Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* Poslednjeg januarskog dana u Novom Sadu održana je sedma sednica Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST za AP Vojvodinu     

Izveštaj o radu Pokrajinskog odbora za 2019. godinu i Program rada Pokrajinskog odbora za ovu godinu usvojeni su jednoglasno. Takođe je prihvaćena i informacija o aktuelnim aktivnostima UGS NEZAVISNOST.

U prostorijama regionalnog povereništva UGS NEZAVISNOST u Novom Sadu (Bul. Oslobodenja 127/VII), u ime UGS NEZAVISNOST, sastanku je prisustvovala i u radu učestvovala izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST Čedanka Andrić.

Kao i do sada UGS NEZAVISNOST, a u cilju unapređenja pravne i advokatske podrške svojim povereništvima, sastanku je prisustvovao advokat Nenad Zečević.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Zašto Socijalno-ekonomski savet Srbije ni posle bezmalo dve decenije postojanja nije uspeo da se nametne kao osnovni oblik uspostavljanja dijaloga vlasti s reprezentativnim sindikalnim i poslodavačkim organizacijama

U javnosti, posebno onoj sklonoj zaposlenima i sindikatima, postoji visok stepen opravdanog nezadovoljstva efektima vođenog socijalnog dijaloga i, posebno, pozicijom i uticajem Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije (SES RS) kao njegovog osnovnog institucionalnog okvira.

Nesporno je da SES za deceniju i po svog postojanja nije uspeo da se nametne kao osnovni oblik uspostavljanja dijaloga vlasti sa socijalnim partnerima – reprezentativnim sindikalnim i poslodavačkim organizacijama, unutar kojeg se dogovorno kreiraju ekonomska i socijalna politika, radno i socijalno zakonodavstvo, odnosno regulišu konflikti i usmerava razvoj.

Spor i nezadovoljavajući rast, presecan krizama i, pre svega, bedne zarade i nesiguran položaj (polu)zaposlenih, kao i gubitak perspektive i masovan odlazak iz zemlje najbolji su dokaz neuspeha socijalnog dijaloga.

Nezadovoljstvo prerasta u gubljenje volje i poverenja i povremene zahteve da se potpuno napusti sindikalno učešće u radu tripartitnih institucija. Zanimljivo je da zahtevi za izlaskom iz SES-a, i to bez temeljne argumentacije i alternativnih scenarija, dolaze najčešće iz sindikata koji nisu, a bili su i voleli bi da se nađu u njemu. No, to je za neku drugu priču.

Bojim se da su u delu dobronamernih kritika prisutna preterana očekivanja, odnosno nerazumevanje prirode samog socijalnog dijaloga, pre svega kad je reč o njegovim neispunjenim pretpostavkama.

ŠTETNI DOGOVORI: Uspešan socijalni dijalog je stvar postignutog zadovoljavajućeg, pri tome još i razvojno-održivog kompromisa pregovaračkih strana sa različitim interesima. Takvog dijaloga nema: (1) bez kreiranja kulture dijaloga i uspostavljanja međusobnog poverenja; (2) stvaranja odgovarajućeg normativnog i institucionalnog okvira; (3) bez stvarnog podizanja kapaciteta učesnika u socijalnom dijalogu.

Zapravo, dijaloga nema ako u njega nisu pod istim uslovima uključeni svi oni koji se realno pitaju i ako između njih ne postoji kakva-takva ravnoteža moći. Jedno od nagradnih pitanja je, recimo, koliko se pita i kojim kanalima utiče Unija poslodavaca, a koliko privredne komore i saveti stranih investitora? Ili koliko vlasti, kada je u pitanju obrazovanje ili agencijsko zapošljavanje, čuju sopstvene zaposlene i građane, a koliko agente korporativnog kapitala?

Ne predstavljaju li, primera radi, štrajkovi u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) ili Poštama Srbije savršen test odnosa snaga, uspostavljenih neformalnih koalicija, uz uvođenje neovlašćenih aktera i nepoštovanje pravila igre i dogovorenih procedura? Naravno, na štetu zaposlenih i sindikata?

Ne treba posebno dokazivati tezu da su sindikati najmanje moćan, a za dijalog najviše zainteresovan igrač, dok istovremeno vlasti i deo poslodavaca često fingiraju dijalog kupujući vreme.

Problem sindikata i njihove nemoći i rezultirajućeg nepoverenja u njih rešava se, međutim, prethodno na drugim mestima –  umećem kreiranja jedinstvene strategije u kojoj je pregovaranje uvezano sa solidarnošću i upornim protestovanjem.

