Prikazivanje članaka po tagu Srbija

* Ako u potpunosti budu sprovođene i poštovane sve uvedene mere, epidemija korona virusa u Srbiji će za mesec ili dva biti pod kontrolom, kažu kineski stručnjaci u borbi protiv Kovida 19 koji borave u Srbiji, uz ocenu da situacija u Srbiji daje mnogo više optimizma u poređenju sa Italijom i Španijom jer je, kako ističu, država Srbija uložila velike napore i pokazala dobar pristup u prevenciji i kontroli epidemije

Kineski eksperti predlažu uvođenje rigoroznijih mera, poput produženja policijskog časa na 24 sata. Takođe prelažu pojačanu kontrolu kretanja građana koji dolaze iz inostranstva i smeštanje svih zaraženih iz kućne izolacije u privremene poljske bolnice.

Šef delegacije kinesog tima stručnjaka iz Kine, među kojima su epidemiolog, pulmolog, psiholog i specijalisti drugih oblasti, koji su pre dve nedelje došli u Srbiju, Peng Džićijang, naglašava da je rast broja zaraženih u Srbiji rezultat povećanog broja testiranih osoba.

- Kako se povećava broj testiranih tako se povećava i broj potvrđenih slučajeva virusa Kovid 19, a samim tim je i veći broj hospitalizovanih pacijenata - izjavio je Peng za agenciju Tanjug, putem skajpa.

Prema njegovim rečima, da bi Srbija stavila epidemiju pod kontrolu, potrebna je jača kontrola građana koji dolaze iz inostranstva. Takođe, oni bi trebalo da budu u kolektivnoj, a ne u kućnoj izolaciji.

- Ukoliko se izvor zaraze ne stavi pod kontrolu i ako se ne budu doslednije sprovodile mere karantina, epidemija može da se produži na duži rok - napominje Peng koji je i zamenik direktora Instituta za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti pri Centru za kontrolu i prevenciju bolesti provincije Guangdong.

Peng podvlači da broj zaraženih u Srbiji raste, ali brzina tog rasta nije progresivna, što pokazuje da mera zabrane kretanja ipak daje efikasne rezutate.

Kineski stručnjak zaključuje da su u Kini primenjivane strože mere zabrane kretanja garađana koji dolaze iz inostranstva, kako bi bilo izbegnuto stvaranje novih zarišta.

- Ako bude produženo trajanje policijskog časa i uvedu strože mere epidemiološkog nadžora i kontrole kretanja, to će mnogo bolje uticati na stavljanje epidemije pod kontrolu - ističe Peng. Smatra isto tako, da pacijenti sa blažim simptomima infekcije ne treba da budu u kućnoj izolaciji, već da budu smešteni u mobilne bolnice kako bi bilo sprečeno širenje zaraze na članove njihovih porodica.

Izvor: covid19.rs

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Posle prošlonedeljnog apela Marka Čadeža, predsednika Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke, predsednici Evropskog parlamenta i evropskim komesarima za trgovinu i proširenje da se Zapadni Balkan uključi u sisteme zelenih koridora za transport i zajedničke nabavke medicinske i zaštitne opreme, inicijativa da se našem regionu omogući uvoz zaštitne opreme iz Evropske unije bez prethodne autorizacije država članica, dobija sve širu podršku evropskih parlamentaraca

Pismom Filu Hoganu, evropskom komesaru za trgovinu, tim zahtevom obratili su se u petak, 3. aprila i članovi Komiteta za međunarodnu trgovinu na čelu sa Berndom Langeom, predsedavajućim uticajnom odboru Evropskog parlamenta.

Uz razumevanje okolnosti i ciljeva zbog kojih je Evropska komisija donela odluku i stav da ona mora biti privremena, članovi Komiteta za međunarodnu trgovinu ukazuju da vitalni interesi i moralna odgovornost EU ne prestaju na granicama Evropske unije i da u susedstvu postoje važni partneri lancima snabdevanja povezani sa EU i Unija sa njima, kao što je Zapadni Balkan, čije se potrebe moraju uvažiti.

- Zato što COVID-19 lako prelazi granice, zato naš uspeh u borbi protiv ove bolesti zavisi i od uspeha naših partnera, posebno onih sa kojima delimo granice, predlažemo da se šest zemalja Zapadnog Balkana izuzmu iz odluke o prethodnoj autorizaciji i pozovu da se pridruže mehanizmu zajedničke nabavke zaštitne opreme, kao i akcijama nabavke respiratora i druge medicinske opreme - kaže se u pismu parlamentaraca. 

