Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

* Bar jedna od četiri zaposlene osobe ne oseća se cenjenom na poslu, a uključenost na radnom mestu direktno utiče na produktivnost, inovativnost i blagostanje radnika, ukazuje najnoviji izveštaj Međunarodne organizacije rada o različitosti i inkluziji

Visoki nivoi različitosti i inkluzije, odnosno uključenosti na radnom mestu povezani su sa većom produktivnošću, inovativnošću i blagostanjem radne snage. Međutim, premalo se radi na njihovom promovisanju, posebno među manjinskim grupama, što znači da preduzeća, radnici i društva propuštaju značajne potencijale, saopšteno je iz Međunarodne organizacije rada povodom njenog najnovijeg izveštaja o različitosti i inkluziji na radnom mestu, kojim se bavi portal Nezavisnost.org.

Zadovoljna samo polovina zaposlenih

Visoki nivoi jednakosti, raznolikosti i inkluzije povezani su sa većom inovativnošću, produktivnošću i učinkom, kao i sa regrutovanjem i zadržavanjem talenata, i konačno sa dobrobiti radnika. Međutim, prema istraživanju, samo polovina ispitanika smatra da su različitost i inkluzija dovoljno identifikovani i obezbeđeni resursima u kulturi i strategiji njihovog radnog mesta. Bar jedna od četiri zaposlene osobe ne oseća se cenjenom na poslu. Inače, samo trećina preduzeća trenutno meri inkluziju, iako je to neophodno za razvoj i poslovni napredak, ukazuje se u saopštenju MOR-a. Novi izveštaj MOR-a definiše inkluziju kao iskustvo ljudi na radnom mestu i stepen njihovog osećaja da su cenjeni zbog toga što jesu, odnosno zbog veština i iskustva kojim raspolažu.

Prethodne studije o raznolikosti i inkluziji, kako navodi MOR, fokusirale su se na velike, često i multinacionalne kompanije, u zapadnim zemljama sa visokim prihodima. Nova analiza MOR-a “Transformisanje preduzeća kroz različitost i inkluziju”, fokusirala se na preduzeća svih veličina u privredama sa nižim srednjim i višim srednjim prihodima. Informacije su prikupljane od raznovrsnog radnog osoblja, kao i od menadžera i viših rukovodilaca. Ispitivani su stavovi zaposlenih različite životne dobi, pola i seksualne orijentacije, kao i različitih etničkih/rasnih/verskih opredeljenja, te osoba sa invaliditetom i osoba sa HIV-om.

Studija je otkrila da je verovatnije da će osećaj uključenosti na radnom mestu biti povezan sa stažom nego sa ličnim poreklom ili karakteristikama kao što su starost, pol ili etnička, rasna i verska pripadnost. Među ispitanicima, 92 odsto višeg osoblja izjavilo je da se oseća uključeno i da se različitost poštuje i vrednuje na poslu, u poređenju sa 76 odsto ispitanika na nižem nivou. Radnici u srednjim, velikim i multinacionalnim preduzećima takođe se osećaju pozitivnije od zaposlenih u malim i nacionalnim preduzećima.

Pandemija i nejednakosti

Raznolikost i inkluzija igraju „ključnu ulogu u visokom učinku radne snage, preduzeća, ekonomija i društava na globalnom nivou. Ako inkluzija ostane privilegija koju imaju samo oni na višim nivoima, preduzeća rizikuju da propuste značajne prednosti”, ističe se u izveštaju.

Samo četvrtina ispitanika je izjavila da žene čine značajan deo od 40 do 60 procenata sastava najvišeg rukovodstva, dok je trećina ukazala da na višem nivou upravljanja nema osoba sa invaliditetom. Neke manjinske grupe takođe su prijavile manje pozitivna iskustva u vezi sa inkluzijom, i ukazale na tendenciju da budu grupisane u nižim nivoima radnog osoblja.

„Pandemija COVID-19 razotkrila je i pogoršala postojeće nejednakosti u našim ekonomijama i društvima. Jednakost, raznolikost i inkluzivnost na radnom mestu su ključni pokretači otpornosti i oporavka”, izjavila je povodom rezultata studije Manuela Tomei, direktorka odeljenja MOR-a za uslove rada i ravnopravnost.

