Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

Aktivnosti reprezentativnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" (jun)

* Granski sindikat prehrane, ugostiteljstva, turizma, poljoprivrede, vodoprivrede i duvanske industrije “Nezavisnost” (GS PUT NEZAVISNOST) i Granski sindikat trgovine “Nezavsnost” je u saradnji i uz podršku UGS NEZAVISNOST 25. i 26. juna održao seminar na temu „Radna prava zaposlenih u trgovini“. U cilju razmene iskustava, osim rukovodstva i aktivista GS PUT NEZAVISNOST, GS TRGOVINE NEZAVISNOST i UGS NEZAVISNOST, seminaru su prisustvovali i učestvovali u radu i zaposleni u delatnosti trgovine

Predsednik GS PUT NEZAVISNOST Dejan Titović je otvorio seminar i pozdravio učesnike. Govoreći o razlozima organizovanja ovog seminara ukazao je na složenost i raširenost problema rada nedeljom, naglasivši da ćemo zastupati odgovoran, principijelan i argumentovan stav u zaštiti svih radnih prava koja se krše u ovoj delatnosti (radno vreme, pristojna zarada, uslovi rada i mere zaštite od covid 19 itd). Povodom toga, naše sindikalne aktivnosti su usmerene u više pravaca: prema štampanim i elektronskim medijima, prema društvenim mrežama (kao što je Facebook grupa „Bar nedeljom budi kući“), prema članstvu u sindikalnim povereništvima, prema tripartitnim telima (Socijalno-ekonomski savet Rapublike Srbije) i naravno, prema nadležnim državnim institucijama - Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije.

Izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST Čedanka Andrić detaljnije je upoznala prisutne sa sadržinom pisma koje je UGS NEZAVISNOST uputilo resornom ministarstvu 5. juna i kojim se predlaže dijalog - sastanak na kojem će ovo pitanje biti na dnevnom redu. Ovim dopisom se zahteva informacija o dosadašnjem rezultatu rada Radne grupe koju je formiralo resorno minstarstvo sa zadatkom sagledavanja svih aspekata eventalne odluke o zabrani rada nedeljom. Kao član Evropske konfederacije sindikata i Međunarodne konfederacije sindikata, naš sindikat će se konsultovati sa sindikatima iz regiona, a i šire - u cilju razmene iskustava i jačanja kapaciteta za dijalog. Čedanka Andrić je takođe podsetila je da eventualna odluka o zabrani rada nedeljom podrazumeva proces izmene dva zakona: Zakona o radu i Zakona o trgovini.

Milojica Živković, zamenik predsednika GS PUT NEZAVISNOST je tokom video prezentacije izneo rezultate ankete koja je je istovremeno realizovana na dva nivoa: prvom - u povereništvima GS PUT NEZAVISNOST i GS TRGOVINE NEZAVISNOST i drugom - među pratiocima i prijateljima Facebook grupe „Bar nedeljom budi kući“, koju administrira kolega Ivica Kopunović i koja ima više od 37 hiljada članova.

  1. Na prvo pitanje u anketi: “Da li ste za zabranu rada nedeljom ?” – učesnici (njih 2.350) u anketi su u 99% slučajeva odgovorili „Da“. Dakle, gotovo jednoglasno.
  2. Iz odgovora na drugo pitanje: „Da li ste za ugovaranje kolektivnim ugovorom (opštim aktom) uvećanog iznosa naknade za rad nedeljom, uz obavezu ograničavanja rada na jednu ili dve nedelje u toku meseca?“ je vidljiva nedovoljna zainteresovanost za ugovaranje rada nedeljom (615), što se može objasniti nedovoljnom informisanošću o sadržini i značaju kolektivnog pregovaranja, što je posledica slabog nivoa sindikalne organizovanosti.
  3. Na treće pitanje: „Navedite najčešće oblike kršenja radnih prava sa kojima se susrećete tokom rada?“ - dostavljen je značajan broj odgovora koji se odnose na važne radno-pravne institute: raspored radnog vremena, preraspodela radnog vremena, korišćenje prava na godišnji odmor, rad praznikom (državnim i verskim), zloupotreba prekovremenog rada, obračun i isplata uvećane zarade (za prekovremeni rad, rad praznikom i neradnim danom), izmena ugovorenih uslova rada (raspoređivanje na druge poslove i u drugo mesto rada), nametanje prekomernih radnih zadataka (nedovoljan broj izvršilaca), zlostavljanje na radu (mobing) itd. Uz navođenje konkretnih primera, o svemu je stručno komentarisala Dragica Mišljenović, viši savetnik za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje UGS NEZAVISNOST, ocenivši da spisak pobrojanih problema ilustruje sadašnji težak ekonomsko-socijalni položaj zaposlenih u Srbiji. Takođe, istaknuto je da stalni rad nedeljom proizvodi nesklad između porodičnog i profesionalnog života, što posebno pogađa žene koje, po nezvaničnim podacima, čine 60-70% od ukupnog broj zaposlenih u trgovini.

