Prikazivanje članaka po tagu WWF Adria

* Novi izveštaj WWF-a o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Srbiji prikazuje učestalost i štetne posledice ovih zločina, ali daje i preporuke za njihovo suzbijanje

Beograd - Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF, objavila je Nacionalni izveštaj o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Republici Srbiji. Izveštaj sadrži prikaz zakonodavnog iinstitucionalnog okvira zaštite divljih vrsta u Srbiji, statističku analizu prikupljenih podataka o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u periodu od 2016. do 2020. godine i skup preporuka i mera za unapređenje sistema zaštite divljih vrsta u Republici Srbiji.

Od sakupljenih slučajeva, najveći broj se odnosio na nezakonito držanje ili sakupljanje zaštićenih divljih vrsta, dok su nezakonita trgovina i krijumčarenje takođe učestali. Najčešće su predmet kažnjivih dela bile ptice pevačice iz porodice zeba koje se nezakonito hvataju u prirodi i drže u zatočeništvu, dok su i brojne druge lokalne i egzotične vrste ptica često žrtve krijumčarenja. Od lokalnih zaštićenih vrsta, mrki medved i šumska kornjača su bili predmet dela u više slučajeva, dok su vrlo česti i slučajevi krijumčarenja i nezakonitog držanja egzotičnih vrsta zmija poput pitona.

- Srbija je dom velikog broja divljih životinjskih vrsta od kojih su mnoge zaštićene. Kažnjiva dela protiv divljih vrsta, kao što su trovanje, krijumčarenje, nezakonit lov i držanje divljih vrsta, imaju mnogobrojne štetne posledice. Osim toga što mogu pojedine vrste dovesti do istrebljenja, ona nose i ozbiljne ekonomske posledice a neretko je u pitanju i organizovan međunarodni kriminal - poručuje Iva Svilar iz WWF Adrije. Tokom izrade Izveštaja prikupljeno je i analizirano ukupno 165 slučajeva od kojih 110 prekršaja i 55 krivičnih dela. U 75% pokrenutih prekršajnih postupaka optuženi je proglašen krivim, dok je taj procenat niži kod krivičnih postupaka -.oko 57% ih je završeno osuđujućom presudom.

U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna, čiji je prosek oko 45.000 dinara, a kod krivičnih dela, samo je u 5 slučajeva izrečena bezuslovna kazna zatvora. Zbog blage kaznene politike, počinioci često ponavljaju ove zločine. Iako Izveštaj pokazuje da je zakonodavni okvir Srbije u ovoj oblasti relativno dobar, analiza prikupljenih podataka pokazuje nedovoljnu primenu ovih zakona u praksi. Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta dodatno otežava i manjak kapaciteta nadležnih organa za otkrivanje, istragu i procesuiranje dela, nedostatak specijalizacije zaposlenih i loša tehnička opremljenost.

- Kako bi se situacija popravila, neophodna je čvrsta saradnja relevantnih institucija, podizanje kapaciteta uz kontinuiranu obuku nadležnih službi ali i aktivno učestvovanje svih građana i građanki kako bismo smanjili broj ovih dela u budućnosti - zaključuje Svilar.

WWF Adria-Srbija

Đure Jakšića 4а/8

11 000 Beograd

Srbija

www.wwradria.org.rs

Izveštaj je napravljen u sklopu WWF-ovog LIFE SWiPE projekta - Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi, čiji je glavni cilj da doprinese značajnom smanjenju ovakvih zločina kako bi se očuvao bogat evropski biodiverzitet i zdravlje ekosistema.

Za više informacija:

Irena Raičević, saradnica za komunikacije, WWF Adria, +381 69 444 1607,

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

BELEŠKE ZA UREDNIKE:

  • Nacionalni izveštaj na srpskom i engleskom jeziku:

https://stopwildlifecrime.eu/resources/national-reports/serbian-national-report/

O LIFE SWiPE projektu:

  • Projekt LIFE SWiPE - Uspešno suzbijanje  krivičnih  dela protiv divljih vrsta u Evropi   

ima za cilj da obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta,

kroz   bolje   sprovođenje   propisa   o   zaštiti   životne   sredine   i   veći   broj   uspešno

procesuiranih kažnjivih dela, pomažući na taj način  oporavak ugrožene evropske

biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema.

