Prikazivanje članaka po tagu WWF

* Pod okriljem WWF-a, inicijativa mladih u borbi protiv klimatske krize postavila je prvi Zajednički frižider u Srbiji ispred Dorćol Platz-a

Beograd, 12. januar 2022. - Od ove srede, ispred beogradskog Dorćol Platz-a stoji Zajednički frižider čiji je cilj da se smanji bacanje hrane i pomogne onima kojima je to najpotrebnije. Prvi ovakav frižider u Srbiji postavile su Tamara Stojković i Emilija Bojić u okviru istoimene omladinske inicijative koju su pokrenule kroz projekat svetske organizacije za zaštitu prirode WWF-a posvećen osnaživanju mladih u Srbiji u pronalaženju i sprovođenju rešenja za uzroke i posledice klimatske krize. Sam frižider je donirala organizacija 28. jun.

- Bila je prava čast i zadovoljstvo u proteklih šest meseci sarađivati sa devojkama iz inicijative Zajednički frižider. One su izuzetno posvećene i njihov entuzijazam i želja za promenom ni u jednom trenutku nisu posustali. Ono što ovu ideju čini posebnom jeste da ne samo da smanjuje otpad hrane već ima i humanitarnu komponentu koja iskazuje želju da se pomogne onima kojima hrana često nije dostupna - ističe Mina Mirić, WWF Adria. Prostor za frižider je ustupio Dorćol Platz, pa će na ovoj lokaciji biti dostupan onima kojima je najpotrebniji, a organizatorke inicijative i tim volontera koji su okupile će se brinuti za njegovo održavanje.

Frižider je oslikao ulični umetnik Andrej Kolosov, a inicijativu podržava i Banka hrane Beograd koja će da snabdeva frižider hranom. - Čim su nas Tamara i Emilija kontaktirale, odmah smo prihvatili da se uključimo, posebno jer ovako nešto ne postoji u našoj zemlji... Snabdevaćemo frižider svežim voćem i povrćem zahvaljujući donacijama koje svakodnevno dobijamo od velikog prehrambenog lanca u Srbiji, a trudićemo se da obezbeđujemo i druge osnovne namirnice uz pomoć brojnih kompanija koje nas podržavaju. Ovakav frižider obezbeđuje lakši i direktniji pristup krajnjim korisnicima, ali omogućava i svim građanima da se lično uključe. Pozivam sve one koji mogu da se pridruže da prošetaju do frižidera ili do našeg magacina, doniraju višak namirnica i podrže ovu inicijativu - ističe Katarina Žigić Blagojević, Banka hrane Beograd.

Inicijativa je dobila podršku velikog broja organizacija i pojedinaca i puno je onih koji su zainteresovani za njen dalji razvoj. Osim neophodnog održavanja Zajedničkog frižidera, Tamara i Emilija planiraju i naredne korake. Pored uobičajenih adolescentskih briga, one brinu i za čitavu planetu i sve ljude na njoj, a posebno one kojima je pomoć najpotrebnija.

- Morale smo da prevaziđemo puno izazova i verujemo da je baš zato inicijativa tako dobro razrađena. Zahvalne smo svima koji su nas podržali i nadamo se da će ova akcija zaista pomoći onima kojima je to najpotrebnije, i podstaći druge da se pokrenu za lepšu budućnost za sve nas. Emilija i ja hoćemo da postavimo i Zajednički ormar, da smanjimo bacanje garderobe koje isto doprinosi klimatskoj krizi, ali i da nastavimo da se bavimo problemom bacanja hrane, da podižemo svest o ovom problemu i podstičemo pozitivne promene na sistemskom, zakonskom i individualnom nivou - kaže Tamara Stojković, Zajednički frižider.

Pozivamo građane da se priključe i pomognu da prvi Zajednički frižider u Srbiji bude fantastičan uspeh i da podrže ove sjajne mlade devojke u njihovim budućim aktivnostima.

