Prikazivanje članaka po tagu UGS Nezavisnost

četvrtak, 27 januar 2022 19:22

Aleksandra Bosnić Đurić: Skupa dokolica

* Neposredno pre pisanja ovog teksta, sa koleginicama i kolegama iz institucije kulture u kojoj radim sprovela sam neku vrstu malog, primenjenog istraživanja. Njihovi odgovori na moje pitanje „da li i koliko u strukturi svog slobodnog vremena imate prostor za učestvovanje u ponuđenim kulturnim sadržajima ili u njihovom kreiranju?“, upućivali su na nekoliko prilično neveselih činjenica: da, naime, poslednjih desetak godina praćenje kulturnih sadržaja nakon radnog vremena za njih uglavnom predstavlja problem (jer su previše umorni zbog toga što moraju da rade i po nekoliko dodatnih poslova izvan angažmana u instituciji da bi mogli da „prežive“); da se osećaju sve manje kao kreatori sopstvenih egzistencija i društva u kojem žive a sve više kao oskudno plaćeni izvođači radova i da, čak i kada bi prethodne dve prepreke uspešno prebrodili, nemaju dovoljno novca za periodično posećivanje pozorišnih predstava, koncerata, festivala…

Ovi prilično apatični odgovori, koji su upućivali na trijadu koju prepoznajemo u nezdravim društvima, a u kojoj jedno izaziva drugo i dovodi do trećeg - nedostatak vremena, nedostatak novca, nedostatak volje ili motivacije, upućuju na razmišljanje o socijalnom stanju koje su, svojevremeno, sociolozi Emil Dirkem i Robert Merton nazvali anomijom, a u kojem se dešava dezintegracija ili nestanak nekadašnjih normi i vrednosti, najčešće tokom „drastičnih i brzih promena, ekonomskih ili političkih struktura društva“. Prema Dirkemu, reč je o tranzicionoj fazi „negde između“, onoj u kojoj vrednosti i norme, koje su bile uobičajene u jednom vremenskom periodu, više nisu ni dobre ni poželjne, a nove se još uvek nisu razvile da bi zauzele njihovo mesto.

Protagonisti društva koje prolazi period anomije osećaju se od njega odvojenim, više ne prepoznaju vrednosti i norme, imaju osećaj da nikome ne pripadaju, da nisu bitno povezani sa drugima, da njihove profesionalne uloge ili njihove individualne identitete društvo više ne prepoznaje i ne vrednuje, da im nedostaje svrha, da su često beznadežni i često, nažalost, podstaknuti na devijantna ponašanja kako bi ovu tenziju ili agoniju na relaciji društvo-priznanje-profesionalni identitet, ostvarenost i uspeh - ukinuli. Periode anomije Dirkem prepoznaje kao nestabilne, haotične i opterećene konfliktima, upravo zbog toga što je „društvena sila normi i vrednosti, koja inače obezbeđuje stabilnost, oslabljena ili nedostaje“.

I za Roberta Mertona stanje anomije, kao nesklada između opšteprihvaćenih društvenih ciljeva i raspoloživih načina da se ti ciljevi dostignu, uzrokuje niz socijalnih poremećaja - tamo gde izostaju neophodna legitimna sredstva koja ljudima omogućavaju da postignu opšte prihvaćene društvene ciljeve, oni traže alternativne načine u kojima se ili odriču normi, ili se često odriču ciljeva. Važno je napomenuti da ovi društveno prihvaćeni ciljevi nisu, zapravo, ništa drugo nego osnovne ljudske potrebe.

Svoju, sada već čuvenu, teoriju o hijerarhiji potreba američki psiholog Abraham Maslov prvi put je formulisao u tekstu Teorija ljudske motivacije, daleke 1943. godine. Njegova hijerarhija ljudskih potreba, ilustrovana piramidom, sastoji se od pet nivoa (grupa) potreba: u osnovi piramide nalaze se fiziološke potrebe (potreba za hranom, vodom, vazduhom, snom, seksom), a za njima, prema vrhu, slede potrebe za sigurnošću (neugroženost života, stalan posao, sigurnost porodice, zdravlja, imovine), potrebe za pripadnošću (prijateljstvo, porodica, seksualna intimnost), potreba za uvažavanjem (samopoštovanje, uspeh, poštovanje drugih, priznanja svojih uspeha) i, najzad, potreba za samoostvarenjem (moralnost, kreativnost, spontanost, rešavanje problema, manjak predrasuda, prihvatanje činjenica). Prema Maslovljevoj teoriji, fiziološke potrebe, sigurnost, pripadnost i poštovanje, grupisane kao „potrebe nedostatka“, odnose se primarno na fizičke potrebe, a tek njihovo zadovoljenje pomaže osobi da raste i da se razvija kao ljudsko biće. Ove potrebe se moraju zadovoljiti da bi se, zatim, zadovoljile i „potrebe rasta“ manifestovane u samoostvarenju. Ukoliko, međutim, „potrebe nedostatka“ nisu zadovoljene osoba će se razviti u psihičiki i(li) fizički nezdravu osobu.