COVID19 će, upozorili su članovi Komiteta, ozbiljno uticati na zemlje u razvoju sa slabijim javnim zdravljem koje će još teže izdržati pritiske virusa nego evropski sistemi, zbog čega se mora izbeći da doneta mera negativno utiče na ekonomski najslabije države sveta i na njihove građane. 

Pozvali su Komisiju i države članice da imaju na umu da bi opremu trebalo da dobijaju i oni kojima je najviše potrebna, a ne samo oni koji sebi mogu da priušte da plate najvišu cenu i da to hitno omoguće.

- U trenutku kada su ove odluke bukvalno pitanje života i smrti, moramo da osiguramo da se odluke o odobrenju izvoza donose brzo - apeluju u pismu članovi članovi Komiteta za međunarodnu trgovinu Evropskog parlamenta.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Piše: Zoran Stojiljković

* Dva moguća scenarija postpandemijske krize u Srbiji

Sprečiti rast nejednakosti i bespravlja

Nema nam spasa bez održanja privrede, međutim rešenje nije samo u odlaganju obaveza koje se ne mogu platiti, već i u razvojnim programima, investiranju i kreditima, ali i državnom preuzimanju dela obaveza prema zaposlenima i njihovim zaradama

Radni logor

Sve govori da će se kada prođe pandemija, već prisutna recesija i, posebno, dolazeća ozbiljna kriza, iz logike vanrednog stanja preći u zlokobnu tišinu radnog logora u kome će poluzaposleni i dodatno osiromašeni i zaplašeni biti usmereni na golo preživljavanje. U logor će se na Balkan dodatno, bar na neko vreme, vratiti i oni koji su izgubili nesigurne radne aranžmane u zemljama EU.

Prateće aktuelno suspendovanje demokratije može završiti u njenom dugoročnom simuliranju.

Dobar primer može biti suspendovanje ionako malih radnih prava donošenjem vanrednog, kriznog  zakona o radu, poput prakse nagoveštene u  Hrvatskoj. Pitanje je onda kada i kako se vratiti na postojeće odnose koji onda još mogu izgledati kao ideal.

Bez održanja privrede nema nam spasa. Danas treba podržati preduzetnike i privatni sektor, posebno njegove najugroženije delove, odnosno mikro, malo i srednje preduzetništvo.

Nije rešenje samo u odlaganju obaveza koje se ne mogu platiti. Rešenje je u razvojnim programima, investiranju i kreditima, ali i državnom preuzimanju dela obaveza prema zaposlenima i njihovim zaradama. Ključni kriterijum za dodelu sredstava mora biti socijalna klauzula, odnosno obaveza očuvanja radnih mesta i prava i zarada radnika. U suprotnom, na delu će biti logika rasta nejednakosti i bespravlja u kojoj opstaju samo najmoćniji i najkorumpiraniji.

Čak i iz logike ne naročito osetljivih ljubitelja novca i vlasti, ako po MAT analizama troškovi angažovanja radne snage u Srbiji ne prelaze desetinu ukupnih troškova poslovanja to nije nerazuman trošak jer smo već sebe učinili jeftinim. Drugo, primajući plate nastavljamo da trošimo. Treće, kao kupci roba, ali i izbornih  obećanja donosimo i prihode i glasove. Isplati se bar povremeno biti fin i solidaran. Najzad, budžetski novac je novac svih nas i bolje da ga uložimo u ljude nego u fontane i jarbole.

Poželjnije rešenje

Na drugoj strani, samo osećaj kolektivne ugroženosti i opasnosti, svest da smo svi na istoj barci, može ujediniti svet i probuditi nadu i uverenje da je zajedničkim naporima moguće prebroditi ovu krizu.

U tom cilju, nacionalne države  moraju, na duži rok, da urade dve ključne stvari.

Prvo, javni i netržišni sektor mora obezbediti pružanje univerzalnih osnovnih usluga i osnovnog dohotka. Treba li podsećati da teret borbe sa pandemijom nosi, ruinirani i osiromašeni, javni zdravstveni sektor.

