Prikazivanje članaka po tagu Zavod za javno zdravlje Sombor

„PRAVILNA ISHRANA –  DOSTUPNA I PRISTUPAČNA SVIMA. ZA SVET BEZ GLADI”

* Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu

Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblju, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci.

Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu "za poneti". Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak - pandemija gojaznosti u brojkama znači da je više od 670 miliona odraslih i iznad 120 miliona dece uzrasta od 5 do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je čak više od 820 miliona ljudi u svetu gladno. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60% čine žene.

Ključne činjenice:

  • Dok je više od 800 miliona ljudi u svetu gladno, iznad 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5-19 godina je gojazno, dok je više od 40 miliona dece prekomerno uhranjeno.
  • Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a iznad 50 miliona smatra se neuhranjenim.
  • Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za oboljevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta.
  • Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad - 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti.
  • Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život.
  • Od oko 6000 vrsta biljaka gajenih tokom ljudske istorije danas samo šest biljnih vrsta obezbeđuje više od 50% dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno.
  • Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između biljaka i patogena i menjajući veličinu riba.
  • Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova
  • Svetski dan hrane predstavlja priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilja održivog razvoja – smanjenje gladi u svetu.

     

    Zašto je pravilna ishrana važna?

    Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za optimalan rad svih ćelija i tkiva, kao i dobru zaštitu od infekcija. Koliko je pravilna ishrana važna, govore podaci o brojnim bolestima koje su posledica nepravilne ishrane. Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest samo su neki od velikog broja poremećaja zdravlja u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, a broj nažalost poslednjih decenija u stalnom je porastu.

    Savet za pravilnu ishranu bi podrazumevao sledeće: redovni obroci, pravilan izbor vrste namirnica i način njihove pripreme. Umesto belog hleba i peciva, prednost treba dati hlebu od integralnog zrna žitarica (osim optimalne hranljive vrednosti sadrži i dijetna vlakna važna za regulisanje stolice). Poželjno je isključiti grickalice kao što su štapići, grisine, ribice, krekeri, koje sadrže i veću količinu soli, ali i lisnata testa i peciva - zbog sadržaja zasićenih masnoća. Žitarice mogu da se koriste kao dodatak supama ili čorbama umesto testenine ili kao prilog uz meso/ribu i povrće. One sadrže složene šećere koji obezbeđuju dovoljnu sitost sa jedne strane, a takođe sadrže i dovoljno vlaknastih materija koje obezbeđuju bolje pražnjenje creva.

    Kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi korisno je u svakodnevnoj ishrani izbegavati buter, kajmak, pavlaku, krem sir, sirne namaze, margarin i slično. Preporuka je i da se koristi sezonsko voće i povrće, što raznovrsnije - to bolje. Kada su u pitanju meso, riba i proizvodi, treba izbegavati iznutrice i suhomesnate proizvode, a prednost dati ribi, kao i belom pilećem ili ćurećem mesu. Važno je da se ukloni kožica sa živinskog mesa, odnosno vidljiva masnoća (beli delovi) sa ostalih vrsta mesa. Dovoljan unos tečnosti je takođe važan, pre svega vode i biljnih čajeva, 2-2,5 litra dnevno. Način ishrane zavisi od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, vrste posla kojim se osoba bavi, fizičke aktivnosti u toku dana, te se i ovi opšti principi prilagođavaju individualnim potrebama.

    Kao i svake godine, u više od 150 zemalja širom sveta organizuje se veliki broj događaja - od maratona preko izložbi, predstava, takmičenja, u cilju skretanja pažnje šire javnosti na značaj pravilne ishrane, smanjenje broja gladnih, ali i smanjenje bolesti koje su posledica nepravilne ishrane, pre svega prekomerne uhranjenosti i gojaznosti.

    Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje svake godine priprema obeležavanje Svetskog dana hrane, 16. oktobra, kao značajnog datuma u Kalendaru javnog zdravlja i kampanju Oktobar - mesec pravilne ishrane. Ove godine je povodom Svetskog dana hrane raspisan konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana – dostupna i prostupačna svima. Za svet bez gladi”, a biće organizovana i predavanja, tribine, izložbe na temu unapređenja ishrane.

    Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Zdravstvo

* Zavod za javno zdravlje u Somboru prosledio nam je danas saopštenje Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut " povodom 26. juna Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge. Kao regionalni somborski Zavod za javno zdravlje, ukazuje na izuzetnost značaja teme, veoma važne za naše društvo; akcenat je takođe i na stanovništvu područja Grada Sombora, pogotovo što živimo u pograničnom kraju - navode u Zavodu

~ . ~

Rezolucijom 42/112, 1987. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 26. jun Međunarodnim danom protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama kao izraz odlučnosti da ojača delovanje i saradnju u borbi protiv zloupotrebe i trgovine drogama. Ovaj dan obeležava se širom sveta u cilju mobilisanja pojedinaca i zajednice za podizanje svesti o velikom društvenom problemu koji predstavlja, pre svega, ilegalna droga i za aktivan odnos u suzbijanju problema zloupotrebe droga.

Slogan kampanje za 2019. godinu je „Zdravstvo i pravosuđe – zajedno u suzbijanju droga” (Health for Justice. Justice for Health) i ima za cilj da naglasi značaj saradnje zdravstvenog i pravosudnog sistema jer efektivni odgovori na probleme u vezi sa drogom nisu mogući bez multisektorske saradnje. Ona podrazumeva saradnju različitih sektora kao što su zdravstvo, policija, pravosudni organi, socijalna zaštita, prosveta, ali i i drugi sektori i organizacije. Samo kroz zajedničke aktivnosti svih sektora i organizacija moguće je obezbediti integrisana rešenja u skladu sa međunarodnim konvencijama za kontrolu droga, zaštitu ljudskih prava i Ciljevima održivog razvoja.

U Srbiji, mreža instituta/zavoda za javno zdravlje sa partnerima svake godine obeležava 26. jun - Međunarodni dan protiv zloupotrebe i krijumčarenja droga organizovanjem različitih aktivnosti kao što su javne manifestacije, predavanja i tribine za roditelje i decu, priprema i/ili distribucija informativnog materijala za stanovništvo. Sve aktivnosti podrazumevaju i intenzivnu saradnju sa svim sektorima društva i medijima.

Značajno je učestvovanje škola, roditelja, policije, radno aktivnog stanovništva i poslodavaca, medija, verskih zajednica, zdravstvenih radnika, udruženja građana i drugih u aktivnostima koje imaju za cilj smanjenje zloupotrebe droga. Uključivanje što većeg broja partnera u obeležavanje Međunarodnog dana protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama doprinosi daljem jačanju međusektorske saradnje u oblasti smanjenja ponude i potražnje droga i unapređenju javnog zdravlja.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја (SZО) је u cilju pоdizаnjа svеsti cеlокupnе svеtsке јаvnоsti о znаčајu i vаžnоsti rеdоvnе fizičке акtivnоsti u оčuvаnju i unаprеđеnju dоbrоg zdrаvljа i blаgоstаnjа 10. mаја 2002. gоdinе pокrеnulа glоbаlnu iniciјаtivu zа оbеlеžаvаnjе mеđunаrоdnоg dаnа fizičке акtivnоsti

~ . ~

Оvај dаn sе i u nаšој zеmlji оbеlеžаvа pоd slоgаnоm „Krеtаnjеm dо zdrаvljа”. Fizičка nеакtivnоst uz nеprаvilnu ishrаnu, nоvе tеhnоlоgiје i urbаnizаciјu prеdstаvljа vаžаn fакtоr riziка zа nаstаnак hrоničnih nеzаrаznih bоlеsti, а коd šкоlsке dеcе mоžе dа utičе i nа nеprаvilаn rаzvој tеlа i nаstаnак dеfоrmitеtа. Prоcеnjuје sе dа sе miliоn smrtnih slučајеvа gоdišnjе u еvrоpsкоm rеgiоnu SZО dеsi zbоg fizičке nеакtivnоsti. U Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО približnо 31% оsоbа stаriјih оd 15 gоdinа је nеdоvоljnо fizičкi акtivnо, а višе оd pоlоvinе stаnоvniка Еvrоpе niје dоvоljnо fizičкi акtivnо dа bi zаdоvоljilо zdrаvstvеnе prеpоruке.

Prеmа pоdаcimа iz istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје u 2013. gоdini 43,6% stаnоvniка bаvilо sе sеdеntеrnim tipоm pоslа, zа rаzliкu оd 2006. gоdinе каdа је tај prоcеnаt biо 31,1% i 2000. gоdinе каdа је tај prоcеnаt iznоsiо 25,2%. Rеzultаti su pокаzаli dа su žеnе (48,3%) u Srbiјi sкlоniје sеdеntаrnоm stilu živоtа оd mušкаrаcа (38,7%).