Mi sa naše medijske strane uz maksimalnu podršku, aplaudiramo uz pozdrav: Svaka čast, veličanstvene devojke!

Za dodatne informacije o ovoj inicijativi, možete ih pratiti na Instagramu, a obavezno posetite i Zajednički frižider na Dorćol Platz-u i recite i vi #NEbacanjuhrane! 

Inicijativa „Zajednički frižider”:

https://www.instagram.com/zajednickifrizider/

WWF: „NE bacanju hrane!”:

https://www.wwfadria.org/sr/ukljuci_se/ne_bacanju_hrane/

O projektu: „Na mladima klima ostaje” (Climate Heroes: Youth Voices for Sustainable Living) je projekat koji u Srbiji sprovodi WWF sa ciljem osnaživanja mladih od 15-24 godine, koji žele da pokrenu inicijative protiv klimatskih promena. Projekat je deo Evropske klimatske inicijative (EUKI) Federalnog ministarstva za okolinu, zaštitu prirode i nuklearnu sigurnost Nemačke (BMU) i podržan je od strane Britanske ambasade u Beogradu.

Inicijativu podržali: (foto 4 u slajdu galerija fotografija)

.........................

O WWF-u (ukratko, podsetnik):

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na:

www.wwfadria.org/sr

- U galeriji ispod teksta pogledajte i: 1) Emilija Bojić i Tamara Stojković, Zajednički frižider; 2) Sa današnje konferencije za medije; 3) Katarina Žigić Blagojević, BHB, Emilija i Tamara, Zajednički frižider, Mina Mirić, WWF; 4) Logoi šest svetskih i domaćih asocijacija koje su podržale inicijativu "Zajednički frižider" -

Fotografije: Sara Đuka

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Nakon uspešno sprovedenih inicijativa prve grupe učesnika, WWF ponovo poziva mlade iz Srbije da se uključe i prijave na konkurs „Mladi protiv klimatskih promena”

Beograd, 6. decembar 2021. - WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, još jednom poziva mlade ljude iz cele Srbije uzrasta 15-24 godine da se prijave za učešće u projektu „Na mladima klima ostaje” u okviru kojeg će imati priliku da sprovedu sopstvene inicijative za borbu protiv klimatske krize. Prijave su otvorene do 19. decembra u ponoć.

Učesnici će moći da nauče više o razvoju građanskih inicijativa, komunikaciji sa javnošću i javnom zagovaranju, angažovanju zajednice i razvoju politika sa ciljem primene stečenih znanja kroz konkretne aktivnosti koje će imati prilike da sami osmisle i sprovedu u delo. Konkurs je otvoren po drugi put od početka projekta, a prva grupa učesnika je već imala priliku da predstavi svoje inicijative na prvom Omladinskom klimatskom forumu u organizaciji WWF-a na nacionalnom i regionalnom nivou.

- Do sada smo podržali pet omladinskih inicijativa i svaka se na svoj način bori sa klimtskom krizom. Kada je WWF objavio prvi poziv mladima da se uključe u projekat, nismo mogli ni da pretpostavimo da će interesovanje i odziv biti toliko velik. Posvećenost i odlučnost ovih mladih ljudi u borbi za bezbedniju budućnost planete je zaista impresivna. Upravo oni dolaze do najinovativnijih, kreativnih rešenja. Izuzetno se radujemo drugom ciklusu projekta, i upoznavanju i radu sa još mnogo divnih mladih ljudi - ističe Mina Mirić, koordinatorka projekta „Na mladima klima ostaje” iz WWF Adrije.

WWF poziva mlade koji su zabrinuti po pitanju klimatske krize i žele da podižu svest o ovoj temi i rade na pronalaženju rešenja da se odazovu ovom pozivu i postanu deo pozitivnih promena. Nije kasno da se stvari poprave, za budućnost današnjih mladih, ali i čitave planete.

Konkurs za mlade možete naći na LINKU: 

https://wwfadria.org/sr/ukljuci_se/mladi_protiv_klimatskih_promena/

Za više informacija možete me kontaktirati na broj telefona: 069 444 1607.