Misliti, inače, da će institucionalni oblik konfliktnog partnerstva zameniti sopstveni sindikalni angažman i rizik upravo je dokaz salonskog sindikalizma. Razlike između prilika u Francuskoj i Srbiji očito su dovoljna ilustracija.

KAKO BEZ SAVETA: Prvo, SES je demokratska tekovina i ključni deo evropskog socijalnog modela. Uz sva ograničenja, to je važna platforma za raspravu i uspostavljanje konsenzusa. Njega treba doraditi, a ne odbacivati zbog sopstvene nemoći.

Drugo, ES je i funkcionalni oblik tripartizma i ujedno platforma regionalnog i međunarodnog predstavljanja vlasti, ali i socijalnih partnera. Šta bi bilo da ga nema? Kako i koliko bismo uticali na rad Međunarodne organizacije rada (MOR) i njena godišnja zasedanja, ali i Program dostojanstvenog rada? U poslednje dve godine naročito radi se i o članstvu u Međunarodnoj asocijaciji socijalnoekonomskih saveta i uspostavljenim regionalnim, ali i bilateralnim vezama sa savetima zemalja poput Francuske i Rusije. Pri tome, ne radi se o praznom institucijskom turizmu.

Teme razgovora, poput migracija, zarada, kolektivnog pregovaranja i uzajamne (samo)procene socijalnog dijaloga najbolje potvrđuju značaj međunarodne saradnje. Ispunjenu dovoljnu dozu kritičnosti dobro ilustruje to što je na ovogodišnjem zasedanju MOR prihvaćena sindikalna inicijativa za ukidanje obaveze inspekcija da prethodno najave svoje posete i inspekcijske nadzore, kako je to propisano u srpskom zakonodavstvu.

Treće, Savet je za sindikate i platforma za evaluaciju i koordinaciju oko Akcionog programa za poglavlje 19 ili ne manje važnog mirnog rešavanja sporova. Stanje bi, dakako, bilo daleko povoljnije ako bi bar jednom godišnje na SES-u bile razmatrane i razvojne strategije i programi (ERP, ESRP), ali i ključne ekonomske i poreske mere i politike, uključujući i sam Budžet.

Kruna je Društveni ugovor o razvoju i zapošljavanju kojim bi se, uz podelu rizika i odgovornosti, obezbedio stabilan i dugoročan razvoj i dostojanstven i solidno plaćen rad.

Ako bih kao posmatrač-učesnik, odnosno kao neko ko je analizirao dijalog u okviru SES-a, ali i učestvovao u njemu, trebalo da ga ocenim, bila bi to slaba, ali ipak prelazna dvojka.

Dijalog je, po mom sudu, poprilično neuverljiv, malo uticajan, ali je na putu, posebno u poslednje dve godine, da postane bar institucionalno održiv i funkcionalan. Postojeći okvir formalno zadovoljavajuće funkcioniše gledajući kroz ritam održavanja sednica (8 do 10 sednica godišnje), rada Kolegijuma (jednom mesečno), pa i radnih grupa, koji je gotovo optimalan.

PRETPOSTAVKE ZA PROMENE: Kad je o samom institucionalnom okviru reč, pre svega potrebno je stvaranje sistema i mreže uticajnih saveta, uključujući one na regionalnom, pa i lokalnom nivou. Takođe, neophodno je i tripartitno upravljanje institucijama poput službe zapošljavanja, penzionog, zdravstvenog i fonda solidarnosti u kojima je pozicija socijalnih partnera svesno marginalizovana.

Polazni kriterijum je realna procena potreba saveta, njihovih ovlašćenja i kapaciteta umesto institucionalnog gigantizma po kojem se, recimo, krene u kampanju formiranja lokalnih saveta koji posle ne rade jer, pošteno, i nemaju baš o čemu meritorno da odlučuju.

Razvijena vertikalna i horizontalna mreža saveta i njihovih stalnih i povremenih programskih odbora i radnih tela, dakle, samo su zadovoljavajući institucionalni okvir i nužna pretpostavka za kvalitetan i efektivan socijalni dijalog.

Kako unaprediti dijalog

*Potrebno je rano uključivanje socijalnih partnera već u fazi kreiranja nacrta zakona u saradnji sa resornim ministarstvima, što bi omogućilo i kvalitetniju diskusiju unutar SES-a. Istovremeno, bez razmatranja na zajedničkim radnim grupama i obavljene meritorne rasprave, zakoni ne bi smeli da idu na Vladu i u parlament.

*Kvorum prisutnih članova za sastanke SES-a, pre svega onih iz redova Vlade, obezbeđen je samo ako inače većinski prisutni zamenici vladinih predstavnika imaju ovlašćenja da odlučuju. U suprotnom, rad je faktički blokiran jer je legitimitet predloženih preporuka i mišljenja doveden u pitanje.