Dve trećine ispitanika je izjavilo da je od početka krize povećan nivo fokusa i akcije usmerenih na različitosti i inkluziju na njihovim radnim mestima. Sličan procenat njih je rekao da je pandemija povećala njihova očekivanja od poslodavaca da promovišu raznolikost i inkluziju.

Izveštaj MOR-a kaže da je najverovatniji način da se utiče na što više preduzeća da stvore održivu i transformacionu promenu - kombinovanje poslovnog modela raznolikosti i inkluzije sa zakonodavnim okvirima, politikama i vrednostima koje preduzeća podržavaju.

Različitost i inkluzija kao prioriteti

Studija MOR-a ističe četiri ključna principa za postizanje transformacionih i održivih promena koje su primenljive na globalnom nivou i na sve grupe i nivoe radne snage. Prvo, različitost i inkluzija treba da budu prioritet i deo strategije i kulture. Zatim, mora postojati raznolikost u najvišem menadžmentu. Takođe, viši lideri, menadžeri i osoblje moraju biti odgovorni kao uzori. Četvrti princip je da se različitost i inkluzija moraju primenjivati tokom čitavog radnog odnosa – od zapošljavanje, preko zadržavanja do razvoja.

„Zaposleni treba da osećaju da su cenjeni, poštovani, pošteno tretirani i osnaženi kroz inkluzivnu poslovnu praksu, inkluzivnu organizacionu kulturu i inkluzivno liderstvo. Upravo taj transformacioni pristup različitosti i inkluziji značajno doprinosi ukupnom poslovnom učinku”, ocenila je Debora Frans-Masin, direktorka Biroa MOR za aktivnosti poslodavaca.

Podaci za izradu studije prikupljani su između jula i septembra 2021, tokom pandemije, a istraživanjem je bilo obuhvaćeno više od 12.000 zaposlenih u 75 zemalja, u pet regiona sveta. Podatke su prikupili Biro MOR-a za aktivnosti poslodavaca i Ogranak MOR-a za rod, ravnopravnost, različitost i inkluziju, u saradnji sa organizacijama poslodavaca i poslovnim udruženjima i mrežama za raznolikost.

Izvor: MOR/UGS "Nezavisnost"

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
subota, 09 april 2022 22:01

UGS NEZAVISNOST: Opasuljivanje za 1. maj

* Izvršni odbor UGS NEZAVISNOST, kojom je predsedavala predsednica Ujedinjenih granskih sidnikata NEZAVISNOST Čedanka Andić, počeo je minutom ćutanja za postradale rudare rudnika Soko. UGS i Granski sindikati prikupiće novčana sredstva za porodice postradalih rudara, objavljeno je nakon sednice održane prvog aprilskog četvrtka u sedištu centrale u Nušićevoj 21

Dan Bezbednosti i zdravlja na radu koji će se ove godine biti održan u Pancevu 28. aprila, UGS "Nezavisnost" će obeležiti performansom na temu 'Bezbednost rudarskog poziva'. Ujedno je dogovoren termin i tema za 1. maj, Međunarodni praznik rada, zakazan tog dana u 12 časova na Trgu Nikole Pašića sa temom ,"Opasuljivanje".

Spremamo, napominju u "Nezavisnosti", 500 obroka pasulja i zajedno sa našim članovima i građanima planiramo, potvrđuju, da sve to označimo na poseban način.

- Pozivamo sve nase članove da dodju 1. maja na Trg Nikole Pašića u Beogradu i uz radnički ilii vojnički pasulj, obeležimo PRAZNIK RADA. Za sve učesnike našeg granskog sindikata obezbedićemo majice i zastave sa našim obeležjima, vodu i sokove i muzički performans... - objašnjava Dragan Čabrić, predsednik granskog sindikata UPOIP "Nezavisnost" i potpredsednik UGS-a.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Druge aprilske subote Granski sindikat KUM-kultura, umetnost, medija „Nezavisnost“, Udruženje „PODIUM“ i  Novi Radio Sombor organizovali su 6. Svetski dan kulture (15. aprila) u Somboru, zajedno sa svojim domaćinima, Srednjom i osnovnom muzičkom školom „Petar Konjović“ Sombor, Gradskim muzejom Sombor i Gradskim udruženjem penzionera Sombor. Dobitnica nagrade za životno delo "Solidarnost-dobročinstvo-istrajnost" je dugogodišnja somborska humanitarka, generalna sekretarka GUP-a Sombor, predsednice Skupštine "PODIUMa Gizela Žužić