  • Projekat finansijski   podržava   evropski   program   LIFE   pod   nazivom  „Successful

Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora &

Fauna   International,   Mreža   za   praćenje   trgovine   divljim   vrstama   TRAFFIC,

Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike

Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija,

Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.

Više informacija:

https://www.wwfadria.org/sr/sta_radimo/nasi_projekti/life_swipe/

http://stopwildlifecrime.eu

O WWF-u:

WWF je  jedna   od najvećih  nezavisnih   organizacija,  koja  se   bavi  zaštitom prirode   i   ima

aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje

životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja

svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i

preterane potrošnje. Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

Media attention and coverage: Novi Radio Sombor
(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)
accompanied by: Srdjan Acanski, B.Sc

Objavljeno u Ekologija

* Nova IUCN-ova procena označava gotovo dve trećine vrsta jesetri kao kritično ugrožene, što ih čini najugroženijom grupom vrsta na svetu

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) objavila je danas prvu sveobuhvatnu procenu rizika od izumiranja vrsta na svetskom nivou u poslednjih trinaest godina. Njome potvrđuju da je svih 26 preostalih vrsta jesetri i veslokljunki ugroženo. Na IUCN-ovoj Crvenoj listi ugroženih vrsta skoro dve trećine vrsta jesetri i veslokljunki sada je označeno kao kritično ugroženo, dok je službeno proglašeno regionalno izumiranje jesetarske vrste sima u Dunavu, kineske veslokljunke i nestanak divlje jesetarske vrste tipične za reku Jangce.

 - Vrste koje su nadživele dinosauruse sada izumiru zbog nas ljudi, koji u poređenju sa njima postojimo samo trenutak u vremenu. To govori nešto o čovečanstvu. I dalje imamo izbor -  možemo da radimo na očuvanju slobodnih i zdravih reka koje hrane i održavaju zajednice širom sveta ili da nastavimo da se držimo dosadašnjih loših praksi koje nam ostavljaju puste reke - poručila je Iva Svilar iz WWF Adrije.

Krivolov jesetre radi nezakonite trgovine kavijarom i njihovim mesom iz divljeg ulova jedan je od vodećih uzroka njihove ugroženosti. Prošle godine je svetska organizacija za zaštitu prirode WWF otkrila da se trećina kavijara i mesnih proizvoda u Donjem Podunavlju prodaje ilegalno. Dodatne pretnje jesetrama su brane hidroelektrana koje blokiraju njihove migracijske rute, neodrživa eksploatacija peska i šljunka koja uništava mrestilišta i degradira njihova staništa.

IUCN-ova procena ističe hitnu potrebu za ambicioznim globalnim okvirom za prirodu koji vlade treba da dogovore na UN Konferenciji o biodiverzitetu - COP15 koja će biti održan u Montrealu, kasnije ove godine. Novi okvir mora da prioritizuje slatkovodne vrste i ekosisteme, koji su se do sada uvek zanemarivali iako su najugroženiji.

- Neuspešno očuvanje jesetarskih vrsta pokazatelj je neuspeha vlada širom sveta da upravljaju rekama na održiv način i ispune svoje obveze kako bi zaustavile globalni gubitak prirode i očuvale jedinstvene vrste kao što su jesetre. Šokantni, ali nažalost ne i iznenađujući, podaci dobijeni ovom procenom znače da jesetre zadržavaju svoju neželjenu titulu najugroženije grupe vrsta u svetu - rekao je Arne Ludvig, predsednik IUCN-ove grupe stručnjaka za jesetre.

Evropske vlade su dogovorile ambiciozne politike kojima bi zaštitile jesetarske vrste kao deo Pan-evropskog akcionog plana za jesetre. Uprkos tome, njihov status nastavlja da se pogoršava širom kontinenta. Sedam od ukupno osam evropskih vrsta jesetri je već klasifikovano kao kritično ugrožene, a sada je i kečiga, najmanja slatkovodna vrsta reklasifikovana iz osetljive u ugroženu vrstu.