*Predlozi zakona o kojima je SES vodio debatu kad se podnose parlamentu treba da budu propraćeni preporukama i mišljenjima SES-a. Posebno se tu radi o zakonima o kojima nije postignut konsenzus već postoje različiti stavovi. Poslanici generalno nisu svesni debata u SES-u niti njegovih preporuka. Ovo rešenje bi omogućilo bolju obaveštenost poslanika i povećalo uticaj SES-a u oblasti kreiranja zakona i državnih politika.

*Socijalni dijalog je, pre svega, stvar socijalnih partnera. No, u njega se na odgovarajući način – kroz odbore i šire socijalne forume – mogu uključiti i predstavnici akademske zajednice, NVO, ekspertskih grupa, profesionalnih udruženja, kao i organizacije nezaposlenih, samouposlenih, udruženja potrošača – svih onih koji imaju interese i znanja da proces tranzicije učine efikasnim, transparentnim i što pravednijim. Predstavnici ovih institucija/organizacija mogli bi da učestvuju bez prava glasa u radu specijalizovanih stalnih odbora.

*Prethodno, neophodno je ojačati kolektivno pregovaranje kao uslov sine qua non za efektivan tripartitni socijalni dijalog, naročito u privatnom sektoru. U ovu svrhu SES treba bar jednom godišnje da razmatra stanje kolektivnog pregovaranja, kao i status i primenu kolektivnih ugovora na različitim nivoima.

*Mišljenja SES-a treba da se prosleđuju i Vladi i resornom ministarstvu, koji pak treba da imaju kraći rok za davanje odgovora. Pod uslovom, naravno, da oni imaju dovoljnu autonomiju odlučivanja u odnosu na stranački i državni vrh. Time se opet vraćamo na početak – u zonu demokratije i demokratske političke kulture.

*Autor je predsednik UGS Nezavisnost, Zoran Stojiljković

Izvor: Novi magazin

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", povodom predstojećeg značajnog datuma, 7. oktobra, Međunarodno dana dostojanstvenog rada, obratio se članovima i javnosti sledećim rečima:

~ . ~

Ovih dana mi se po glavi mota jedna misao Martina Lutera Kinga, simbola građanskog otpora i neposlušnosti, čoveka koji je život dao za viziju jednakih i dostojanstvenih ljudi.

Martin Luter tvrdi da svi mi lagano umiremo kao uspravna ljudska bića od onoga trenutka kada počnemo da ćutimo o stvarima koje su važne. Ćutimo o sreći, dostojanstvu i ljudskoj solidarnosti. Zažmurimo ili nervozno odmahnemo rukom na spominjanje socijalne pravde. Ili se upitamo na čemu je ili iz kog filma je ovaj lik koji nešto drobi o dostojanstvenom radu. Ili o slobodnim i fer izborima, recimo. Onoga trenutka kada izgubimo nadu i prestanemo da maštamo o boljem i pravednijem svetu postajemo tek mašine za preživljavanje. Hodamo po svetu kao zombi – mi smo mrtvaci na dopustu.

Ovih dana je 7. oktobar - Međunarodni dan dostojanstvenog rada. Mi u Srbiji obeležavamo ga decenijama već u stanju koje, da se poslužim parafrazom iz hrišćanskog nauka, obeležava odsustvo vere, nade i ljubavi i brige za druge. Briga za druge, drugo ime za solidarnost i empatiju, je i moto pod kojim sindikati u okviru Međunarodne konfederacije sindikata ove godine obeležavaju ovaj dan.

Dostojanstven rad je rad dostojan slobodnog čoveka. Najednostavnije rečeno, to je rad koji je ugovoren, dakle predvidljiv i koji se odvija pod unapred poznatim i prihvatljivim uslovima. Rad koji je osiguran i bezbedan u pogledu fizičkog zdravlja i rizika ali i na kome nas ne mobinguju i ne "gužvaju nam karakter". U gužvanje karaktera spada i šikaniranje, premeštanja i pretnje otkazima predstavnicima sindikata čija misija je da budu garanti i branitelji dostojanstvenog rada.

Naravno, dostojanstven rad je i samo onaj rad koji je na vreme plaćen i od koga se da pristojno živeti.

U istraživanjima kvaliteta života, odnosno društvenih pretpostavki sreće posao od koga može da se pristojno živi i koji ispunjava zadovoljstvom je prva pretpostavka za sreću.

Moje prvo pitanje je koliko u Srbiji danas ima ljudi koji su srećni zato što imaju dobro plaćeni posao koji ih čini ispunjenim i zadovoljnim? Jesmo li mi u tom pogledu zemlja nesretnih i uniženih?

