Prikazivanje članaka po tagu Srbija

* Svetska organizacija za prirodu (WWF)* organizuje obuku novinara o istraživačkom novinarstvu kako bi unapredili kvalitet i pouzdanost izveštavanja o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine

Beograd, 20. avgust 2020. - Svetska organizacija za prirodu (WWF), u saradnji sa Centrom za istraživačko novinarstvo (CINS), poziva sve novinarke i novinare, kao i studente novinarstva da se do 31. avgusta prijave na obuku o istraživačkom novinarstvu koja će biti održana krajem septembra 2020. godine putem online nastave. Nakon četvorodnevnih predavanja, obuka se nastavlja kroz saradnju učesnika sa mentorima koji će ih nekoliko meseci voditi u istraživanju odabranih tema. Izbor tema je vezan sa EU poglavljem 27: žaštita životne sredine i klimatske promene i UN ciljevima održivog razvoja. Istraživački tekstovi će biti objavljeni uz podršku WWF i CINS.

Obrazovani, pouzdani i vični zanatu istraživački novinari i novinarke su veoma značajni za podizanje svesti građana kako o tome šta je dužna činiti država i privatni sektor povodom klimatskih promena, tako i o tome kako sami građani svojim ponašanjem i načinom života mogu doprineti očuvanju prirode u našoj zemlji.

Republika Srbija se obavezala na primenu međunarodno usvojenih instrumenata za ublažavanje i prilagođavanje na klimatske promene. Osnova svega je uporan i svestran rad na pouzdanom informisanju i prosvećivanju građana, koji treba da postanu aktivno uključeni i da imaju uticaj na centre finansijske i političke moći. Čitavo društvo očekuje da se odgovorno sprovode usvojene politike i strategije usmerene na zaštitu životne sredine, ublažavanje posledica klimatskih promena i na održivi razvoj.

- Često smo skloni da previdimo jednostavnu istinu da bez zdrave prirode nema zdravog i uspešnog društva. Sva istraživanja ukazuju na to da će, ukoliko se ne preduzmu ozbiljne mere protiv emisije CO2 i ostalih uzroka klimatskih i prirodnih promena, doći do kritičnog rasta siromaštva u Srbiji, što će ugroziti svaku perspektivu ekonomskog i društvenog blagostanja. Većina građana Srbije još uvek nije svesna ozbiljnosti ovog planetarnog problema i zbog toga je važno da, između ostalih, osposobimo i one koji nam prenose informacije - medije - da razumeju problem, da znaju da ga predstave široj javnosti sa fokusom na naukom potkrepljene činjenice. Na taj način oni mogu da podstaknu građane na proaktivan odnos u rešavanju ovog globalnog problemaističe Duška Dimović, koordinatorka projekta u WWF kancelariji u Srbiji.

Obuka o istraživačkom novinarstvu je jedna od više komponenti projekta ’Da nam klima štima’  koji WWF sprovodi u Srbiji, uz podršku Vlade Švedske. Tri glavne komponente projekta - obrazovanje, informisanje javnosti i rad sa privatnim sektorom - koncipirane su tako da povežu različite aktere u društvu, interesne grupe, profesionalna i stručna udruženja, mlade i zainteresovane građane da bi se podigao opšti društveni i pojedinačni nivo razumevanja uzroka i značaja klimatskih promena.

* Svetska organizacija za prirodu (WWF) je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Ekologija

* Državne mere koje su rezultat mogućnosti naše relativno siromašne zemlje omogućiće da se u Srbiji maksimalno očuva zaposlenost ljudi u privatnom sektoru, ali ne delim optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže od ostatka sveta. Deo smo evropske i svetske ekonomije, pa će i naš oporavak zavisiti od oporavka drugih ekonomija, kaže biznismen Zoran Drakulić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost

Virusna pandemija je poput zemljotresa uzdrmala i ugrozila svetsku ekonomiju. Ukazuju na to i najnovije prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije (EK) da će ova godina u celom svetu biti izuzetno teška te da će svetska ekonomija početi da se oporavlja tek naredne 2021. godine.

Evropska unija je u drugom ovogodišnjem tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto što je najveći pad ekonomske aktivnosti od 1995. od kada se sistematski vode podaci o kretanju BDP-a na nivou EU.

Nedavno je u Vašingtonu objavljeno da se najveća na svetu američka ekonomija u drugom tromesečju srozala na neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou.