Rado ćemo se odazvati za sva dodatna pitanja o ovom konkursu i projektu.

-------------------

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Ekologija

Beograd, 17. novembar 2021. „Najskuplja stolica na svetu“ naziv je nove kampanje svetske organizacije za zaštitu prirode WWF, kojom se javnosti u Srbiji ukazuje na problem uništavanja prirodnih plavnih šuma u priobaljima reka u zemlji i regionu.

U fokusu kampanje je višedecenijsko uništavanje vojvođanskih aluvijalnih šuma u slivu reke Tise za potrebe drvne industrije. Umesto prirodnih plavnih šuma pretežno vrbe, crne i bele topole, na područjima uz reke sade se plantaže hibridnih topola, koje drvnoj industriji donose više građe u kraćem periodu. Zarad profita, već decenijama se žrtvuju prirodni ekosistemi, uništavaju staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta, i slabi prirodna odbrana obala od poplava.

- Hibridne topole samo brojem stabala mogu da zamene prirodne topole i vrbe, ali njihov ekološki potencijal je krajnje sveden. One ne pružaju odgovarajuće uslove za opstanak brojnih vrsta, kao što su crna roda, smuđ ili orao belorepan, i po ukupnoj raznovrsnosti živog sveta daleko zaostaju za prirodnim plavnim šumama. Takođe, plavna područja pružaju niz ekosistemskih usluga koje direktno doprinose boljem životu ljudi. Tu mislimo na bogate prirodne resurse, ali i ublažavanje poplava, ublažavanje posledica klimatskih promena, potencijale za rekreaciju i razvoj turizma. Uništavanje prirodnih staništa u ritovima i priobalju naših reka greška je koju ćemo svi skupo platiti - kaže Goran Sekulić iz WWF Adrije.

Centralni element kampanje je kitnjasta drvena stolica s naglašenim figurativnim prikazima delova tela onih životinja koje su ugrožene zbog krčenja šuma. Sredinom naslona i sedišta protiče krivudav tok reke Tise, a noge i rukohvati prikazuju posečene trupce autohtonih vrsta drveća. Stolica je oglašena na društvenim mrežama sa ciljem da što veći broj ljudi odvede na veb stranicu www.najskupljastolicanasvetu.rs, gde se nalaze brojni podaci važni za razumevanje problema uništavanja prirodnih šuma i bioraznovrsnoti u rečnim područjima.

Kampanja se temelji na podacima iz teksta „Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma“ mlade novinarke Mine Delić, polaznice novinarske škole Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Saradnja sa CINS i ova kampanja deo su projekta „Da nam klima štima“, koji WWF u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske. Podrškom CINS-ovoj školi, WWF je podržao istraživačko novinarstvo u oblasti zaštite prirode i klimatskih promena.

Plavne šume su najugroženiji ekosistemi Evrope. Njihov značaj za ublažavanje posledica globalnog zagrevanja je velik, ali je još važniji njihov potencijal da zaštite područje oko reke od plavljena ili zagađenja vode.

Sertifikacijom šuma i primenom međunarodnih standarda za odgovorno upravljanje šumama napravljen je otklon od prakse pretvaranja prirodnih šuma u hibridne plantaže, ali na terenu obnova vodoplavnih šuma, odnosno vraćanje prirodnih zajednica, ide veoma sporo. Tako se problem ne samo ne rešava već se posledice usložnjavaju i postaju nepopravljive.

