Prikazivanje članaka po tagu UNESCO

* Posetili smo poslednjeg oktobarskog vikenda Bački Monoštor. Obišli smo osmi po redu Sajam torti, kolača i poljoprivrednih proizvoda, održan u subotu, 26. oktobra u Domu kulture. Posetioci su imali priliku da probaju najbolje domaće torte, kolače, pekmeze, med i proizvode od meda, kao i kulen od divljači, ribe, domaću slaninu, najbolju mlevenu papriku i još mnogo toga od stare tradicije što za pamćenje ostaje

Ako ste za romantiku - Bački Monoštor i nju vam pruža

Osnovni cilj organizatora manifestacije, Udruženja građana "Podunav" i Mesne zajednice Bački Monoštor, je promocija domaće radinosti, malih proizvođača i Monoštora kao turističke destinacije.

U saradnji sa JP Vojvodinašume, pre početka sajma, za goste Monoštora, organizovana je i promo šetnja Rezervatom, šetnjom stazom Štrbac.

.................

Selo na 7 Dunava, UNESCO Rezervat Biosfere

Centar čuvenog Monoštorskog rita

Bački Monoštor se nalazi 15 km severozapadno od Sombora, sa njegove zapadne strane prostire se složena ravan, Dunava, Monoštorski rit koji je nastao 1902. godine skretanjem korita Dunava, koji je tekao pored samog sela, a sada je od sela udaljen 3-5 kilometara.

Monoštor je tako postao centar Monoštorskog rita, bogat jelenskom i drugom divljači, zaštićenim i retkim vrstama ptica i starim šumama hrasta, topole, vrbe. 

Selo na sedam Dunava

Monoštor je ostrvce, okruženo dunavskim rukavcima i kanalima na koje se stiže jedino prelaskom preko mostova pa odatle i naziv "Selo na 7 Dunava"; sa svih strana, selo je okruženo vodom i šumama UNESCO Rezervata Biosfere "Bačko Podunavlje".

One su deo Specijalnog Rezervata prirode „Gornje Podunavlje”, koji je 2017. godine, postao i deo Rezervata Biosfere „Bačko Podunavlje”, pod zaštitom UNESKO-a (Međunarodni koordinacioni savet UNESCO programa „Čovek i biosfera“ je doneo odluku o upisu „Bačkog Podunavlja“ na Svetsku listu rezervata biosfere, na 21. Sednici koja je održana u Parizu 2017. godine.

Drugi rezervat biosfere u Republici Srbiji

Nominacija je poslata 2016. godine od strane Nacionalne Komisije za saradnju sa UNESCO, a Stalna delegacija Republike Srbije pri UNESCO je uspela da nominaciju uspešno obrani pred Savetom.

Nominaciju je predložio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode uz veliku podršku Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva odbrane, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Grada Sombora, opština Apatin, Bač, Bačka Palanka i Odžaci, korisnika JP „Vojvodinavode“, upravljača zaštićenih područja i civilnog sektora, posebno Svetske unije za zaštitu prirode - WWF. Zahvaljujući aktivnom učestvovanju svih u procesu, danas imamo drugi rezervat biosfere u Srbiji prvi je bio Golija-Studenica, zaštićen 2001. godine.

Dobrodošli u Rezervat prirode Gornje Podunavlje

Kako je UNESCO potvrdio vrednosti „Bačkog Podunavlja“, ono je postalo deo Mreže rezervata biosfere, koja obuhvata 669 područja iz 120 zemalja).

Za one koji ne znaju, rezervat biosfere je područje od vanrednog ekološkog i istorijskog značaja, koje je međunarodno priznato unutar UNESCO-vog programa za prikazivanje uravnoteženog odnosa između ljudi i prirode.

Područje vanrednog ekološkog ali i istorijskog značaja

Zanimljivu priču pričaju i monoštorski mostovi

Jedan most je postavljen na ulazu u selo iz pravca Sombora, koji je iznad Velikog bačkog kanala, drugi je na ulazu u selo sa bezdanske strane - pontonski most, takođe preko Velikog bačkog kanala i treći sa jugozapadne strane sela preko Kanala Dunav-Tisa-Dunav, koji spaja Monoštor sa njegovim šumama i vikend naseljima.

Popularni, čudesni monoštorski mostovi

U prošlosti, Monoštor je imao pristanište za takozvane dunavske dereglije i manje brodove međutim, uređenjem korita reke Dunav, izgradnjom nasipa za odbranu od poplava, selu je oduzet glavni tok Dunava, tzv. živi Dunav, koji je sada nešto udaljeniji od sela, ali su ipak ostali njegovi rukavci.