U MMF procenjuju da će pandemijske ekonomske posledice znatno više pogoditi razvijene ekonomije nego zemlje u razvoju. Prema tim prognozama, prosečan pad ekonomskih aktivnosti u razvijenom delu sveta u ovoj godini bi mogao da premaši šest procenata, dok će u zemljama u razvoju taj pad biti približno jedan odsto. Među razvijenima udar recesije će se najviše osetiti u Italiji, Španiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Kanadi, Americi, Japanu…

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (wiiw) procenjuje da će se ekonomije Centralne, istočne i Jugistočne Evrope (CESEE) naći u veoma teškoj situaciji do kraja 2020. godine i da nema garancija da bi u sledećoj godini moglo doći do značajnog oporavka.

„Jasno je da mnoge zemlje regije više ne teže ili se ne drže liberalno demokratskog kapitalističkog modela, već su hibridna varijanta u kojoj je država upornija, za neke aktere izvlačeći crvene tepihe, dok drugima dopuštaju da gladuju. Na kraju optimističnog spektra, to će verovatno podrazumevati i više intervencionističkih industrijskih politika, uključujući izdašnije subvencionisanje i poreske režime za strane ulagače. Ipak postoji i moguća obrnuta strana, naime veća autoritarna i proizvoljna ponašanja, kao i favorizovanje. Za to već postoji presedan, najočiglednije u Mađarskoj, Poljskoj i Srbiji, ali postoje i pokazatelji različitih nijansi u državama, uključujući Rumuniju, Albaniju, Sjevernu Makedoniju, Slovačku, Sloveniju i Češku, dok Ukrajina i Moldavija ostaju zarobljene privatnim interesima“, navodi se u analizi Bečkog instituta.

U petak 7. avgusta u Srbiji je otvoren drugi državni paket mera pomoći za 235.372 preduzeća koja su učestvovala i u prvom krugu državne pomoći, Nešto više od million zaposlenih isplatila primiće po 18.200 dinara, koliko iznosi 60 odsto minimalne zarade. Uslov za dobijanje državne pomoći je da nema otpuštanja više od 10 odsto radnika tri meseca nakon isplate poslednje minimalne zarade.

Međutim, prema prognozama pojedinih domaćih ekonomista, masovnija otpuštanja u Srbiji se mogu očekivati od oktobra, kada istekne pomenuta obaveza preduzeća koja su uzela državnu pomoć da ne mogu otpustiti više do deset odsto od broja zaposlenih sa početka pandemije. Prema tim pognozama, bez posla će ostati znatan broj zaposlenih na povremenim i privremenim poslovima, kao i angažovanih posredstvom agencija. Takođe, stručnjaci smatraju da se poslodavci neće ustezati ni od drugih vidova smanjenja troškova na zaposlenima kao što su smanjivanje plata, produženje radnog vremena, kašnjenje u isplati zarada…

Iskusni biznismen Zoran Drakulić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost ocenjuje da će drugi paket državnih mera pomoći se očuva zaposlenost u privatnom sektoru.ali da ne deli optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže od ostatka sveta.

“Pravu veličinu krize osetićemo tek 2021. Jer oporavka sigurno neće biti u naredne 2 do 3 godine, što su i predviđanja mnogih svetskih ekonomista”, ukazuje Drakulić, vlasnik kompanije Point Group Int i predsednik Srpskog poslovnog kluba “Privrednik”.

* Kako biste generalno ocenili drugi paket državnih ekonomskih mera za pomoć privredi usled krize izazvane virusnom epidemijom?

– Drugi paket mera rezultat je mogućnosti naše relativno siromašne Srbije. Ovaj paket će omogućiti malim i srednjim preduzećima da se u Srbiji maksimalno očuva zaposlenost ljudi u privatnom sektoru.

* Ni drugi paket mera, kao ni prvi na početku krize, nije selektivan iako su privrednici, ekonomisti pa i Fiskalni savet preporučivali da se pomoć usmeri samo najugroženijim sektorima privrede. Očekujete li da će rezultati mera opravdati takav pristup?

– Iako sam i ja preporučivao da drugi paket mera bude selektivan, smatram da to nije bilo realno učiniti u kratkom vremenskom periodu. Brzina primene paketa mera  bila je važnija u ovom trenutku nego ući u dublji proces primene selektivnih mera. U svakom slučaju mere će opravdati takav pristup.

* Zar nije bilo celishodnije i efikasnije da su antikrizne mere osmišljavane u trouglu  socijalnog dijaloga – između države, poslodavaca i sindikata?

– To bi bilo idealno, ali kao što sam već napomenuo, to bi bio dugotrajan proces.

* Čini se da uprkos teškoj ekonomskoj krizi država ne razmišlja o aktivnim merama štednje. Naprotiv, otvaraju se nova gradilišta, obećava rast penzija i plata u javnom sektoru, kao da epidemija pogađa samo privatni sektor.