WWF se zalaže za izmene zakonskog okvira kojima bi se unapredila i jasnije definisala zaštita ovih staništa i omogućila njihova efikasna obnova na području cele Srbije. Ove izmene su neophodne i da bi Srbija uspela da ispuni obaveze koje je preuzela međunarodnim ugovorima, a koje sa novim globalnim politikama od ove godine postaju sve zahtevnije.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Ekologija
subota, 30 oktobar 2021 08:14

WWF o COP26: Sva obećanja moraju biti ispunjena

Uoči početka COP26 u Glazgovu, WWF poziva građane da se priključe kampanji #WeWontForget i pošalju zvaničnicima poruku da njihova obećanja o rešavanju klimatske krize neće biti zaboravljena

Beograd - Hitno sprovođenje efikasnih politika i mera, i ispunjavanje svih do sada datih obećanja o klimi dva su glavna zahteva koja WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, stavlja pred svetske lidere uoči početka konferencije o klimi COP26.

COP26 je ovogodišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i zakazana je u Glazgovu od 31. oktobra do 12. novembra. Na njoj se okupljaju predstavnici vlada iz čitavog sveta s ciljem da se definišu zajedničke politike i mere kao odgovor na klimatsku krizu, odnosno ispune obećanja s brojnih prethodnih sastanaka na vrhu, sažeta u Pariskom sporazumu iz 2015. godine.

- Pokretanjem efikasnih i ambicioznih akcija i usmeravanjem pregovora UN-a ka jednom cilju - ograničavanju globalnog zagrevanja na prosečnih 1,5°C - možemo da izbegnemo najrazornije uticaje klimatskih promena na ljude i prirodu. Okupljanje u Glazgovu možda je poslednja prilika da usporimo klimatske promene, da svetski lideri postignu dogovor i ispune sva dosadašnja obećanja vezana za klimatske promene - ističe izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz.

WWF je formulisao pet glavnih obećanja čije ispunjenje hitno očekuje od okupljenih na COP26. To su ubrzano smanjenje emisija ugljen dioksida, primenjivanje rešenja zasnovanih na prirodi, hitna pomoć prirodi i ljudima da se prilagode, finansiranje budućnosti i efikasno sprovođenje politika i mera ublažavanja klimatskih promena.

Hitno delovanje vlada u regionu je neophodno. Balkan je poslednjih godina pod jakim uticajem globalnog otopljavanja i veoma je ranjiv na klimatske promene. Zabeležen je porast prosečne temperature od 1,2ºC, a očekuje se dalje zagrevanje od 1,7 do 4°C, u zavisnosti od lokalnih i međunarodnih mera za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte u narednim godinama.

Uoči COP26, države su pozvane da podnesu poboljšane, ambicioznije nacionalno određene doprinose - NOD (eng. Nationally Determined Contributions). WWF-ova kontrolna lista NOD ima za cilj da osvetli njihov napredak, podstakne najbolje prakse, identifikuje teškoće i ukaže na one koji zaostaju. COP26 je važna prilika za vlade, kompanije i druge ključne igrače da pokažu da su već spremni da ispune sva data obećanja u vezi s klimom.

WWF zato poziva javnost u Srbiji da se priključi kampanji #WeWontForget i podseti i naše zvaničnike da ne zaboravljamo njihova obećanja o ciljevima i konkretnim merama ublažavanja i prilagođavanja u suočavanju s klimatskim promenama, kao i da je neophodno da oni budu usklađeni sa novim globalnim ambicijama.

Klimatske promene su najveći problem sa kojim se čovečanstvo suočava i da bismo ga rešili, neophodno je da svi zajedno radimo na tome. Upravo je to razlog zbog kojeg sam se i uključila u WWF-ove klimatske projekte. Međutim, vlade su te koje treba da povedu. Od COP26 očekujem konkretne mere, koje bi se u najskorijem roku primenile u većini država. Potrebni su nam i planovi, ali je mnogo važnija njihova primena, jer vremena više nemamokaže Minja Parabucki, predstavnica omladinskog pokreta WWF Adrije.

Da vremena više nemamo, moramo da podsetimo i donosioce odluka, što svako od nas može da učini već danas tako što će dati svoj glas za klimu. Svaki glas čini razliku:

https://www.wwfadria.org/sr/ukljuci_se/cop26_sva_obecanja_moraju_biti_ispunjena/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Ekologija

* Kažnjiva dela protiv životne sredine danas su četvrta najunosnija aktivnost organizovanog kriminala na svetu, nakon trgovine ljudima, drogom i oružjem. Ovi zločini čine neprocenjivu štetu planeti, dovodeći brojne vrste do ivice izumiranja.