Ovogodišnji slogan ove tradicionalne manifestacije je:

SVA NAŠA SUSEDOVANJA

Program je počeo u pola 11 u Gradskom udruženju penzionera Sombor, otvaranjem dve izložbe, Foto, kino i video kluba „Rada Krstić“ i Sekcije vezilja Udruženja „PODIUM“ iz Novog Sada-Rumenke, kao i članica Gradskog udruženja penzionera Sombor. Nakon toga usledio je obilazak Gradskog muzeja Sombor uz stručno prikazivanje ove javne instituticije kulture od strane višeg kustosa Čedomira Janičića, inače glavnog poverenika Gradskog muzeja sindikata „Nezavisnost“.

Predviđena šetnja starim jezgrom grada od Narodnog pozorišta, Zmaj Jovinom, Muzeja, Trga Svetog trojstva sa svojim znamenitostima, Gradske kuće, Palate Grašalković, Galerije Milana Konjovića, Crkve Svetog Trojstva sa župnim uredom, glavne ulice Kralja Petra I, sa svojim reprezentativnim zdanjima, poput Crkve Svetog Đorđa, Zgrade Pevačkog društva, Srpske čitaonice "Laza Kostić", Gradske Biblioteke "Karlo Bijelicki", kuće čuvenog somborskog veleposednika Ištvana Semze sadšnja - zgrada Matičnog ureda, te priče o tri spomenika, velikom pesniku Lazi Kostiću te prvom jugoslovenskog i balkanskom filmskom režiseru Ernestu Bošnjaku i književniku Veljku Petroviću, kao i spomenicima koji su nekada krasili naše ulice i trgove poput onog kralju Aleksandru, te Ferencu Rakociju, vođi čuvene „Rakocijeve Bune“ zatim spomeniku Sv. Trojstvu na istoimenom trgu u čijoj blizini se i nalazio „Obelisk Franji Josifu“ kao i spomenik čuvenom mađarskom generalu iz revolucije 1849. godine Jožefu Švajdlu koji je sa još 12 generala streljan u Aradu, koji prestavljaju „13 Aradskih žrtava“ , o svemu tome je takođe bilo reči, dok bismo priču završili na Trgu Cara Uroša, uz rečenicu o crkvi Svetog Stefana, Stjepana ili ti na mađarskom Svetog Ištvana, inače prvog krunisanog mađarskog kralja, kao i zgradi Županije...

Sve ovo stručno je objasnio dipl. turizmolog Srđan Ačanski, inače član GS KUM „Nezavisnost“; svako je na poklon dobio trojezični plan grada čiji je autor S.Ačanski, da ih podseti na boravak u Somboru.....( inače mogu se pohvaliti da je Sombor jedini grad u Srbiji, a verovatno jedan od retkih u Evropi izuzimajući Skandinaviju, koji ima izdanja plana grada i na švedskom jeziku, a koja sam objavio još 2011. i 2013. godine (prim.aut.S. Ačanski).

Srđan Ačanski, dipl.turizm. sa dosadašnjim izadnjima plana Sombora: *Poslovno-privredni informator sa mapom Sombora, Apatina, Sivca, Bezdana i Kljajićeva na Srpskom, Mađarskom, Engleskom i Švedskom 2011. god, *Plan Sombora, Kljajićeva, Sivca, Apatina i Čonoplje na Srpskom, Mađarskom Engleskom i Švedskom 2013. god i *Plan Sombora iz 2018.god na Srpskom, Engleskom i Mađarskom za potrebe Turističke Organizacije Sombora........na slici su planovi Sombora i okoline, a da ne pominjemo Kulu, Vrbas, B.Palanku Šid....idemo dalje

Centralni deo proslave održan je u Muzičkoj školi „Petar Konjović“ gde su goste pozdravili presednik GS KUM „Nezavisnost“ Darko Šper, nakon čega usledilo je predstavljanje gostiju iz Mađarske: u ime Saveza mađarskih čitaonica skup je pozdravila koopredsednica Ilona Soro iz Hodmeyovasarhelza.

