Prikazivanje članaka po tagu Zoran Stojiljković

* Nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta održane danas, predsedavajući Zoran Stojiljković je izjavio da će nova minimalna cena rada biti 32.126 dinara (oko 272 evra sa današnjim danom) što predstavlja rast od 6,6 odsto, "uz povećanje neoporezivog dela zarade i neke olakšice koje će omogućiti poslodavcima da to u uslovima pandemije to podnesu". Odluku treba da potvrdi Vlada Srbije. Tako će nova minimalna mesečna plata od narednog januara biti za dve hiljade više nego sada, umesto za 7,5 hiljada dinara koliko su tražili sindikati

Dogovora nije bilo, jer su sindikati na početku pregovora tražili povećanje koje bi bilo na nivou minimalne potrošačke korpe - oko 37.500 dinara. I ovoga puta, kao i tokom dosadašnjih pregovora i ranijih godina, država je bila ta koja je presekla i odlučila koliko će povećanje da iznosi, što je krajem prošle nedelje najavio i predsednik Aleksandar Vučić.

Poslednji rok za dogovor socijalnih partnera bio je 15. septembar, ali je minimalac dogovoren jutros.

Prošlog septembra dogovor je bio da se minimalna zarada za ovu godinu podigne za 11,1 odsto i kada je 1. januara počela da važi, iznosila je 30.022 dinara, odnosno 256 evra. Bilo je to povećanje za 3.000 dinara. Prema procenama, "minimalac" u Srbiji prima otprilike 350.000 zaposlenih, mada sindikati procenjuju da je taj broj veći i da se penje i do oko pola miliona.

Stojiljković, koji je i predsednik UGS "Nezavisnost", je napomenuo na konferenciji za medije posle sastanka, da nije došlo do konsenzusa oko minimalne cene rada.

- Za nas u sindikatima to nije bilo prihvatljivo jer u zonu beskrajnog produžavanja ostavlja dogovor od pre tri godine, da minimalna zarada stigne makar minimalnu potrošačku korpu - podvukao je Stojiljković.

Napomenuo je da su sindikati pokazali razumevanje u teškoj situaciji zbog pandemije.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je takođe podsetio na dogovor o izjednjačavanju minimalca sa potrošačkom korpom.

- Bili smo svesni da zbog krize koja nastaje oko koronavirusa to nije realno i prihvatili smo smanjenje, ali nismo očekivali ovoliko. Očekivali smo cifru koja bi bila prihvatljiva za zaposlene, a to je 34.000 - rekao je Orbović.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije je ocenio da će privreda dobiti dodatno opterećenje u vremenu neizvesnosti, ali da su prihvatili ponudu.

- Nadamo se da će i inflacija ostati u okvirima u kojima je bila dosad i da ćemo narednu godinu dočekati sa nekim povećanjem privredne aktivnosti. Povećanje neoporezivog dela sa 16.300 na 18.300 dinara će značajno pomoći privredi - rekao je Atanacković.

Ministar finansija Siniša Mali je izjavio da je na Vladi Srbije da donese konačnu odluku, ali da su se vodili prevashodno interesom zaposlenih, ali da su želeli da očuvaju i interese poslodavaca.

- Po radnom satu to znači da sa 172,5 idemo na 183,9 dinara - naveo je Mali i dopunio da će najveći teret povećanja preuzeti država kroz povećanje neoporezivog dela zarade.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je izjavio da je bitno da dijalog postoji i da se to radi na transparentan način.

- Kad se oduzme rast cena na malo mi smo povećali minimalnu zaradu za 5,1 odsto. Kad uporedite sa prošlom godinom, ona se približila minimalnoj potrošačkoj korpi za hiljadu dinara - rekao je Đorđević.