– Više puta sam naglasio da ovo nije vreme za štednju  država treba da se usredsredi na postupke koji će omogućiti što manji pad BDP-a, ako treba i na  teret rasta duga. U svakom sučaju protiv sam rasta plata u javnom sektoru i rasta penzija. Ovo je trenutak kada svi moramo da budemo solidarni i da sačekamo izlazak iz krize, novi rast BDP-a, kako bi se stvorili uslovi za rast penzija i plata u javnom sektoru.

* Budžetskom nadoknadom minimalnih zarada zaposlenima u privatnom sektoru za april, maj i jun sprečena su masovna otpuštanja. Cilj novog paketa mera je isti. Koliko je to realno s obzirom na ograničene finansijske mogućnosti države i da se ne nazire kraj epidemije?  

– Smatram da su mere i iz prvog i iz drugog paketa upravo usmerene na očuvanje radnih mesta. Dobar deo firmi u privatnom sektoru će to uspeti u periodu do kraja 2020. godine. Nakon toga, mogu nastati mnogo veći problemi za privatni sektor.

* Hoće li moratorijum na otplatu bankovnih kredita pomoći privredi da se finansijski relaksira i da do kraja godine krene u oporavak, u šta veruju u Ministarstvu finansija i Narodnoj banci?

– Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija su odlaganjem otplate kredita značajno pomogli privredu. Međutim, nakon moratorijuma obaveze privredi dolaze na naplatu, što će stvoriti velike probleme i privredi i bankarskom sektoru. Ovo govorim iz razloga što će posledice epidemije biti višegodišnje. Bogate svetske ekonomije spremile su ogromna sredstva za oporavak svojih ekonomija u narednom periodu od 3 do 7 godina.

* Do danas je nepoznato kolika je stvarna finansijska pomoć države privredi i građanima. Nasuprot tvrdnjama izvršne vlasti da je samo prvi paket antikriznih mera “težak” nešto više od 5 milijardi evra računice pojedinih ekonomista polaze od značajno manjih iznosa. Kako je moguće da ni oko tako važne teme nema saglasnosti?   

– Ovde se mešaju žabe i babe. Suštinski privreda je na teret poreskih obveznika Srbije dobila u prvom paket oko 800 miliona eura i u drugom paketu će to biti oko 320 miliona eura. Sve ostale mere su pomoć privredi, ali iste se moraju vraćati nakon prestanka moratorijuma, a poreske obaveze u 24 meseca počev od januara 2021. godine.

Eventualna dodatna šteta može nastati na teret garancijskog fonda prema bankama, u slučaju da privreda ne vrati deo kredita bankama. Uvek sam bio za to da se daju korektne cifre pomoći, a ne da se izlazi sa ciframa od više milijardi koje nisu realno date privredi ili su date, ali na određeni rok vraćanja.

* Još se ni priližno ne mogu znati razmere ekonomskih posledica pandemije u svetu, pa ni kod nas. Naši državni zvaničnici međutim gromoglasno najavljuju da će pad društvenog proizvoda u Srbiji biti manji nego u zemljama Evropske unije, te da ćemo već naredne godine imati značajniji privredni rast. Delite li takav optimizam?

– Ne delim optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže nego ostatak sveta. Mi smo deo evropske i svetske ekonomije, prema tome i naš oporavak biće onoliko uspešan, koliko bude uspešan i oporavak drugih ekonomija.

Tačno je da će naš pad biti manji od drugih, ali to je rezultat toga da je i naš bruto društveni proizvod znatno manji od mnogih ekonomija sa kojima pokušavamo da se uporedimo. Jedna je stvar ako vi padnete sa visine od 30 santimetara, a drugi padnu sa 5 metara.

* Može li se, uprkos najvećoj svetskoj ekonomskoj krizi poslednjih decenija, u jednoj maloj zemlji kakva je Srbija očuvati privredna aktivnost, zaposlenost, nivo dostignutih plata i penzija, socijalnih davanja i, uopšte, životni standard građana?

– Definitivno se ne može očuvati standard građana i privredna aktivnost u vreme trajanja krize sa nesagledivim krajem. Pravu veličinu krize osetićemo tek 2021. Jer oporavka sigurno neće biti u naredne 2 do 3 godine, što su i predviđanja mnogih svetskih ekonomista.

Prosto je neverovatno da se toliki pad BDP-a u Evropi i u drugim delovima sveta može oporaviti u kratkom vremenskom periodu, kao i da se na posao u kratkom vremenu može vratiti 305 miliona ljudi koji su do danas izgubili posao u svetu. Još jednom napominjem da će oporavak biti težak i dugotrajan.