Srbija je zemlja raširenog siromaštva i nejednakosti. Dostojanstvo i sreća teško idu sa siromaštvom. Siromaštvo po pravilu ne donosi ništa dobro. Kao u Brehtovom Dobrom čoveku iz Sečuana najstrašnija posledica siromaštva je dehumanizacija – pretvaranje čoveka u biće bukvalnog preživljavanja, u kome često nema mesta za dobrotu i brigu za druge.

Dostojanstvo je i život u svetu bez uniženja korupcijom i kiljentelizmom i partijskim zapošljavanjem. Jesmo li se mi to toliko ljudski unizili da kupovinu radnog mesta i pravljenje karijere partijskom knjižicom i novcem smatramo normalnim stanjem duha? Koliko su onda uverljivi apeli za ostanak u zemlji onih koji su njena budućnost ako su svi "provalili" da je ključni uslov za karijerno napredovanje partijska podobnost i lojalnost vođi a ne stručnost ?

Sreća je i čin ljudskog dostojanstva i mogućnost da se bude solidaran i empatičan, da se uživi u poziciju drugih i da se sa njima saoseća, odnosno da može da im se pomogne. Briga za druge je solidarnost dokazana na delu.

Vrednosti su to koje su, nažalost danas predmet podsmeha sem ako nisu politički i tržišno naplative i služe kao pokriće i oproštajnica za pohlepu - alavost što bi rekli naši ljudi.

Svest da su svi ljudi jednaki i smrtni dodao bih trebalo bi da vodi uzajamnosti. Ljudi su jednaki u svojoj neuporedivosti i različitosti i u svojim jednakim pravima i dostojanstvu. Priznatog ljudskog dostojanstva nema bez priznatog dostojanstvenog rada.

Da li treba dodati i da dostojanstva nema bez prava na kvalitetno obrazovanje, kao i zdravlje i zdravo životno okruženje?

Obrnuto, kako to tvrdi Ričard Senet, nejednakost i prekarnost gotovo pravolinijski vode u ljudsku udaljenost koja povratno uvećava nesreću i nejednakost. Nažalost termin prekaran, dakle nesiguran, nestabilan, bezperspektivni rad, odnosno prekarijat kao moderna forma proleterijata, su se odomaćili u našem rečniku i dominiraju našim radnim odnosima.

Naredna dilema je dakle koliko ljudi kod nas je u zoni dostojanstvenog a koliko u zoni prekarnog rada?

Vratimo se na kraju ovog apela za vraćanje dostojanstva radu, na brigu za druge usmerenu pre svega na one koji nemaju jednake mogućnosti.

Ovoga puta i na ograničenom prostoru neću se baviti brojnim manjinskim, marginalizovanim grupama koje svakako moraju biti predmet naše brige. Nešto ću reći o ženama koje su neravnopravna društvena većina.

Studije o položaju žena na tržištu rada Republike Srbije sprovedene u poslednjih nekoliko godina ukazuju na prisutnu rodno zasnovanu diskriminaciju a odnose se i na visoku stopu nezaposlenosti, manji stepen ekonomske aktivnosti i "patriotske pokušaje" povratku tradicionalnoj ulozi žene domaćice.

Najveći broj pritužbi koje Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković dobija odnosi se na tržište rada pri čemu je i pravo na materinstvo u pitanju, jer neretko žena posle porodiljskog bolovanja bude prebačena na niže radno mesto ili u najgorem slučaju, dobije otkaz.

Kakav licemer se mora biti kada se u takvoj situaciji može govoriti o demografskoj krizi i brizi za porodicu?

Da se vratimo na kraju na početak ove priče o dostojanstvu. Ako je Srbija zemlja uniženih ljudi lišenih nade da će ikada biti drugačije, hoćemo li, mi u Nezavisnosti ali i svi drugi, da ćutimo o tome i da se pomirimo sa tim ?

Medjska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U redovnom praćenju važnih godišnjih datuma na najvišem međunarodnom nivou, naš sindikat, UGZ Nezavisnost - Kooridnacioni odbor u Somboru beleži značajne muzičke trenutke datume srodne ovoj umetnosti. Stigli smo i do kalendarski prvog dana leta, 21. juna, inače najdužeg dana u godini, a to je dan koji u 120 zemalja sveta protiče Svetski dan muzike, mira i molitve. Tim povodom evo kako je UGS Nezavisnost – Sombor obeležio i ispratio na krajnjem severozapadu Srbije, odnosno centru Zapadnobačkog upravnog okruga, ove datume

Kamerni sastav talenata somborske muzičke škole 

- Završni koncert Muzičke škole "Petar Konjović" Sombor. Zahvaljujem se profesorima Ivani Jovanović, Mini Bošnjak, Jasni Panić, Aleksandri Spasojević, Milici Majstorac, Marku Radojkoviću, Nikoli Radakoviću, Đuri Parčetiću, Jovani Marković i našim divnim najdivnijim učenicima. Toliko lepote, pristojnosti, muzikalnosti, posvećenosti na jednom mestu, to samo može ova ekipa. Fotografije Aron Čuvardić - napisala je na svom profilu na društvenim mrežama Milena Despotović, nakon veličanstvenog koncerta pod simbolično a originalnim nazivom, “Koncert u šumi ili šumska bajka”.