Drugo, treba doneti zakone za razbijanje tehnoloških i tržišnih monopola i obeshrabriti poslovne modele ponašanja poput  finansijskih  špekulanata.

Istovremeno, osnaživanje socijalnog dijaloga i pregovora o platama i obezbeđivanje  besplatnih javnih usluga podstiču brzu automatizaciju privrede, rezultirajući padom radnog vremena potrebnog za reprodukciju ljudskog života.

Ovo ima duboke implikacije na tradicionalno razumevanje „ravnoteže posla i života“: promena ne može biti samo u smanjenju 1.700 sati prosečnog rada godišnje za jednu petinu.

Borba za ozakonjenje kraće radne nedelje, bez gubitka plate, ujedno socijalno promoviše automatizaciju i robotizaciju tako što uvođenje univerzalnih osnovnih prihoda i usluga pruža adekvatnu kompezaciju za proces gubitka poslova. To omogućava da ljudi prežive vremena kad dobro plaćeni posao postaje deficitaran – i poništava slabu pregovaračku moć rada.

Autor je predsednik Sindikata “Nezavisnost”

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U Italiji su sindikati za danas (25. mart) najavili štrajk zbog toga što i dalje rade fabrike koje nisu od vitalnog značaja za društvo, a u riziku su zbog katastrofalne krize izazvane smrtonosnim virusom korona

Gradonačelnik Breše je optužio industrijalce da su krivi za veliku smrtnost od epidemije jer su radili do poslednjeg trenutka, zbog čega su neke fabrike bile žarište virusne infekcije.

I u Srbiji je opravdana bojazan zbog toga što jedan broj fabrika, posebno stranih multinacionalnih kompanija, još uvek rade iako ne proizvode stratešku robu, nego doprinose smanjenju poslovnih minusa svojih vlasnika i matičnih kompanija. U nekima od njih periodično radnici iz protesta samoinicijativno obustavljaju rad jer nemaju adekvatna sredstva zaštite pa su izloženi visokom zdravstvenom riziku.

U nekim fabrikama desetine i stotine ljudi radi u bliskom kontaktu, serijskoj proizvodnji, gde proizvod često prođe kroz ruke skoro svakog radnika, što je visoki rizik.

Upozoravamo SVE poslodavce da HITNO uvedu sve mere zaštite. Njihova je odgovornost i dužnost da to sprovedu. Jedino će na taj način sačuvati zdravlje i živote radnika i zadržati kontinuitet u radu, ukoliko je to neophodno.

Pozivamo nadležne državne organe da bez najave kontrolišu primenu zaštitnih mera u svim fabrikama u Srbiji, i da postupaju u skladu sa Zakonom sa svima koji to ne čine - napominju u reprezentativnom srpskom sindikatu, UGS "Nezavisnost".

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

U POSETI BELOM I PLAVOM ANĐELU , SVETOM SAVI I NADEŽDI PETROVIĆ

 

2 DANA / 1 NOĆENJE / AUTOBUS

04.04 - 5.04.2020

Pored mileševskog Belog anđela, ariljski Plavi anđeo je jedna od najlepših fresaka u ukupnom nasleđu srpskog srednjeg veka. Pesnik Branko Miljković u “ Ariljskom Anđelu “ zapisuje:

“ …ko tebe ne vide taj neće nikuda stići , jer beskrajan je put…ima li dokaza lepote pomerene čulom u nebiće koje zaodene oblikom bekstva stvarnost što se zbiva?...”

 

CENA: 4900,00 DIN

 

Sombor/Čačak-Poseta Galeriji Nadežda Petrović/Arilje - poseta Crkvi Svetog Ahilija i ikona Plavog Anđela /Prijepolje - poseta manastiru Mileševa i ikona Belog Anđela/ikona Svetog Save/Noćenje u konacima Mileševa/povratak za Sombor preko Zlatibora

 

PROGRAM PUTOVANJA:

 

1.DAN. SOMBOR/ČAČAK/ARILJE/PRIJEPOLJE-MANASTIR MILEŠEVO

 

Polazak iz Sombora u 4:30 sa parkinga stadiona Radnički.  Vožnja sa usputnim  stajanjima zbog putnika koji nam se pridružuju duž puta. Kraća usputna zadržavnja zbog odmora.