 - Nestanak sima iz Dunava pokazuje da je neophodno efikasnije sprovođenje Pan-evropskog plana za jesetre, uključujući i mere koje osiguravaju uzvodne i nizvodne migracijeporučuje Svilar. - Ako vlade i institucije širom Evrope ne preduzmu mere za obnovu rečne povezanosti i obnovu staništa jesetri u važnim rekama, to će značiti izumiranje velikog broja vrsta jesetri.

Uprkos zabrinjavajućim rezultatima ove procene, ona ukazuje i na neke pozitivne trendove. Nakon 30 godina poribljavanja, jadranska jesetra, vrsta za koju se smatralo da je izumrla u divljini, pronađena je Italiji. Takođe, dugoročni napori u Severnoj Americi pomogli su da se stabilizuju i povećaju neke lokalne populacije jesetri, uključujući belu jesetru u reci Frejzer.

IUCN, WWF i WSCS (Svetsko društvo za zaštitu jesetri) sarađuju sa relevantnim partnerima na zaštiti jesetarskih vrsta kroz naučno istraživanje, podizanje svesti kao i direktnim uključivanjem u projekte očuvanja kako bi se premostio jaz između nauke i prakse upravljanja vrstama i područjima.

Zanimljive činjenice o jesetrama

 

  • Jesetre su među najvećim slatkovodnim ribama na Zemlji: najveća je u prošlosti dostizala do 7 metara dužine i težila do 1,5 tona.
  • Jesetre mogu da žive duže od 100 godina, a potrebno im je do 15 godina da sazru.
  • Jesetre postoje od vremena dinosaurusa i od tada se gotovo uopšte nisu menjale.
  • Jestre mogu da migriraju do 3 000 kilometara radi mrešćenja.

 

Život za dunavske jesetre je projekat fokusiran na očuvanje najznačajnijih riba Dunava - jesetre. Razlozi za smanjenje populacija jesetri su složeni, ali je najvažniji - prekomerno izlovljavanje - povezan s nedostatkom informacija i svesti o ugroženosti ove grupe riba. Uprkos strogoj pravnoj zaštiti, krivolov i nezakonita trgovina mesom i kavijarom divljih jesetri i dalje ugrožavaju posljednje preživele primerke ovih drevnih riba. Glavni cilj projekta odnosio se na zaustavljanje i smanjivanje gubitka divljih jesetri u Evropi i širom sveta kroz izgradnju kapaciteta i unapređenje sprovođenja zakona, društveno-ekonomske mere koje podržavaju očuvanje jesetri i podizanje svesti javnosti.

WWF-ova globalna inicijativa za jesetre želi da spasi preostale vrste jesetri. WWF sarađuje sa vlastima u borbi protiv krivolova i na zaustavljanju crnog tržišta kavijarom. Sarađuje sa lokalnim ribarskim zajednicama duž Dunava u Bugarskoj, pomaže u stvaranju alternativnih sredstava za život onima kojima je to potrebno i pušta jesetre uzgojene u zatočeništvu kako bi bila povećana njihova brojnost. Sarađuje sa vladama na zaštiti ključnih staništa - uključujući nedavno zaštićena područja u Gruziji i na Dunavu u Bugarskoj. Takođe, WWF zagovara sprovođenje već postojećih planova očuvanja.

 O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.

Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

Media attention and coverage: Novi Radio Sombor
(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)
accompanied by: Srdjan Acanski, B.Sc.

Objavljeno u Prva vest
Tagovano

* Organizacija za očuvanje životne sredine WWF Adria Srbija priređuje konferenciju za novinare u sredu, 12. januara u Dorćol Platzu u Beogradu, Dobračina 59, a povod je postavljanje Zajedničkog frižidera 

Naime, od srede, 12. januara 2022. godine, ispred Dorćol Platza biće otvoren Zajednički frižider sa ciljem da se smanji bacanje hrane i pomogne onima kojima je to najpotrebnije. Zajednički frižider je postavila inicijativa mladih pod istim imenom, pokrenuta u okviru projekta WWF-a sa ciljem da angažuje mlade u Srbiji u borbi protiv klimatske krize. 