Samo po sebi, ovde se nameće tumačenje po kojem, u društvu koje nazivamo dobro konsolidovanim i zdravim, ostvarenje ljudskih potreba od najelementarnijih do, uslovno rečeno, najsofisticiranijih, za većinu njihovih građana ne bi trebalo da predstavlja problem. U nešto slobodnijem tumačenju, „potrebe rasta“ lako bi se mogle dovesti u vezu sa kulturnim potrebama ili pravom na njihovo ostvarenje. U članu 27. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, navodi se da svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i njegovim koristima. I Deklaracija o kulturnim pravima iz Frajburga 2007. godine, govori o participativnom pravu kao odnosu prema kulturi, pa se tako u članu 5. eksplicira da svaki pojedinac ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu kroz aktivnosti po sopstvenom izboru. Pravo na kulturu eksplicirano je i 2010. godine, u formulaciji Nezavisnog eksperta Ujedinjenih nacija u oblasti kulturnih prava, koji je upravo njihovo ostvarenje prepoznao kao ključno za „priznavanje i poštovanje ljudskog dostojanstva“, koje se odnosi na „važne slobode povezane sa pitanjima identiteta“.

I prema nekim domaćim autorima, „kulturne potrebe su potrebe kojima se čovek ostvaruje kao biće različito od svih ostalih i pomoću kojih čovek razvija svoju ličnost“ (Dragičević-Šešić i Stojković) te kao težnje koje se zadovoljavaju kroz simboličku komunikaciju „predstavljaju deo ljudske motivacione strukture“ (Cvetičanin i Milankov). Prema istraživanju Cvetičanina i Milankova iz 2011. godine, veliki broj građana Srbije veoma retko ili nikada ne učestvuje u kulturnom životu zajednice, raspolaže oskudnim znanjima o umetnicima i umetničkim delima, a pasioniranih učesnika u kulturnom životu ima svega 1-2% za većinu posmatranih kulturnih aktivnosti.

Ukoliko se za trenutak vratimo improvizovanom istraživanju navedenom na početku teksta, mogli bismo primetiti i da se upravo u ometajućoj trijadi, dakle onoj koja građane sprečava da ostvaruju svoje kulturne potrebe, krije uzročno-posledični niz: naime, da bi imali dovoljno novca za „preživljavanje“ građani najčešće moraju da rade dva ili više paralelna posla uz slabo plaćene poslove u državnim institucijama (paradoksalno ovo se najviše odnosi na područje kulture i obrazovanja), a ova nemogućnost da lako zadovolje svoje bazične potrebe, ili kako ih je Maslov nazvao „potrebe nedostatka“, čini ih hronično demotivisanima da participiraju u ostvarenju kulturnog života zajednice, da ostvaruju svoje pravo na kulturu, jer za nju, nažalost, u njihovim svakodnevnicama ne preostaje dovoljno vremena.

Slobodno vreme ili kreativna dokolica, i prema sociologu kulture Ratku Božoviću, najdragocenija je čovekova imovina, jer je upravo dokolica „vreme u kome smo najbliži svojim potencijalima, vreme u kojem postajemo ono što jesmo - sa stanovišta naših potencijala, naše kreativnosti i naših najboljih mogućnosti“. Otud je, nalazi Božović, neophodno da se „zaštiti čovekova najvrednija imovina, čovekovo vreme, kao onaj specifični prostor lične slobode rezervisane ne samo za odmor i razonodu, već i za razvitak ličnosti“.

U Srbiji danas, paradoksalno ili ne, kulturna politika se najmanje bavi upravo mogućnošću ostvarenja kulturnih prava i kulturnih potreba svojih građana. Društvo u Srbiji sve više liči na simplifikovanu verziju predatorskog društva iz teorije Torstena Veblena, u kojem samo jedan sloj, onaj koji ima više nego dovoljnu količinu sredstava za život, a mogao bi se definisati upravo kao „dokoličarska klasa“, može da se posveti blagodetima slobodnog vremena.

Negde na imaginarnoj granici između anomije i distopije, dokolica u Srbiji (p)ostaje previše skupa da bi u njoj mogla da uživa većina.