Ovde je vrlo često u lov dolazio Josip Broz Tito, doživotni predsednik Jugoslavije, kao i mnogi domaći i strani državnici. Sada su gosti domaći i strani turisti, koji dolaze u "Lovačku vila Štrbac" smeštenu pored samog Starog kanala, na ivici šume.

Idealan geografsko-stratefijski položaj i značaj

U neposrednoj blizini je i kanal Dunav Tisa Dunav, jednim delom prokopan koritom starog Dunava, tako da je Monoštor sa svih strana okružen vodom, a samo naselje nalazi se u srcu Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje

Zaštićen 2001. godine, rezervat je stanište ritskog jelena, srndaća, divlje svinje, lisice, kune, jazavca, orla belorepana, crne rode i drugih životinjskih vrsta. Ovi plavni tereni predstavljaju idealno mrestilište svih vrsta dunavske ribe.

Pogledi pucaju i na nepreglednu bačku ravnicu

Gornje Podunavlje se zbog izuzetnog bogatstva ornitofaune nalazi na listi IBA (Important bird area) a predstavlja područje od međunarodnog značaja za boravak ptica, što inače podstiče inicijativu svetskog nivoa koja teži prepoznavanju i stvaranju mreže sačinjene od ključnih područja za zaštitu ptica na svetskom nivou. Obuhvata istraživanje prirodnih područja, upravljanje staništima, monitoring, zastupanje, obrazovanje, nacionalnu i međunarodnu pravnu zaštitu.

~ . ~ . ~ . ~

U sklopu posete Monoštoru i pravljena reportaže o selu, posetili smo i tradicionalno domaćinstvo „Mali Bodrog“

Tom prilikom razgovarali sa domaćicom kuće, gospođom Eržikom, od koje smo dobili zanimljive podatke - u pitanju je porodična kuća stara više od sto godina, pokrivena trskom, sa podovima od zemlje.

Ukrašena je molerajem, zemljanim podovima prekrivenim krparama, prekrivačem od dunja.

Tu je i cvetna bašta a dvorištem sa bunarom, gde se nalazi veliki orah, pa sedeći na balama slame, najbolje se degustiraju domaći specijaliteti.

U ovom domaćinstvu sve je uređeno tako da predstavlja život kakav je ovde bio početkom 20. veka.

Domaćinstvo može da primi i pedesetoro gostiju. 

Uz popularne cene u ovom pitomom, prijatnom ambijentu, organizuju razne događaje, druženja proslave do 80 ljudi i sve to naravno, uz domaće specijalitete, vino i rakiju.

~ . ~ . ~ . ~

(U dodatku ove naše priče o Bačkom Monoštoru u Galeriji uživajte u još jednom setu fotografija domaćinstva vrednih ruku)

******

Značajan kulturno-istorijski spomenik u selu je Crkva Svetih Apostola Petra i Pavla. Podignuta je 1752. godine na mestu starije drvene crkve, a sadašnji izgled dobija proširenjem koje je urađeno 1806. godine.

Crkva svetih apostola Petra i Pavla

Na listu spomenika kulture u kategoriji nepokretnih kulturnih dobara od velikog značaja stavljena je 50-tih godina 20. veka. Crkva ma četiri oltarske slike, jedna je rad Ilije Lončarevića i nalazi se pod zaštitom države, kao i kip Žalosne gospe, dva stara oltara i propovedaonicu sa klasicističkom rezbarijom. Konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni su 1977. i 1990. godine

Manifestacije koje su tradicija u Monoštoru su Bodrog fest (od 2005. godine, drugog vikenda avgusta, okuplja veliki broj posetilaca iz svih krajeva regiona), Regeneracija Dunava (ekološko-muzički festival koji protiče od 2008. godine u Bačkom Monoštoru, povodom obeležavanja Svetskog Dana Dunava) i SFRJ rakijada (okuplja lokalne i gostujuće proizvođače rakije).

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

......................

Dodatak - Galerija (Domaćinstvo "Mali Bodrog"):

~ . ~

~ . ~

~ . ~

~ . ~

~ . ~

~ . ~

~ . ~

(Nastaviće se...)

***********

Napomena: Novi Radio Sombor uskoro počinje da objavljuje i na šokačkom narečju. Kako rubrike na stranicama portala, tako i tonske zapise u našem internet radiju, u okviru realizacije ovogodšnjeg gradskog medijskog projekta "Novosti dana: Svi jezici jedno blago - multikulturalni Novi Radio Sombor". S obzirom da projekat smatramo održivim, saradnja sa autorima na šokačkom narečju biće nastavljena i nadalje, narednih godina.