Dolazak u Čačak u prepodnevnim satima.  Predviđeno vreme boravka oko dva sata.  Poseta galeriji Nadežda Petrović uz stručno vođenje koroz galeriju. Nastavak puta prema Arilju . Dolazak u Arilje u ranim popodnevnim satima. Poseta crkvi Sveti Ahilije i  Plavom anđelu. Boravak u Crkvi Svetog Ahilija uz vođenje starešine crkve.

U  popodnevnim satima nastavak puta prema Prijepolju. Dolazak u manastir Mileševo. Poseta Belom anđelu, Svetom Savi i muzeju manastira Mileševo, uz vođenje starešine manastira.

 

Noćenje u konacima manastira Mileševo. Konaci su: 1/1, 1/2, sa zasebnim ili zajedničkim kupatilom.

 

2. DAN. MANASTIR MILEŠEVO/PRIJEPOLJE/ZLATIBOR 

  •  

Napuštanje manastira u prepodnevnim satima. Nastavak puta prema Zlatiboru. Kraći boravak na Zlatiboru. Povratak za Sombor auto-putem sa kraćim zadržavanjima zbog odmora i izlaska putnika duž puta.

Dolazak u Sombor tokom noćnih sati na mesto polaska.

Kraj programa.

 

TERMIN PUTOVANJA: 04.04.- 05.04.2020. VIKEND

CENA ARAŽMANA 4900 DIN/AUTOBUSKI PREVOZ+1 NOĆENJE/

 

NAČIN PLAĆANJA:

 

Mogućnost plaćanja u dve rate. Prva rata 2900,00dinara prilkom rezervacije, a druga rata u iznosu od 2000,00 dinara najkasnije deset dana pre početka putovanja.

 

NEMA DOPLATE ZA 1/1 KONAKE

 

                                                     CENA ARNŽMANA OBUHVATA:                                                   

 

  • Prevoz autobusom turističke klase / do 50 mesta / na navedenoj relaciji napomenutoj u programu putovanja / putnici koji ulaze duž puta biće naknadno obavešteni o vremenu i mestu polaska
  • Smeštaj u Manastiru Mileševo u 1/1 i 1/2 konacima
  • Usluge turističkog vodiča/pratioca grupe tokom putovanja
  • Troškove organizacije putovanja
  • Stručno vođenje u izabranim lokalitetima: manastirama, crkvama
  • Ulaznicu u galeriju Nadežda Petrović u iznosu od 100,00 din

 

CENA ARANŽMANA NE OBUHVATA:

    Individualne troškove

Prema zakonu o turizmu organizator putovanja Omnis tours DOO Sombor 396/2020, ima propisanu polisu osiguranja  br.2700574 sa rokom važenja do 1.10.2020 godine. Polisa je u visini od 200.000 evra, za slučaj insolvetnosti organizatora putovnja i za slučaj naknade štete koja se prouzrokuje putniku neispunjenjenjem, delimičnim ispunjenjem ili neurednim ispunjenjem obaveza organizatora putovanja koje su određene opštim uslovima i programom putovanja.

 

 

 

  • PROGRAM JE RAĐEN NA BAZI MINIMUM 35 PUTNIKA.
  • U SLUČAJU NEDOVOLJNOG BROJA PUTNIKA ROK ZA OTKAZ JE 5 DANA PRE POČETKA PUTOVANJA
  • AGENCIJA ZADRŽAVA PRAVO DA REALIZUJE PREVOZ UZ KOREKCIJU CENE ILI U SARADNJI SA DRUGOM AGENCIJOM
  • AGENCIJA NE SNOSI ODGOVORNOST ZA EVENTUALNE DRUGAČIJE USMENE INFORMACIJE O PROGRAMU PUTOVANJA
  • ORGANIZATOR ZADRŽAVA PRAVO PROMENE REDOSLEDA POJEDNIH SADRŽAJA U PROGRAMU
  • UZ OVAJ PROGRAM VAŽE OPŠTI USLOVI PUTOVANJA TA OMNIS TOURS DOO SOMBOR, LICENCA OTP 396/2020

 

 

Sombor, Čitaonička 3. +381254402030. Fax: +38125440030,

e-mail: office@omnistours.rs, www.omnistours.rs

Tekući račun: Banca Intesa 160-506836-43 licenca 396/2020

 

 

 

 

SomborČitaonička 1. +38125480844. Faks: +38125480844, 

e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.,  www.oristta.rs

 Tekući račun: Banca Intesa 160-362373-36

 

 

 

Objavljeno u Prva vest

* Narodni poslanik Dragomir J. Karić sastao se u četvrtak, 20. februara u Somboru sa gradonačelnicom Dušankom Golubović

U srdačnom razgovoru dotakli su se niza važnih tema i izneli konstruktivne ideje, čija bi realizacija u bliskoj budućnosti dovela do snažnog privrednog i ekonomskog napretka ne samo grada već i čitavog Zapadnobačkog upravnog okruga.