Piše: Aleksandra Bosnić Đurić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
sreda, 26 januar 2022 18:09

Sindikati u Srbiji RodnoNEravnopravni

Kosana Beker: "Rodna ravnopravnost uopšte nije visoko u agendi sindikata"

* Kako se sindikati u našoj zemlji bave položajem žena i rodnom ravnopravnošću, bilo je u fokusu istraživanja „Položaj žena u sindikatima u Srbiji“ koje je predstavila Organizacija FemPlatz, a koje je realizovano uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. U istraživanju je učestvovalo 245 članica i bivših članica sindikata, a u fokusu su bila četiri najveća sindikata u Srbiji - Nezavisnost, Sloga, Savez samostalnih sindikata Srbije i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije

S obzirom na to da je istraživanje sprovedeno u vreme epidemije, izostao je terenski rad, upitnik se popunjavao isključivo onlajn, pa uzorak nije reprezentativan koliko bi bio u redovnim okolnostima. Ipak istraživanje je više nego značajno i relevantno, naročito zato što slična ne postoje u Srbiji. O rezultatima istraživanja organizacije FemPlatz Za NjuzLeter KUMA govori Kosana Beker, jedna od autorki istraživanja.

Iako je u pitanju važna problematika, prilično je skrajnuta. I već sam broj žena koji se odazvao na učešće u istraživanju govori mnogo o temi, kaže Kosana Beker.

"Ja sada ne bih imenovala i naznačavala da je ovaj sindikat manje, a neki drugi više učestvovao, ali u principu, kako sagledamo u celini, tema nije bila toliko atraktivna sindikatima, što nas je prilično ražalostilo."

Jedna od stvari koje je istražvanje trebalo da pokaže jeste kakva je brojnost žena u sindikatima, ima li žena na čelnim pozicijama i, što je još važnije, postoji li rodna ravnopravnost u sindikatima? 

"Nema jednostavnog odgovora na to pitanje, ali kada bih morala da odgovorim sa DA ili NE, ja bih rekla NE. A zašto bih rekla NE, ne samo što nema žena u sindikatima i ne zato što nema sindikalnih rukovoditeljki nego zato što ova tema uopšte nije visoko u agendi sindikata." 

Da li svi sindikati, za početak, imaju sekciju žena. Kako kaže Kosana Beker dosta sindikata i grana ih ima. Neke su manje, neke više aktivne, negde su sekcije žena vidljivije, negde članice ni ne znaju za njihovo postojanje. Međutim ključno pitanje je, kaže sagovornica KUMA-e, to da li su sindikatima uopšte potrebne sekcije žena.

"To je pitanje koje je ostalo otvoreno za diskusiju i ovo je odličan način da ovo pitanje otvorimo, da bismo voleli da imamo više sekcija žena koje će se baviti samo tim stvarima ili bismo voleli da vidimo da se sindikat ozbiljno bavi pitanjima koje muče žene ili žene specifično.

A kada smo u istraživanju postavili pitanje čime se bave sekcije žena, jedna od stvari je bila osmi mart, pa razni neki događaji, tim povodom. Ne mislim na osmomartovske poklone nego organizacija događaja i obele"To je pitanje koje je ostalo otvoreno za diskusiju i ovo je jedan odličan način da ovo pitanje otvorimo, da li bismo voleli da imamo više sekcija žena koje će se baviti samo tim stvarima ili bismo voleli da vidžavanja tog datuma. Sve ostalo je bilo tipa obezbeđivanja sredstva za Fond solidarnosti i razne takve stvari, koje jesu važne ali nisu ključne i dovoljne da se obezbedi da su nam radna prava poštovana."

________________________________________

Šta su ispitanice i članice rekle u istraživanju o tome koji je položaj žena u sindikatima?

Odgovor 1: - Generalno, naša grana je bila više „muška“ grana do skoro, tek u poslednje 3-4 godine došlo je do učlanjenja većeg broja žena, a sada je taj odnos otprilike 50:50.

Odgovor 2: - Žene jesu zapostavljene u sindikatima. Ja sam bila prva predsednica u postojanju opšte bolnice, uz konkurenciju četiri muškarca, predsednika. Tako da sam dočekana kao na vile.

Odgovor 3: - Kod nas u sindikatu je najviše ženske populacije, pa nas šikaniraju drugi sindikati, jer više muški sindikati uvek imaju prednost. Naš sindikat je manji u odnosu na ostale sindikate, ali borba nikada ne prestaje, mi se borimo i nastavljamo dalje.

Odgovor 4: - U našem glavnom odboru ima oko 10 žena, skoro polovina. U podružnicama iako ih ima mnogo, ali ima samo jedna aktivna žena, a ostale su tu samo da podele pakete… krajnje je vreme da se probude. ________________________________________

Kada je reč o razlozima za članstvo u sindikatu veliki broj žena koji je učestvovao u istraživanju vidi sindikat kao mesto u kojem će se boriti za radna prava. Ima međutim i onih koje očekuju da će članstvom ostvariti sindikalne benificije, dodatne vrste pomoći i podrške, što je takođe u redu, napominje istraživačica i dodaje da je problem u tome što većina žena ne vidi nikakve specifičnosti ženskih radnih prava.

