Prikazivanje članaka po tagu Vlada Vojvodine

* Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i direktor Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić dočekali su predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuka Radojevića, kako bi zajedno obišli radove na sanaciji ustave i prevodnice Šebešfok i na rekonstrukciji prevodnice Bezdan

Projekat sanacije koji se finansira preko INTERREG - IPA program prekogranične saradnje Mađarska – Srbija, obuhvata područje kanala Baja-Bezdan (mađarski i srpski deo kanala), kanal Vrbas-Bezdan sa srpske strane i brane u Bezdanu i Šebešfoku koje se nalaze u sklopu kanala. Vrednost radova je 8.699.537,91 evra a izvođač je Konzorcijum na čijem je čelu firma „Goša montaža“ dok su partneri Direkcija za vodoprivredu Donjeg Podunavlja (vodeći), Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ i Fond Evropski poslovi AP Vojvodine.

Obilazeći prevodnice, Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je izrazila zadovoljstvo što se ovi radovi na prevodnicama u somborskom okrugu privode kraju. - Ova uspešna realizacija podrazumeva jednu angažovanost kako Pokrajinske vlade tako i Voda Vojvodine, da se višedecenijski problemi konačno reše. Posebno zadovoljstvo jeste što su u ovoj situaciji iskorišćeni prekogranični kapaciteti koje Grad Sombor ima i to je prepoznato i finansirano i od strane Evropske unije - istakla je gradonačelnica Sombora i dopunila činjenicom da tokom protekle četiri godine grad Sombor ima sedam gotovo realizovanih projekata u koje je uloženo više od 10 miliona evra iz sredstava Evrope Unije.

- Osim toga najveći sufinansijer svih projekata koje Grad realizuje je upravo Pokrajinska vlada, u saradnji sa sekretarijatima i Upravom za kapitalna ulaganja. Ovim projektom se značajno poboljšava sistem odgovora na određene vanredne situacije ali se iz toga očekuje i benefit i šire, za sve naše građane, u smislu novog prostora kako za ekološke tako i za turističke projekte - istakla je gradonačelnica Dušanka Golubović.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je da je zadovoljan dinamikom radova na prevodnici koja od 1988. nije bila uređena kao brodska prevodnica, a napravljena je još polovinom 19. veka!

- Već negde u maju i junu, na osnovu odredaba Ugovora, izvođači su spremni da završe ovaj deo posla, a završili smo u nešto bržem ritmu i prevodnicu Šebešfok. Ovo će mnogo značiti i za sistem odbrane od poplava i za transport, turizam, nautički turizam i za sve druge važne društvene funkcije koje su u vezi sa svim onim što se dešava na kanalu i oko njega - podvukao je Mirović nakon obilaska prevodnice.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević je istakao da značaj realizacije ovog projekta proizilazi pre svega iz činjenice da će na ovaj način biti povećan stepen odbrane od poplava:

- U tom kontekstu mi takođe imamo dva aktuelna projekta koje se tiču nabavke mobilnih brana od poplava. Jedan završavamo tokom ove godine, zajedno sa Mađarskom, to je nabavka dva i po kilometara mobilnih brana od poplava, a takođe paralelno sa tim, započeli smo i realizaciju sa Hrvatskom, takođe IPA prekogranični projekat, gde nabavljamo novih 1,5 km mobilnih brana od poplava.

Kada radovi u okviru projekta unapređenja vodoprivrede područja kanala „Baja-Bezdan” (BABESA) budu završeni, biće povećan i nivo zaštite od poplava, takođe će biti ostvareni uslovi za prelazak brodova iz Dunava u kanal Baja-Bezdan, kao i puna operativna funkcija kanala, te solidna osnova za dalji razvoj sistema. Ove aktivnosti će imati i pozitivan uticaj na ekonomiju i turizam, naročito nautički.

Zbog velikog kulturno-istorijskog značaja, ovi objekti su evidentirani kao nepokretnost pod prethodnom zaštitom, te se stoga sanacija i rekonstrukcija izvode po principu očuvanja prvobitnog izgleda.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

 

 

  * Pokrajinski socijalno-ekonomski savet u Velikoj sali Kongresnog centra "Master" Novosadskog sajma održao danas (petak, 16. decembar 2016) veoma uspelu Konferenciju na temu: "Za razvoj privrede - oko projekata". Okupljeni oko istih ciljeva predstavnici čelnici i brojni predstavnici sva tri subjekta PSES-a, Unije poslodavaca, Vlade Vojvodine i reprezentativnih sindikata, UGS Nezavisnost i SSSV

Na konferenciju su osim socijalnih partnera, članica Pokrajinskog socijalno - ekonomskog saveta: Pokrajinske vlade AP Vojvodine, Unije poslodavaca Vojvodine, Pokrajinskog odbora Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ i Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, pozvani i predstavnici Privredne komore Vojvodine, regionalnih privrednih komora: Novi Sad, Subotica, Sombor, Kikinda, Zrenjanin, Pančevo i Srem, predstavnici nadležnih pokrajinskih institucija, lokalnih samouprava i regionalnih razvojnih agencija sa teritorije AP Vojvodine, istaknuti privrednici, predstavnici velikih multinacionalnih i domahih kompanija, malih i srednjih preduzeća i preduzetnici koji posluju u Vojvodini, kao eksperti i druga lica koja su doprinela uspešnom radu Konferencije, te predstavnici Vlade Republike Srbije, Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Cilj Konferencije je suštinski bio u potrebama da privrednici i predstavnici zaposlenih, na osnovu Programa Pokrajinske vlade, iznesu svoje predloge i očekivanja u vezi sa stvaranjem što povoljnijih uslova za razvoj privrede okupljanjem oko projekata, čime će se obezbediti pretpostavke za poboljšanje radno-pravnog, materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih i svih gpađana u AP Vojvodini i u celoj Republici Srbiji, kako je u pozivu prethodno i naveo predsedavajući Pokrajinskim Socijalno-ekonomskim savetom, Goran Milić.