Na kraju seminara su sabrani, razmotreni i definisani sledeći

Z A K L J U Č C I:

  • S obzirom na sadašnji, sveukupni položaj zaposlenih u delatnosti trgovine (ali i u drugim delatnostima uslužnog i industrijskog sektora) u kontekstu primene sadašnjeg zakonodavno-normativnog okvira kojim je uređen rad nedeljom - GS PUT NEZAVISNOST, GS TRGOVINE NEZAVISNOST, UGS NEZAVISNOST su inicirali dijalog o uvođenju zabrane rada nedeljom u trgovini.
  • Osim analize primene postojećeg zakonskog rešenja, dijalog o ovom pitanju podrazumeva analizu ekonomskih efekata na poslovanje privrednih subjekata, uporedni pregled rešenja i prakse u okruženju, socijalno-psihološke efekte na sklad porodičnog i profesionalnog života (sa posebnim osvrtom na položaj žena), uticaj rada nedeljom na bezbednost i zdravlje na radu (posebno u kontekstu otežanih uslova rada u toku pandemije, covid 19) i slično.
  • U tom smislu zahtevamo da se naš sindikat uključi u rad Radne grupe o preipistivanju rada nedeljom u trgovini pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije.
  • Takođe, smatramo opravdanim i iniciramo formiranje ad-hoc radne grupe pri Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije.
  • Na osnovu neposrednih saznanja od sindikalnih aktivista i zaposlenih (razgovori, ankete) ocenjujemo da je rad nedeljom “vrh ledenog brega” u moru kršenja drugih prava zaposlenih u trgovini: raspored radnog vremena, preraspodela radnog vremena, korišćenje prava na godišnji odmor, rad praznikom (državnim i verskim), zloupotreba prekovremenog rada, obračun i isplata uvećane zarade (za prekovremeni rad, rad praznikom i neradnim danom), izmena ugovorenih uslova rada (raspoređivanje na druge poslove i u drugo mesto rada), nametanje prekomernih radnih zadataka (nedovoljan broj izvršilaca i povećan obim posla), zlostavljanje na radu (mobing) itd.
  • Zbog toga, pozivamo zaposlene u ovom sektoru da se učlane u naš sindikat, jer to je preduslov za borbeno organizovanje i put ka ostvarivanju dostojanstvenog rada i života. Istovremeno, učlanjivanjem i mobilisanjem novog članstva sindikat NEZAVISNOST će pružiti besplatnu edukaciju, što je preduslov podizanja ukupne svesti o radnim i socijalnim pravima, kao i samopouzdanja u primeni metoda i sredstava sindikalne borbe (štrajk, protest itd).
  • U cilju unapređenja komunikacije na svim nivoima nalaže se svim poverenicima sindikata GS PUT NEZAVISNOST na intenzivnu komunikaciju sa zaposlenima u trgovini u sredini u kojoj žive i rade, u cilju mobilisanja/omasovljavanja sindikalnog članstva. Takođe, nalaže se da o svim slučajevima kršenja prava zaposlenih u trgovini obaveštavaju granski sindikat.
  • S obzirom na sve što smo do sada zajednički preduzeli zahvaljujemo se kolegama i koleginicama, članovima Facebook grupe “Bar nedeljom budi kući” na dosadašnjem doprinosu i saradnji i pozivamo sve zainteresovane na naš sledeći skup - okrugli sto na ovu temu u Novom Sadu o kojem ćete blagovremeno biti obavešteni.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Istraživanje IPSOSA, sprovedeno između 15. i 25. maja ove godine, na standardnom uzorku od 1000 ispitanika pokazuje značajan rast poverenja građana u UGS Nezavisnost

Ne veruje nam 44 odsto, ne zna dovoljno o nama 37 odsto a veruje nam 19, tačnije 19, 3 odsto od čega 16 odsto  uglavnom a 3, 3 u potpunosti. Nije naročito ohrabrujuće ali to je decenijama slika sindikata - kažu u reprezentativnom srpskom sindikatu UGS "Nezavisnost".