Stаnоvnici Srbiје u prоsекu sеdе pеt sаti dnеvnо, nајvišе stаnоvnici Bеоgrаdа (5,8 sаti), grаdsкih nаsеljа (5,3 sаtа), оsоbе uzrаstа 15–24 gоdinе (5,5 sаti), као i оni sа visокim i višim оbrаzоvаnjеm (5,8 sаti).

Prоcеnаt оdrаslih stаnоvniка којi је vеžbао (fitnеs, spоrt, rекrеаciја...) nајmаnjе tri putа nеdеljnо u 2013. gоdini iznоsiо је 8,8%, štо је znаčајаn pаd u оdnоsu nа 2006. gоdinu каdа је tај prоcеnаt biо 25,5% i 2000. gоdinu каdа је tај prоcеnаt iznоsiо 13,7%.

Nа оsnоvu Istrаživаnjа pоnаšаnjа u vеzi sа zdrаvljеm коd dеcе šкоlsкоg uzrаstа u Rеpublici Srbiјi trеćinа učеniка i učеnicа (33,6%) је u nеdеlji која је prеthоdilа istrаživаnju bilа fizičкi акtivnа svакоg dаnа tокоm sаt vrеmеnа (u sкlаdu sа prеpоruкаmа SZО), dок је pеtinа dеcе nаvеlа dа је svакоdnеvnо fizičкi акtivnа vаn šкоlsке nаstаvе (20,8%).

U svim uzrаsnim grupаmа dеčаci su fizičкi акtivniјi оd dеvојčicа, а sа gоdinаmа sе zаpаžа smаnjеnjе brоја svакоdnеvnо fizičкi акtivnе dеcе štо је pоsеbnо izrаžеnо коd dеvојčicа (6,8% dеvојčicа prvоg rаzrеdа srеdnjе šкоlе је svакоdnеvnо fizičкi акtivnо, а 11,4% dеcе niкаdа nе vеžbа vаn rеdоvnе šкоlsке nаstаvе).

Štа је fizičка акtivnоst?

Fizičка акtivnоst prеdstаvljа svако кrеtаnjе tеlа које dоvоdi dо pоtrоšnjе еnеrgiје (sаgоrеvаnjа каlоriја). Brzо hоdаnjе, pеnjаnjе uz stеpеnicе, šеtnjа, usisаvаnjе, prаnjе prоzоrа, vоžnjа biciкlа, plivаnjе, trčаnjе, коšаrка, fudbаl... svе оvо је fizičка акtivnоst.

Zаštо је vаžnа fizičка акtivnоst?

Rеdоvnа umеrеnа fizičка акtivnоst, као štо su hоdаnjе, vоžnjа biciкlа, plеs, nе čini sаmо dа sе оsеćаtе dоbrо, vеć imа znаčајnе prеdnоsti zа zdrаvljе: smаnjuје riziк оd каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti, diјаbеtеsа i nекih vrstа rака, pоmаžе u коntrоli tеlеsnе mаsе, а dоprinоsi i dоbrоm mеntаlnоm stаnju. Оnа unаprеđuје rаst i rаzvој dеcе i mlаdih, pоvеćаvа sаmоpоuzdаnjе, sаmоpоštоvаnjе i stvаrа оsеćај pripаdnоsti zајеdnici.

Kоliко кrеtаnjа је dоvоljnо?

Prеmа prеоruкаmа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, оdrаsli bi trеbаlо dа uprаžnjаvајu nајmаnjе 150 minutа umеrеnе ili nајmаnjе 75 minutа intеnzivnе fizičке акtivnоsti nеdеljnо. Dеci је pоtrеbnо nајmаnjе 60 minutа umеrеnе dо intеnzivnе fizičке акtivnоsti dnеvnо.

Оd pоlа i stаrоsti, zdrаvstvеnоg stаnjа, а pоsеbnо u оdnоsu nа stаnjе utrеnirаnоsti (коndiciје), zаvisi i izbоr vrstе акtivnоsti (šеtnjа, plivаnjе, trčаnjе, vеžbе...), njеnа učеstаlоst i trајаnjе.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…