Prikazivanje članaka po tagu Socijalno ekonomski savet

* Članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nisu na poslednjoj sednici juče, dali pozitivno mišljenje o nacrtu Zakona o radnim praksama - međutim, kako je notirao predsedavajući Saveta Miloš Nenezić ostvaren je dogovor u vezi sa ostalim brojnim zajedničkim inicijativama između socijalnih partnera; među njima je i ona o smanjenju akciza na evro-dizel što će biti itekako značajno za komercijalnu transportnu privredu

O njoj, kako je Miloš Nenezić (iz redova Unije poslodavaca) rekao na konferenciji za novinare posle sednice SES-a, tek treba da se izjasni Ministarstvo finansija. On je precizirao da je prihvaćena inicijativa Unije poslodavaca Srbije za reformu sistema neporeskih prihoda, kao i reformu obrazovanja.

- Razgovarali smo i o minimalnoj ceni rada u situaciji kada poskupljuju mnogi proizvodi što utiče na standard građana i poslovanje privrede - podvukao je Nenezić: - O tome ćemo ove godine često razgovarati, ne samo na sednicama SES-a već i drugih socijalnih partnera kao i sednicama Vlade Srbije.

Naveo je da je podržana inicijativa pokrajinskog Socijalno-ekonomskog saveta za izmenom propisa za poboljšanje položaja majki preduzetnica.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević je navela da pozitivno mišljenje na nacrt Zakona o radnim praksama nije dato zbog kratkih rokova, ali je odlučeno da se neka predložena rešenja izmene. Prema njenim rečima cilj donošenja ovog zakona jeste da mladima pomogne da kroz radnu praksu steknu prva radna iskustva, čime bi povećali i sopstvene šanse za zaposlenjem.

- Zakon smo pripremali transparentno, prošao je kroz javnu raspravu i sada je u fazi davanja mišljenja. Kroz razgovor sa socijalnim partnerima uvideli smo da neka rešenja nisu dobra a to se pre svega odnosi na kratke rokove, pa ćemo to u narednom periodu korigovati - rekla je ministarka.

Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” je istakla pozitivne rezultate inicijative sindikata prosvete Saveza samostalnih sindikata i granskog sindikata prosvete UGS-a Nezavisnost o poboljšanju položaja zaposlenih u prosveti.

Između ostalog, radnicima u ovom sektoru preporučeno je od strane sindikata, isplata jednokratne pomoći u iznosu od 20.000 dinara. Čelnica UGS-a Čedanka Andrić navela je da se ministar prosvete Branko Ružić obavezao da će ovaj predlog izneti na sednici Vlade Srbije.

Goran Milić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije je rekao da je razmatrana inicijativa koja potiče iz Pirota, a koja se odnosi na to da li minimalna cena rada može da bude utvrđivana dva puta godišnje? - Zaključili smo - preciziro je Milić - da se sa 35.000 dinara danas teško može živeti, posebno zbog rasta cena poslednjih meseci.

Podsetio je što je isto tako važno da s obzirom da su izbori predviđeni za sam početak aprila (nedelja, 3. april) i skupština će biti raspuštena - ove teme će ostati po svemu sudeći, posao za novu vladu.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
ponedeljak, 20 decembar 2021 00:39

SES Srbije: Reforma sistema obrazovanja

* Na osnovu zaključka Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije koji je donet na 107. redovnoj sednici, održanoj 29. oktobra, a kojim je prihvaćena inicijativa Unije poslodavaca Srbije za reformu obrazovnog sistema, 16. decembra održan je sastanak socijalnih partnera sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva (državni sekretar Zoran Kasalović, poseban savetnik dr Zoran Kostić, pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih Miloš Blagojević i Vesna Fabijan, zamenica dr Garbrijele Grujić, pomoćnice ministra za dualno i preduzetničko obrazovanje i vaspitanje) i predstavnici obe reprezentativne sindikalne centrale i Unije poslodavaca Srbije

U ime UGS NEZAVISNOST, sastanku su prisustvovali: Slavko Derenj, potpredsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije, Milovan Vuksanović, zamenik predsednika Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije i dr Marija Martinić, direktorka Centra za obrazovanje i istraživanja u UGS NEZAVISNOST. U tekstu inicijative koju je podnela Unija poslodavaca Srbije, kao i u obrazloženju učesnika sastanka iz ove organizacije, ističe se problem višegodišnjeg raskoraka koji postoji između ponude i potražnje za radnom snagom, što rezultira deficitom pojedinih zanimanja, sa jedne, a velikim brojem neupotrebljenih diploma, sa druge strane.

