Prikazivanje članaka po tagu Svetski dan

„PRAVILNA ISHRANA –  DOSTUPNA I PRISTUPAČNA SVIMA. ZA SVET BEZ GLADI”

* Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu

Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblju, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci.

Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu "za poneti". Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak - pandemija gojaznosti u brojkama znači da je više od 670 miliona odraslih i iznad 120 miliona dece uzrasta od 5 do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je čak više od 820 miliona ljudi u svetu gladno. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60% čine žene.

Ključne činjenice:

  • Dok je više od 800 miliona ljudi u svetu gladno, iznad 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5-19 godina je gojazno, dok je više od 40 miliona dece prekomerno uhranjeno.
  • Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a iznad 50 miliona smatra se neuhranjenim.
  • Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za oboljevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta.
  • Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad - 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti.
  • Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život.
  • Od oko 6000 vrsta biljaka gajenih tokom ljudske istorije danas samo šest biljnih vrsta obezbeđuje više od 50% dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno.
  • Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između biljaka i patogena i menjajući veličinu riba.
  • Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova
  • Svetski dan hrane predstavlja priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilja održivog razvoja – smanjenje gladi u svetu.

     

    Zašto je pravilna ishrana važna?

    Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za optimalan rad svih ćelija i tkiva, kao i dobru zaštitu od infekcija. Koliko je pravilna ishrana važna, govore podaci o brojnim bolestima koje su posledica nepravilne ishrane. Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest samo su neki od velikog broja poremećaja zdravlja u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, a broj nažalost poslednjih decenija u stalnom je porastu.

    Savet za pravilnu ishranu bi podrazumevao sledeće: redovni obroci, pravilan izbor vrste namirnica i način njihove pripreme. Umesto belog hleba i peciva, prednost treba dati hlebu od integralnog zrna žitarica (osim optimalne hranljive vrednosti sadrži i dijetna vlakna važna za regulisanje stolice). Poželjno je isključiti grickalice kao što su štapići, grisine, ribice, krekeri, koje sadrže i veću količinu soli, ali i lisnata testa i peciva - zbog sadržaja zasićenih masnoća. Žitarice mogu da se koriste kao dodatak supama ili čorbama umesto testenine ili kao prilog uz meso/ribu i povrće. One sadrže složene šećere koji obezbeđuju dovoljnu sitost sa jedne strane, a takođe sadrže i dovoljno vlaknastih materija koje obezbeđuju bolje pražnjenje creva.

    Kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi korisno je u svakodnevnoj ishrani izbegavati buter, kajmak, pavlaku, krem sir, sirne namaze, margarin i slično. Preporuka je i da se koristi sezonsko voće i povrće, što raznovrsnije - to bolje. Kada su u pitanju meso, riba i proizvodi, treba izbegavati iznutrice i suhomesnate proizvode, a prednost dati ribi, kao i belom pilećem ili ćurećem mesu. Važno je da se ukloni kožica sa živinskog mesa, odnosno vidljiva masnoća (beli delovi) sa ostalih vrsta mesa. Dovoljan unos tečnosti je takođe važan, pre svega vode i biljnih čajeva, 2-2,5 litra dnevno. Način ishrane zavisi od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, vrste posla kojim se osoba bavi, fizičke aktivnosti u toku dana, te se i ovi opšti principi prilagođavaju individualnim potrebama.

    Kao i svake godine, u više od 150 zemalja širom sveta organizuje se veliki broj događaja - od maratona preko izložbi, predstava, takmičenja, u cilju skretanja pažnje šire javnosti na značaj pravilne ishrane, smanjenje broja gladnih, ali i smanjenje bolesti koje su posledica nepravilne ishrane, pre svega prekomerne uhranjenosti i gojaznosti.

    Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje svake godine priprema obeležavanje Svetskog dana hrane, 16. oktobra, kao značajnog datuma u Kalendaru javnog zdravlja i kampanju Oktobar - mesec pravilne ishrane. Ove godine je povodom Svetskog dana hrane raspisan konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana – dostupna i prostupačna svima. Za svet bez gladi”, a biće organizovana i predavanja, tribine, izložbe na temu unapređenja ishrane.

    Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Zdravstvo

* Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima - 30. jul, ustanovljen je novembra 2013. u okviru rezolucije "Poboljšanje koordinacije napora protiv trgovine ljudima", usvojene na 68. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a u kontekstu podizanja svesti o situaciji u kojoj se nalaze žrtve trgovine ljudima i u cilju promocije njihovih prava (A/C.3/68/L.17/Rev.1.)

Razmere problema trgovine ljudima i njegov uticaj na život i zdravlje ljudi dovele su do aktivnog uključivanja lokalne zajednice u nastojanje da bude sprečena i olakšana ljudska patnja a samo zajedničkom i sveobuhvatnom, kontinuiniranom aktivnošću svih institucija i društveno odgovornih organizacija može da se stane na put tom ozbiljnom problemu.

Lokalni koordinacioni tim Grada Sombora 30. juli obeležio je i ove godine nizom promotivno edukativnih aktivnosti na četiri različite lokacije: granični prelaz Bezdan, granični prelaz Bački Breg, Tranzitno prihvatni centar "Šikara" Sombor i Gradsko kupalište "Štrand". Osim distribucije promotivnog materijala namenjenog svim licima koja su prošla preko graničnih prelaza, organizovana je edukacija odraslih stanovnika Tranzitno prihvatnog centra, na temu prevencije trgovine ljudima, kao i edukacija najmlađih na Štrandu, kroz radionice prilagođene njihovom uzrastu. Edukacije su realizovali vršnjački edukatori Crvenog krsta Sombor.

Mlade volontere, tokom aktivnosti na graničnim prelazima, posetili su i predstavnici lokalne samouprave i Lokalnog koordinacionog tima Grada Sombora Nevena Rosić, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti, Marija Jerković, član radne grupe za izradu Plana prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava 2019-2022, kao i Biljana Klipa, koordinator LKT.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

„Primarna zdravstvena zaštita – osnov univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom”

~ - ~

Jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na zdravlje. Ljudi treba da imaju dovoljno informacija o zdravlju i o potrebnim uslugama da bi na odgovarajući način vodili računa o svom zdravlju i zdravlju svojih porodica.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije – Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja.

Ovogodišnji slogan Svetskog dana zdravlja je: „Primarna zdravstvena zaštita – osnov univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom”.

Svetski dan zdravlja je i ove godine prilika da podsetimo stanovništvo na značaj zdravih stilova života i prevenciju faktora rizika za nastanak najčešćih poremećaja zdravlja. 

Zdravstvena zaštita predstavlja kombinaciju lične i kolektivne odgovornosti za zdravlje. Institucionalizovana zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja. U tom smislu ona obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju. Vanbolnička (primarna) zdravstvena zaštita je izuzetno značajan deo zdravstvenog sistema, od čije razvijenosti, efikasnosti i kvaliteta rada zavisi izvršenje ostalih delova zdravstvenog sistema (stacionarne zaštite).

Kvalitetna i pristupačna primarna zdravstvena zaštita je temelj univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom. Kroz primarnu zravstvenu zaštitu najčešće se realizuje prvi kontakt sa profesionalnom zdravstvenom zaštitom i uspostavlja se kontinuitet zdravstvene zaštite. Primarna zdravstvena zaštita pokriva većinu zdravstvenih potreba tokom života, uključujući usluge kao što su: skrining, vakcinaciju, informacije o tome kako sprečiti nastanak bolesti, planiranje porodice, lečenje, koordinaciju sa drugim nivoima zdravstvene zaštite  i rehabilitaciju. U većini slučajeva korisnici na ovom nivou uspevaju da zadovolje svoje zdravstvene potrebe, a ukoliko to nije slučaj, vanbolnička zdravstvena zaštita ima ulogu posrednika za upućivanje na druge, specijalizovane nivoe zaštite. Osnovna karakteristika ovog nivoa zdravstvene zaštite jeste pružanje usluga građanima na teritoriji na kojoj žive i rade.