„Imali smo dosta žena u uzorku koje kažu npr. u Srbiji se ne poštuju radna prava dovljno i npr. sindikati bi na tome trebalo više da rade, ali ne vide da su ženska radna prava ugroženija. Druga stvar, žene sa kojima smo imali priliku da razgovaramo i koje su učestvovale u istraživanju ne poznaju dobro razliku između različitih povreda prava. Diskriminacija i mobing npr, što su vrlo dve odvojene stvari. Žene su izložene i jednom i drugom i jako utiče na vaša radna prava kada vi to ne znate da prepoznate. Kada vam se na poslu dešavaju diskriminacija, ili mobing, a vi to ne razlikujete, ne znate da prepoznate, ili imenujete, onda je to problem. Zašto, pa zato što od toga zavisi kakav ćete eventualno postupak pokrenuti.”

Koja bi bila osnovna razlika između diskriminacije i mobinga?

„Za diskriminaciju je potrebno da vas neko tretira lošije zbog nekog vašeg ličnog svojstva, a ženama se to vrlo često dešava samo zbog puke činjenice da su žene, da rađaju decu, da su trudne, da one po pravilu uzimaju bolovanje bilo da su deca ili neko drugi u pitanju. Vrlo jasno vam bude, kada analizirate situaciju koja vam se desila i uporedite da li se to dešava muškarcima. A ako se to ne dešava muškarcima vama je jasno da ste na terenu diskriminacije, zato što se recimo žene.

Ima tu naravno raznih kombinacija. Posebne stvari se dešavaju starijim ženama na tržištu rada, neke druge stvari se dešavaju mlađim žeama, ali ovo vam je ključno, to da vidite zašto vam se nešto dešava. I za diskriminacju nije neophodno da to što vam se dešava se ponavlja. Dovoljno je jednom da se desi i nad vama je neko izvršio diskriminaciju. Za mobing je na primer, prema našem uakonu neophodo da se ponavlja. Takođe mobing nije zasnovan na vašem ličnom svojstvu. To vam je situacija npr. radimo na istom mestu, ima nas desetak i kasnimo na posao, nas nekoliko kasni ujutru na posao i šef ili šefica zbog toga kažnjavaju jednu osobu. To može biti samo zato što npr. ima lični animozitet prema osobi. Nije povezano sa tim da li sam žena, zato što se prema drugim ženama ponaša u redu i nije npr. povezano sa tim da li imam neki invaliditet, zato što se prema nekim drugim osobama sa invaliditetom ponaša skroz uobičajeno. Dakle, to su neke situacije koje možete da opišete kao animozitet, neslaganje i to se nekada u nekim našim prethodnim državama i nekom prethodnom vremenu zvalo šikana.“

Neinformisanost je prisutna i kada je reč o seksualnom uznemiravanju na poslu. I upravo jedino u slučaju seksualnog uznemiravanja imamo na delu i diskriminaciju i mobing u isto vreme. Koliko se to prepozaje kao sindikalno pitanje i koliko su ga radnice svesne?

„Problem je to što se određene forme seksualnog uznemiravanja ne prepoznaju kao seksualno uznemiravanje. I dalje ima radnih sredina u kojima nije ništa neuobičajeno da vam neko komentariše kako izgledate, da vam upućuje neke razne ideje i predloge itd. i da to zavisi od vašeg senzibiliteta da li to vidite i smatrate kao prikladno ili ne. Drugi nivo problema je taj da ima žena koje takvo ponašanje prepoznaju ali ga trpe zbog straha da će eventualno izgubiti posao ili da će imati neke posledice. Treća stvar je, i ja mislim da je ona ključna, da nema mnogo sindikalnih aktivnosti koje su u tom pravcu usmerene.

Jasno je da sindikati u ovim turbulentnim vremenima, u ovakvom siromaštvu i sa mnogim drugim problemima koji se dešavaju na radu imaju neke druge stvari koje su im u fokusu, ali nama je ovo istraživanje pokazalo da bi trebalo ove teme otvarati u sindikatu i da bi trebalo da postoji određena podrška za članice koje to preživljavaju.“

U svetu su npr. sindikati otišli korak dalje, pa osim što se tema seksualnog uznemiravanja prepoznaje kao sindikalno pitanje, obezbeđena je i podrška ženama koje su žrtve porodičnog nasilja. npr sindikati u Sjedinjenim Američkim Državama već decenijama se bore protiv nasilja u porodici što nije sindikalna problematika, ali se polazi od toga da se sve što se tiče života njihovih radnica odražava i na posao. Ima li toga u četiri sindikata U Srbiji koja su učestvovala u istraživanju?

„Nije da nema ništa, ali u istraživanju smo čuli da je to uglavnom bila neka projektna aktivnost. Recimo bio je slučaj da je sekcija žena sindikata organizovala pravnu služba na neko vreme, pa je ta pravna služba između ostalog bila zadužena za probleme koje žene imaju na radu, ali se onda projekat završi i nemate ništa dalje na tom polju, nema kontinuirane podrške. To naravno ne znači da oni sindikati koji imaju svoje advokate koje plaćaju ne bi mogli i u ovakvim situacijama da se kontaktiraju ali to se ne dešava ili se barem ne dešava često.”