Razgovor vodio: Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Humanitarna fondacija The Raymond Nicolet srdačno se zahvaljuje Meri Radenković, osnivačici Modne kuće Lavišli Apotintid (Lavishly Appointed), na njenoj velikodušnoj podršci za decu Srbije (https://www.lavishlyappointed.com/about-us/)

Reč je kako javljaju iz ove renomirane humanitarne organizacije, sa sedištem u Londonu (Ujedinjeno Kraljevstvo), o kompletu prelepih majica koje su donirane kao deo humanitarne akcije u okviru kapmanje Goldfish Charity Campaign, a koja podržava zdravo i srećnije okruženje.

Deo prihoda od ove kampanje preraspodeljen je neprofitnim fondacijama koje svoj rad fokusiraju na očuvanje okeanskih divljih životinja i život u moru i smanjenje plastičnog zagađenja. Ove inače prelepe majice će biti kako u Fondaciji kažu, dodane kao „perkese“ u našu kampanju za prikupljanje novca: 

https://chuffed.org/project/raymond-nicolet-trust

- Oduševljeni smo što ovaj deo londonske modne industrije ne samo da jeste pionir u oblasti proizvodnje i promovisanja neplastičnih materijala, već je svestan i našeg motiva. To je ponajpre dalje uanpređenje života i školovanja i dece u Srbiji. Hvala mnogo Meri Radenković na njenoj velikodušnoj podršci - izjavljuje i za Novi Radio Sombor prof. dr Kristin Hilčenko Fort, jedna od osnivačica Fondacije The Raymond Nicolet Trust.

(https://www.lavishlyappointed.com/news/lavishly-appointed-goldfish-charity-campaign/)

/Fotografije možete da pogledate i u galeriji slika u okviru rubrike, a donosimo i tekst na engleskom jeziku/:

* The Raymond Nicolet Trust would like to warmly thank Mary Radenkovic, founder of the fashion house Lavishly Appointed, for her generous support for the children of Serbia

https://www.lavishlyappointed.com/about-us/

A set of beautiful T-shirts have been donated as part of Lavishly Appointed’s own Goldfish Charity Campaign, supporting a healthy and happier Environment. Part of the proceeds of that campaign was redistributed to non-profit foundations that focus their work on ocean wildlife preservation and sea life and reduction of plastic pollution. These lovely T-shirts will be added as ‘perks’ in our Crowdfunding Campaign.

https://chuffed.org/project/raymond-nicolet-trust

- We are delighted that this part  of the London fashion industry not only pioneers non-plastic materials, but is also aware of our cause. Thanks to Mary Radenkovic for her generous support - says Mrs, prof. dr Christine Hilcenko Fort.

https://www.lavishlyappointed.com/news/lavishly-appointed-goldfish-charity-campaign/

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Prva vest

* Na današnjoj sednici Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 donete su nove odluke u vezi sa sprečavanjem širenja koronavirusa, koje će važiti od petka 17. jula na čitavoj teritoriji Republike Srbije:

- Zabranjena su okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru za više od 10 ljudi;
- Za vreme boravka na javnim mestima, između okupljenih mora postojati distanca od 1,5 metra, odnosno svaka osoba mora zauzimati minimum 4 kvadratna metra;
- Zaštitne maske su obavezne u zatvorenom prostoru i javnom prevozu;
- Zaštitne maske obavezne su i na otvorenom prostoru, na mestima na kojima nije moguće obezbediti rastojanje od 1,5 metar, poput redova ispred prodavnica, apoteka, autobuskih i voznih stajališta i slično. Na svim ostalim javnim mestima na otvorenom prostoru preporučuje se nošenje zaštitnih maski.
Grad Sombor apeluje na sve građane da poštuju sve donete mere, kao i da se ponašaju odgovorno i vode računa o svom i zdravlju svojih najbližih.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
subota, 11 jul 2020 17:31

Odloženi "Trojni susreti" u Bezdanu

* Na osnovu odluke organizatora, Udruženja građana „Mostovi Bezdana“ i Mesne zajednice „Bezdan“, odlaže se manifestacija „Trojni susreti“

Manifestacija je planirana za 25. jul, ali je zbog epidemiološke situacije u zemlji, izazavane pandemijom virusa covid 19, održavanje „Trojnih susreta“ odloženo.

„Trojni susreti“ tradicionalno okupljaju stanovnike iz tri države - Hrvatske, Mađarske i Srbije. Međunarodna saradnja, čuvanje tradicije, kulture i običaja druge nacije i prenošenje vrednosti i važnosti zajedništva na buduće generacije jesu osnovni cilj ovog događaja. Manifestacija prikazuje umeća starih zanata i rukotvorina, uz kulturno-umetnički i zabavni program.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Šesta redovna konferencija za novinare Republičke izborne komisije

Na 6. redovnoj konferenciji za novinare, koju je Republička izborna komisija održala 21. juna 2020. godine u 22 časa, saopšteni su prvi preliminarni rezultati izbora za narodne poslanike Narodne skupštine.