Inicijativa naglašava nužnost prilagođavanja sistema obrazovanja potrebama tržišta rada i podizanja ukupnog obrazovnog nivoa stanovništva, smatrajući da je ovo tema od opšteg nacionalnog interesa. Predstavnici sindikata su podržali načelno potrebu dijaloga na ovu temu, ističući pri tome neadekvatne zarade zaposlenih u prosveti kao problem koji, kao ni uslovi rada zaposlenih, ne smeju da bude izostavljen iz ovih razgovora. Takođe, istaknuta je i potreba razvoja marketinških aktivnosti koje bi motivisale mlade na stručno obrazovanje, a iznete su i ideje o razvoju kratkih fleksibilnih studijskih kurseva i reformi stručnih obrazovnih programa.

Predstavnici vlasti su se, između ostalog, osvrnuli i na probleme sa lokalnim samoupravama koje, u većini slučajeva, traže klasična zanimanja, dok su sindikati ukazali na činjenicu da problem ima i širu dimenziju: nivo zarada koji je, za zanimanja koja su deficitarna i u Republici Srbiji i u razvijenijim zapadnim zemljama, znatno niži u Srbiji, što dovodi do konstantnog odliva stručnog kadra i permanetnog deficita na domaćem tržištu rada. Svi socijalni partneri su se saglasili da konstruktivne razgovore na ovu temu treba nastaviti i da oni treba da idu u pravcu kreiranja konkretnih predloga rešenja.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Sindikat

UGS Nezavisnost, Sramotno postupanje sa radnicima iz Vijetnama

* Dešavanja sa radnicima iz Vijetnama angažovanim na izgradnji objekta kompanije Ling Long u Zrenjaninu graniče se sa nepojmljivim. Nehumani uslovi života i rada, oduzimanje ličnih dokumenata i gotovo ropski status jesu, svakako, razlog za osudu posredničkih agencija i kompanija koje teže da iscede profit po svaku cenu

Na ovom ispitu ljudskosti pada i Srbija u liku svojih državnih organa - od inspekcijskih službi, policije sve do vrhova izvršne vlasti. Ne radi se pri tome o izolovanom slučaju - dugu praksu servilnog odnosa prema investitorima, kojima se, po pravilu, dele i obilne subvencije, dobro ilustruje svojevremena poruka sa vrha da im galamom oko Jure ne rasterujemo strane investitore.

Šta će sada preduzeti, sem zataškavanja i kozmetičkih popravki?

UGS Nezavisnost radi dve stvari. Prvo, upućujemo, a slaćemo i dalje, solidarnu pomoć i podršku da sutra neko od nas ne podeli sudbinu Vijetnamaca u Zrenjaninu.

Iz istog razloga zvonimo na uzbunu i obraćamo se na sve dostupne adrese. Pored ostalog, proverićemo šta je ostalo od socijalnog dijaloga i Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

UGS Nezavisnost

19. novembra 2021.

Objavljeno u Sindikat

Stručni prilozi za novu strategiju sindikata Nezavisnost (1)

* Šta sindikati u Srbiji treba da čine kako bi vratili izgubljeno poverenje radnika? Kako odoleti i suprotstaviti se zakonskom derogiranju radnih prava kao posledici ofanzive (neo)liberalnog kapitalizma? Šta treba menjati u socijalnom dijalogu sa državom i poslodavcima? Da li političke partije mogu biti iskreni partneri sindikata? Može li saradnja sindikata sa civilnim društvom osnažiti borbu za odbranu i unapređenje prava zaposlenih građana?

Ovo su neka od najvažnijih pitanja na koja smo odgovore tražili od desetoro stručnjaka različitog profesionalnog usmerenja, sa sličnim ali i različitim pogledima na ulogu, poziciju i uticaj sindikata u savremenom srpskom društvu. Intervjui su rađeni za potrebe istraživanja UGS Nezavisnost „Ka novoj strategiji sindikata“, koje se realizuje uz podršku švedske organizacije Međunarodni centar Ulof Palme. Razgovore sa uglednim  pravnicima, ekonomistima, novinarima, psiholozima, filozofima, sociolozima… objavljivaćemo sukcesivno na portalu i socijalnim mrežama Nezavisnosti - kažu u dopisu koji nam je upućen, u ovom reprezentativnom srpskom sindikatu.