U tom Somboru - i koncert u šumi ili šumskoj bajci: Atraktivno, na Svetski dan muzike

Podsetimo, somborska NEZAVISNOST je osim sa brojnim drugim civilnim, građanskim, nevladinim organizacijama, školskim i ostalim ustanovama i ascocijacijama, u partnerskim odnosima i sa Muzičkom srednjom i osnovnom školom “Petar Konjović”, čiji su đaci učestvovali kako smo izveštavaliiI u našem trečem zaredom obeležavanju glavnog događaja u godini u kulturi, Svetskog dana kulture (15. april), u svečanoj sali somborsko Županije – Gradske uprave. Ova škola je decenijama pa tako i danas jedna od najuspešnijih muzičkih škola u Srbiji.

…….....

* Asocijacija žena Sombor organizovala je, uoči samog Svetskog dana muzike, mira i molitve, 20. juna sada već tradicionalno poetsko veče somborskih kinjiževnica, u velikoj dvornici Srpske čitaonice „Laza Kostić“  u Somboru.

Mladi umetnik na harmonici Milan Grujičić i kvintet somborskih pesnikinja

O svojim delima govorile su i autorske stihove kazivale: Vidosava Raič, Zdenka Feđver, Teodora Zorić, Ružica Kljajić, Sofija Vukičević, Nada Ljepojević, a kroz program je vodio, uz domaćicu ove lepe večeri Jelicu Polovinu, predsednicu Asocijacije, Siniša Stričević, član Koordinacionog odbora UGS Nezavisnost Sombor, gl. poverenik GS KUM i GS Sporta za Sombor i Zapadnobački upravni okrug, gl. i odg. urednik Novog Radio Sombora.

Predsedatelica od Združenie na Makedoncije od Zapadnobačkiot okrug "Pela" Sombor / Predsednica Udruženja Makedonaca Zapadnobačkog okruga, dr Liljana Sokolova inače i glavna sekretarka Asocijacije žena, pozdravile je mnogobrojne goste na srpskom i makedonskom jeziku

U prigodnom muzičkom delu večeri, učestvovalo je troje talentovanih i višenagrađenih đaka somborske muzičke škole “Petar Konkjović”, harmonikaši Nemanja Vukičević i Milan Grujičić i Filip Krempatić, na gitari. Podsetimo, ova somborska društveno-humanitarna organizacija, u okviru Asocijacije žena Srbije, članica je UNESCO Centra za žene i mir u balkanskim zemljama, te Asocijacije za međubalkansku saradnju žena sa sedištem u Beogradu, sa kojom naša NEZAVISNOST jeste takođe u partnerskoj vezi, na osnovu i već Protokola o saradnji, solidarnosti i međuuvažavanju, zvanično potpisanog na Svetski dan kulture, ove godine.

Još jedan spoj Sindikata - u ovom primeru sa Asocijaciom žena, program je vodio Siniša Stričević (podvlačeći značaj povezivanjA Sindikata NEZAVISNOST sa civilnim organizacijama poput ove ženske asocijacije, članice UNESCO, ispred njega Jelica Polovina, predsednica)

….......

* U četvrtak i petak 20 i 21. juna Sombor je bio domaćin isto tako već tradicionalnog Somborskog Green Town Jazz Festa. Ovaj događaj pratili smo tokom čitave dve večeri zahvaljujući još jednom partnerstvu somborske NEZAVISNOSTI, sa Bowling centrom “Bowling Stones”  u Somboru.

Plakat sa čitavim programom ovogodišnjeg Green Town Jazz Festa u Somboru (20-21. jun)

..........

"Šta znači kad vam golubica napravi gnezdo i izlegne dva jaja na terasi? SREĆA ILI ZGODNO MESTO. Sta god da je obradovala sam se kad sam to jutros otkrila. Koliko god ljudi pričali o golubovima kao o letećim pacovima nije mi palo na pamet da im remetim novo stanište...