Dr Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku, naveo je da je obrađeno 2,32 odsto biračkih mesta, što predstavlja 0,85 odsto biračkog tela, odnosno da je obrađeno 196 biračkih mesta, na kojima je glasalo 33.133 birača. Kovačević je predstavio prve preliminarne rezultate:

  1. ALEKSANDAR VUČIĆ – ZA NAŠU DECU. – 63,35 odsto
  2. IVICA DAČIĆ – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“ - 10,62 odsto
  3. Dr VOJISLAV ŠEŠELj – SRPSKA RADIKALNA STRANKA - 1,58 odsto
  4. Vajdasági Magyar Szövetség-Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor - 0,83 odsto
  5. ALEKSANDAR ŠAPIĆ – POBEDA ZA SRBIJU - 2,17 odsto
  6. ZA KRALjEVINU SRBIJU (Pokret obnove Kraljevine Srbije, Monarhistički front) - Žika Gojković - 2,57 odsto
  7. UJEDINjENA DEMOKRATSKA SRBIJA (Vojvođanski front, Srbija 21, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka moderne Srbije, Građanski demokratski forum, DSHV, Demokratski blok, Zajedno za Vojvodinu, Unija Rumuna Srbije, Vojvođanska partija, Crnogorska partija) - 0,32 odsto
  8. Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija Makedonaca (DPM)/ Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija Makedonaca (DPM)/ Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka na pravda i pomirenije (SPP) – Demokratska partija na Makedoncite (DPM) - 0,53 odsoto
  9. METLA 2020 – 1,16 odsto
  10. Milan Stamatović – Zdravo da pobedi – Dragan Jovanović – Bolja Srbija – Zdrava Srbija - 1,29 odsto
  11. SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin SDA Sandžaka – dr. Sulejman Ugljanin - 0,26 odsto
  12. Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici - 1,1 odsto
  13. NARODNI BLOK – Velimir Ilić – general Momir Stojanović – 0,31 odsto
  14. SERGEJ TRIFUNOVIĆ – POKRET SLOBODNIH GRAĐANA - 0,78 odsto
  15. SUVERENISTI - 1,16 odsto
  16. “ALBANSKA DEMOKRATSKA ALTERNATIVA – UJEDINjENA DOLINA“ ”ALTERNATIVA DEMOKRATIKE SHQIPTARE – LUGINA E BASHKUAR” - 7,39 odsto
  17. Grupa građana: 1 od 5 miliona - 0,37 odsto
  18. NEK MASKE PADNU – Zelena stranka – Nova stranka - 0,11 odsto
  19. RUSKA STRANKA – SLOBODAN NIKOLIĆ - 0,11 odsto
  20. Čedomir Jovanović – KOALICIJA ZA MIR (Liberalno demokratska partija, TOLERANCIJA Srbije, BOŠNjAČKA GRAĐANSKA STRANKA – BOŠNJAČKA GRAĐANSKA STRANKA, STRANKA CRNOGORACA, Vlaška narodna stranka – Partia neamului rumânesc, Liberalno demokratski pokret Vojvodine, UDRUŽENjE JUGOSLOVENA U SRBIJI, AMARO – Akciona mreža asocijacija i romskih organizacija, Udruženje građana „Rumuni Homolja“, Skaska) - 0,28 odsto
  21. POKRET LEVIJATAN – ŽIVIM ZA SRBIJU – 0,44 odsto

Konferenciji za novinare prisustvovao je i sekretar Republičke izborne komisije Srđan Smiljanić.

Na ovim izborima ukupan broj birača je 6.584.376, koji su mogli da glasaju na 8.433 biračka mesta.

*****

Poslednji aktuelni ishodi o rezultatima lokalnih izbora u Gradu Somboru jesu oni sa reprezentativnog uzorka, koje smo dobili oko 21:45. Podaci Gradske izborne komisije govore da je i u Somboru lista "Aleksandar Vučić - za našu decu." ubedljivo pobedila i u konkurenciji 9 lista, osvojila nešto više od 53,56% glasova. Nastojaćemo da što pre objavimo i detaljnije rezultate.

Izlaznost žitelja gradske teritorije Sombora (sa naseljenim mestima), prema rečima Jelene Velebit, predsednice Gradske izborne komisije, po uzorku - jeste oko 51 odsto. Nešto veća je izlaznost bila u selima nego u samom gradu Somboru, a tokom čitavog izbornog dana, u vođstvu je bio Stapar po broju birača izašlih na ovogodišnje redovne lokalne izbore. 