Inicijativa se realizuje u saradnji sa Bankom hrane Beograd, dok su podršku pružile i druge organizacije i pojedinci. Na konferenciji za novinare 12. januara govoriće, Mina Mirić, koordinatorka projekta Na mladima klima ostaje, WWF Adria, Katarina Žigić Blagojević, izvršni direktor Banke hrane Beograd, Tamara Stojković i Emilija Bojić, organizatorke inicijative Zajednički frižider.

Organiztori zamoljavaju predstavnike medija da potvrde dolazak do utorka, 11. januara, u 16 časova na:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Kontakt za medije: Irena Raičević, saradnica za komunikacije, WWF Adria +381 69 444 1607 (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.)

„Na mladima klima ostaje” je projekat koji u Srbiji sprovodi WWF sa ciljem osnaživanja mladih od 15-24 godine, koji žele da pokrenu inicijative protiv klimatskih promena. Projekat je deo Evropske klimatske inicijative (EUKI) Federalnog ministarstva za okolinu, zaštitu prirode i nuklearnu sigurnost Nemačke (BMU) i podržan je od strane Britanske ambasade u Beogradu.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
subota, 30 oktobar 2021 08:14

WWF o COP26: Sva obećanja moraju biti ispunjena

Uoči početka COP26 u Glazgovu, WWF poziva građane da se priključe kampanji #WeWontForget i pošalju zvaničnicima poruku da njihova obećanja o rešavanju klimatske krize neće biti zaboravljena

Beograd - Hitno sprovođenje efikasnih politika i mera, i ispunjavanje svih do sada datih obećanja o klimi dva su glavna zahteva koja WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, stavlja pred svetske lidere uoči početka konferencije o klimi COP26.

COP26 je ovogodišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i zakazana je u Glazgovu od 31. oktobra do 12. novembra. Na njoj se okupljaju predstavnici vlada iz čitavog sveta s ciljem da se definišu zajedničke politike i mere kao odgovor na klimatsku krizu, odnosno ispune obećanja s brojnih prethodnih sastanaka na vrhu, sažeta u Pariskom sporazumu iz 2015. godine.

- Pokretanjem efikasnih i ambicioznih akcija i usmeravanjem pregovora UN-a ka jednom cilju - ograničavanju globalnog zagrevanja na prosečnih 1,5°C - možemo da izbegnemo najrazornije uticaje klimatskih promena na ljude i prirodu. Okupljanje u Glazgovu možda je poslednja prilika da usporimo klimatske promene, da svetski lideri postignu dogovor i ispune sva dosadašnja obećanja vezana za klimatske promene - ističe izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz.

WWF je formulisao pet glavnih obećanja čije ispunjenje hitno očekuje od okupljenih na COP26. To su ubrzano smanjenje emisija ugljen dioksida, primenjivanje rešenja zasnovanih na prirodi, hitna pomoć prirodi i ljudima da se prilagode, finansiranje budućnosti i efikasno sprovođenje politika i mera ublažavanja klimatskih promena.

Hitno delovanje vlada u regionu je neophodno. Balkan je poslednjih godina pod jakim uticajem globalnog otopljavanja i veoma je ranjiv na klimatske promene. Zabeležen je porast prosečne temperature od 1,2ºC, a očekuje se dalje zagrevanje od 1,7 do 4°C, u zavisnosti od lokalnih i međunarodnih mera za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte u narednim godinama.

Uoči COP26, države su pozvane da podnesu poboljšane, ambicioznije nacionalno određene doprinose - NOD (eng. Nationally Determined Contributions). WWF-ova kontrolna lista NOD ima za cilj da osvetli njihov napredak, podstakne najbolje prakse, identifikuje teškoće i ukaže na one koji zaostaju. COP26 je važna prilika za vlade, kompanije i druge ključne igrače da pokažu da su već spremni da ispune sva data obećanja u vezi s klimom.