No to je više nego u čitavom periodu  2017 - 2020. godina kada je poverenje u nas osciliralo između 8 i 13 odsto, potvrđuju. Ako izuzmemo period 2000 - 2002. godina, mi toliki stepen poverenja nismo kao pojedinačni sindikat, nikad imali.

Ako bismo dobijene rezultate preveli na ukupan broj punoletnih u zemlji od oko 5,3 miliona to znači da nam veruje million ljudi, od čega 160.000 u potpunosti. Nije loše.

Kolege smatraju da je naš rast rezultat koncentisanosti ljudi da za vreme pandemije sve prate i uočavanje našeg truda  da zaštitimo interese zaposlenih i siromašnih. Nastavimo tako.

Poverenje u Nezavisnost ne pokazuje značajnije varijacije između sociodemografskih grupa. Indikativno je, međutim, da nešto veće poverenje od proseka u nas imaju žene, građani i zaposleni sa plus 45, posebno 60 godina.

Na drugoj strani, više od proseka, polovina mladih od 18 do 30, kao i onih između 30 i 45 godina ne zna gotovo ništa o nama, pri čemu je grupa između 30 i 45 grupa sa ubedljivo najmanjim poverenjem u Nezavisnost (11% :19 %).

Očito da se u narednim aktivnostima moramo bazirati na tim grupama ako želimo da imamo budućnost. Neće to biti nimalo lako jer su u pozadini izloženost mladih prekarizovanom radu, strah od gubitka kakvog takvog posla, ali i konzervativni, mladima nedovoljno primereni obrasci sindikalnog delovanja.

Poseban problem su žene koje iako su natprosečno sklone našem sindikatu, gurnute su na marginu kada se radi o upravljačkim strukturama sindikata. Menjajmo se ako želimo da nam veruju.

Kad je o politici i izborima reč oni koji podržavaju Nezavisnost nemaju neki specifičan partijski profil, sem što kao da ne postojimo za stranke krajnje, nacionalističke desnice. Kad je o izborima reč, većina misli da sindikati treba da uz poruku, prepuste izbor članovima, neki čak da ih ignorišu.

Raste, međutim, broj onih koji misle da nema druge - nego krenuti na samostalni izborni nastup (16%). Ostali prate svoja već formirana stranačka opredeljenja.

Ključna poruka koju nam upućuju je da nije naše da se rasplinjujemo u političkim obračunima več da predvodimo u borbi da se politika rasta nejednakosti i podilaženja interesima (stranog) kapitala zameni politikom rasta zarada, obezbeđenja pristojnog minimalnog prihoda i redukovannja nejednakosti, diskriminacije i korupcije.

Borimo se za to svom snagom, energijom i pameću.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Nagradno pitanje je: Ima li ikoga na političkoj i izbornoj sceni ko je uverljivo demokrata i istovremeno uverljivo za dostojanstveni rad, socijalnu pravdu i smanjivanje nejednakosti? Pa da izađem i glasam iz uverenja a ne iz interesa. Ili najčešće kao do sada - za manje zlo. Još gore i oporije: Da li ga je ikada i bilo za ove tri decenije višestranačkih izbora?

Nakon promena iz 2000. koje smo podržali, demokratski, modernistički i građanski, evropski blok je imao i manje vidljiv tržišno liberalni žig koji je za veliku većinu značio nejednakost i siromašenje i ekonomsku zavisnost. I pored priča o evropskom socijalnom modelu i vrednostima. Deca bi rekla "navukli smo se", odnosno igrali smo i plaćali na tuđoj svadbi. Posle krize iz 2008. stvar je zapečaćena. Radnici nikada neće biti skloni partijama tadašnje vlasti, bar dok su im ljudi iz tih vremena na čelu.

Na drugoj strani, siromašna većina koja je i konzervativna i nacionalno obojena, sklonija je nacionalnoj i socijalnoj demagogiji kao nekoj vrsti evergrina. Crveno-crna koalicija socijalista i radikala nije bila samo stvar prinude i izbornih nameštaljki.

Još su SPS i SRS, daleko pre Dveri i različitih frakcija post DSSa, insistirali na ekonomskom protekcionizmu, kontroli države nad ključnim resursima i „državi blagostanja“, odnosno socijalnim pravima samo za sunarodnike.