.........................................

Konferenciju je otvorio predsednik Vlade AP Vojvodine Igor Mirović

Mirović: „Dijalogom do boljih uslova za ekonomski razvoj"

Najpre, Igor Mirović je poručio da su okupljanja oko projekata i razvoj privrede ključna opredeljenja Pokrajinske vlade od prvog dana njenog formiranja. Predsednik Mirović je rekao i da su stvoreni ključni uslovi za realizaciju tih prioriteta: politička stabilnost i zajednički ciljevi republičke i pokrajinske vlasti.

Pokrajinski socijalno-ekonomski savet, zajedničko telo socijalnih partnera: Pokrajinske vlade, Unije poslodavaca Vojvodine i sindikalnih organizacija, oformljeno kako bi se uspostavio dijalog socijalnih partnera o bitnim ekonomskim i socijalnim pitanjima, organizovao je konferenciju na kojoj privrednici, sindikati kao predstavnici zaposlenih, privredne komore, lokalne samouprave i druge institucije - svi relevantni subjekti u AP Vojvodini, imaju priliku da iznesu svoje predloge i očekivanja u vezi sa stvaranjem što povoljnijih uslova za razvoj privrede, a time i za poboljšanje položaja zaposlenih i svih građana u AP Vojvodini i u celoj Republici Srbiji.

Predsednik Pokrajinske vlade rekao je u svom uvodnom izlaganju da ulogu socijalno-ekonomskih saveta vidi kao veoma bitnu za svaki segment društvenog života, jer je, kako je rekao, tripartitni socijalni dijalog deo ukupne stabilnosti koja nam je neophodna u ostvarivanju ciljeva koje smo pred sebe postavili.

 - U tom dijalogu, polazna gledišta nam možda i mogu biti različita, ali zajednički ciljevi za čije ostvarivanje kroz sučeljavanje argumenata treba da nađemo najefikasnije mehanizme, ne mogu. Ciljevi su nam intenzivan ekonomski razvoj, uključujući i obezbeđivanje što boljih uslova za preduzetnike kao nosioce tog razvoja, što veća zaposlenost i, razume se, najpravedniji mogući uslovi rada za sve zaposlene - istakao je Mirović.

Republički ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je da su socijalno-ekonomski saveti potrebni da bi se sučelili stavovi i kako bi se dijalogom došlo do boljeg razumevanja udruženja poslodavaca i predstavnika zaposlenih.

Na današnjoj konferenciji je Stanko Krstin, predsednik Unije poslodavaca Vojvodine i član Kolegijuma Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta, prezentovao predloge Unije poslodavaca Vojvodine za unapređenje privrednog ambijenta, a Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, govorio je o temi „Za razvoj privrede, uz radnu i socijalnu sigurnost“. Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ prof. dr Zoran Stojiljković govorio je učesnicima „O evropskim perspektivama Srbije – poziciji sindikata“. Čelnik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović prezentovao je „Novu ulogu Privredne komore Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskom vladom po novom Zakonu o privrednim komorama“.

U radu konferencije učestvovalo je oko 180 predstavnika socijalnih partnera, komorskog sistema, lokalnih samouprava, regionalnih razvojnih agencija, privrednici i preduzetnici, kao i predstavnici nadležnih pokrajinskih institucija. Plan Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta je da se konferencije poput današnje organizuju svake godine, kako bi se na njima analiziralo stanje i kako bi se dogovarale dalje prioritetne aktivnosti i projekti.

...........................

 

Govor predsednika UJEDINJENIH GRANSKIH SINDIKATA NEZAVISNOST

Zoran Stojiljković: Evropska perspektiva Srbije - pozicija sindikata

Brojna istraživanja u poslednje dve decenije pokazuju da je građankama i građanima Srbije evropski model socijalno-tržišne privrede i socijalnog partnerstva bio uvek bliži no anglosaksonski model tržišno nesputanog kapitalizma ili praksa postkomunističke Rusije i Kine.

Istovremeno, posvećenost EU ispunjenju demokratskih vrednosti potvrđenа je 1994. godine kаdа je Evropskа komisijа definisаlа Evropski socijаlni model kаo „zаjedničke vrednosti koje obuhvаtаju demokrаtiju i individuаlnа prаvа, slobodno kolektivno pregovаrаnje, tržišnu ekonomiju, jednаke mogućnosti zа sve i socijаlnu zаštitu i solidаrnost.” 

Osnovni strateški cilj čini, dakle, uvećanje kohezije društva redukovanjem siromaštva i osnaživanjem socijalne inkluzije marginalizovanih grupa1.