WWF zato poziva javnost u Srbiji da se priključi kampanji #WeWontForget i podseti i naše zvaničnike da ne zaboravljamo njihova obećanja o ciljevima i konkretnim merama ublažavanja i prilagođavanja u suočavanju s klimatskim promenama, kao i da je neophodno da oni budu usklađeni sa novim globalnim ambicijama.

Klimatske promene su najveći problem sa kojim se čovečanstvo suočava i da bismo ga rešili, neophodno je da svi zajedno radimo na tome. Upravo je to razlog zbog kojeg sam se i uključila u WWF-ove klimatske projekte. Međutim, vlade su te koje treba da povedu. Od COP26 očekujem konkretne mere, koje bi se u najskorijem roku primenile u većini država. Potrebni su nam i planovi, ali je mnogo važnija njihova primena, jer vremena više nemamokaže Minja Parabucki, predstavnica omladinskog pokreta WWF Adrije.

Da vremena više nemamo, moramo da podsetimo i donosioce odluka, što svako od nas može da učini već danas tako što će dati svoj glas za klimu. Svaki glas čini razliku:

https://www.wwfadria.org/sr/ukljuci_se/cop26_sva_obecanja_moraju_biti_ispunjena/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Ekologija

* Povodom Dana Evropskog Amazona i godine kada će UNESCO proglasiti Petodržavni rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, deo krajolika preselili smo na veliko platno - Evropski Amazon na velikom platnu

Sombor, 21. jula 2021. godine - Povodom Dana Evropskog Amazona, koji se obeležava svake godine 14. jula, i u godini kada će UNESCO proglasiti Petodržavni rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, WWF Adria i Graffiti na Gradele, uz podršku Grada Sombora, deo pejzaža preselili su na zid Osnovne škole „Bratstvo jedinstvo“ u Somboru.

Reke Mura, Drava i Dunav teku kroz pet zemalja i zajedno čine zeleni pojas dug 700 kilometara koji povezuje gotovo milion hektara jedinstvenog područja prirodne i kulturne baštine koji će ove godine od strane UNESCO-a biti proglašen kao prvi svetski rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav između Austrije, Slovenije, Mađarske, Hrvatske i Srbije.

„Proglašenje od strane UNESCO-a značajan je korak za zaštitu prirode i kruna dvadesetogodišnjeg rada niza interesnih grupa – civilnog društva, javnih ustanova za zaštitu prirode, lokalnih i pokrajinskih institucija, upravljača zaštićenih područja, obrazovnih institucija, istraživača i drugih. Ovim muralom želimo da podsetimo građanke i građane da je Sombor važan deo ove inicijative, i da ih podstaknemo na razmišljanje kako mogu da doprinesu očuvanju prirode, ali i da iskoriste potencijale koje ovo zaštićeno područje nudi“, ističe je Nikola Matović iz WWF Adrije.

Rezervat biosfere takođe stavlja naglasak i na očuvanje kulturne baštine i održivi razvoj, kao i na potrebu edukacije najmlađih o prirodnim vrednostima koje ih svakodnevno okružuju. Oslikavanjem murala svoj doprinos kulturnoj komponenti dali su umetnik Wuper Kec i organizacija Graffiti na Gradele, koja je takođe održala street art radionicu za decu i mlade, uz edukativne radionice koje je održao WWF.

„Kroz radionicu učesnike upoznajemo sa vrednosnim aspektom ulične umetnosti, ali cilj nam je da ih uputimo i u niz drugih vrednosti koje se pozitivno odražavaju na našu lokalnu zajednicu, kao i društvo u celini. Ovim putem na zabavan, edukativan i inovativan način mlade uvodimo u svet umetnosti, ali i u to kako da doprinesu svojoj zajednici i očuvanju prirode i životne sredine, odnosno naše i njihove budućnosti“, dodaje Marko Boko iz Graffiti na Gradele.