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago - multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Prva vest

WWF: Izuzetan rečni predeo Mure, Drave i Dunava, koji se proteže na 930.000 hektara od Austrije do Srbije, nakon potvrde UNESCO-a postaće prvi na svetu rezervat biosfere koji se prostire u pet država

 RB Mura-Drava-Dunav: hronologija

* Zajednička nominacija Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, poslata je UNESCO-u 30. septembra, što je poslednji deo slagalice za proglašenje rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav” prvog na svetu u pet država. Potvrda UNESCO-a očekuje se u junu 2020. godine.

- Izuzetno mi je drago da će rezervat biosfere "Bačko Podunavlje" koji se prostire na teritoriji pet opština - Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, postati integralni deo prekograničnog rezervata biosfere. Ovoj zajedničkoj "zelenoj vizijii" značajno su doprineli Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom - napominje Duška Dimović iz WWF Adria-Srbija.

Gornja Podunavlje - Srbija, Foto: Jaroslav Pap

Reke Mura, Drava i Dunav, koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, čineći tzv. Evropski Amazon.

- Prekogranična nominacija je snažan pokazatelj jačanja regionalne saradnje i ujedinjenja zemalja s jedinstvenim ciljem zaštite prirode. Rad na zajedničkoj nominaciji je primer međudržavne saradnje na ovako važnom pitanju - ističe direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije Petra Remeta.

Podsećamo da je rad na uspostavljanju rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav” u pet država zvanično počeo 2011. godine, kada su ministri zaštite životne sredine svih pet zemalja potpisali deklaraciju o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere. Hrvatska i Mađarska su 2012. zaštitile svoj rečni predeo, a slede ih Srbija (2017), Slovenija (2018) i Austrija (2019). Zajednička nominacija povezala je pet celina u jedinstveno zaštićeno područje.

Živopisnost reke Mure napretek

Centralno i zaštitno područje rezervata biosfere proteže se na 280.000 hektara i uključuje 13 zaštićenih područja, a okruženo je sa 650.000 hektara prelaznog područja. Retke plavne šume, peščani i šljunkoviti sprudovi, rečna ostrva i mrtvaje čine jedinstveni rečni i kulturni predeo. Evropski Amazon je stanište najveće populacije orla belorepana u Evropi, sa čak 140 parova, kao i drugih ugroženih vrsta poput malih čigri, crnih roda, vidri, dabrova i jesetri, ali i važno područje za više od 250.000 migratornih ptica.

Osim toga što predstavlja dom brojnim biljnim i životinjskim vrstama, gotovo 900.000 stanovnika zavisi od Mure, Drave i Dunava. Poplavna područja štite naselja od poplava i osiguravaju snabdevanje pijaćom vodom, dok izuzetni rečni predeli povećavaju potencijal za razvoj održivog turizma.

Proglašenje rezervata biosfere važan je odmak od štetnih projekata poput izgradnje novih hidroelektrana ili eksploatacije sedimenata. Održivi suživot ljudi i prirode je smer u kojem moramo ići ako želimo ublažiti neizbežne posledice klimatskih promena, koje već sada itekako osećamo - povlači Ivana Korn Varga iz WWF Adrije.

Dodatna podrška upravljanju rezervatom biosfere u pet država su i projekti ukupne vrednosti 14 miliona evra, sufinansirani od strane Evropske unije, a doprinose i zaštiti prirode i razvoju čitavog područja. Tako je u sklopu ove inicijative uspostavljena saradnja zaštićenih područja svih pet zemalja, sa ciljem prekograničnog upravljanja, dok je fokus projekta “Biciklističke staze Evropskog Amazona” uspostavljanje modela održivog cikloturizma. S druge strane, konkretne mere revitalizacije reka sprovode se kroz druge projekte, kako bi se stvorila nova staništa i rekreativne zone duž reka.

Zajednička nominacija rezultat je rada ministarstava i javnih ustanova za zaštitu prirode Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, sekretarijata UNESCO programa Čovek i biosfera, kao i napora WWF-a, EuroNatura i mnogih drugih organizacija za zaštitu prirode u svih pet zemalja.