_____________________________________________________________________________

1.Nа osnovu člаnа 153. Ugovorа o funkcionisаnju Evropske unije (DFES), Unijа podržаvа i dopunjuje аktivnosti držаvа člаnicа u oblаsti socijаlne politike. Prаvne tekovine u oblаsti socijаlne politike uključuju minimаlne stаndаrde u oblаstimа kаo što su rаdno prаvo, jednаk tretmаn ženа i muškаrаcа u zаpošljаvаnju i socijаlnoj sigurnosti, kаo i bezbednosti i zdrаvljа nа rаdu. Specifični obаvezujućа prаvilа su rаzvijena u odnosu nа nediskriminаciju po osnovu polа, rаsnog ili etničkog poreklа, religije ili verovаnjа, invаliditetа, stаrosti ili seksuаlne orijentаcije (člаn 19. DFES).

Evropski socijаlni fond (ESF) je glаvni finаnsijski instrument putem kojeg EU podržаvа sprovođenje svoje strаtegije zаpošljаvаnjа i doprinosi nаporimа socijаlne inkluzije (prаvilа sprovođenjа su pokriveni Poglаvlje 22 "Regionаlnа politikа i koordinаcijа strukturnih instrumenаtа" ).

Ugovor o funkcionisаnju Evropske unije (čl 153-155) predviđа konsultаcije sа socijаlnim pаrtnerimа i mogućim pregovorimа o sporаzumimа iz oblаsti nаvedenih u čl. 153 od DFES. Osim togа, Poglаvlje 19 se fokusirа nа funkcionisаnje socijаlnog dijаlogа, nаročito opšti prаvni okvir nа sindikаte i orgаnizаcije poslodаvаcа, prаvo nа osnivаnje  sindikаta, nа kolektivno pregovаrаnje i štrаjk, tripаrtitne mehаnizme zа konsultаcije, uključujući i ekonomske i socijаlne sаvete, dvostrаni socijаlni dijаlog / kolektivni ugovori i uključivаnje socijаlnih pаrtnerа u izrаdu i sprovođenje zаkonа. Preciznije, tematski poglavlje 19 pokriva : Zаkon o rаdu; Zdrаvlje i bezbednost nа rаdu; Socijаlni dijаlog: Politiku zаpošljаvаnjа; Evropski socijаlni fond (ESF); Socijаlnu inkluziju; Socijаlnu zаštitu; Ne-diskriminаciju u zаpošljаvаnju i socijаlnoj politici i  Politiku jednakih mogućnosti.

Koordinаcijа politikа socijаlnog uključivаnjа među člаnicаmа EU reаlizuje se kroz primenu tzv. Otvorenog metodа koordinаcije (OMK) nа nivou EU. Radi se o dobrovoljnom procesu sаrаdnje između zemаljа člаnicа i dogovoru o zаjedničkim ciljevimа i pokаzаteljimа koji omogućаvаju merenje nаpretkа u ostvаrivаnju utvrđenih ciljevа, kаo i koordinаciju politikа.

EU je 2000. godine usvojilа Lisаbonsku strаtegiju, kojom je primenа OMK proširenа nа socijаlno uključivаnje, penzije, zdrаvstvenu zаštitu i dugotrаjno zbrinjаvаnje.

Nа Lisаbonskom sаmitu, socijаlnа kohezijа je proglаšenа, uz pаmetаn i održiv rаzvoj,  zа jedаn od tri ključnа strаteškа ciljа EU. Socijаlnа kohezijа se definiše kаo sposobnost društvа dа obezbedi blаgostаnje svim svojim člаnovimа/cаmа, ublаži nejednаkosti i izbegne mаrginаlizovаnje pojedinаcа ili društvenih grupа. 

Socijalna kohezija definiše se i kao :

  • ...lepak koji društvo u celini drži zajedno (World Bank, 1998)
  • ...sposobnost društva da zajednički deluje kroz dosledno participativne političke institucije (World Happiness Report, 2012, str.8)
  • ...sposobnost društva da obezbedi blagostanje svim svojim članovima, kroz ublažavanje nejednakosti i sprečavanje polarizacije(Council of Europe, 2004, str.3).

 Socijalna kohezija zapravo pretpostavlja održivu, dovoljno široku i čvrstu sigurnosnu socijalnu mrežu, kroz koju se ne propada u bezdan siromaštva i socijalne isključenosti, koja uključuje i mere preventivnog delovanja, odnosno, mehanizme uvećanja obrazovnog i ukupnog socijalnog kapitala građana.

Strаtegijа EU, Evropа 2020  oznаčenа je kаo nаstаvаk Lisаbonske strаtegije. U ovom dokumentu nаglаšeno je dа se izlаz iz finаnsijske krize vidi kаo ulаzаk u novu održivu socijаlno-tržišnu ekonomiju, u kojoj će prosperitet biti posledicа inovаcijа .

Dokumentom se definišu sledeći prioriteti evropskih društаvа do 2020. godine :

  • pametan rаzvoj: rаzvoj ekonomije zаsnovаn nа znаnju i inovаcijаmа;
  • održivi rаzvoj: promocijа efikаsnije, zelenije i konkurentnije ekonomije;
  • inkluzivni rаzvoj: podsticаnje visoke zаposlenosti i privrede kojа doprinosi ekonomskoj, društvenoj i teritorijаlnoj koheziji .