Branko Pavlović: Sindikalni rukovodioci moraju biti bolji od političara

Siromašniji slojevi nemaju svoje predstavnike na političkoj sceni i zato sindikati kao njihovi zastupnici treba da imaju svoju političku opciju na izborima. Nisu sindikati ništa gori od političkih stranaka, ali vrhovi sindikalnih organizacija moraju biti znatno bolji od političara koji zastupaju krupni kapital i imaju sve medije ovog sveta, izjavio je advokat Branko Pavlović za UGS Nezavisnost.

Branko Pavlović je bio narodni poslanik i član Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije (2001 - 2003). Bio je blisko angažovan u upravi i restrukturiranju JP NIS (2001 - 2003). Kaže da šira javnost ne zna da je tada definisana celokupna reorganizacija NIS-a sa ciljem da postane visokoprofitabilan sistem u državnom vlasništvu, uz punu primenu socijalnog dijaloga u procesu odlučivanja. Samo četiri meseca nakon usvajanja programa Pavlović je smenjen u UO NIS, a reorganizacija koja je trebalo da se završi do kraja 2006. nikada nije sprovedena. Umesto toga, prema rečima Pavlovića, NIS je namerno urušavan i na kraju potpuno nepotrebno prodat za besmisleno mali iznos novca (400 miliona EUR).

Naš sagovornik, advokat od 1989. godine, bio je direktor Agencije za privatizaciju, kao nestranačka ličnost, od 15. aprila do 15. jula 2004. godine, kada je, kako navodi, potpuno zaustavljena krupna korupcija i napravljen koncept reorganizacije svih javnih preduzeća. Međutim, Pavlović je smenjen, sve je zatim obavljeno po modelu u najširoj javnosti označenom kao „pljačkaška privatizacija“.

U kasnijim godinama, Pavlović je bio angažovan kao konsultant akcionara u brojnim preduzećima, kao što su C-market, Putnik, Politika A.D, BIP, Robne kuće Beograd, Jugoremedija, Poštanska štedionica, Optika, Energoprojekt. Takođe, bio je i konsultant sindikata velikih javnih preduzeća NIS, PTT i EPS. Bio je inicijator i koautor više zakonskih predloga o podeli besplatnih akcija u javnom sektoru, o korporativizaciji i privatizaciji javnih preduzeća i privatizacionom fondu.

Jedan je od osnivača Građanskog saveza, da bi nakon podele unutar te stranke učestvovao u osnivanju Socijaldemokratske unije (1996). Kada je napustio SDU (2003.) formirao je Inicijativu za normalnu Srbiju. Od 2007. nije angažovan ni u jednoj partiji, a po političkom ubeđenju, kaže, najbliži je levim socijal-demokratama.

* Koliko ste obavešteni o radu sindikata u Srbiji?

- Ako izuzmem periode kada sam bio profesionalno povezan sa nekim sindikatima, čak sam i ja koji dosta znam o sindikatima loše informisan o njihovom radu.

Mislim da sindikati imaju problem informisanosti i svojih članova. Takođe, sindikati bi morali da se izbore kod države da imaju svoje budžetski finansirane sindikalne škole i da se u okviru obrazovnog srednješkolskog sistema uči o sindikalnoj organizovanosti.

Veoma nedostaje rad sindikata u glavnim informativnim emisijama, pa čak i u štampanim nedijima. Sve su to oblasti u kojima bi sindikati morali znatno više da urade kako bi njihov rad uopšte bio poznat javnosti.

* Koliko verujete sindikatima u Srbiji?

- Nisu sindikati ništa gori od političke scene u Srbiji. Problem je u tome što vrhovi sindikalnih organizacija moraju biti znatno bolji od političara, zato što zastupaju inerese donje polovine građana, mereno stepenom društvene moći, pa je lični primer u tim uslovima neophodan. Političari zastupaju krupni kapital i imaju sve medije ovog sveta da se u predizbornoj kampanji prikažu u kom god svetlu požele, tako da njima nedoslednost nije ni izbliza takav problem kao sindikalnim liderima.

* Šta bi sindikati trebalo da urade kako bi poboljšali položaj zaposlenih, nezaposlenih lica i penzionera, i tako povratili poverenje građana?