Zdravstveni sistem sa razvijenom primarnom zdravstvenom zaštitom pruža bolje zdravstvene ishode, isplativ je i poboljšava kvalitet nege. Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom omogućava da pojedinci i zajednice dobiju zdravstvene usluge koje su im potrebne bez finansijskih troškova. Ovo ne znači besplatnu pokrivenost za sve moguće zdravstvene intervencije, već podrazumeva minimalni paket zdravstve-nih usluga. Ovo se ne odnosi samo na lečenje pojedinaca, već takođe uključuje i usluge za celokupnu populaciju, kao što su kampanje javnog zdravlja.

Zdravstveni radnici imaju ključnu ulogu u edukaciji pacijenata o tome kako da se brinu o svom zdravlju, koordiniraju potrebe svojih pacijenata i zagovaraju kod rukovodilaca zdravstvenih ustanova i kreatora politike unapređenje usluga u skladu sa potrebama pacijenata. Zdravstveni radnici u primarnoj zdravstvenoj zaštiti poznaju kulturu, običaje i način života u zajednici u kojoj rade, što ih čini nezamenljivim u hitnim i vanrednim situacijama.

Za postizanje „Zdravlja za sve” potrebni su nam:

- pojedinci i zajednice koji imaju pristup visokokvalitetnim zdravstvenim uslugama kako bi se brinuli o svom zdravlju i zdravlju svojih porodica;

- kvalifikovani zdravstveni radnici koji pružaju kvalitetnu uslugu;

- kreatori politike koji su posvećeni ulaganju u primarnu zdravstvenu zaštitu.

Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja planirana je organizacija i održavanje velikog broja zdravstveno-promotivnih aktivnosti u lokalnoj zajednici kao što su: predavanja, tribine, okrugli stolovi, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji, bazari zdravlja.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Svetski AIDS dan okuplja ljude širom sveta sa ciljem podizanja pozornosti u vezi sa HIV pandemijom i demonstrira međunarodnu solidarnost. Ovaj dan, koji se 30. put obeležava u svetu, predstavlja jedinstvenu priliku da predstavnici vlada, državnih institucija i javnozdravstvenih ustanova u saradnji sa ostalim partnerima informišu javnost o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji i da podstaknu celokupnu društvenu zajednicu da svima obezbedi nediskriminatoran i neosuđujući pristup adekvatnim uslugama iz domena prevencije HIV infekcije, kao i pristup lečenju, zaštiti i podršci za osobe inficirane HIV-om

Svetski AIDS dan, 1. decembar, prilika je da se iskoristi snaga socijalne promene, pri čemu se u prvi plan stavljaju pojedinci sa ciljem prevazilaženja prepoznatih manjkavosti u odgovoru na HIV/AIDS, posebno u oblasti prevencije među osobama sa rizičnim ponašanjem koje su pod povećanim rizikom.

Ovogodišnja kampanja u Republici Srbiji se realizuje pod sloganom „SAZNAJ SVOJ STATUS”. Aktivnosti koje prate obeležavanje 1. decembra dobar su primer jedinstvenosti i sveobuhvatnosti nacionalnog odgovora na epidemiju uzrokovanu HIV-om, pri čemu svaka institucija, ustanova, organizacija i/ili udruženje preuzima vodeću ulogu u okviru svojih kompetencija, međusobno se dopunjujući. Uz podršku Ministarstva zdravlja, instituti i zavodi za javno zdravlje, u saradnji sa civilnim sektorom, Unijom organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om, Svetskom zdravstvenom organizacijom, domovima zdravlja, školama, Crvenim krstom Srbije, medijima i drugim partnerima, organizuju tradicionalne konferencije za medije, tribine i brojne druge aktivnosti na javnim mestima, brojne interaktivne edukacije u školama i na fakultetima, zatim intenzivirano pružanje usluge dobrovoljnog, besplatnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja u institucionalnim savetovalištima za HIV i druge polno prenosive infekcije, kao i na terenu, sa fokusom na osobe koje su pod povećanim rizikom od infekcije HIV-om.

Nacionalna kampanja koja ima za cilj promociju značaja testiranja na HIV i povećanja broja osoba sa nekim rizikom dijagnostikovanih u ranom stadijumu HIV infekcije kao ključne preventivne aktivnosti uz podizanje znanja građanstva u cilju smanjenja još uvek prisutne neosnovane stigma i diskriminacije prema osobama inficiranih HIV-om, počela je 23. novembra a trajaće do kraja decembra, pri čemu će se brojne aktivnosti realizovati u 32 grada na teritoriji Republike Srbije.

