje je zakazano za 25, 26. i 27. septembar u Vrnjačkoj Banji. Ekipa pobednik Seoskih igara na državnom nivou dobiće, osim lopti, nagradu za grad/opštinnu/selo koje predstavljaju - sportsko igralište.

Predsednik Sportskog saveza Srbije Davor Štefanek ovom prilikom istakao je da je cilj „Seoskih igara“ da što više ljudi na selu, a prvenstveno deca bude uključeno u sport.

- Zaista smo se potrudili da manifestaciju Seoske igre organiuzjemo u mestima koja, da tako kažemo, do sada nisu bila zapažena i jedno od tih mesta je i Gakovo. Mislim da se svim ljudima gde smo do sada organizovali jako svidela ova ideja što je Sportski savez Srbije doneo i mislim da je ovo pravi pogodak da se pokrene sport i u sredinama u kojima nije toliko zastupljen. Prošle godine smo zaista imali izvanrednu atmosferu u Rudnoj Glavi u finalnom delu. Želim da i ove godine u Vrnjačkoj Banji to prođe u duhu fer-pleja i da ne bude ni jedne povrede, nego da se ljudi druže i da se bave sportom. Cilj prvenstveno Sportskog saveza je da što više ljudi uključi u sport, da prvenstveno što više dece uključimo u sport, da ih odvučemo od kompjutera, lap-topova i telefona, da više provedu vremena na terenima i da jednostavno stvaraju sportsku naviku i da jednog dana možda baš sa ovih Seoskih igara dobijemo nekog novog šampiona - rekao je predsednik Sportskog savea Srbije Davor Štefanek.

Član Gradskog veća grada Sombora za oblast sporta, omladine, dece i zdravstva Antonija Nađ Kosanović poručila je da je organizacija ovakvih manifestacija u saradnji sa Sportskim savezom Srbije od velikog značaja za Grad Sombor:

- Pre svega želim da se zahvalim Sportskom savezu Srbije koji nam je poverio održavanje ove manifestacije, jer smatramo da je uključiti sela u fizičke aktivnosti i održavanje ovakvih manifestacija u selima od velikog značaja. Nadamo se da ćemo ovom manifestacijom da podignemo svest o važnosti bavljenja fizičkom aktivnošću. Ovo je jedna u nizu dobre saradnje sa Sportskim savezom Srbije. Ove godine je održan i Mali sajam sporta u centru grada, koji je protekao u izuzetno dobroj atmosferi i nadamo se da ćemo ovu saradnju i u narednom periodu i dalje negovati.

Na današnjem sportskom nadmetanju, sa ciljem da pokrene sugrađane na selima da se bave sportom, učestvuju ekipe Gakova, Rastine i Riđice.

(Pogledajte u slajdu još nekoliko zanimljivih fotografija sa ovog događaja koji prevazilazi isključivo karakter sportskih nadmetanja

1. Predstavnici sportskih organizacija na Seoskim igrama u Gakovu: Sportskog saveza Srbije i Vojvodine, Gradskog veća grada Sombora, Sportskog saveza grada 

2. Uvek atraktitvno takmičenje u odbojci na pesku

3. Mali fudbal i ovom prilikom u centru pažnje

4. Gakovo - mesto prvorazrednih domaćina

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Prva vest
subota, 07 mart 2020 00:48

Zamašan poduhvat somborskog "Zelenila"

POŠUMLJENO SVIH 15 NASELJENIH MESTA

* Somborsko „Zelenilo“ je prethodnih desetak dana posadilo oko 3.200 stabala topole u naseljenim mestima na teritoriji grada Sombora

Bušenjem rupa u tlu, JKP „Zelenilo“ Sombor otpočelo je 27. februara u ataru Riđice pripremu za sadnju novih sadnica topole, da bi potom, narednih dana usledila sadnja i u Stanišiću, Svetozaru Miletiću, Aleksa Šantiću, Gakovu, Rastini, Bačkom Monoštoru...

Sadnjom, u proseku, po 200 sadnica topole, obuhvaćeno je svih 15 naseljenih mesta na teritoriji grada Sombora, što je ukupno oko 3.200 stabala, a ceo poduhvat gradskog komunalnog preduzeća realizovan je sa ciljem da se podigne šumovitost, odnosno, poboljša stanje vetrozaštitnih pojaseva na našem području.

Inače, kako je više puta navedeno, pošumljenost Vojvodine može se podići na zadovoljavajući nivo samo ukoliko se bude intenzivno radilo na podizanju vetrozaštitnih pojaseva.

U Somboru se to realizuje od 2013. godine, ali će posao trajati još nekoliko godina, jer treba posaditi oko 160 hiljada sadnica, koliko ih trenutno nedostaje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…