Danas je stvar još komplikovanija, ali i ogoljenija. Ideološki prostor se nakon 2012. suzio odnosno evropeizirao sa prethodnim transferom SNS u redove evrokompatibilnih - onih koji mogu dobiti izbore.

Ta priča je sada nakon Kovida i prethodnog Bregzita izgubila na značaju i tone u opštem pragmatizmu. Niko nije siguran da li nas EU hoće i po koju cenu, tako da realno ostaje samo priča o evropskim vrednostima. Uz olovni teg Kosova.

Višestruko razočarani ljudi su ionako, bez političkog znanja i kapitala i nespremni na samoangažovanje i rizik, pali na autoritarni korporativizam, odnosno smešu kvazidemokratskog okvira, zarobljenih institucija i političkog klijentelizma i širokog partijskog zapošljavanja. Rečju, političku korupciju.

Sistem vlasti funkcioniše i tako što stvara paralelni sitem moći i profilira se populistički sve brinući, za razliku od onih drugih, za narod. Vučić je Orban koji još nije ušao u EU a paralelno obožava Si Đi Pinga i, po potrebi, Putina i Trampa. Pardon i Angelu Merkel.
Zaposleni vide da sistem služi kapitalu ali ne vide da može drugačije.

Ne bih abolirao ni sindikate, pa ni Nezavisnost.
Fragmentirani, čak sukobljeni sa strategijom ko u klin ko u ploču, deo je zaigrao vrteći se oko vlasti i poslaničkih klupa, deo igrajući na siguricu i nezameranje vlastima kroz priču da su sindikati van politike. Bez njih ni autonomni sindikati nemaju dovoljno zavodljivu ponudu, pa im se ni “durenje“ ne isplati.

Posledično, sindikati nisu u stanju da budu utemeljeni pregovarač i kolektivni glas i izraz volje sveta rada.

Pitanje je pita li se bilo koji političar šta kažu sindikati? Ima li te teme u medijima?
I da ima ne bi to nešto vredelo jer svi po pravilu pričaju isto i sudeći po programima i obećanjima mi već živimo u u društvu socijalne pravde i razvijenog socijalnog dijaloga. Samo ih poslušajte.

Šta je onda logičnije nego da nemamo stranku i koaliciju koju bismo podržali. Niko zbog toga, međutim, neće zaplakati. To što im ne verujemo ne znači da neće nastaviti da se smenjuju na vlasti jednako ravnodušni i neodgovorni.

Mi kao radnici i građani im to dozvoljavamo svojim nečinjenjem.

A da smo drugačiji i da stvarno sa jedinstvene platforme ponudimo glasove za političku podršku bar onih pola miliona članova sindikata, odnosno gotovo milion koji imaju kakvo takvo poverenje u njih? I da ih nateramo da čuju naš i glas penzionera, profesionalnih udruženja, studenata...? Da li bi i tada izgledali nemoćni i smešni?

Zoran Stojiljković
(autorski tekst predsednika Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i profesora Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu)

Objavljeno u Prva vest
Objavljeno u Prva vest

* Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost” pozivaju sve novinare/ke i medije da na Svetski dan slobode medija u nedelju, 3. maja, U PET DO DVANAEST isključe ton, zamrače ekrane i ćutke se pridruže međunarodnoj simboličnoj akciji PET MINUTA GROMOGLASNE TIŠINE kako bi nadležne i najširu javnost upozorili na izuzetno težak položaj novinarstva u Srbiji

Pod sloganom Suprotstaviti se neprijateljstvu vlasti prema novinarima, navedene institucije u Proglasu kažu: Pozivamo medijske radnike da se zajedno suprotstavimo otvorenim i učestalim političkim i ekonomskim pritiscima i pretnjama odgovornom novinarstvu i učinimo sve kako bismo unapredili položaj i ugled novinarstva i vratili izgubljeno poverenje građana. Temelj profesionalnog novinarstva je slobodno i objektivno informisanje građana i doprinos javnom kritičkom dijalogu u društvu. Odgovorni novinari i mediji ne smeju pristati da javni interes podrede propagandi i apologetici vlasti i da rade po diktatu i za račun političkih i ekonomskih moćnika.