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na:

wwf.rs

Izvori: Milena Dragović (wwfadria.org) / Zdenka Mitić (UG "Podunav" Bački Monoštor)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Region

* Ovogodišnji april ostaje još jedan mesec zabeležen značajnim podacima u dugogodišnjem radu Asocijacije žena Sombor

Članice Asocijacije žena Sombor sa svojim koleginicama pred manastirom Sv. Petke izvorske

Naime, drugog aprilskog vikenda (12 - 13. april) četvoročlana delegacija Asocijacije žena iz Sombora (članice UNESCO) prisustvovala je tradicionalnoj međunarodnoj Konferenciji u Paraćinu. Iz ovog lepog srpskog grada ponele su isto tako lepe uspomene, ali ono što je najvažnije kako kažu, zadale su sebi novog posla pre svega nakon sticanja novih prijateljstava sa koleginicama iz Srbije kao i okruženja jer na taj način otvaraju posebne stranice na putevima daljeg zajedničkog rada odnosno udruživanja ženskih asocijacija i organizacija.

Jelica Polovina predaje poklon Tanji Bakalovoj, predsednici Demokratske unije žena iz glavnog grada Bugarske, Sofije

- Sa ostalim delegacijama iz Organizacije za saradnju žena Balkana i UNESKO Centra za žene i mir u balkanskim zemljama, razgovarano je o načinu zajedničkih aktivnosti iz oblasti kulture - napominje Jelica Polovina, predsednica ove somborske ženske društveno-humanitarne organizacije, ujedno potpredsednica Asocijacije žena Srbije. - Posetile smo i štićenike u manastiru Svete Petke izvorske, što za nas takođe, jednako čini itekako važno iskustvo a istovremeno ispunjenje.

Konferencija je održana u paraćinskom Hotelu Petrus, omah uz obalu Crnice 

Predstavnice Asocijacije žena Sombor aktivne su kao i svake godine i tokom Vaskršnjih praznika, o čemu ćemo takođe objavljivati.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Rodna ravnopravnost

* Az idén is megrendezték Mohácson a hagyományos busójárást. 2oo9 ben az UNESCO hivatalosan elismerte ezt az évszázados hagyományt. A busójárás egy tavasz váró, téltemető sokác nép szokás. 2o12 óta a mohácsi búsójárás hungarikumnak számit

Február második hetén rendezték meg az idén Mohácson a busójárást ahol a zombori Janovtis Nelli közeli barátaival is részt vett. Rengeteg élménnyel tért haza.

Egy Busót akartam lefényképezni amikor az nekem támadt a favellájával én ijedtembe hátra döltem persze csak vicc volt, de beijedtem, de az képem nem sikerült , mert elmozdultam – mesélte nekünk Janovits Nelli az új zombori rádió külső munka társa. Ami érdekes, hogy kis búsók is vannak néhol az egész család együtt fel van öltözködve.

Nagyon megható volt, amikor a Busó apuka vitte a kisbabáját a karjában igy kis korban nevelik e hagyomány ápolására Mohácson.

Tényleg fantasztikus volt a felvonulás előtt is le lehetett fényképezkedni a busókkal , akik a gyerekek haját kócolták és egyebek. Egyik meglepetés ért másiktól egy kis busó rácsapot labdákkal a fenekemre, majd mikor meglátta, hogy nevettek rám kapaszkodott háturol és ugrált.

Az egyik étel árusnál ki volt irva Vajdaság izei ahol a legnagyobb sor is volt.

Sok sok hagyományt láthatunk igya busók átkelését a Dunán, koporsó égetést és a végén a téren meggyújtották a mágját ami kolóval ért véget. Sajnos nem mindenhol birtam képet csinálni, mert nagy volt a tömeg.

A főucána régi mesterségek árultak, egy valaki kitünt közülök Ambrus Attila az az a Whiskys rabló, akiről még a Discowery ID is leközölt egy adást. Ambrus jó példa arra, hogy egyesek megérdemlik a második esélyt és jó útra térhetnek.

Rengeteg élményt éltem át jó vendégként kaptam is a busóktól a hagyomány szerint, egy másik busó a férjemtől szakitott el egy tánc erejéig. Az árak az idén igen borsósak voltak, igaz az árusoknak is sokat kellett fizetni a helyért.

Nálunk 1oogr gumicukor 8odin ott meg 25odin 1oogr.

Azt se tudtam merre járok Magyarországon vagy idehaza a tambura zen, Dzsej, Bijelo dugeme számait zenélték Magyar számot allig hallottam.

Nelli ajánlásai : Jó lenne Ambrus Attilát meghivni a zombori bográcsra, mert gyönyőrű szép agyagokat készit és jó példa, hogy ha az ember meg tud javulni. Időben kell indulni mi reggel 8 órkkor indultunk a határon nem volt akkor még tömeg, de kétsőbb majdnem 4 órát is vártak Udvari határ átkelőnél. Érdemes otthonról vinni ételt, mert a drága hely miatt az árusok se olcsók. Aki igazi karneváli hangulatra vágyik annak el kell látogatnia jövőre Mohácsra.