Beograd - Kako bi ukazali na važnost i stvaran uticaj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF danas je započela kampanju „Zločini protiv živih bića su zločini protiv života”. Kažnjiva dela poput ubijanja, trovanja, zarobljavanja i krijumčarenja ugrožavaju veliki broj vrsta na globalnom nivou, a druga najveća direktna pretnja divljim vrstama, odmah nakon gubitka prirodnih staništa, je njihova neodrživa i nezakonita trgovina.

Glavni cilj kampanje je podići političku i društvenu svest o ozbiljnosti kažnjivih dela protiv divljih vrsta. Iako najčešće slušamo o ubijanju i krijumčarenju dalekih, egzotičnih vrsta, ovi zločini se često dešavaju i u Evropi i nanose veliku štetu evropskim vrstama. Jesetrarske vrste poput kečige koja je u trajnoj zabrani izlova i morune koja je krajnje ugrožena i dalje se u velikoj meri izlovljavaju za prodaju na crnom tržištu. Medvedi i vukovi su česte žrtve krivolova, dok mnoge vrste ptica stradaju zbog trovanja i nezakonitog ubijanja.

- Nova Evropska crvena lista ptica, koju je ovog meseca objavio Birdlife International, otkriva da je u Evropi trenutno ugrožena 71 vrsta ptica. Orao krstaš, ptica sa našeg grba, je strogo zaštićena vrsta sa svega tri gnezdeća para u Srbiji. Osim gubitka staništa, trovanje je jedan od glavnih faktora koji ugrožava ptice grabljivice u Srbiji, ali i širom Evrope. Posledice kažnjivih dela protiv zaštićenih divljih vrsta, poput krivolova, trovanja i ilegalne trgovine su veoma ozbiljne i mogu dovesti do nestanka pojedinih vrsta - navodi Iva Svilar iz WWF Adrije, koordinatorka LIFE SWiPE projekta u Srbiji.

Ovom kampanjom WWF želi da poveća znanje i razumevanje o neprocenjivoj šteti koju zločini protiv divljih vrsta čine ne samo našoj planeti i biološkoj raznovrsnosti već i samim ljudima. Kažnjiva dela protiv životne sredine nas globalno koštaju 258 milijardi dolara godišnje i često se povezuju sa ostalim ozbiljnim zločinima, kao što su prevara, utaja poreza i korupcija. Stvaran uticaj i učestalost ovih dela se uveliko potcenjuje i zločini ovog tipa se najčešće ne shvataju dovoljno ozbiljno.

- Kontinuirana i čvrsta saradnja između institucija, stručnjaka i građana je neophodna kako bi se kažnjiva dela protiv divljih vrsta otkrila i sankcionisala. Svi moramo raditi udruženo na zaštiti divljih vrsta. Treba naglasiti i da je prekogranična saradnja veoma važna jer je često u pitanju organizovan kriminal na međunarodnom nivou - ističe Svilar.

Kampanja ima za cilj da ukaže na razmeru i raširenost kažnjivih dela protiv divljih vrsta, ali i na mogućnost njihovog suzbijanja i odbrane prirode i živih bića. Kampanja je deo WWF-ovog LIFE SWIPE projekta i poziva nas da se osvrnemo na to da su i divlje životinje živa bića koja trpe i ispaštaju zbog zločina ljudi.

O LIFE SWiPE projektu:

  • Projekt LIFE SWiPE - Uspešno suzbijanje krivičnih dela protiv divljih vrsta u Evropi ima za cilj da obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, kroz bolje sprovođenje propisa o zaštiti životne sredine i veći broj uspešno procesuiranih kažnjivih dela, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema.
  • Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.