 
*****
 
Saopšteni su i prvi značajniji rezultati Pokrajinskih izbori, prema kojima ove liste prelaze cenzus i njihovi poslanici sasvim izvesno ulaze u Skupštinu AP Vojvodine (23:04):
 
1. SNS (Aleksandar Vučić-za našu decu) 59,34, 2. SVM 13,4, 3. SPS 8,16, Vojvođanski front 4,6, POKS 3,18.
 
*****
 
Obrađeno 60,6 odsto uzorka (22:02)
 
Rezultati Ipsosa i Cesida na osnovu 60,6 odsto obrađenog uzorka: SNS: 62,5 odsto, SPS-JS: 10,7 odsto, SPAS: 4,1 odsto, POKS: 2,9 odsto, Suverenisti: 2,6 odsto, Metla: 2,5 odsto, SRS: 2,1 odsto, SVM: 2,1 odsto.
Prema ovim rezultatima SNS bi u parlamentu imao 180 poslanika, SPS-JS 30, SPAS 11.
 
*****
 
* Najnoviji rezultati (Republički zavod za statistiku) 21:57:
 
SNS je osvojio 63,6 odsto glasova, SPS 10,67, SRS 1,58, SVM 0,83, SPAS 2,17, POKS 2,57, UDS 0,32, Zukorlić 0,53, Metla 1,16, Stamatović 1,29, SDA 0,26, Zavetnici 1,11, Narodni blok 0,31, PSG 0,78, Suverenisti 1,16, 1od5 miliona 0,38, Zelena stranka 0,11, Ruska stranka 0,11, Čedomir Jovanović 0,28, Levijatan 0,44.
 
*****
 
Prvi preliminirani rezultati republičkih parlamentarnih izbora (CeSid) u 21:20 časova

1. SNS 63,4% (180 mandata od 250 poslaničkih mesta)
2. SPS-JS 10,3% (30 mandata)
3. SPAS-4,0% (11 mandata)
-----
4. POKS 2,8%
5-6. Metla. Suverenisti po 2,5%
manjinske stranke:
1. SVM 2,2% (4 mandata)
2. ADA 1,1% (3 mandata)
3. SDA 0,6% (2 mandata)
 
***** 
Prve projekcije Ipsosa i Cesida:
 
SNS: 63,4 odsto, SPS-JS: 13,3 odsto, SPAS: 3,9 odsto, SRS: 2,2 odsto, POKS: 2,8 odsto, Metla: 2,4 odsto. Rezultati su na osnovu 44,1 odsto obrađenog uzorka.
 
*****
 
U Srbiji danas su održani redovni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, a ovo su prvi rezultati. Prvi rezultati glasanja stigli su iz Čikaga iz Sjedinjenih Američkih Država.
 
Narodni poslanik Vladimir Đukanović objavio je rezultate glasanja iz tog američkog grada:

  • SNS 81 glasa
  • PSG 6
  • Šapić 5
  • SRS 3
  • SPS 2
  • Grupa građana 1-5 mil. 4

*****

Podsetimo - na ovim izborima ukupan broj birača u Srbiji iznosio je 6.584.376, koji su imali mogućnost da glasaju na 8.433 biračka mesta. 

Očekujemo i prve preliminarne rezultate, uskoro.

*****

Prema podacima posmatračke misije CRTA, do 19 časova izlaznost birača na parlamentarnim izborima bila je 45,5 odsto. Do 17 sati na birališta je izašlo 37,2 odsto upisanih birača, saopštio je Cesid. Centar za praćenje izbora i izbornih procedura saopštio je da je do 18h izlaznost 42,6 odsto.

U odnosu na parlamentarne izbore 2016. godine to je manje za 7,6 procentnih poena.

****

Pokrajinska izborna komisija održala je treće obraćanje javnosti sa podacima o izlaznosti birača na biračka mesta na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

Zamenik predsednika Pokrajinske izborne komisije Rajko Marinković saopštio je da, prema podacima Komisije, izlaznost birača do 18 časova iznosi 43,45 odsto. On je podsetio na to da su sva biračka mesta u Autonomnoj pokrajini Vojvodini otvorena do 20 časova, do kada građani imaju mogućnost da iskoriste svoje biračko pravo.

*****

Svoje biračko pravo na izborima za parlament Srbije, na Kosovu je do 18 sati iskoristilo 51.011 ljudi, što je 53,51 odsto od ukupnog broja upisanih birača, saopšteno je iz OEBS.