________________________________________

Neke od ispitanica u istraživanju FemPlatza o porodično-partnerskom nasilju i sindikatima su rekle:

Odgovor 1: - Morate da objasnite ženi da seksualno uzmeniravanje nije samo sam seksualni čin već mnogo toga. Neke žene ne umeju da prepoznaju koliko su uznemiravane i diskriminisane. I muškarci moraju o tome da se edukuju.

Odgovor 2: - Koleginica, pomoćna kuvarica, bila je žrtva porodičnog nasilja. Iskakala je kroz prozor da bi išla na posao. Koleginice su znale, pokrivale je kada zakasni ili su je menjale da ne iznosi hranu kada je bila modra. One su smatrale da joj tako tako pomažu. Sve dok je muž nije ubio. Ja sam tada čula da je imala problem. Niko zvanično nije znao da ona ima problem, nikada se nikome nije obratila. Sindikat je pružio finansijsku pomoć deci, obećali smo ćerki posao kad završi srednju školu. Nekako smo im obezbedili egzistenciju. Htela sam posle ovoga da organizujem tribinu na tu temu, ali mi stručna služba to nije dozvolila.

Odgovor 3: - Bila je koleginica koja je rekla da ne želi da bude ni na kakvom ručku ni na putovanju jer joj muž ne dozvoljava. Mi smo je pitali da li želi da priča o tome, ona je rekla da ne želi. ________________________________________

Brojni sindikati u svetu su i nasilje u porodici i seksualno nasilje stavile visoko na svoju društvenu, pravnu i političku agendu, a COVID pandemija je dodatno otvorila to pitanje i još više aktivirala sindikalno pružanje podrške članicama koje su žrtve porodično-partnerskog nasilja. Pružali su finansijsku, logističku, pravnu podršku, a sve to može biti dobar osnov za analizu kako sindikati u različitim delovima sveta doživljavaju svoju ulogu, smatra sagovornica KUMA. Postoji li takva podrška u sindikatima u Srbiji?

„I to je bila jedna od stvari koje smo pitale i nismo uspele da nađemo nijedan primer dobre prakse. Nije bio sučaj da je sada, tokom pandemije, sindikat u tom smilu izašao iz svojih okvira. To nije sada kritika na rad sindikata verovatno to zavisi od toga ko sedi u sindikatu, čime se bave, koliko imaju sredstava na raspolaganju.… ali situacija sve u svemu nije sjajna.“

Još jedna od stvari koja nije primarna uloga sindikata, ali je itekako poželjna jeste bavljene zdravljem i prevencijom članova i članica. Sindikati bi mogli više pažnje da posvete zdravlju radnika, ali i pogotovo radnica, smatra Kosana Beker.

„Mislim da znamo svi kakva je situacija u zdravstvu ali je ona dodatno pogoršana u poslednje dve godine, mislim nije pogoršana krivicom zdravstvenih radnika i radnica, pogoršana je COVIDOM. Bilo bi dobro se nekako oganizuju preventivni pregledi kao aktivnost sindikata. Uopšte u ovoj državi je problem prevencija zdravlja i to se naravno odnosi i na sindikate i na njihove zaposlene.“

Dobra stvar je to što Sindikati u Srbiji kao svoju ulogu vide zaštitu radnopravnog statusa žene dok se nalazi na trudničkom, porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada, radi nege deteta, zar ne?

„To je jedna od stvari u kojoj su sindikati vrlo ozbijno učestvovali. To je čitava saga koja traje desetak godina unazad i koja je dovela do toga da sada imamo zakone po kojima je ipak mnogo bolje garantovano ženama da ne mogu da ih otpuštaju kada su trudne, iako, kao, ni pre toga, to nije smelo, ali su se pronalazili načini da se to uradi. Tako da, sindikati su se tu prilično založili, ali i sada imamo veliku razliku između onih koji su zaposleni u državnom i onih koji su u privatnom sektoru. U državnom sektoru se taj minumum prava koji zakon garantuje u pogledu trudničkog, porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta, poštuje, dok su nam istraživanja pokazala da u privatnom sektoru ima traženja načina da se prekrši.