Eva Pap književnica iz Segedina, predstavila dosadašnji opus od dve izdate knjige i najavila treću publikaciju. Nakon nje usledila je promocija recitatorskog udruženje Mađara u Vojvodini sa više puta nagrađenim recitatorom u Regionu mladim Tot Andrašom. Pred kraj programa održana je prezentacija multikulturno Umetničke grupe „Lucido“ iz Tuzle, čiji su predstavnici Alma Omeragić, i Nihad Mešić-River isto tako naišli na izuzetno topao prijem..

........Predivan gest, od gostiju iz Tuzle,

Dragom Srđanu......Sa poštovanjem!!!!

Tot Andraš više puta nagrađenim recitator,  član recitatorskog udruženja Mađara u Vojvodini 

Čitav program je protekao uz obezbeđeni simultani prevod za naše goste iz Mađarske.  

Za muzički deo manifestacije bili su zaduženi višenagrađeni učenici Muzičke škole „Petar Konjović“, sa nekoliko odseka: Simona Mašić na violini, Slobodan Dančulović, klasična gitara i Vasilija Aleksić, solo pevanje, etnomuzikološki odsek. Manifestaciji su prisustvovali i predstavnici Udruženja balkanskih umetnika sa sedištem u Subotici, predvođeni predsednicom Dijanom Uherek. te subotičkog ogranka SKORa-Saveza književnika otadžbine u rasejanju sa predstavnicom Ivanom Papeš Bogosavljev.

Na samom kraju, kao krešendo čitave, veoma komplementarne i multikulturno-medijalne manifestacije, uručena je nagrada „Solidarnost-dobročinstvo-istrajnost“ za životno delo, dugodišnjoj humanitarnoj aktivistkinji, dobročiniteljki Gizeli Žužić, predsednici Skupštine Udruženja „PODIUM“, generalnoj sekretarki Gradskog udruženja penzionera Sombora. To su bili ujedno i najdirljiviji trenuci, kada je priznanja uručivala ćerka nezaboravne somborske aktivistkinje i omiljene sugrađanke Ruže Božović, Jovanka Božović, uz Darka Špera i Eržebet Tot Batori, čelnike granskog sindikata KUM "Nezavisnost".

Po završetku oficijelnog dela programa druženje je nastavljeno u prijatnom ambijentu kafe-restorana „Star-kafe“ a glavna logistika tome je popularni kafe Karibo i vlasnica Jelena Kunić.

Vidimo se opet dogodine u Somboru!

SLEDI GALERIJA KAO I DALJE RUBRIKE, KAKO NA OVIM STRANICAMA NAŠEG PORTALA I U INTERNET PROGRAMU NOVOG RADIO SOMBORA

design by AcanskiS

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Autor rubrike, izrada diploma i fotografisanje: Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Objavljeno u Prva vest

* UGS Nezavisnost izražava najdublje saučešće porodicama poginulih rudara u teškoj nesreći koja se dogodila rano jutros u rudniku „Soko“ kod Sokobanje

Narednih dana UGS Nezavisnost će uputiti pomoć porodicama stradalih rudara kako bi pokušali da, u za njih veoma teškim trenucima, iskažemo podršku i solidarnost zbog nenadomestivog gubitka. Očekujemo da će rudarska inspekcija i drugi nadležni državni organi utvrditi razloge zbog kojih je došlo do nesreće u kojoj su stradala osmorica rudara, među kojima i četvorica članova Nezavisnosti.