Ciket leadta: Az Uj Zombori Rádió

Objavljeno u Manjinske grupe

* Pokrajinski zavod za zaštitu prirode danas se našem mediju obratio Saopštenjem za javnost sledeće sadržine:

 Beograd, Pariz, 14.06.2017. – Međunarodni koordinacioni saveta UNESCO programa „Čovek i biosfera“ je danas odlučio, na svom ovogodišnjem zasedanju u Parizu da područje „Bačko Podunavlje“ bude upisano u Svetsku listu rezervata biosfere. Time je Srbija dobila svoj drugi rezervat biosfere!

 Rezervat biosfere “BačkoPodunavlje” se nalazi na severozapadu Vojvodine i deo je “Evropskog Amazona”, kojep redstavlja jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na čitavom tokuDunava, obuhvatajući i staništa uz Mostongu. Ovaj jedinstveni predeo čuva izuzetnu biološku raznovrsnosti i centar je retkih prirodnih staništa: prostranih plavnih šuma, ada, rukavaca i peščanih rečniho bala. Nalazi se na područjima opština Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka i grada Sombora, obuhvatajući 26 naselja i njihovu okolinu.

 - Veliko je zadovoljstvo i čast što je UNESCO prepoznao izuzetne vrednosti i potencijal „Bačkog Podunavlja“. Ovo je drugi rezervat biosfere u Srbiji pored rezervata „Golija-Studenica“, što je od velikog značaja za zemlju, jer program „Čovek i biosfera“ ne samo da promoviše koncept održivog razvoja, već i u praksi pokazuje da je on moguć. Ovo proglašenje će znatno pomoći očuvanju prirode Srbije, jedne od najraznovrsnijih u Evropi. „Bačko Podunavlje“ se odlikuje veoma bogatom kulturnom baštinom koja je dokaz žive prošlosti i susretanja brojnih naroda i kultura na ovom prostoru - izjavio je profesor Darko Tanasković, ambasador Republike Srbije pri UNESKO-u.

 U okviru rezervata biosfere “Bačko Podunavlje nalaze se četiri zaštićena područja, među kojima su izuzetno vredni Specijalni rezervati prirode „GornjePodunavlje“ i „Karađorđevo”, uz Park prirode “Tikvara” i Spomenik prirode “Šuma Junaković”. Tu je i ekološki značajno područje “Slatine Gornje Mostonge”.

 - Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ se pridružio svetskoj mreži koju čine ukupno 669 rezervata biosfere priznatih od strane UNESKO-a, osmišljenih sa ciljem očuvanja prirodnog bogatstva od izuzetnog značaja, dok u isto vreme promovišu održivi razvoj lokalnih zajednica na tim područjima. Uspostavljanje rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ je veoma značajan korak ka formiranju prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav”, prvog zaštićenog područja u svetu koje se prostire u pet zemalja – Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Austriji. WWF već duži niz godina sarađuje sa partnerima iz ovih pet zemalja na zaštiti prirodnih i kulturnih vrednosti “Evropskog Amazona”, trenutno u okviru projekta „coopMDD“ koji finansira Evropska unija - izjavila je Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.

 U „Evropskom Amazonu“, zahvaljujući očuvanoj dinamici plavnih područja, postojanju prirodnih aluvijalnih šuma i brojnih vlažnih staništa, utočište nalazi veliki broj zaštićenih vrsta životinja i biljaka. Među najznačajnijim retkim vrstama životinja ovog područja ističu se orao belorepan, crna roda, patka njorka, divlja mačka, vidra, jazavac, kao i najveća populacija evropskog jelena u Srbiji. 

 - Upisom „Bačkog Podunavlja“ na listu rezervata biosfere načinjen je presudan i odlučujući korak u daljem prožimanju zaštite prirode i njenog održivog korišćenja na područjima uz Dunav i Mostongu u Bačkoj. Izuzetno mi je drago što je nominacija koju je pripremio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode pozitivno ocenjen a od strane delegata Međunarodnog koordinacionog saveta UNESKO programa „Čovek i biosfera“. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je intenzivno radio sa WWF i ostalim partnerima na nominaciji ovog područja u proteklih pet godina. Izuzetan doprinos i podršku je pružila Komisija Republike Srbije za saradnju sa UNESCO. Sada predstoji veliki posao na mudrom upravljanju područjem kroz saradnju sa upravljačima zaštićenih područja, korisnicima prirodnih resursa, lokalnim upravama i zajednicama na području rezervata biosfere - kaže dr Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Galerija:

 

 

 

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…