 Već 2001. godine u belgijskom grаdu Lаkenu (Laeken) usvojen je skup pokаzаteljа nа osnovu kojih se u EU prаti stаnje socijаlne uključenosti (Lаken pokаzаtelji).

Posle višestrukih preciziranja i proširivanja nakon 2009. godine listu Laken pokazatelja čini 6 makro indikatraora :

  • Finansijsko siromaštvo,
  • Zaposlenost
  • Obrazovanje
  • Zdravlje,
  • Uskraćenost egzistencijalnih potreba (stanovanje, opremljenost domaćinstva, osnovne potrebe, higijena),
  • Društvena participacija ( stepen kulturne, građanske i političke participacije)

                     Izazovi i otvorene dileme

Ogroman tehnološki inovativan razvoj koji je doveo do praktičnog ukidanja vremenskih i prostornih granica nije, međutim, iskorišćen za smanjivanje siromaštva i nejednakosti, poboljšanje kvaliteta života i oslobađanje od nekreativnog, rutinskog i repetetivnog rada. Suprotno, došlo je do ogromnog rasta nejednakosti i stanja u kome u uspostavljenoj planetarnoj klasnoj hijerahiji jedan odsto najbogatijih raspolaže polovinom svetskog bogastva.

Nejednakost je tako globalni fenomen, koji ima sve veći značaj i uticaj na politike u Evropi i svetu. Izazovi koji se tiču različitih aspekata nejednakosti su poslednjih godina, između ostalih, prisutne u radovima Piketija (2014), Štiglica (2012) ili Branka Milanovića (2012). I studija OECD-a o socijalnoj koheziji (2011) upozorava da je rast nejednakosti zvono na uzbunu. Trajno stanje nejednakosti "iscrpljuje" društva i smanjuje sve pozitivne efekte ekonomskog razvoja. Osim toga, trajna visoka nejednakost stvara povišeni nivo nepoverenja u društvu,  niži nivo pripadnosti društvu i manji socijalni kapital. Razvojno posmatrano krajnje smisleno je Milanovićevo poređenje dobrog i lošeg holesterola sa dobrom i lošom nejednakošću – dobra stimuliše postignuća i kompeticiju, loša cementira postojeće razlike, frustrira i obeshrabruje a i razvojno je neupešna. 

Pri tome, za mnoge,  politika je inherentno korumpirana i uvek služi interesima najmoćnijih.

Povećanje nejednakosti nije, međutim, nikakav efekat tehnološkog diktuma već se  u velikoj meri radi o strategiji krupnog kapitala. Jačanje tržišne moći odraz je nepoštovanja antimonopolskih zakona, koje vremenom postaje sve manje održivo. U međuvremenu su oslabili oblici tržišne kontramoći od kojih korist ima veliki broj radnika, a ne mali broj plutokrata. Slabljenje sindikata ima velike posledice koje se ne tiču samo direktnog uticaja na zarade članova: čak su i istraživači Međunarodnog monetarnog fonda ustanovili  da postoji bliska veza između opadajućeg sindikalnog organizovanja i rastućeg udela prihoda onog jednog procenta ljudi koji su na vrhu, što pokazuje da jak sindikalni pokret doprinosi obuzdavanju snaga koje stvaraju visoku koncentraciju prihoda na vrhu.

U svakom slučaju, uzroci i posledice slabljenja sindikata, kao i uzroci i posledice jačanja moći monopola, veoma dobro ilustruju ulogu politike u porastu nejednakosti. Postoji povratna sprega između političke i tržišne moći. Veće bogatstvo na vrhu kupuje veći politički uticaj – putem davanja priloga kampanjama, lobiranjem i premeštanjem zaposlenih na visokim položajima iz privatnog u javni sektor i obrnuto (fenomen “obrtnih vrata”).

Ono što najviše inpresionira je lista koju je sastavio časopis Fortune o prvih 100 ekonomija sveta. Zasnovana na podacioma koje je dala Svetska banka, ona stavlja na istu rang-listu bruto domaći proizvod različitih država i ukupne prihode najvećih multinacionalnih kompanija. U ovoj klasifikaciji su se 2012. godine među prvih 100 svetskih ekonomija pojavile čak 44 multinacionalne kompanije, što belodano pokazuje  kako najveće multinacionalne kompanije poseduju veće ekonomske resurse od većine  država. Cifre nisu jedine koje ilustruju moć  multinacionalnih kompanija. Naime, one poseduju i svoj “know-how” i neophodne resurse za razvoj fleksibilnih i diverzifikovanih investicionih strategija, koje im omogućavaju da se slobodno kreću unutar raznih zemalja u potrazi za najpovoljnijim socio-ekonomskim i pravnim kontekstima. Reĉ je o gotovo neograniĉenoj slobodi kretanja koja multinacionalnim kompanijama daje  ,,moć sa ograniĉenom odgovornošću

Za neokejnzijanca Pola Krugmana radi se o psihološkom efektu paradoksa štednje: kada svi - potrošači, bankari, preduzetnici, štede i niko ne traži i ne kupuje dobra, onda ih u sledećem krugu niko neće ni proizvoditi .

Istovremeno, kroz transfer kapitala u zemlje sa rastegljivijom radnom i socijalnom regulativom i jeftinijom radnom snagom, ali i dolazak  migrantske radne snage,  i u zemljama centra oslabljena je pozicija radništva i srednjih slojeva i njihovih sindikata i profesionalnih udruženja.