UGS Nezavisnost smatra da je ovo još jedno upozorenje svima koji su odgovorni za primenu mera bezbednosti i zaštite u jamskim rudnicima. Apelujemo na državu da uloži više pažnje, brige i, posebno, novca kako bi se značajno poboljšali tehničko-tehnološki uslovi za bezbedan rad rudara.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Nedovoljna budžetska izdvajanja Srbije u oblasti socijalne zaštite dovela su do neefikasnosti sistema socijalnog osiguranja u smanjenju siromaštva, stav je Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija

Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija izrazio je zabrinutost zbog činjenice da minimalna plata u Srbiji ne pokriva troškove minimalne potrošačke korpe i preporučio državi da poveća iznos minimalne plate i uskladi je sa troškovima života.

Komitet UN sa sedištem u Ženevi usvojio je nedavno Zaključna zapažanja o Trećem periodičnom izveštaju Republike Srbije o primeni Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Nedovoljna izdvajanja za socijalnu zaštitu

U dokumentu se ističe da su nedovoljna budžetska izdvajanja Srbije u oblasti socijalne zaštite što je dovelo do neefikasnosti sistema socijalnog osiguranja u smanjenju siromaštva. Država mora povećati budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu i povećati obuhvat i iznos socijalnih davanja. Takođe, neophodno je preispitati uslove u vezi sa beneficijama socijalne pomoći, posebno roditeljski dodatak i novčanu socijalnu pomoć, sa ciljem da se uklone uslovi koji su diskriminatorni ili imaju diskriminatorski efekat i koji su u suprotnosti sa normama ljudskih prava i preduzeti efikasne mere kako bi se povećale stope takvih beneficija.

Srbija treba da poveća broj socijalnih stambenih jedinica koje se pružaju ugroženim i marginalizovanim pojedincima i porodicama kao i da ukine porez na imovinu ljudima koji žive u socijalnim stanovima. Potrebno je obezbediti trajna stambena rešenja ljudima koji žive u neformalnim naseljima i nelegalnim zgradama i poboljšati njihove uslove života. Takođe, iseljavanja (deložacije), kada su neizbežna, moraju biti izvršena u skladu sa zakonom, da im prethode konsultacije sa osobama koje se iseljavaju i da se razmotre alternative. Takvi postupci moraju da rezultiraju odgovarajućom nadoknadom ili obezbeđivanjem adekvatnog alternativnog smeštaja.

Veliki broj mladih bez posla

Komitet UN je po prvi put Srbiji uputio preporuke koje se direktno odnose na mlade kao ranjivu kategoriju, za unapređenje njihovog položaja u oblasti ekonomskih i socijalnih prava. U preporukama Komitet je izrazio posebnu zabrinutost zbog velikog broja nezaposlenih mladih u Srbiji i velikog broja mladih koji nisu u obrazovanju, zapošljavanju, ili stručnoj obuci, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava.

U saopštenju je navedeno i da su studenti u dualnom sistemu obrazovanja i mladi na programima plaćenih praksi plaćeni manje od minimalne zarade i često rade pod lošim uslovima.

Komitet je pozvao Srbiju da intenzivira napore za smanjenje nezaposlenosti, posebno među mladima, i unapredi mere aktivne politike zapošljavanja, otkrivanjem uzroka problema dugoročne nezaposlenosti.

Istakli su da su neophodne i efikasne mere za zaštitu od radne eksploatacije učenika i mladih ljudi na programima prakse, kao što je „Moja prva plata“, i naglasili da besplatna pravna pomoć treba da bude dostupna svima.

Komitet je konstatovao da je delegacija Srbije predočila konkretan plan za ratifikaciju Opcionog protokola uz Pakt do kraja 2022. Međutim, Komitet je i dalje zabrinut zbog odsustva sudskih odluka koje se pozivaju na odredbe Pakta u svojim odlukama i nedostatak specijalizovane obuke za sudije, tužioce i advokate. Takođe je zabrinut zbog nedostatka svesti javnih zvaničnika o obavezama države članice prema Paktu, posebno onih koji su odgovorni za sprovođenje Pakta.

Potrebno je podići svest javnosti o dostupnosti besplatne pravne pomoći i proceduri podnošenja zahteva, posebno među radnicima u centrima za socijalni rad i ugroženim i marginalizovanim pojedincima i grupama, uključujući žene, mlade, osobe sa invaliditetom, Rome, izbeglice, tražioce azila, migrante, interno raseljena lica i žrtve trgovine ljudima.