Nastavak ugrožavanja slobode informisanja i javnog izražavanja i ove godine evidentirali su Reporteri bez granica koji su na listi medijskih sloboda za 2020. godinu Srbiju rangirali na 93. mesto između ukupno 180 posmatranih zemalja, što u odnosu na prošlu godinu predstavlja pad za tri mesta. U izveštaju Reportera potpuno opravdano se ukazuje da je posle šest godina vođstva Aleksandra Vučića opasno biti novinar u Srbiji.

Kritički i istraživački novinari i mediji zbog svog rada svakodnevno su izloženi neprijateljskom tretmanu i neskrivenim pritiscima pre svega vlasti pa zatim i ekonomskim izvorima. Od uvođenja vanrednog stanja zbog epidemije nesrazmerno i neopravdano je pokušano ograničavanje medijskih sloboda, na šta su reagovale čak i pojedine međunarodne organizacije i institucije koje su osudile Vladin pokušaj zavođenja zvanične cenzure i pritiske protiv novinara i medija.

Na Međunarodni dan slobode medija ponovo ukazujemo i na sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca koji svoj težak i odgovoran posao obavljaju za ponižavajuće plate, najniže među svim profesijama koje podrazumevaju visok nivo znanja i integriteta.

Ovim povodom NUNS, NDNV i “Nezavisnost” ponavljaju i zahtev da se do kraja rasvetle ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, a nalogodavci i počinioci zločina privedu pravdi. Zahtevamo da se rasvetle i drugi napadi na medijske radnike, kao i da se unapredi zaštita novinara od svakodnevnih pretnji putem društvenih mreža.

NEZAVISNO UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE

NEZAVISNO DRUŠTVO NOVINARA VOJVODINE

GRANSKI SINDIKAT KULTURE, UMETNOSTI I MEDIJA “NEZAVISNOST”

Beograd - Novi Sad, 03. maja 2020.

Objavljeno u Prva vest

* Nedostaje mi teren na današnji dan. Rad koji sam naučio i na koji sam navikao i nedostaje mi moj Beograd za 1. maj. I moj Novi Sad gde smo se mi iz Sombora,"prestrojavali" iz jednog u drugi autobus i zajedno hitali u istom, na isto - mesto protestnih prvomajskih šetnji u prestonici, kako se to na ovaj dan u čitavom svetu prigodno čini. Nedostaju mi kolege iz svih krajeva SFRJ sa kojima sam se sretao i sindikalci, nedostaje mi moja „Nezavisnost“. Sve normalno mi danas nedostaje. A slobodarski, moj kraljevski slobodni rodni grad Sombor i sutra će imati čistoljubivu solidarno, domaćinski pruženu ruku za sav normalan svet jer i posle karantene/karantina, živeće i 1. maj

DA NE BUDE ZABUNE

U izolaciji sam, kao i sav ostali narod u Srbiji danas 1. maja 2020, a ne nažalost, da sam na terenu, kao što sam to navikao godinama i kao što je to u jednim od primera bilo na današnji dan, 1. maja pre 5 godina recimo - od kada sam (i od tada) sačuvao nekoliko fotografija koje prilažem u galeriji rubrike. Osim ostalih mesta, podelio sam tom prilikom simbolične rečite pamflete mog (našeg) reprezentativnog srpskog Sindikata UGS "Nezavisnost", u Hotelu-prenoćištu Lodge-In, stecištu našeg stalnog partnerstva gde smo održavali seminare, sindikale okrugle stolove, i gde planiramo uskoro - kada ovo korona zlo prođe, islo i slično da organizujemo i radimo, tom lepo uređenom prostoru solidarnih domaćina takođe reprezentativnog somborskog ugostiteljskog objekta, kao i na još nekoliko lokacija u Somboru. Navikao sam da 1. maja radim, ili da odem na simboličnu prvomajsku radničku protestnu šetnju u našu prestonicu, Beograd.