Još jedna važna stvar, koja doduše nije rezultat našeg istraživanja, ali je prisutna u praksi i iskoristila bih priliku da ukažem na to. Kada žene iskoriste svoje pravo na odsustvo radi nege deteta desi se da kada se vrate na posao budu raspoređene na niže radno mesto koje naravno vuče nižu zaradu. Za to se koriste izgovori poput, neko je u međuvremenu došao na to mesto pa taj neko dobro radi, pa ona nije ocenjena dok je bila odsutna, ako imaju sistem ocenjivanja, itd, itd. To je takođe jedan od primera diskriminacije žena na radu koji nije toliko očigledan, zato što poslodavci to pravdaju potrebama posla.“

________________________________________

Sve preporuke i rezultate koje je organizacija Femplatz iznela nakon svog istraživanja pročitajte u publikaciji „Položaj žena u sindikatima u Srbiji“.

https://www.femplatz.org/library/publications/2021-09_Polozaj_zena_u_sindikatima.pdf

________________________________________

Da li je bez obzira na sve probleme koji su prisutni u današnjim sindikatima u našoj zemlji važno da se udružujemo na ovakav način. Da li je sindikat ipak dobra platforma za unapredjenje radnih prava žena?

“Da, ja mislim da je sindikat, iako nije sada kod nas u sjajnom položaju, odlična platforma i da bi tu imalo mesta da se na mnogo ozbiljnijem nivou bavi radnim pravima, naročito radnim pravima žena, pošto smo se na to fokusirale.

Mislim da je i na sindikatima sada da se više pojavljuju u javnosti, da se više angažuju i pokažu neke dobre rezultate koje su imali do sada. I da na taj način motvišu mlade ljude, posebno mlade žene. Ne mislim isključivo na mlade, nego na sve koji se zapošljavaju, a nisu bili do sada članovi ili članice sindikata.

Imali smo dosta onih koji su na pitanje zašto su se učlanili u sindikat, birali opciju i odgovor zato što se to podrazumevalo kada sam počinjala da radim. Nekada se to podrazumevalo, sada se više ne podrazumeva i to je momenat da sindikat uradi nešto i privuče ljude koji se možda prvi put zapošljavaju i da objasne zašto je važno, kolika je to snaga na jednom mestu i šta sve može da se uradi kroz aktivnosti članstva.”

Autorka teksta: Tamara Srijemac

Izvor: GS KUM "Nezavisnost"

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 

Objavljeno u Sindikat

* Međunarodna organizacija rada prognozira da će nivo svetske nezaposlenosti u 2022. dostići broj od 207 miliona, u poređenju sa 186 miliona nezaposlenih u pretpandemijskoj 2019. godini, preneo je portal Nezavisnost.org.

Međunarodna organizacija rada (MOR) u najnovijem izveštaju o globalnim trendovima u svetskom zapošljavanju i socijalnim izgledima za 2022. upozorava da se nastavlja veliki uticaj pandemije na globalna tržišta rada, što će usporiti i ukupni ekonomski oporavak. MOR je u ponedeljak predstavila svoj izveštaj WESO Trends 2022. (World Employment and Social Outlook - Trends 2022; Globalni trendovi svetskog zapošljavanja i socijalnih izgleda 2022.) kojim je smanjila svoju raniju prognozu oporavka tržišta rada 2022. godine.

Nova procena predviđa da će deficit u radnim satima na globalnom nivou biti ekvivalentan 52 miliona poslova sa punim radnim vremenom, u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine. Prema stručnim prognozama MOR, očekuje se da će globalna nezaposlenost najmanje do 2023. godine ostati iznad nivoa od pre početka pandemije Kovid-19. Procenjuje se da će nivo svetske nezaposlenosti u 2022. dostići broj od 207 miliona, u poređenju sa 186 miliona nezaposlenih u 2019. godini.

Izveštaj MOR, takođe, upozorava da je ukupan uticaj pandemije na zaposlenost znatno veći nego što je predstavljeno u pomenutim brojkama jer je u poslednje dve godine mnogo ljudi napustilo tržište radne snage. Izveštaj o globalnim trendovima upozorava i na velike razlike u uticaju krize na različite grupe radnika, ali i zemalja.

Ukazuje se da ove razlike produbljuju nejednakosti unutar i među zemljama i slabe ekonomsko, finansijsko i socijalno tkivo skoro svake države, bez obzira na njihov različit stepen razvoja. Sigurno je da će biti potrebne godine da se nadoknade štete, sa potencijalno dugoročnim posledicama po zaposlenost, radnu snagu, prihode domaćinstava, kao i za socijalnu i, verovatno, političku koheziju.

- Ne može biti pravog oporavka od pandemije bez širokog oporavka tržišta rada. A da bi bio održiv, taj oporavak mora biti zasnovan na principima pristojnog rada - uključujući zdravlje i bezbednost, pravičnost, socijalnu zaštitu i socijalni dijalog - izjavio je juče povodom predstavljanja ovog izveštaja Gaj Rajder, generalni direktor MOR.

Efekti oporavka su evidentni na tržištima rada u svim regionima sveta, iako se mogu primetiti velike razlike u “obrascima” oporavka. Najviše ohrabruju znaci oporavka Evrope i severnoameričkog regiona, dok Jugoistočna Azija i Latinska Amerika pokazuju najnegativnije izglede.