Tom izazovu nisu odolele ni institucije i vrednosti evropskog socijalnog modela zasnovanog na socijalnoj koheziji,  solidarnosti i nediskriminaciji. Manja socijalna zaštita, decentralizacija nivoa pregovaranja, napuštanje socijalnog  dijaloga, ĉine se glavnim pravcima  na kojima razne evropske vlade rade kako bi destrukturirale ono što su sindikati postigli u prošlosti. Reĉ je o procesu transformacije društva koji se definiše kao konvergencija ka neoliberalnom modelu.U polju industrijskih odnosa, struĉnjaci su izdvojili  ĉetiri pokazatelja postepenog redefinisanja odnosa snaga između kapitala i rada na štetu sveta rada : pad stope sindikalizovanosti, progresivno smanjenje stepena zaštite na osnovu kolektivnih ugovora, decentralizacija i dekoordinacija sistema kolektivnog pregovaranja i smanjena štrajkaĉka aktivnost

“ Trkom na dole” – spremnošću da se u potrazi za investicijama u odnosu na konkurente stalno dalje obaraju radni i socijalni standardi, došlo je do univerzalnog procesa širenja prekarnog, nesigurnog i neugovorenog rada kako u zoni nekvalifikovanog, fizičkog rada tako i u “kreativnim” industrijama  i medijima.

Veliki, gotovo presudan  uticaj na konačni rezultat ima sudbina „EU eksperimenta“, odnosno privlačnost Evropske unije kao imitativnog uzora. EU, sa svojim  imidžom uređenog prostora i visokih standarda - sa svojim modelom snažne, socijalno-tržišne privrede, sa  kredibilnom tradicijom i, još konkretnije, sa svojim acquis communautaire, vršila je i vrši na zemlje  jugoistočne Evrope uticaj „kome se ne može odoleti”.

Unutar otvorene krize smisla i svrhe EU integracija pred demokratskim civilnim, ali i političkim akterima zato stoji zadatak jasnog diferenciranja sopstvene kritičke pozicije prema  „Evropi bankara i birokrata”, u odnosu na evrofobiju klaustrofobičnog nacionalizma.

Burdije, recimo smatra da snaga odgovora leži u mobilizaciji socijalnih kapaciteta „evropskih radnika“ koji tek okupljeni u širi socijalni pokret mogu biti protivteža svetskoj hegemoniji transnacionalnih korporacija . “Samo jedna evropska socijalna država bi bila kadra da se odupre dezintegracionom delovanju monetarne ekonomije”.

Slučaj Srbija

U Srbiji u polju politike niko, kako unutar proevropskog političkog mainstreana, tako ni u okviru desnih i levih evroskeptika i evrofoba, ne dovodi otvoreno u pitanje vrednosti socijalne kohezije. Institucionalno, one su, pre svega  kroz pregovaračko poglavlje 19, postale unutar pregovaračkog procesa o prijemu Srbije u EU i deo oficijelne politike.

Polazeći od ranijih analiza i podataka i ocena sadržanih u dva ključna oficijelna dokumenta : Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjivanju siromašta, Vladinog Tima za socijalno uključivanje (2014) i Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (Employment and Social Reform Programme– ESRP) iz 2015. godine,procenićemo aktuelno stanje i moguće  pravce aktivnosti i mera u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Trend rаstа fiskаlne nerаvnoteže i jаvnog dugа ugrožаvаju stаbilnost zemlje, te su se efikаsnа fiskаlnа konsolidаcijа i strаtegijа uprаvljаnjа jаvnim dugom nаmetnule  kаo neophodnost.

Stаndаrd stаnovništvа dodаtno je pogoršаn. U аpsolutnim iznosimа  prosečnа neto zаrаdа 2014. godine iznosilа je 378 evrа, а prosečnа penzijа 203 evrа (ESRP, 2014:6).

Pritom, što je posebno indikativno, reаlni rаshodi zа socijаlnu zаštitu u pаdu su - u periodu 2010 - 2013. godine reаlno su smаnjeni zа čаk 8%. Ovim trendom doveden je u pitаnje kаpаcitet držаve dа pruži аdekvаtnu zаštitu stаnovništvа u periodu rаstа siromаštvа i smаnjivаnjа životnog stаndаrdа.

Nakon prehodnih “godina koje su pojeli skakavci” (Pekić) nužno je nemoguću reformsku misiju učiniti mogućom. Urgentna  stаbilizаcijа i oporаvаk, rаst proizvodnje i izvozа, mora ići ruku pod ruku, sa  sprovođenjem strukturnih reformi, uz  paralelno smаnjivаnje fiskаlnog deficitа i učešćа jаvnog dugа u BDP.

Pritom, nakon prethodne predkrizne decenije rasta bez razvoja i zapošljavanja, rаst zаposlenosti i životnog stаndаrdа, uz postizаnje zаdovoljаvаjuće аdekvаtnosti i pokrivenosti socijаlnim trаnsferimа usmerenim kа siromаšnoj populаciji, nаmeće se kаo prioritet održivog rаzvojа zemlje.