Toga smo danas uskraćeni. Ujedinjenost nam ipak kaže da ćemo, solidarni, svesni i savesni, mi radnici, koji smo, mnogi od nas i polovinom prošlog desetleća ostali bez posla (u mom slučaju još 2007. kada je katastrofalnom privatizacijom započelo razaranje jedinog regionalnog elektronskog medija na Severozapadu Srbije Radio Sombora, pa smo sopstvenim naporima uz vašu podršku, dragi građani u ovom primeru čitaoci, i podršku Sindikata "Nezavisnost" osnovali dvostruki el. medij Novi Radio Sombor (kako bismo preživeli a građani imali mogućnost da od 23. septembra 2016. kada smo objavili prvi članak na ovom portalu i istovremeno pokrenuli internet Novi Radio Sombor, pročitaju aktuelnosti, slobodnu reč i čuju je barem-za sada- u internet radiju), te se tako i dalje borimo za vidljivost osnovnih radničko-klasnih prava premda radimo u otežanim ekonomskim uslovima, deleći svakodnevicu većine. Združeno i jedinstveno možemo mnogo jer sutra je novi dan a i posle korone, izolacije i karantina, biće nastavljen i 1. maj. Svima istovremeno da iskoristim i ovu svakako nesvakidašnju i neoubičajenu prvomajsku (ne)priliku, želim dobro zdravlje, puno sreće, povratak radnih mesta, bolje sutra i život od sopstvenog i dostojanstvenog rada.

Radilo se uvek 1. maja, s posebnim zadovoljstvom na terenu, pa evo nekih uspomena (i od pre 5 godina za juče-danas-sutra: aktivnosti članova i poverenika UGS "Nezavisnost" u Somboru, u kojima su učestvovali poznati somborski predstavnici starih zanata, ugostitelji, penzioneri, neki i učlanjeni u Sindikat baš tog dana, zanatlije, sportisti, umetnici...) Svi pod istim geslom, Solidarno, ujedinjeno, zajedno pa i ove fotografije u galeriju pridodajem. Držim se onog, slika govori često više od reči.

Replikom interakcije juče-danas-sutra, poređao sam ovako naizmenično i nekoliko fotosa sa tradicionalnog obeležavanja zajedničkog sindikalnog simbolično protestnog okupljanja UGS Nezavisnost i Saveza samostalnih sindikata Srbije u Beogradu od pre tri godine, u tom uobičajenom tradicionalnom traženju boljih uslova za rad i sveukupnog životnog standarda građana; prvomajsko podne beše suncem ogrejano, ispred Doma sindikata na Trgu Nikole Pašića: pored mene, predsedsnik Granskog sindikata Kulture, umetnosti, medija KUM Dragan Milanović Pilac, Gizela Tot, dugogodišnja funkcionerka i aktivistiknja UGS Nezavisnost, Petar Zambo, član SES-a Sombor i Srđan Siljanović, funkcioner tada somborskog GS zdravstva, snimio Dejan Horvat.

Čuvajući uspomene čuvam i fotografiju "somborske četvrtke" istog dana, članova somborskog Koordinacionog odbora "Nezavisnost". Simbolično smo i mi seli - stali ispred glavnih vrata ulaza zgrade Vlade Srbije, u osmehu borbe kao potvrdom, ništa nam nije teško, te u jasnoj želji za osnovnim, ključnim stavom u smislu razvoja socijalnog dijaloga u gradativno stvarnosnom zaživljavanju radničko-klasnih interesa, obaveza i prava. (Snimio Srđana, Pecu i mene, Dejan).

Pokrajinski Odbor Sindikata Nezavisnost AP Vojdoine kreće na 1. miting u Beograd, 2018. - Tu pridodajem i fotografije naših novosadskih sindikalnih kolega.

Međunarodni praznik rada ili Prvi maj praznik je da evo upotpunim današnji verujem prigodan tekst, kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava.

Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu. Dan rada je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti. Slavi se prigodnim manifestacijama u vidu prvomajskih protesta za ostvarivanje, solidarnost i poboljšanje radničko-klasnih prava u većini zemalja sveta.

Prvi put, javne i masovine demonstracije dakle, pre ravno 134 godine, a prvi put nakon sveg tog vremena koje je sastavilo tri veka - ovde, izolatorno. Ne znam otkud mi dođe ta priloška "kovanica", učinilo mi se da čak rogobatno zvuči. Možda ipak i ne toliko koliko trenutak izolacije koji većini nama u Srbiji traje čitavih 24 časa, na ovogodišnji 1. maj, prestupne 2020. Proći će i to. U ujedinjenoj - svako u svom izolatornom kutku - želji, veri, nadi i snazi koliko nam je od nje ostalo a sad nam, združeno potrebnija no ikad, da istrajemo u putu sveopšte međusobne solidarnosti da bismo mogli što ujedijeniji računajući na sve veći značaj i sadejstvo civilne sfere, da dočekamo lepše, bolje, zdravije, plaćenije i dostojanstvenije, sutra. 

Siniša Stričević 

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 8

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…