Na terasi naše Dušanke Milatović na Svetski dan mira - totalna simbolika - golubica izlegla dva jajeta

...Prema narodnom verovanju ubiti goluba smatra se velikim grehom, jer on predstavlja Božiju pticu. Osim što donose dobre vesti, golubovi koji lete u našoj blizini smatraju se anđelima i dušama bliskih osoba koje su napustile fizički svet. Hoću da verujem da je tako!" - napisala je nadahnuto, u svom stilu vrcavo i nadasve simbolično, na Svetski dan muzike, mira i molitve, Dušanka Milatović, somborska književnica iza koje su tri veoma tražene zbirke poezije, aformističarka i redovna - logistika i učesnica gotovo svih javnih programa koje UGS Nezavisnost - Sombor organizuje javno u ovoj sredini u Srbiji. 

Dušanka Milatović za skupštinskom govornicom, ali ne kao odbornica, već kao pesnikinja, aforističarka i romanopisac, redovna učesnica svih dešavanja somborske NEZAVISNOSTI - kao na sva tri Svetska dana kulture do sada (iza nje i Dragan Milanović Pilac, predsednik GS KUM "Nezavisnost")

..........

Uz sve ove naše aktivnosti – da bismo pre svega na terenu bili što vidljiviji, ali jednako tome u nastojanju da učestvujemo u aktuelnim događajima priređenim povodom ovog bitnog svetskog datuma (21. jun), želimo i ovom prilkom da damo još jedan doprinos, objavljivanjem nekoliko radova naših članica i članova koji osim posla na redovnom radu, ili u penziji - uz sindikalne aktivnosti somborskog UGS-a, slobodno vreme posvećuju književnom, muzičkom ili likovnom ili stvaralaštvu a u kojem ponajpre proklamaju najpozitivnije ideje mira i namere autentičnog molitvenog izraza.

~ . ~

Ljiljana Arnaut (glavni poverenik UGS Nezavisnost u Domu zdravlja “Doktor Đorđe Lazić” u Somboru) i njena pesma:

Ništa me nisi pitao

Znaš
Ništa me nisi pitao
A toliko toga sam ti želela reći

Rekla bih ti zašto
Pišem pesme
Zašto me razbole praznici
I neki datumi
Zašto ne idem 
Na venčanja 
I slave
Zašto izbegavam sahrane
Ne slavim rodjendan
Više ne kumujem

Zašto ponekad
Umesto da se osmehnem
I prećutim
Ja progovorim
Pa namerno porušim sve
I pobegnem
Jer se uplašim

Rekla bih ti i zašto se uplašim

Šta me to dotakne
I zaboli
Na šta me podseti
Šta više ne mogu podneti
I neću

I zašto

Šta više ne smem dozvoliti
Nikome
Pa ni sebi

Rekla bih ti
Šta me to lomi
I
Kako sam
I zašto
Naučila 
Da verujem u 
Osmehe
tonove i dodire
I da
Na tako čudan način 
Percipiram svet

Zašto pričam o nivoima svesti
Energijama
I frekvencijama

Zašto ne umem da plačem
Zašto sam u gardu
A verujem u mirna jutra
I harmoniju

Rekla bih ti
I šta me raduje
Čemu se veselim
Zašto su na zidovima moga stana okačeni prazni ramovi
Zašto nema knjiga sa tužnim naslovima
I gde je završila ona velika biblioteka koju sam imala
I zašto

Zašto volim da slažem puzzle
I da od starih stvari pravim nove
Farbam prozore
Zašto verujem u bajke
Zašto bih se preselila na Mars
Mada tamo nema vode
A ja volim talase

Rekla bih ti
Da volim miris lipe posle kiše
I jorgovane

Da ne volim igrice
A volim barice
I hodati bosa

Rekla bih ti
Da na mom zidu piše
U ravnoteži
Jer nisam umela da napravim balans
Izmedju emocija i razuma
I da me je to koštalo

Da nisam mudra
Ni pametna

Rekla bih ti
Zašto sam htela da te uplašim
I zašto verujem da možeš da mi objasniš mene

Želela sam 
da ti ispričam
Zašto

Kafu pijem sama.

Ljiljana Arnaut, glavna povernica GS "Nezavisnost" Doma zdravlja "Dr Đorđe Lazić" u Somboru, pesnikinja, slikarka

..........

Još jedno poglavlje u našoj priči o obeležavanju 21. juna u Somboru pripada Ružici Kljajić, našoj odanoj saradnici i članici. - U časopisu MOSTOVI (glasilu Saveza srpskih društava Slovenije), vredno se prate i objavljuju sadržaji iz različitih aktivnosti srpskih kulturnih društava u Sloveniji, u kojima se okupljaju svi oni koji žele da neguju tradiciju svog naroda, kao što su: raskošan folklor, narodni običaji duhovne i svetovne prirode, lepotu likovne, dramske i književne umetnosti.