Institut za javno zdravlje Srbije poziva sve osobe koje su imale neko rizično ponašanje u bližoj ili daljoj prošlosti da se 1. decembra posavetuju i besplatno i anonimno testiraju na HIV u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu (Bulevar Despota Stefana 54a, od 8 do 13 časova 1. decembra) i u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu (Braće Nedića 28, od 8 do 19 časova u periodu 26.11–7.12.2018). Tokom kampanje biće organizovane i brojne akcije besplatnog savetovanja i testiranja van savetovališta za HIV/AIDS u saradnji instituta/zavoda za javno zdravlje i udruženja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Raškoj, Šapcu, Valjevu, Užicu, Zaječaru, Boru, Prokuplju i Vranju, pri čemu će rezultati testiranja biti dostupni za 30 minuta (preuzmite plan aktivnosti).

Epidemiološka slika u svetu i Srbiji

HIV i dalje predstavlja glavni javnozdravstveni izazov u svetu, pri čemu se procenjuje da je više od 77 miliona ljudi inficirano HIV-om i da je više od 35 miliona ljudi umrlo od AIDS-a do sada u svetu, od kojih je 940.000 osoba umrlo tokom 2017. godine.

Procene UNAIDS-a ukazuju da je skoro 37 miliona osoba živelo sa HIV-om u svetu krajem 2017. godine (19,6 miliona u regionu istočne i južne Afrike), a da je 1,8 miliona osoba bilo novoinficirano HIV-om u 2017. godini.

Takođe, procene UNAIDS-a ukazuju da je 2017. godine broj osoba novoinficiranih HIV-om smanjen za 47% u odnosu na 1996. godinu (1,8 prema 3,4 miliona), dok je umiranje od AIDS-a smanjeno za 51% u odnosu na 2004. godinu (940.000 prema 1,9 miliona). Ovo je rezultat sprovedenih uspešnih nacionalnih HIV programa, koji su bili podržani od strane civilnog sektora i brojnih drugih partnera.

Međutim, u poslednjih pet godina se ne registruje smanjenje novih HIV infekcija među odraslima, a u nekim regionima taj broj raste. Sprovođenje uspešnih preventivnih programa i povećanje broja osoba koje znaju svoj HIV status i na uspešnoj su terapiji treba da doprinese da do 2020. godine bude manje od 500.000 osoba novoinficiranih HIV-om, što je skoro četiri puta manje u odnosu na 2017. godinu.

Na antiretrovirusnoj terapiji krajem 2017. godine je bilo 22 miliona osoba inficiranih HIV-om u svetu, što je trostruko više nego 2010. godine (8 miliona) i čak 36 puta više nego 2000. godine (611.000), ali je i dalje to tek polovina svih osoba inficiranih HIV-om u svetu. U skladu sa najnovijim preporukama SZO iz 2016. svih 37 miliona osoba koje žive sa HIV-om treba da budu na antiretrovirusnoj terapiji, odnosno lečenje treba započeti čim se HIV infekcija dijagnostikuje, da bi efekti terapije bili ne samo dobrobit za osobe inficirane HIV-om, u smislu dugog i kvalitetnog života, već i da bi se redukovao prenos HIV-a na druge osobe. U cilju eliminacije HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji do 2020. godine 90% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 90% dijagnostikovanih HIV + osoba bude na lečenju antiretovirusnim lekovima i da 90% od osoba na lečenju ima nemerljivu količinu HIV-a u krvi. U 2017. godini samo 75% osoba inficiranih HIV-om je znalo svoj status, među osobama koje znaju da su inficirane HIV-om 79% je bilo na lečenju, dok je 81% osoba na lečenju imalo zadovoljavajuću supresiju virusa. Ako bi se dostigli ciljevi 90-90-90 moglo bi da se spreči da 21 milion osoba umre od AIDS-a, odnosno da se spreči da se 28 miliona osoba inficira HIV-om u svetu do 2030. godine.