Realizacija murala i radionice ne bi bila moguća bez podrške Grada Sombora koji je bio važna logistička podrška ovom projektu.

Osim odražavanja prirodnih i kulturnih vrednosti koje budući rezervat biosfere nudi, mural kao svoju centralnu figuru ima dečaka okruženog divljim vrstama u svom prirodnom staništu. Time se stavlja naglasak na potrebu učešća svakog od nas u zaštiti prirode, ali i na potrebu obrazovanja mladih koji imaju vrlo važnu ulogu u širenju glasa za očuvanje naših reka i vrsta koje ih naseljavaju.

Dan Evropskog Amazona WWF Adria je obeležila i oslikavanjem murala u Koprivnici, na fasadi Doma mladih. Ovaj važan dan se proslavlja svake godine 14. jula u znak sećanja na dr Martina Šnajder-Jakobija (1956-2012), nemačkog biologa, koji je rođen tog datuma, a koji se smatra utemeljivačem ideje o prekograničnom rezervatu.

- Dodatak, slajd-fotografije: 1,2) Mural posvećen budućem rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav; 3,4) Street art radionica - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Ekologija
petak, 26 mart 2021 12:40

Pokrenimo se za “Sat za našu planetu”

Beograd, 26. mart 2021. - Srbija se sutra po 13. put pridružuje “Satu za našu planetu”, globalnoj građanskoj inicijativi koja skreće pažnju na klimatske promene i poziva na hitnu akciju za njihovo ublažavanje 

Pored poznatog apela za isključivanje dekorativne rasvete na javnim zgrama i gašenja svetala u stanovima na 60 minuta, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF ove godine poziva građane da se priključe velikom zoom događaju koji će biti održan tokom “Sata za našu planetu”. Plesom koji izvodi grupa Vere Erac, uz pesmu koju je napisala i izvela Lejla Hot s gostima, ovaj događaj organizujemo kao glasan podsetnik da je neophodno da se hitno pokrenemo i promenimo ponašanje da bismo spasli Planetu.

I ove godine u Beogradu će na 60 minuta biti zamračeni prepozantljivi javni objekti, uključujući Dom narodne Skupštine, Predsedništvo, Palatu Srbije, zgrade Vlade u Nemanjinoj ulici i na Novom Beogradu. Stari dvor, Kalemegdansku tvrđavu, Spomenik “Pobednik”, Spomenik Knezu Mihailu, Kulu Nebojšu, Hram Svetog Save, Crkvu Svetog Marka i Rusku crkvu, Etnografski muzej, Muzej Nikole Tesle, Most na Adi, Brankov most, Novi železnički most, Stari most, Konak kneginje Ljubice, Palatu Albanija, Narodno pozorište, Narodni muzej, i Avalski toranj.

Akciji će se isključivanjem dekorativne i javne rasvete pridružiti Čačak, Novi Pazar, Sremski Karlovci, Beočin, Ivanjica, Bački Petrovac, Opovo, Bečej, Trstenik, Pirot, Zrenjanin…

Tradicionalno, svoje upravne zgrade zamračuju i domaće i strane kompanije. 

Već drugu godinu zaredom, sa ostatkom sveta obeležavamo “Sat za našu planetu” virtuelno, u okolnostima pandemije COVID-19, a sve češće smo svedoci delovanja klimatskih promena i u našoj zemlj. To su jasni podsetnici na činjenicu da se klimatske promene ne dešavaju nekom drugom, negde daleko, u budućnosti, već nama, danas i ovde.

Uprkos teškim vremenima, prošlogodišnja akcija Sat za našu planetu bila je masovnija nego ikada ranije: učestvovalo je 190 zemalja i teritorija, a zabeleženo je više od 4,7 milijardi utisaka na globalnim društvenim mrežama. “Sat za našu planetu” organizuje se u okviru projekta “Da nam klima štima”, koji podržava Vlada Švedske. Prvi put je održan u Sidneju 2007. godine kao građanska inicijativa, a danas se smatra najvećom dobrovoljnom građanskom akcijom za zaštitu prirode na svetu.

*****

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.

Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

--------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…