Na stranicama slovenačkih Mostova Ružica Kljajić spaja mostove pa tako i angažujući se za naš Sindikat

Gostujući u dva navrata u Ljubljani i Kranju, imala sam sreću da upoznam deo aktivnosti o kojima je reč, kao i vredne kulturne poslenike. Zahvaljujući uredništvu koje je otvoreno za saradnju, u jednom od brojeva je objavljena i moja priča OBEĆANJE, a ja iz duše zahvalna redakciji na lepoj saradnji - zapisujemo reči Ružice Kljajić - na ovaj dan, zdravstvene radnice u penziji, svestrane somborske knjiživenice i popularne pesnikinjie za decu i odrasle, učlanjene u GS KUM – Sombor i jedne od najaktivnijih naših sindikalistkinja kada su sem ostalog i, dežurstva u našoj kancelariji u pitanju.

Ružica Kljajić, naša verna saradnica, odana svojim pisanjem deci i deca njoj, poklanja mnoge svoje slobodne trenutke aktivnostima UGS NEZAVISNOST - Sombor, a u prilog ovom našem podtekstu ispod fotografijemo, dopunjujemo i njene utiske):

(DEČJA NEDELJA u bolnici, jer, KAD SE KNJIGA VOLI, LAKŠE JE PODNETI I KAD TE NEŠTO BOLI... Četvrtog dana DEČJE NEDELJE književno druženje s decom na pedijatrijskom odeljenju bolnice u Somboru, bilo je neobično i uverilo koliko oko nas ima dobrote, i koliku snagu sama deca poseduju... Osnovna škola Bratstvo Jedinstvo u Somboru, vrlo lepo (primereno bolničkom prostoru i uslovima)

...........

A zaokružujući ovu priču u prilog somborskom obeležavanju ovog važnog datuma, donosimo i tri fotografije sa upravo održanog, još jednog tradicionalnog somborskog hepeninga, projekta Valcengrad za 2019. godinu kada maturanti, svih gradskih somborskih srednjih i osnovnih škola iz sela grada-opštine, učestvuju u velikom grupnom plesu na kraju svake školske godine. Autor ovih umetničkih fotografija u kolor i crno-beloj tehnici je predsednik Koordinacionog odbora UGS Nezavisnost Petar Zambo i član lokalnog Socijalno-ekonomskog saveta (gl. poverenik u Sportskom centru Soko Sombor), koji se godinama veoma uspešno posvećuje umetničkoj fotografiji kao svojem “drugom ja”, iza kojeg je sedam samostalnih izložbi do sada, brojne kolektivne, kao i više nagrada i priznanja:

~ . ~

~ . ~

..........

Već i samim ovim člankom smatramo da smo doprineli obeležavanju ovog datuma - UGS NEZAVISNOST - Sombor.

Pojedinosti u rubrici povodom ovbeležavanja 21. juna, Svetskog dana muzike, mira i molitve (za 2019) izdvojio Siniša Stričević

Fotografije: Petar Zambo, Dejan Horvat, Žana Gnjatović, Aron Čuvardić

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost”, u cilju unapređenja programske platforme, ciljeva i prioriteta za naredni period, otvaraju dijalog o reformi organizacije u pravcu redizajniranja identiteta i imidža sindikata i podizanja prepoznatljivosti i nivoa poverenja u njega

U tom cilju, UGS NEZAVISNOST su organizovali tematsku raspravu pod nazivom „Strategija i medijski nastup sindikata”, na kojoj smo tragali za odgovorima na ključno pitanje: kako svakodnevni sindikalni rad transformisati u produktivni socijalni marketing?

S obzirom da sindikalno delovanje nije ograničeno samo na sferu rada, već da se na sindikalnoj agendi nalaze i pitanja kvaliteta života, dostupnosti javnih dobara, blagostanja, vladavine prava i ravnopravnosti, prava na informisanje i učestvovanje, UGS NEZAVISNOST teži daljem razvoju saradnje sa brojnim partnerima i pojedincima iz akademskog i civilnog društva.

Stoga su, na ovu tematsku raspravu, osim članova našeg Izvršnog i Programskog odbora, kažu u UGS NEZAVISNOST, za civilno društvo, političko delovanje i javne kampanje Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST, pozvani i brojni prijatelji sindikata i predstavnici nezavisnih medija.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U Beogradu je u ponedeljak, 27. maja, održan sastanak Radne grupe 17 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) na kojem je vođena rasprava o Nacrtu Strategije socijalne zaštite za period 2019. do 2025. godine. Sastanku je, u ime UGS NEZAVISNOST, prisustvovala Zlata Zec, izvršna sekretarka Sindikata penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’

........................