Gradonačelnica Golubović je svog gosta upoznala sa potencijalima kojima raspolaže Sombor i mogućnostima koje se nude potencijalnim investitorima. Narodni poslanik Dragomir J. Karić je naveo da umnogome može da doprinese povezivanju sa jakim kompanijama iz Rusije, Belorusije, Kazahstana i ostalih država bivšeg Sovjetskog Saveza, koje su spremne da ulažu u tom delu Srbije i da ga razvijaju na dobrobit stanovništva. To bi dovelo do sigurnih radnih mesta i smanjilo bi odlazak pre svega mladih ljudi u inostranstvo.

- Samo u Rusiji postoji 85 regiona i svaki naš okrug bi trebalo da se poveže sa nekim od njih ili više njih. Znam da su Rusi veoma zainteresovani za saradnju u oblastima privrede i poljoprivrede. I ne samo oni. To je izvanredna šansa, pogotovo nakon što je Srbija potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom, čime je otvoreno tržište od 183 miliona ljudi! Dolazak kompanija iz bivšeg SSSR na ove prostore i snažniji prodor naših kvalitetnih proizvoda tamo, bilo bi od obostranog ogromnog značaja - istakao je Karić.

Takav vid saradnje u potpunosti se uklapa u stratešku saradnju Rusije i Srbije koju uspešno sprovode predsednici Vladimir Putin i Aleksandar Vučić, ali i strateške saradnje naše države sa ostalim zemljama Evroazijske ekonomske unije. Regionalno povezivanje je nešto na čemu uvek potencira i Bogoljub Karić, predsednik Pokreta Snaga Srbije - BK i predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije.

 

Gradonačelnica Grada Sombora Dušanka Golubović je naglasila da je veoma zadovoljna razgovorom:

- Gospodin Karić je istakao mnoge mogućnosti koje postoje u okviru saradnje sa Gradom Somborom, koji je napravio zaista bolje uslove za poslovanje u odnosu na to kakvi su bili - počevši od komunalnog opremanja industrijske i stambeno-poslovne zone do uređenja mnogih drugih uslova poslovanja. Naš privredni ambijent je daleko bolji i pruža osnove za jednu širu saradnju, dolazak privrednika i otvaranje novih kompanija. Otvaranje Grada Sombora prema ruskom tržištu, svakako jeste jedan novi potencijal koji treba iskoristiti.

Narodni poslanik Dragomir J. Karić prihvatio je da bude posrednik u težnji Grada Sombora da se pobratimi sa nekim gradom iz Rusije.

 - U Somboru imamo tradiciju negovanja ruske kulture. Postoji nekoliko društava koja se time uspešno bave, a imamo i odličnu saradnju sa Ruskim domom. Tako se pobudila i naša želja da u Rusiji nađemo grad sa kojim bismo se pobratimili i sa kojim bismo razvili jake odnose u oblastima kulture i obrazovanja. Bilo bi nam veoma drago ukoliko narodni poslanik Karić i u tome može da nam pomogne - dopunila je gradonačelnica.
 
Tokom boravka u Somboru narodni poslanik Dragomir J. Karić je sa Persom Minjović, predsednicom Izvršnog odbora Glavnog odbora PSS - BK i Milošem Vučinićem, potpredsednikom IO GO PSS - BK održao sastanak sa članovima Gradskog odbora PSS - BK, čiji je predsednik Vlatko Belovuković.
 
 
Lepo vreme Dragomir J. Karić je iskoristio da sa saradnicima prošeta centralnim gradskim ulicama Sombora gde su mu prilazili brojni građani sa kojima se srdačno pozdravljao i razgovarao.
 
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
 
Objavljeno u Prva vest
Strana 5 od 15

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…