*****

** Sombor vodi u odnosu na prosek izlaznosti u repulici. Do 18 časova, u Gradu Somboru izašlo je na birališta 43,09, dok je teritoriji čitave države u isto vreme zabeležena izlaznost od 41,1%.

*****

* Poslednji podaci o izlaznosti na teritoriji Grada Sombora kažu: do 18 časova na birališta je izašlo 43,09% posto građana. Dva sata pred zatvaranje birlašta, u Gradskoj izbornoj komisiji ističu da je zabeležen trend porasta izlaznosti posle popodnevnog inače, uobičajenog zatišja i "nedeljnog poslepodnevnog odmora i ručka". Uobičajeno je i to da kao što se na svim biračkim mestima u Somboru i naseljenim mestima primećuje da na birališta izlaze tokom finalna dva sata glasanja, predstavnici mlađe populacije, dok su njihovi stariji sugrađani to pravo iskoristili u prvom delu izbornog dana. Staparci i dalje u izlaznosti vode. Nikakvih nepravilnosti tokom čitavog izbornog dana od 7 ujutro, do 1 sat i 25 minuta do zatvaranja biračkih mesta, do sada nije bilo.

*****

Na osnovu podataka posmatračke misije CRTA, do 17 časova izlaznost birača na parlamentarnim izborima bila je 38,2 odsto. 

*****

* Prema podacima Gradske izborne komisije o izlaznosti u Gradu Somboru, prosečna izlaznost, posle 16 časova, na nivou čitave gradske teritorije je 34,67%. Najviše birača izašlo je do sada u Staparu, nešto iznad 38 odsto. Pratićemo pojedinosti izlaznosti, kao i prve preliminarne rezulate po zatvaranju biračkih mesta, večeras (21. jun 2020) u 20 časova.

Na 76 biračkih mesta pravo glasanja može da iskoristi 73.479 građana u Somboru i naseljenim mestima.

*****

Republička izborna komisija održala je četvrtu redovnu konferenciju za novinare 21. juna 2020.godine, u 17 časova, na kojoj su saopšteni podaci o izlaznosti birača do 16 časova.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević izneo je podatke o izlaznosti birača, dobijene sa 362 biračka mesta u 93 opštine, prema kojima je do 16 časova u Republici Srbiji, bez Kosova i Metohije, glasalo 33,42 odsto birača, a na teritoriji Srbije sa Kosovom i Metohijom oko 35 odsto. U regionu Vojvodine glasalo je 35,59 odsto, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 35,96 odsto, u regionu Južne i Istočne Srbije 32,57 odsto, a u beogradskom regionu 27,74 odsto birača. Po gradovima, u Novom Sadu, do 16 časova, glasalo je 30,16 odsto, u Nišu 29,99 odsto, a u Kragujevcu 31,86 odsto birača.

Predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević rekao je da do sada na biračkim mestima nije bilo većih proceduralnih nepravilnosti. On je potsetio birače da su do zatvaranja biračih mesta ostala nepuna tri sata i pozvao ih da izaću na birališta.

Konferenciji za novinare prisustvovao je i sekretar Republičke izborne komisije Srđan Smiljanić.

*****

Prema podacima posmatračke misije CRTA, do 16 časova izlaznost birača na parlamentarnim izborima bila je 34,6 odsto, pa Sombor nešto prevazilazi ovaj procenat izlaznosti. U odnosu na parlamentarne izbore 2016. godine to je za pet procentnih poena manje. CeSid je saopštio da je do 14 sati izašlo 26,5 odsto građana. Programski direktor CeSida Ivo Čolović rekao je na konferenciji za novinare da je to najniža izlaznost birača u poslednjih šest godina.

*****

Prema podacima kojima raspolaže Pokrajinska izborna komisija, izlaznost birača na biračka mesta u Autonomnoj pokrajini Vojvodini do 16 časova iznosi 35,45 odsto.

*****

Na trećoj redovnoj konferenciji za novinare, koju je Republička izborna komisija održala 21. juna u 15 časova, saopšteni su podaci o izlaznosti birača do 14 časova.

Dr Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku saopštio je podatke o izlaznosti birača do 14 časova sa uzorka od 362 biračka mesta u 93 opštine, prema kojima je u Republici Srbiji, bez Kosova i Metohije, glasalo 26,11 odsto birača, a na teritoriji Srbije sa Kosovom i Metohijom oko 27,7 odsto, tačnije između 27,5 i 27,8 odsto. U regionu Vojvodine glasalo je 27,83 odsto, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 27,89 odsto, u regionu Južne i Istočne Srbije 25,54 odsto, a u beogradskom regionu 21,72 odsto birača. Po gradovima, u Novom Sadu glasalo je 24,01 odsto, u Nišu 22,90 odsto, a u Kragujevcu 25,22 odsto birača.