Istraživanja pod okriljem UNDP-a o razvoju po meri čoveka (Human development) svedoče naime da nije baš svaki rast poželjan. Rast može da se ostvaruje bez novih radnih mesta (Jobless growth). Rast može biti okrutan (Brutal growth), da sa sobom nosi izrabljivanje i nejednakost i da od njega koristi, uglavnom, imaju samo bogati. Takođe, rast može biti bezglasan (Voiceless growth)da ga ne prati rast demokratije i osnaživanje građanskog društva. Rast može uništavati društvene korene (Rootless growth), da se, znači, ostvaruje na štetu kulturnog identiteta i tradicije, ili pak, može biti rast bez budućnosti (Futureless growth)− kada se aktuelni rast ostvaruje nauštrb mogućnosti budućih generacija, uz otuđivanje ili nekontrolisano iskorišćavanje prirodnih resursa, stvaranje dodatnog tereta zaduženosti (Đurić, 2014: 50).

Težina ekonomske situacije Srbije u momentu započetih ekonomskih promena teško se može porediti sa bilo kojom drugom zemljom u tranziciji.

Na drugoj strani, u Srbiji  i  drugim postkomunističkim zemljama  koje pristupaju EU instalirani su elementi neoliberalne doktrine. Jože Menciger kao ključne navodi: fleksibilizaciju tržišta rada, urušavanje moći sindikata, postojanje niskih, linearnih poreza i glorifikaciju stranih direktnih investicija (Mencinger, 2012). 

 Tačke preokreta 

Posledično, umesto da je neka vrsta Robina Huda koji uzima bogatima da bi pomogao siromašnima, država je super Hik, lik iz stripova  koji uzima siromašnima da bi dao omiljenim privatnicima i partijskim komesarkama i komesarima  na čelu javnih preduzeća i ustanova.

Niske grane na koje su pali zaposleni i sindikati  daju se dakle u velikoj meri objasniti kumiliranjem aktuelne recesione krize i primenjenog neoliberalnog obrasca ukonponovanog sa „političkim kapitalizmom” i privatnim i javnim monopolima.

Otvara se, međutim, pitanje  da li su slabljenje sindikata i uvećanje nesigurnosti zaposlenih uspešna izlazna strategija iz krize?

Mogla bi se  braniti suprotna  teza o tri konstitutivna elementa  strategije za uvećanje moći sindikata  od koje bi koristi imala  ( post)krizna društva.

1.Prvi, čini definisanje pregovaračke platforme. Po mome sudu, četiri osnovna identifikacijska cilja platforme čine : (1) dosledna, „ljubomorna“ odbrana korpusa ljudskih prava pred izazovima njihove „fleksibilizacije“, (2) ekonomski i ekološki održiv razvoj sa solidarnošću i kohezijom kao ključnim razvojnim socijalnim ciljevima, a ne tek ceđenje profita i rasprodaja resursa da bi se vratili dugovi, (3) podruštvljavanje predstavničke demokratije i participacija u odlučivanju o sopstvenoj sudbini i, posebno (4) ispravljanje neopravdanih društvenih nejednakosti.

Strateški izbor je koalicija sa srednjim slojevima, nezaposlenima, pa i nemonopolskim preduzetnicima u sferi realne ekonomije uz zajednički zahtev za napuštanje logike restrikcija i preživljavanja koja ne donosi poslove.

Šta treba učiniti? Mislim da je najvažnije ući u proces podruštvljavanja predstavničke demokratije - njene odbrane od stoglave hidre partokratije i braka iz računa partijskih oligarha, tajkuna i finansijskih magnata zasnovanog na očuvanju monopolske pozicije.

Odbrana mora polazno  uključiti  izmenu izbornog sistema koja će omogućiti da izabrani odgovaraju građanima a ne partijskim vođama koje odlučuju o njihovim karijerama i pozicijama. Pored monopola nad političkim  procesom osnovna obeležja partokratije su i  kolonizacija javne administracije, pravosuđa, javnih preduzeća, medija i javnog prostora.

Proces departizacije  zato bi morao da prvo obuhvati proterivanje političkih partija iz   prostora koji je nepartijski . Mislim  na  pravosudnu vlast, medije,  javna preduzeća i upravu, obrazovanje i kulturu, u kojim bi trebalo isključiti nedozvoljen partijski uticaj i prisustvo.

U javnom sektoru najvažnije je definisanje optimalnog broja zaposlenih u institucijama, strogo kontrolisanje procesa zapošljavanja, izbor direktora javnih preduzeća na osnovu ponuđenog programa, kao i paralelna kontrola , interna i eksterna, rezultata poslovanja. Nužno je i paralelno  isključivanje partijskog uticaja na javne nabavke, rad nezavisnih kontrolnih i inspekcijskih organa, prostorno planiranje, raspolaganje budžetskim grantovima za podsticaje, subvencije, dodelu koncesija i druge poslove u javnom, ali i privatnom  sektoru.

Departizacija bi  nužno uključivala i smanjenje partijskog monopola u „njihovom“ političkom prostoru, koji obuhvata i kreiranje javnih politika i donošenje najznačajnijih razvojnih  odluka što mora biti stvar najšireg socijalnog dijaloga i javnih rasprava.