Procenjuje se da trenutno 75% osoba inficiranih HIV-om u svetu zna svoj status, odnosno ima dijagnostikovanu HIV infekciju, odnosno da se 9,4 miliona osoba inficiranih HIV-om dijagnostikuje. Procene ukazuju da 30% do 50% osoba ne zna svoj HIV status među 2,5 miliona osoba koje žive sa HIV-om u regionu Evrope.

U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, dok su u našoj zemlji dve od tri osobe dijagnostikovane kada im je imunološki sistem već značajno narušen. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa zaključno sa 26. novembrom 2018. godine, u Republici Srbiji je registrovano 3797 osoba inficiranih HIV-om, od kojih su 1943 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1122 osoba umrlo od AIDS-a, a još 113 osoba inficiranih HIV-om je umrlo od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom. Kao i ranijih godina i ove godine seksualni put prenosa je dominantan (89% svih slučajeva registrovanih tokom 2018. godine), posebno nezaštićeni analni seksualni odnosi među muškarcima (72%), kako među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om, tako i među obolelima (71%) i umrlima od AIDS-a (50%). Među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama u periodu januar–novembar 2018. godine bilo je 12 puta više muškaraca u odnosu na žene (preuzmite najnovije epidemiološke podatke).

Od 1997. godine visoko aktivna, kombinovana antiretrovirusna terapija (HAART) (istovremena primena tri ili više antiretrovirusnih lekova u cilju oporavka oslabljenog odbrambenog sistema i uspešne kontrole umnožavanja HIV-a u organizmu inficirane osobe) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za sve osobe inficirane HIV-om kojima je lečenje potrebno. U periodu 2003–2017. godina registrovano je značajno povećanje osoba inficiranih HIV-om na lečenju kombinovanom antiretrovirusnom terapijom koje je dostupno u četiri regionalna centra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i u Kragujevcu (1755 osoba krajem juna 2018. godine prema 330 osoba krajem 2003. godine), što je uslovilo da se od 2000. godine registruje značajna redukcija obolevanja i umiranja od AIDS-a (55 osoba obolelih od AIDS-a i 14 osoba umrlih od AIDS-a u 2017. godini prema 99 obolelih i 90 osoba umrlih od AIDS-a tokom 1996. godine).

S druge strane, od 2000. godine registruje se trend porasta broja novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, pri čemu je u periodu 2010–2017. godine registrovano 1212 slučajeva, što je za 67% više nego u periodu 2003–2009. godine kada je registrovano 726 slučajeva nosilaštva anti-HIV antitela u Republici Srbiji. Ovo je svakako i rezultat promocije značaja dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV, kao i veće dostupnosti ove usluge u zdravstvenim ustanovama, ali i van zdravstvenih ustanova, posebno za osobe sa rizičnim ponašanjem iz ključnih populacija pod povećanim rizikom od HIV-a.

Najveći broj novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je uzrasta 20–49 godina (85% u 2017. godini). Od 2002. godine registruje se porast učešća mladih uzrasta 15–29 godina među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama (47% u 2008, odnosno 28% u 2017. prema 22% tokom 2002. godine).

U odnosu na period 1985–1992. kada je 60–90% svih novodijagnostikovanih (novootkrivenih) osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou bilo iz populacije injektirajućih korisnika narkotika, u poslednjih desetak godina, tj. od 2008. godine je taj udeo ispod 10% (u 2017. godini samo 2%). S druge strane, većina novootkrivenih osoba u našoj zemlji je inficirano HIV-om seksualnim putem (seksualni odnos bez kondoma), skoro 90% počev od 2012. godine. Pod najvećim rizikom su muškarci koji imaju analne seksualne odnose bez kondoma sa drugim muškarcima (polovina do skoro tri četvrtine svih novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou, počev od 2008. godine).

U periodu 2005–2017. godine registrovano je 13-oro dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane HIV-om, što je više nego dvostruko manje u odnosu na period 1993–2004. (28 slučajeva prenosa HIV-a sa majke na dete). U periodu 2005–2016. preko 40 trudnica je bilo na programu prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete koje su rodile decu koja nisu inficirana HIV-om.

Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji trenutno živi 2562 osobe inficirane HIV-om, a procenjuje se da u našoj zemlji još oko 500 do 1000 osoba ne zna da je inficirano HIV-om. Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno, poverljivo i besplatno, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju preveniranja inficiranja HIV-om u budućnosti. S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da uđu u program praćenja, odnosno lečenja HIV infekcije koje daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji, te je danas HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a.

I da se podsetimo kako se HIV prenosi, odnosno na koji način se ne može inficirati HIV-om.

• HIV se prenosi na sledeće načine:

1. Seksualnim odnosom bez zaštite tj. bez kondoma (analni, vaginalni i oralni seks, pri čemu najveći rizik nosi nezaštićeni analni seksualni odnos),

2. Sa zaražene majke na dete (u toku trudnoće, porođaja i dojenja),

3. Razmenom igala i špriceva kod intravenske upotrebe narkotika.

• HIV se retko može preneti na sledeće načine:

1. Poljupcem u usta (samo u slučaju ako obe osobe imaju neke ranice u ustima, npr. usled vađenja zuba, krvarenja desni… pa u tom slučaju dođe do kontakta „krv na krv”),

2. Pri tetoviranju, pirsovanju… (ukoliko se obavlja nesterilizovanim aparatima i u nehigijenskim uslovima),

3. Prilikom razmene pribora za ličnu higijenu koje je prethodno koristila osoba koja živi sa HIV-om (brijač, četkica za zube…).

• HIV se nikako ne prenosi na sledeće načine:

1. Boravkom u istoj prostoriji: socijalnim kontaktom kao što je razgovor, pogled, druženje,

2. Dodirom tj. kontaktom, kao što je rukovanje i zagrljaj,

3. Kašljanjem ili kijanjem, preko znoja ili suza,

4. Poljupcem u obraz,

5. Korišćenjem istog kupatila ili toaleta,

6. Korišćenjem iste čaše/šolje ili istog pribora za jelo koji je koristila osoba inficirana HIV-om,

7. Korišćenjem iste posteljine ili peškira,

8. Kontaktom sa predmetima na javnim mestima (telefonska govornica, držači u javnom prevozu…),

9. Korišćenjem istog bazena ili saune,

10. Preko životinja ili ubodom insekata (komarci, krpelji…),

11. Konzumiranjem hrane koju je pripremila HIV pozitivna osoba.

Više informacija o HIV infekciji i AIDS-u, kao i zdravstvenim ustanovama gde se tokom cele godine može uraditi dobrovoljno, anonimno savetovanje i testiranje na HIV bez lekarskog uputa, možete naći na strani: http://www.batut.org.rs/index.php?content=1455

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi svake godine. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona

Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „OBEĆAVAM DA… za moje srce, za tvoje srce, za sva naša srca”.

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti i invaliditeta u svetu. Da bi se to promenilo, ljudi širom sveta treba da obećaju da će uticati na četiri glavna faktora rizika (upotreba duvana, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i štetna upotreba alkohola).

Male promene u životnom stilu mogu pozitivno da utiču na zdravlje srca. Prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno može da pomogne u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.

* U ovom članku donosimo nekoliko važnih napomeni o jednoj od glavnih tema - fizičkoj (ne)aktivnosti *

Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna manje od 20 minuta.

Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30 procenata veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno i mnogo više, čak 44% odraslih.

Izvor: Zavod za javno zdravlje Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

*Udruženje "Maslačak" obeležava 2. april, svetski dana osoba sa autizmom.

Na Trgu Koste Trifkovića od 11 časova ovaj dan će, svi se nadamo, podstaknuti mnoge pojedince i celokupnu javnost da osobe sa autizmom postanu ravnopravni članovi naše zajednice.

Iz Udruženja ovim događajem poručuju da žele i da senzibilišu javnost na prava osoba sa autizmom, te da utiču na prihvatanje ovih osoba. 

Svetski dan osoba sa autizmom obeležava se svake godine 2. aprila, a ustanovljen je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 18. decembra 2007. godine.

 

Dođite da se družimo i ovaj dan obeležimo kao početak nečeg lepšeg, drugačijeg.

 

Zoran Kovačić

Objavljeno u Osobe sa invaliditetom
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…