Osim teksta Nacrta Strategije, kao osnova za raspravu poslužili su komentari na nacrt Fondacije Centar za demokratiju.

Predstavnica UGS NEZAVISNOST, Zlata Zec je, kao apsolutno opravdane i dobro argumentovane, u potpunosti podržala sve komentare, primedbe i predloge Centra za demokratiju koji se odnose na postupak predlaganja i sadržaj Nacrta Strategije. Radi se o komentarima koji se odnose na iskazane (netačne) pokazatelje stanja u ekonomskoj i socijalnoj sferi (fingiranje podataka), izostale analize realizacije i rezultata prethodne Strategije, nedoslednosti u konstataciji problema i mapiranju mera za period na koji se Strategija donosi.

Zlata Zec: Veoma jasni i konkretni stavovi Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST

U ime UGS NEZAVISNOST, u raspravi su iznete i sledeće primedbe i predlozi:

1. Neprihvatljivo je da se tako značajna Strategija donosi bez ikakvih prethodnih konsultacija sa reprezentativnim socijalnim partnerima, kao i ekspertima iz organizacija i institucija koje se bave ovim pitanjima ili deluju u oblasti socijalne zaštite. Predloženo je da na neodrživost ovakvog poimanja i prakse ‘’socijalnog dijaloga’’ od strane vlasti u Srbiji, a posebno u vezi sa Poglavljem 19, upozori Tim za pregovore i druge institucije nadležne za komunikaciju sa Evropskom unijom. UGS NEZAVISNOST otvoreno postavljaju pitanje: Zašto evropske institucije podržavaju mere i ‘’reforme’’ u Srbiji koje za rezultat (ili posledicu) imaju efekte suprotne evropskim standardima;

2. Stiče se utisak da je ovo još jedna u nisu ‘’formalnosti’’ koje su obaveza države u okviru procesa evrointegracija i da je predlagaču bitna forma, a ne i sadržaj Strategije, odnosno da će i ova Strategija kao i mnoge ranije, ostati mrtvo slovo na papiru. Zbog toga se insistira na izradi godišnjih akcionih planova kojima će biti precizirano sledeće od važnih činilaca: nosioci realizacije, rokovi, potrebna sredstva (logistička i finansijska) i tačno da budu navedena odgovorna lica i institucije za realizaciju Strategije;

3. Formalan, a moglo bi se reći i ciničan pristup izradi Strategije, vidljiv je već u datoj definiciji socijalne zaštite koja (citat) ‘’…osigurava blagostanje i dobrobit građana…’’. Kao da tvorcima definicije nije jasno da tamo gde se veliki broj građana nalazi u stanju socijalne potrebe, nema ni govora o ‘’blagostanju’’, već o pukom fizičkom preživljavanju. O tome govori i izuzetno, nerealno niska ‘’granica siromaštva’’ koja osim egzistencijalnog minimuma ne obezbeđuje ni najmanju mogućnost zadovoljenja potreba za obrazovanjem, kulturom i drugim potrebama svakog pojedinca;

4. UGS NEZAVISNOST posebno naglašavaju direktnu vezu između ekonomske politike, naročito politike zapošljavanja, koju vode aktuelne vlasti i pojedinih tzv ’’reformskih’’ mera i stanja u socijalnoj sferi, odnosno siromaštva ne samo nezaposlenih već i zaposlenih lica. Kao ilustracija može poslužiti: iznos minimalne zarade koji je znatno niži od minimalne potrošačke korpe; ogromna prisutnost nesigurnog (prekarnog) rada i neformalne (sive) ekonomije; stalno pooštravanje uslova za sticanje penzije i kriterijuma za obračun osnovice za penziju, kao i nezakonito umanjivanje penzija… i slično;

5. UGS NEZAVISNOST traže odgovor na pitanje – zbog čega na ovakvim sastancima zvaničnih tela, kao što je NKEU, kada se raspravlja o tako značajnim dokumentima kao što je Strategija, ne prisustvuje niko od predlagača, iako su uredno pozvani, i traži odgovornost za takvo ponašanje.

Na sastanku je, jednoglasno, dogovoreno da se o iznetim stavovima članica NKEU, obaveste sve nadležne domaće i evropske institucije i pojedinci. Iznet, usvojen je i zahtev da se, pre rasprave o Strategiji na Vladi, u njeno formulisanje ravnopravno uključe ekspertske radne grupe i pojednci, a da se njihovi predlozi i argumenti ozbiljno razmotre i uzmu u obzir pri formulisanju konačne verzije Strategije.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 7

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…