PREDLOG:  Socijalni pakt o izlasku iz krize, zapošljavanju i razvoju

Polazeći od zajedničke ocene o ozbiljnosti socijalne i ekonomske, ali i političke pozicije u kojoj se Srbija nalazi, zajednički uočene potrebe da se pruži nov impuls održivom privrednom rastu i da se unaprede društvena stabilnost i kohezija, kao i od zajedničkih vrednosti i ciljeva, koji uključuju:modernu, socijalno odgovornu tržišnu privredu,monetarnu stabilnost i javne finansije orijentisane ka privrednom razvoju, zaposlenost i uključivanje što većeg broja ljudi na tržište rada,prihvatanje univerzalnog prava na pristojan rad i zaradu, uz jednake mogućnosti i bez diskriminacije za sve pripadnike radno aktivnog stanovništva, borbu protiv svih oblika siromaštva i društvene isključenosti, kao i

prihvatanje socijalnog dijaloga  sindikata, udruženja poslodavaca i državnih organa kao jednog od ključnih elemenata usaglašavanja i regulisanja industrijskih odnosa u modernim demokratskim društvima,

predlažemo Vladi  da, kao jedan od najprioritetnijih zadataka  inicira zaključivanje Socijalnog pakta o zapošljavanju i razvoju, koji bi predstavljao jedan od ključnih stubova održivog privrednog razvoja i tranzicije ka modernoj evropskoj socijalno odgovornoj tržišnoj privredi u periodu od sledećih pet godina.

Svrha socijalnog pakta biće da pruži stabilan okvir za:

obezbedjivanje  privrednog rasta uz kontrolu inflacije, javnog deficita i javnog duga,

razvoj novih mogućnosti za zapošljavanje i novih faktora konkurentnosti, osposobljavanjem i opremanjem ljudi novim znanjima i veštinama,

socijalno uključivanje marginalizovanih grupa i pojedinaca,

obezbedjivanje višeg nivoa i boljeg kvaliteta socijalne zaštite bez štetnih posledica po konkurentnost.

Ciljni makroekonomski pokazatelji

Socijalni pakt će uključivati jasno definisane i kvantifikovane makroekonomske ciljeve čije će izvršavanje biti proveravano na polugodišnjem nivou, izražene u:

ciljnoj stopi inflacije,

ciljnoj stopi privrednog rasta,

ciljnoj stopi investicija u društvenom proizvodu,

ciljnoj stopi budžetskog deficita,ciljnoj visini javnog duga,

i drugim ključnim makroekonomskim pokazateljima.

 

Vlada će biti u obavezi, prema socijalnim partnerima, za ispunjavanje makroekonomskih ciljeva.

Ciljni pokazatelji tržišta rada i socijalnih transfera

Pokazatelji tržišta rada čije će kretanje biti definisano Socijalnim paktom su:

ciljna stopa nezaposlenosti,

ciljna stopa učešća radno-aktivnog stanovništva u ukupnoj radnoj snazi,

ciljna stopa rasta prosečne plate,

visina i kretanje minimalne plate,

ciljna stopa rasta prosečne penzije,

visina i kretanje minimalne penzije,

ciljne stope rasta ostalih novčanih nadoknada vezanih za socijalna prava gradjana.

U ovom domenu odgovornost socijalnih partnera za ispunjavanje ciljeva će biti zajednička.

Borba protiv nezaposlenosti

Nezaposlenost je jedno od najvećih društvenih zala sa kojima se Srbija danas suočava. Potpuno svesni ozbiljnosti ovog problema, potpisnici  su saglasni da socijalni partneri treba da definišu pokazatelje borbe protiv nezaposlenosti, polazeći od sledećih ključnih strateških dokumenata:

Strategije razvoja privrede Srbije,

Strategije izvozne konkurentnosti,

Strategije zapošljavanja,

Strategije obrazovanja i profesionalne obuke,

Strategije za smanjenje siromaštva i uvećanje socijalne kohezije i

Strategije uključivanja sive ekonomije u legalne okvire.

Potpisnici se obavezuju da će se angažovati na sprovođenju poreske reforme koja će doprineti radikalnom smanjenju poreskog opterećenja, posebno plata, kako bi se poslodavci stimulisali na novo zapošljavanje, smanjio obim sive ekonomije i, značajnim proširivanjem poreske osnovice, obezbedili veći javni prihodi. Kao element Socijalnog pakta, pokazatelji borbe protiv nezaposlenosti bi trebalo da budu formulisani u kvantitativnom i u kvalitativnom obliku, a njihovo praćenje i izvršavanje povereno svim potpisnicima.

Kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog

Socijalni pakt će promovisati praksu socijalnog dijaloga, kolektivnog pregovaranja i kolektivnih ugovora na svim nivoima – od nivoa preduzeća i lokalne zajednice, preko granskog i regionalnog i pokrajinskog, sve do nacionalnog nivoa. Socijalni pakt će posebno ohrabriti zaključivanje kolektivnih ugovora u privatnim i novoprivatizovanim preduzećima. Potpisnici preporučuju da se oživi praksa granskih kolektivnih ugovora, ali u obliku granskih paktova o zapošljavanju i konkurentnosti, koji bi u prvi plan stavili revitalizaciju privrednih grana, posebno radno intenzivnih, kroz zajednički napor kapitala i rada, uz aktivnu ulogu države, ka  povećanju zaposlenosti i izvozne konkurentnosti.

 ..........................