Na nacionalnom nivou, oporavak tržišta rada je najjači u zemljama sa visokim dohotkom, dok najgore prolaze privrede sa tzv. nižim srednjim prihodima. Nesrazmeran uticaj krize na zapošljavanje žena trajaće i u narednim godinama, a zatvaranje institucija za obrazovanje i obuku „imaće kaskadne dugoročne implikacije“ za mlade ljude, posebno one koji nemaju pristup internetu.

- Dve godine nakon ove krize, izgledi su i dalje krhki, a put ka oporavku je spor i neizvestan. Već vidimo potencijalno trajne štete za tržišta rada, zajedno sa zabrinjavajućim porastom siromaštva i nejednakosti. Od mnogih radnika se traži da pređu na nove vrste posla - na primer kao odgovor na produženi pad međunarodnih putovanja i turizma - naglasio je Gaj Rajder.

Izveštaj MOR o uticajima pandemije i ekonomske krize izazvane pandemijom na svet rada smatra se vodećom takvom analizom u svetu. Izveštaj ispituje uticaje krize na globalne i regionalne trendove u zapošljavanju, nezaposlenosti i strukturi radne snage, kao i na kvalitet posla, neformalno zapošljavanje i radno siromaštvo.

Izvor: Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost"

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Zoran Stanić, novi predsednik Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ izjavio je da je dobro organizovan sindikat moćna mora za poslodavca i da zato sindikati u Srbiji već decenijama deluju u ne baš prijateljskom okruženju

- Ako sindikat u jednoj firmi od par hiljada radnika uspe da podigne platu za stotinak evra mesečno, to je za poslodavca izdatak od nekoliko miliona evra godišnje i za toliko se smanjuje njegov profit. Ako sindikat izbori kvalitetniju zaštitnu opremu za radnike, povećavaju se troškovi poslodavcu... Šta god da izborimo - plaća poslodavac - rekao je Stanić u intervjuu za portal Nezavisnost.org. Dodao je da se zato dešava da se glavni sindikalni poverenici ’potkupljuju’ kako bi potpisali ugovore koji su povoljniji za poslodavce. - Ide se dotle da se osnivaju tzv. žuti ili kućni sindikati, koji su sve, samo ne sindikati u pravom smislu te reči, a služe poslodavcima da zbune i dezorijentišu radnike i da oslabe one ’prave’ sindikate koji se zaista bore za prava radnika.

S druge strane, Stanić napominje da sindikat mora biti odgovoran pregovarač: - U pregovorima ne primoravamo poslodavca da nešto potpiše na silu već gledamo da izvučemo maksimum za radnike a da pritom ne ugrozimo poslovanje fabrike. Nedavno smo potpisali nove kolektivne ugovore u četiri velike kompanije i svuda smo se nametnuli kao stabilan i pouzdan partner... Svima koji sumnjaju u mogućnosti sindikata imam običaj da kažem: Nađite mi jednu državu u kojoj postoji jak sindikat a da se loše živi i obrnuto, nađite mi jednu državu gde su slabi sindikati a da se dobro živi. Do sada nisam čuo ni za jedan takav primer.

Predsednik Granskog sindikata metalaca “Nezavisnost” je govorio i o specifičnim problemima zaposlenih u metalskoj industriji Srbije. - Ključni problemi su nepostojanje granskog kolektivnog ugovora i nepostojanje platnih razreda u najvećem broju kompanija. Nije toliki problem minimalna cena rada. Mnogo je veći problem što se zanemaruje činjenica da se minimalna cena rada odnosi na najjednostavnije poslove za koje ne postoji potreba ni za kakvim obrazovanjem, niti za prethodnim iskustvom, međutim, u praksi, stotine hiljada školovanih kvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika obavljaju stručne poslove a primaju minimalnu zaradu - kazao je Stanić.

Prema njegovim rečima, gotovo da nema razlika u socijalno-ekonomskom položaju radnika u domaćim preduzećima od onih u kompanijama koje su u vlasništvu stranog kapitala.

- U metalskoj industriji posluju, uglavnom, strane multinacionalne kompanije, koje dolaze sa idejom da plate više ali se brzo prilagođavaju domaćim uslovima i smanjuju plate. Ovo ću najbolje objasniti na primeru moje matične firme, Fiata. Stari Zastavini radnici su mi pričali da su po dolasku Fiata dobili ugovore na 660 eura mesečno jer Fiatova politika generalno je da plata radnika bude jednaka potrošačkoj korpi u zemlji u kojoj posluju. Na to su se pobunili opštinski moćnici sa pričom da će doći do pobune u drugim preduzećima koja imaju znatno manje plate i da će doći do nemira pa su radnicima povučeni sporni ugovori i dati drugi, upola manji.