Vladimir Dimitrijević, predsednik Republičke izborne komisije istakao je da do sada glasanje protiče bez prijavljenih nepravilnosti i najavio sledeće obraćanje u 17 časova.

Konferenciji za novinare prisustvovao je i sekretar Republičke izborne komisije Srđan Smiljanić.

Na ovim izborima ukupan broj birača je 6.584.376, koji mogu da glasaju na 8.433 biračka mesta.

*****

Republička izborna komisija održala je drugu redovnu konferenciju za novinare 21. juna u 13 časova, na kojoj su saopšteni podaci o izlaznosti birača do 12 časova.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević izneo je podatke o izlaznosti birača, dobijene sa 362 biračka mesta u 93 opštine, prema kojima je do 12 časova u Republici Srbiji glasalo 18,01 odsto birača. U regionu Vojvodine glasalo je 20,08 odsto, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 18,58 odsto, u regionu Južne i Istočne Srbije 17,25 odsto, a u beogradskom regionu 14,65 odsto birača. Po gradovima, u Novom Sadu, do 12 časova, glasalo je 16,87 odsto, u Nišu 15,16 odsto, a u Kragujevcu 16,71 odsto birača.

Predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević rekao je, odgovarajući na pitanja novinara, da do tada nije bilo nepravilnosti na biračkim mestima i da Republičkoj izbornoj komisiji nije dostavljena nijedna informacija o tome. On je dopunio da su u biračkim odborima predstavnici parlamentarnih stranaka i proglašenih izbornih lista za ove izbore, a kojih je 21, koji su najodgovorniji za sprovođenje izbora, a ukoliko u toku dana i bude nekih nepravilnosti oni će ih evidentirati na biračkim mestima.

Predsednik Dimitrijević je i ovoga puta pozvao birače da u popodnevnim časovima izađu na izbore i najavio sledeće obraćanje javnosti u 15 časova.

Konferenciji za novinare prisustvovao je i sekretar Republičke izborne komisije Srđan Smiljanić.

*****

Prema podacima kojima raspolaže Pokrajinska izborna komisija, izlaznost birača na biračka mesta u Autonomnoj pokrajini Vojvodini do 12 časova iznosi 19,94 odsto.

*****

Pokrajinska izborna komisija održala je drugo obraćanje javnosti sa podacima o izlaznosti birača na biračka mesta na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

Zamenik predsednika Pokrajinske izborne komisije Rajko Marinković saopštio je da, prema podacima Komisije, izlaznost birača do 10 časova iznosi 11,03 odsto. On je ponovio da su sva biračka mesta u Autonomnoj pokrajini Vojvodini otvorena, a da je glasanje u toku.

*****

Republička izborna komisija održala je prvu redovnu konferenciju za novinare 21. juna u 11 časova, na kojoj su saopšteni podaci o izlaznosti birača do 10 časova.

Predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević istakao je da su sva biračka mesta otvorena jutros u 7 časova i da su prva tri sata protekla ohrabrujuće. Na biračkim mestima sprovedene su sve epidemiološke mere zaštite, članovi biračkih odbora nose zaštitnu opremu (maske i rukavice), biračima se preporučuje da sa istom dođu na birališta, a ukoliko je nemaju biće im data na biračkom mestu, istakao je Dimitrijević.

Danas se glasa na ukupno 8.433 biračka mesta, uključujući inostranstvo i Kosovo i Metohiju, a karakteristično za ove izbore je to što ih prati rekordan broj stranih i domaćih posmatrača, čak 50 odsto više u odnosu na ranije izborne procese, koji će biti prisutni u svim organima za sprovođenje izbora, kao i to što će se glasati za 21 izbornu listu, što je najveći broj u protekla četiri izborna ciklusa, naveo je Dimitrijević.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević izneo je podatke o izlaznosti birača, dobijene sa 362 biračka mesta u 93 opštine, prema kojima je do 10 časova u Republici Srbiji glasalo 9,30 odsto birača. U regionu Vojvodine glasalo je najviše, 11,17 odsto, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 9,17 odsto, u regionu Južne i Istočne Srbije 8,60 odsto, a najmanje u beogradskom regionu 7,07 odsto birača. Po gradovima, u Novom Sadu glasalo je 9,15 odsto, u Nišu 7,51 odsto, a u Kragujevcu 7,92 odsto birača.

Predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević pozvao je birače da iskoriste svoje pravo i izađu na izbore i najavio sledeću konferenciju za novinare u 13 časova.

Konferenciji za novinare prisustvovao je i sekretar Republičke izborne komisije Srđan Smiljanić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 3 od 15

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…