- Poverenje se stiče kroz akciju. Naravno, nije moguće jednom akcijom preokrenuti stvari, ali serijom akcija je to moguće.

Sindikat treba da definiše tri vrste svojih akcija: kada je neka tema nezavisno od sindikata već aktuelna, kada je reč o temama koje pogađaju većinu radnika, i kada sindikat sam kreira akcije sa uže utvrđenim ciljem. Primer akcija koje si tiču svih zaposlenih su rezolutni zahtevi da se mora poštovati pravilo „tri osmice“ i da se moraju poštovati prava na godišnji odmor i prekovremeni rad. Ja bih krenuo od toga.

* Kako vidite odnos države i vlasti prema sindikatima?

- Oni rade pametno. To nije dobro, ali je sa njihove strane pametno, tako da nema mnogo smisla kritikovati vlast zbog odnosa prema sindikatima.

* A kako komentarišete odnos poslodavaca prema sindikatima?

- Imamo tri vrste poslodavaca i njihov odnos je različit. Državni poslodavci vode računa o zaposlenima na nivou da „nema talasanja“. Stranci vode računa u meri da ne ugroze silne subvencije i lukrativne dogovore koje imaju sa državom. Domaći privatnici, opet, dele se u dve grupe: oni koji zapošljavaju više ljudi uglavnom poštuju prava zaposlenih, dok se oni u malim i mikro preduzećima uglavnom ponašaju kao da su vlasnici i zaposlenih.

* Ocenite socijalni dijalog u Srbiji, posebno funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta?

- Socijalni dijalog na nivou većih kompanija u Srbiji je, koliko vidim, prestao da postoji. To su razgovori interesnih grupa između poslovodstva i vrha sindikata, a to nije socijalni dijalog.

Što se Saveta tiče, tu ponekad i dođe do nekog pomaka, ali je problem što se ne vidi kontinuitet rada tog tela. Uopšte nema u pripremi sastanaka javnih debata o temama o kojima će se raspravljati na samom Savetu, niti ima značajnih analiza onoga što jeste ili nije dogovoreno. Naravno, veliki problem su zakoni koji zadiru u temeljna pitanja o kojima se Savet prethodno uopšte nije izjašnjavao.

* Da li političke stranke uvažavaju sindikate? Ako mislite da uvažavaju, na koje stranke mislite?

- Ne. Stranke se bave samo ovladavanjem sindikata. Njih partnerski odnos uopšte ne interesuje. I moram da kažem da su prilično uspešne u tome, naročito delujući preko direktora velikih sistema.

* Da li bi sindikati trebalo da budu aktivni na polju politike, recimo da učestvuju u parlamentarnim izborima?

- Obavezno! Donji slojevi društva, gledajući materijalno i po društvenoj moći, nemaju svoje predstavnike na političkoj sceni. To u potpunosti opravdava potrebu sindikalne političke opcije u ponudi na izborima.

* Koji su najveći radnički problemi? Koliko sindikati mogu da doprinesu rešavanju tih problema?

- Najveći problemi društva su ujedno i najveći radnički problemi. Uvek treba poći od makro-ekonomskog modela koji Srbija primenjuje, a koji je 100 posto u interesu stranog kapitala. Loša monetarna politika sa stanovišta interesa Srbije, loše strukturiran bankarski sektor, favorizovanje stranih investicija kao „motora razvoja“ naše privrede i slično, za posledicu (u drugoj i trećoj aproksimaciji, dakle ne direktno vidljivo) imaju nužno loš položaj radnika. Prema tome, ako se ta pitanja ostave kao nesporna, onda je manevarski prostor sindikata da poboljša uslove radnika minimalan, ili približno onakav kakav je i sada.

* Šta mislite o tezi da „radnici jesu nezadovoljni svojim položajem ali nisu spremni da nešto učine da im bude bolje“?

- A šta mislite o tezi „Ja sam divan samo me članstvo ne želi“? Nema pokreta koji bi bez liderstva imao snagu za kvalitativne promene. I odatle treba početi. Uz punu svest da i kada se radi odlično, potrebno je vreme da bi se takvim radom emotivno pokrenulo članostvo u većem obimu. Prosto, tako stvari funkcionišu.

* Šta mislite o štrajku i dometima takve sindikalne borbe?