/Podsetnik/

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Ekologija
četvrtak, 30 septembar 2021 00:26

Divlja gradnja uništava divlju prirodu

Našoj redakciji stiglo je saopštenje Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF koje objavljujemo u celosti

Beograd, 29. septembar 2021. - Da bi skrenula pažnju javnosti u Srbiji na problem ilegalne gradnje u Specijalnom rezervatu prirode Uvac, Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF oglasila je smeštaj za odmor koji ne sme da postoji

Na instagramu (@vila_divljina) i dva oglasna portala oglašena je Vila Divljina, luksuzni objekat za izdavanje smešten u srcu Rezervata. U potrazi za dodatnim informacijama o smeštaju vanredne ugodnosti na mestu vanredne lepote, publika već u sledećem koraku saznaje ne samo da oglašena vila ne postoji već i da je gradnja na tom mestu ograničena zakonom. Tokom kampanje, na oglas se nadovezuju postovi sa informacijama o kompleksnim posledicama divlje gradnje po prirodu i turizam u zaštićenim područjima u Srbiji.

- Zaštićena područja su najvredniji delovi naše prirode. Tamo gde je divljih vikendica sve više, divlje prirode je sve manje: međusobno se isključuju. To je jednostavna postavka koja nas vodi do jednostavnog pitanja: šta nam je kao državi i društvu, kao ljudima bitnije: lična ugodnost i profit, ili majka priroda? - kaže Duška Dimović iz WWF.

Kampanja Vila Divljina temelji se na podacima iz teksta „Ko to tamo gradi: Divlja gradnja na Uvcu nauštrb prirode“ mlade beogradske novinarke Aleksandre Popović, polaznice novinarske škole Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). I saradnja sa CINS i kampanja Vila Divljina deo su projekta „Da nam klima štima“, koji WWF u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske. Podrškom CINS-ovoj školi, WWF je podržao istraživačko novinarstvo u oblasti zaštite prirode i klimatskih promena, time posredno utičući na tačno, pravovremeno i potpuno informisanje javnosti o ovim važnim temama.

U kampanji WWF navodi podatke i nalaze iz istraživačkog teksta koji ukazuju na to da, umesto da divlju gradnju spreče, nadležni omogućavaju legalizaciju već podignutih objekata, čiji se broj u poslednjih deset godina višestruko uvećao. Osim toga, često investitori legalizuju objekte bez uslova koji procenjuju uticaj na životnu sredinu čak i u prvoj zoni sanitarne zaštite voda, uspostavljenoj da bi se sprečilo zagađivanje i drugi negativni uticaji na izvorišta.

Zbog buke izazvane kvadovima, skuterima, gliserima, upotrebom dronova, i neplanskim gomilanjem otpada, mnoge retke biljne i životinjske vrste kojima je ovaj rezervat dom posebno su ugrožene.

Specijalni rezervat prirode Uvac nastanjuje 219 vrsta biljaka, od toga više od 50 lekovitih, 24 vrste riba, 150 vrsta ptica, od kojih su neke retke ili ugrožene, kao i retke i ugrožene vrste sisara. Poznat je po uklještenim meandrima reke Uvac, kao i po vanrednom bogatstvu uvala, pećina i jama. Zajedno, oni čine osetljiv ekosistem čija se ranjivost, uključujući i onu na klimatske promene, povećava usled štetnog ljudskog delovanja, poput divlje gradnje. 

WWF skreće pažnju i na činjenicu da Uvac nije jedino zaštićeno područje koje je pod najezdom ilegalnih objekata. Sličnih primera ima širom Srbije, i to posebno uz reke, kanale i jezera, gde su zabranjene sve aktivnosti osim naučnih i obrazovnih. Kampanjom Vila Divljina WWF podseća javnost u Srbiji da jedino odgovornim odnosom pojedinaca, institucija i privrede, uz doslednu primenu zakona, možemo na duži rok da sačuvamo prirodu, čiji smo i sami deo.  

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Prva vest
Tagovano
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…