On je dodao da strani poslodavci dolaze sa prvobitnom namerom da našim radnicima omoguće ista ona prava koja uživaju i njihove kolege u matičnim državama tih stranih kompanija: - Ali kada shvate da to kod nas nije neophodno brzo se prilagođavaju domaćim uslovima. Zadatak našeg sindikata biće da se u saradnji sa sindikatima iz matičnih zemalja izborimo za ta prava. Mi, recimo, od Nemaca imamo veliki pritisak da se u svim nemačkim firmama koje posluju u Srbiji organizuju sindikati, da se povežu sa drugim sindikatima i aktivno učestvuju u radu kompanija.

Stanić, koji je stalno zaposlen u kompaniji Fijat Krajsler automobili (FCA) u Kragujevcu kazao je da su česti zastoji u proizvodnji modela Fiat 500L poslednjih godina negativno uticali na materijalni status radnika. - Ako je neko na plaćenom odsustvu to ne znači da će kiriju plaćati 65%, da će mu rata kredita biti 65% ili da deci može uzeti 65% patika ili doručka. Ogromna većina radnika ima velike rate kredita koje su fiksne, pa kada se plata smanji za 35% dešava se da radnici odnesu kući vrlo malo novca ili baš nimalo.

Napomenuo je da su u najgorem položaju kolege koje su, „na nagovor pretpostavljenih“, sreću potražili u Pežoovoj fabrici u Slovačkoj.

- Potpisali su ugovore na godinu dana za rad u toj fabrici za neku pristojnu platu, za puno radno vreme. U međuvremenu je nastupio problem sa mikročipovima pa fabrika više ne radi nego što radi. Plata je značajno smanjena a troškovi smeštaja i hrane su ostali isti, te radnici preživljavaju tako što im familije šelju pare iz Šumadije u Slovačku.

Ipak, Stanić je optimista kada govori o perspektivama Fiatove kompanije u Srbiji: - Lično mislim da kompanija FCA u Srbiji ima svetlu budućnost. Jedini problem koji to može pomračiti je odlazak stručne radne snage koji traje godinama. Svi željno očekujemo novi model automobila, ali treba imati na umu da je to investicija od nekoliko stotina miliona evra a u toku je velika ekonomska kriza, koju je pandemija samo pojačala... Često su kompanije u poziciji da između dva zla, biraju ono manje. To se upravo dešava u Fiatu. Poslodavac je odlučio da je bolje ići sa malom prodajom modela koji se pravi već 10 godina nego uložiti stotine miliona eura u neizvesnu budućnost. Ipak, verujem da će bolji dani doći, ako ne ove godine, ono bar dogodine - rekao je predsednik Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ Zoran Stanić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Pred sam potkraj protekle godine, UGS NEZAVISNOST ostvario je još jedan uspeh potpisan je Kolektivni ugovor za KJP „Izvor“ Petrovac na Mlavi!

Kolektivni ugovor je potpisan tripartitno. U ime osnivača kolektivni ugovor potpisao je predsednik Skupštine opštine Petrovac na Mlavi, Milanče Aćimović, u ime poslodavca vd direktora KJP „Izvor“ Bojan Modrlanović, a u ime reprezentativnog sindikata, glavni poverenik sindikata „Nezavisnost“ Neša Milivojević.

Potpisivanje ovog kolektivnog ugovora ukazuje na kontinuirani socijalni dijalog osnivača, poslodavca i predstavnika zaposlenih, koji kao socijalni partneri modelom socijalnog dijaloga zajednički postavljaju standarde za bolji socijalno ekonomski položaj i bolje uslove rada zaposlenih u ovom preduzeću. Kroz partnerski odnos izgrađen je suštinski socijalni dijalog, pa ovo preduzeće ima kontinuitet u kolektivnom pregovaranju i potpisivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji,

U godini za nama proslavili smo 30 godina našeg sindikalnog rada. Uložili smo ogromne napore da u uslovima pandemije izvršimo unutrašnju reorganizaciju, održimo kongrese granskih sindikata i 23. novembra uspešno održimo 9. Kongres UGS NEZAVISNOST pod sloganom „Ponosni na prošlost osvajamo budućnost“.

Svesni svih izazova ali jedinstveni dočekujemo 2022. godinu koja će tražiti dodatno znanje i energiju da bi zaštitili interese našeg članstva na svim nivoima organizovanja unutar porodice Nezavisnosti. Svi zajedno potrudićemo se da organizujemo nove članove, naročito mlade, koji treba da u nama prepoznaju sindikat koji ima hrabrosti da rešava probleme i ne odstupa od svojih vrednosti. Zbog toga ponavljamo da ne postoji ni jedan interes sindikata koji nije u interesu Srbije.

Vama, vašim porodicama i prijateljima, želim pre svega dobro zdravlje u narednoj godini, a svima nama mudrosti, energije i uspeha u osvajanju budućnosti!

Čedanka Andrić, predsednica UGS NEZAVISNOST

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
Strana 6 od 29

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…