- Štrajk je neophodan metod borbe. Ali, mora biti dobro osmišljen, logistički obezbeđen i naročito sa izlaznom strategijom. Nije dobro „srljati“ u štrajk.

* Kako vidite međusindikalnu saradnju u Srbiji?

- Nije dobra. A može biti bolja samo kroz zajedničke akcije.

* Koliko je važna saradnja sindikata sa civilnim društvom?

- Sindikat treba da sarađuje sa svima - i sa državom i sa civilnim društvom, držeći se svojih principa. U civilnom sektoru za sindikat su najznačajniji mediji. Ostale organizacije treba testirati - da li su za očuvanje nacionalnih interesa Srbije ili nisu. Pa ako jesu, onda tek videti koje su to teme koje su zajedničke. Na primer, da li treba omogućiti Albancima stolicu u UN i da li je zločin u Srebrenici genocid? Pa ako je za njih odgovor pozitivan na bilo koje od ova dva pitanja, onda saradnja nije moguća.

Kao što političari osluškuju javno mnjenje, tako ni sindikati ne mogu ići suprotno temeljnim opredeljenjima svog članstva. Suprotno postupanje bi sigurno vodilo do nestajanja sindikata.

Razgovarao, novinar: Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Socijalno-ekonomski savet (SES) još nije zauzeo stav o minimalnoj ceni rada, izjavio je predsedavajući tog tela Miloš Nenezić i dodao da bi timovi koji o tome pregovaraju ponovo trebalo da se sastanu u ponedeljak, 23. avgusta

Nenezić, koji je i predsednik Unije poslodavaca Srbije, rekao je da to republičko telo još dobija predloge i mišljenja sa lokala od sindikalnih i poslodavačkih organizacija.

To znači da SES postaje telo koje pospešuje socijalni dijalog, rekao je Nenezić.

- Ono što je sigurno je da povoljni indikatori u našoj zemlji pokazuju da se može povećati minimalna cena rada - rekla je nakon sastanka Saveta ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević. Istakla je da očekuje da se u narednom periodu postigne dogovor oko toga.

Članovi Saveta napomenuli su da se mora promeniti nešto kada su u pitanju kolektivni ugovori, a apelovali su i na Skupštinu da savet ima stolicu u parlamentu.

- Postoji nejednaka ravnoteža moći između zaposlenih i poslodavaca jer ne postoje kolektivni ugovori - rekao je predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković. Čelnik ovog reprezentativnog srpskog sindikata je takođe, podsetio da su još pre tri godine tražili da se minimalna zarada i potrošačka korpa izjednače.

- Ono što mi očekujemo jeste da Vlada u liku Ministarstva finansija kaže da li je ono što je predsednik Vučić, pre svih, izvan procedure, rekao - da li je to zadnja ponuda ili može biti i više. Po nama iz sindikata to je nedovoljno jer samo prolongira trenutno stanje. A mi stvarno ne znamo šta bismo radili kada bismo pristali na manje od onogo što tražimo. Pre tri godine smo tražili da se minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa izjednače, tri godine su prošle i to je nešto više od 39 hiljada dinara - zaključuje Stojiljković.

Izvor: FoNet, Marija Komazec

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
petak, 06 avgust 2021 12:55

U nastavku kampanja: DIŽI MINIMALAC!

" Život, a ne puko preživljavanje " - Filip Balunović, Institut za filozofiju i društvenu teoriju

* Odgovori pojedinaca, predstavnika institucija, organizacija, asocijacija, fondacija, donosioca i predlagača odluka i svih relevantnih društvenih činilaca u Srbiji na zajedničko pitanje: Zašto vi mislite da današnja minimalna zarada nije dovoljna za dostojanstven život?
 
Oba reprezentativna srpska sindikata, Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i Savez samostalnih sindikata Srbije i Centar za politike emancipacije pozvali su prvi put zajedničkim saopštenjem za javnost, objavljenim u svim medijima, 14. jula ove godine: 
 
 
sve građanke i građane Srbije, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade do nivoa minimalne potrošačke korpe na predstojećim pregovorima o minimalnoj ceni rada, koji će biti održani u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, kako je navedeno - tokom ovoga leta.
 
Podržite sindikate u predstojećim pregovorima o minimalnoj ceni rada za 2022. godinu. Minimalac ne sme biti manji od minimalne potrošačke korpe - napominju inicijatori u okviru aktuelno tekuće kampanje.
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 3

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…