O primeni upućenih preporuka Srbija, treba da dostavi Izveštaj u martu 2027. godine. Ipak, Komitet je zatražio od Srbije da do marta 2024. godine dostavi Izveštaj o primeni urgentnih preporuka koje se odnose na biznis i ljudska prava, položaj branitelja ljudskih prava i položaj i ostvarivanje socjalnih prava tzv. pravno nevidljivih lica.

Šta je Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je multilateralni ugovor koji je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 16. decembra 1966. godine, a koji je stupio je na snagu 3. januara 1976. Pakt obavezuje države članice da unapređuju ekonomska, socijalna i kulturna prava, uključujući radna prava, pravo na zdravlje, obrazovanje i adekvatan žiuvotni standard. Bivša SFRJ je potpisala ugovor 1967. a ratifikovala ga 1971. Kao samostalna država, Srbija je ratifikovala Pakt 12. marta 2001. godine.

U Srbiji je aktivna Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava koju su osnovale organizacije civilnog društva. Cilj Platforme je da obezbedi ujedinjeni i standardizovan pristup aktivnostima tematskog, pravovremenog i kvalitetnog izveštavanja u odnosu na mehanizme UN za ljudska prava. Organizacije članice Platforme su: Astra; Atina; A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava; Beogradski centar za ljudska prava; Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije; Centar za prava deteta; Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM; Nacionalna organizacija Osoba sa Invaliditetom i druge OCD (organizacije civilnog društva), aktivne na planu borbe za ljudska prava.

Beleži, prenosi: novinar: Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* U organizaciji Evropskog sindikalnog instituta (ETUI), sa sedištem u Briselu, 9. i 10. marta održan je edukativni seminar za sindikate u zemljama koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Seminar je održan u hibridnoj formi i u njegovom radu su učestvovale reprezentativne sindikalne centrale iz Turske, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore. Cilj seminara bio je upoznavanje predstavnika sindikata sa mehanizmima rada Evropskih radničkih saveta. U ime UGS NEZAVISNOST, u radu seminara su učestvovali predstavnici svih granskih sindikata koji deluju u okviru porodice “Nezavisnost”, eksperti za oblast radnog prava i predstavnici Međunarodnog odeljenja i Centra za obrazovanje i istraživanja

Učesnicima su predstavljeni sistemi zastupanja radnika u Evropskoj uniji, kao i osnovni okvir unutar kojeg deluju Evropski radnički saveti. Osim sa istorijatom i osnovnim razlikama između predstavljanja radnika kroz savete i sindikate, učesnici su upoznati sa glavnim odredbama Direktive 2009/38 i mogućnostima za njeno transponovanje u nacionalno zakonodavstvo. U okviru svake zemlje učesnice seminara, razgovaralo se o načinu izbora predstavnika radnika i njegovog odnosa sa Evropskim radničkim savetom.

Analizom studije slučaja, otvoren je prostor za simulaciju sastanka Evropskog radničkog saveta, iz koje su učesnici mogli da zaključe kako u praksi izgleda proces informisanja i konsultovanja između uprave i zaposlenih u multinacionalnoj kompaniji, u slučaju restrukturiranja. Na kraju seminara su učesnici obučeni da koriste bazu podataka Evropskog sindikalnog instituta u analizi postojećih Evropskih radničkih saveta i sporazuma na osnovu kojih deluju.

Seminaru su prisustvovali i članovi UGS NEZAVISNOST” koji već predstavljaju radnike kao članovi ili posmatrači Evropskih radničkih saveta svojih kompanija i koji su, sa ostalim kolegama, uživo podelili svoja iskustva. S obzriom da su saveti tema s kojom se Republika Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, na svom evropskom putu neizbežno susreće, od izuzetnog je značaja za predstavnike sindikata da blagovremeno steknu znanja o tome kako sindikat može da upotrebi mehanizam Evropskog radničkog saveta, kao alat za dodatno zastupanje interesa zaposlenih.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
Strana 3 od 29

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…