Konferencija Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta „Za razvoj privrede – okupljanje oko projekata“, održana 16. decembra 2016. godine, na osnovu pripremljenih materijala, podnetih uvodnih izlaganja i diskusije utvrđuje sledeći

PREDLOG ZAKLjUČAKA

1. Učesnici Konferencije slažu se u oceni da je dobro što je organizovana Konferencija, uz učešće svih relevantnih subjekata koji imaju ovlašćenja i odgovornost u obezbeđivanju uslova za razvoj AP Vojvodine.

2. Podržava se plan Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta da tokom tekućeg mandatnog perioda,svake godine organizuje konferencije u istom sastavu, na kojima će se sagledavati realizacija planiranih projekata i predlagati prioritetne aktivnosti za naredni godišnji period.

3. Za dalji razvoj Vojvodine, ali cele Republike Srbije, neophodno je obezbeđivanje odgovarajućih sistemskih uslova, a posebno:
 ekonomska politika pokretanja industrijske proizvodnje, ubrzanog rasta i zapošljavanja;
 ekonomska politika eliminacije budžetskog deficita i smanjivanje javne potrošnje, kao i njeno dovođenje u sklad sa ostvarenim bruto društvenim proizvodom;
 nova ekonomska politika kamatnih stopa i kreditiranja, koja znači napuštanje nepovoljnih uslova kreditiranja i temeljnu reformu finansijskog sektora i koja podrazumeva napuštanje dvovalutnog sistema i vraćanje dinaru;
 nova politika realnog i stabilnog kursa, kojom ćemo povećati izvoz i ostvariti spoljnotrgovinski suficit;
 poreska reforma kojom će se porezi smanjiti i visina poreskih opterećenja dovesti u sklad sa snagom poreskih obveznika, pa se predlaže smanjenje opterećenja na zarade na 40%, naplata PDV po naplaćenom potraživanju, vraćanje ranije mogućnosti smanjenja poreza na dobit ukoliko se koristi za novu opremu i investicije, smanjenje i transparentnost fiskalnih i parafiskalnih opterećenjaizjednačenje cena komunalnih usluga za pravna i fizička lica.


4. Konferencija podržava predlog Unije poslodavaca Vojvodine za proglašenje „Decenije preduzetništva i inovacija“ i obezbeđenje uslova koji privredi Srbije mogu doneti preko potrebne visoke stope rasta.

5. Konferencija ocenjuje da mere aktivne ekonomske politike moraju da budu i u funkciji poboljšanja položaja zaposlenih, kao i otvaranja novih, produktivnih radnih mesta. U tom smislu predlaže se:

 aktivan pristup nadležnih državnih organa za potpunu implementaciju zakona u praksi kroz: pojačan kapacitet inspekcijskog nadzora u svim segmentima rada – uključujući konačno suzbijanje neprijavljenog rada (rada na crno), neredovnih isplata zarada, neuplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenih i rada u nebezbednim uslovima;

 dosledna primena postojećeg radnog zakonodavstva i osnaživanje kolektivnog pregovaranja na svim nivoima, odnosno poštovanje fundamentalnih prava zaposlenih na odgovarajuću naknadu za rad, na zakonsko radno vreme, na plaćeni godišnji odmor i druga nužna odsustva, na zdrave i bezbedne uslove rada, na slobodu sindikalnog organizavanja i pregovaranja sa poslodavcem, na zaštitu od diskriminacije;

 U okviru prioriteta povećanja zaposlenosti i smanjenja stope nezaposlenosti ciljevi i mere treba da budu usmerene na otvaranje novih produktivnih radnih mesta, uz suzbijanje fleksibilnih vidova rada i poboljšanje sveobuhvatnog ekonomskog ambijenta i poslovnog okruženja. Ekonomski ambijent mora da bude stimulativan za investicije i ekonomske aktivnosti, ali i u funkciji poboljšanja funkcionisanja tržišta rada, kako bi se ublažile prisutne prepreke i podstaklo uključivanje u radni proces teže zapošljivih lica. Mladima, ženama, licima starijim od 50 godinai licima sa invaliditetom moraju se na tržištu rada obezbediti jednake mogućnosti u odnosu na ostala nezaposlena lica.

6. U funkciji daljeg razvoja socijalnog dijaloga predlaže se:
 da predstavnici socijalnih partnera iz republičkog, pokrajinskog i lokalnih socijalno-ekonomskih saveta dobiju pravo na prisustvo na sednicama nadležnih organa i sednicama skupština (sa pravom diskusije ali bez prava glasa), uz blagovremene pozive i dostavljanje materijala, kada su na dnevnom redu teme koje se tiču privrede i položaja poslodavaca i zaposlenih
 da svi zakoni, pre njihovog usvajanja, budu razmatrani na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, pri čemu bi i socijalni partneri,preko lokalnih SES,trebalo da imaju mogućnost da daju svoje mišljenje na iste
 da svaki zakon u proceduri, pre donošenja, sadrži analizu fiskalnih obaveza i proračuna povećanja troškova poslovanja za pravne subjekte na koje se odnosi (radi blagovremenog planiranja troškova).

7. Ove zaključke dostaviti Pokrajinskom socijalno-ekonomskom savetu, kao organizatoru Konferencije, na dalju nadležnost.

Izvor: UGS Nezavisnost / ETB - S. S.

 

 

 

 

 

 

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…