I dalje ćemo pratiti aktuelna stanja kada je u žiži životni standard zaposlenih, ali i onih radno sposobnih koji nemaju osnovna radna i socijalna prava. Za sada ostaje zaključak da su se danas, ponedeljak, 14. septembra u tripartitnom telu - Socijalno ekonomskom savetu Srbije, Vlada i poslodavci ostali pri jednakom stavu, jedino su sindikati tražili povećanje minimalne plate u visini (37.500 dinara) koje nije prihvaćeno.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Redovna Sednica Socijalno ekonomskog saveta zakazana je za ponedelja, 14. septembra u Palati Srbija, a tema je utvrđivanje minimalne cene rada u 2021. godini

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je sinoć mogućnost da visina minimalne zarade bude povećana za 2.000 dinara. To bi bilo povećanje za skoro sedam odsto.

O visini minimalca u narednoj godini su 9. septembra ponovo razgovarali predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije i to na sednici Kolegijuma SES-a, ali tada nisu želeli da komentarišu ishod sastanka i to da li je eventualno postignuto rešenje i došlo do promene ranijih stavova.

Predstavnici sindikata su tada kratko za Tanjug rekli da nakon kolegijuma ne daju izjave i da će javnost zvanično o ishodu obavestiti u ponedeljak 14. septembra, kada su zakazani završni razgovori.

Kolegijumu u prostorijama UGS "Nezavisnost" tada su prisustvovali kao smo što smo izveštavali, ministri Siniša Mali i Zoran Đorđević, predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić.

Predstavnici sindikata i poslodavaca prethodno, 8. septembra niti na sastanku pregovaračkih timova, uoči održavanja kolegijuma, podsetimo, nisu uspeli da približe stavove u smislu visine "minimaca" u idućoj godini i ostali su pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Stav sindikata je da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 37.000 dinara. Predstavnici Unije poslodavaca s druge strane, smatraju da se u privredi nisu stekli uslovi za povećanje minimalca za više od četiri do šest odsto i da očekivanjanja da on raste više nisu realna.

Navode da ako bi povećanje išlo više od realnog morali bi da traže kompenzaciju za tu razliku. Uslov poslodavaca je da se istovremeno usvoji paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja. Procene su da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 ljudi.

Vlada je prošle godine podsetimo i to, povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020. godini.

Zaključak je da u tripartitnom telu - Socijalno ekonomskom savetu kojeg čine Vlada, Unija poslodavaca i sindikati, jedino sindikati, boreći se podizanje životnog standarda zaposlenih (a ravnopravno i onih koji u Srbiji još nisu ostvarili mogućnost i pravo na status stalno zaposlenog te platu i doprinose) izražavaju nedvosmislen stav pri kojem sindikati ostaju, da minimalna zarada u 2021. godini bude podignuta na 37.500 dinara.

Po Zakonu o radu, ukoliko poslodavci, sindikati i Vlada Srbije ne postignu dogovor do 15. septembra za narednu godinu, odluku o minimalnoj ceni rada donosi Vlada.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije ponovo su danas (sreda, 9. septembar) razgovarali o visini minimalne zarade u narednoj godini, a nakon kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nisu želeli da komentarišu ishod sastanka i to da li je eventualno postignuto rešenje i time došlo do promene ranijih stavova

Kolegijumu u prostorijama UGS "Nezavisnost" prisustvovali su ministar finansija Siniša Mali, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić.

Sastanak je počeo oko 10 časova jutros i trajao je oko dva sata.

Predstavnici sindikata i poslodavaca na jučerašnjem sastanku pregovaračkih timova, podestimo - o čemu smo juče takođe izvestili, uoči održavanja kolegijuma, nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimaca u idućoj godini i ostali su pri svojim, ranije iznetim predlozima. Sindikati su stava da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 37.000 dinara.

Predstavnici Unije poslodavaca smatraju da se u privredi nisu stekli uslovi da bi došlo do povećanja minimalca za više od 4 do 6 procenata, koliko su predložili predstavnici Vlade, i da očekivanja da on raste više nisu realna. Navode da ako bi povećanje išlo više od realnog morali bi da traže kompenzaciju za tu razliku.

Uslov poslodavaca je da se istovremeno bude usvojen paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja.

Završni razgovori o minimalcu biće održani 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Procene su da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 ljudi. Vlada je, podetimo takođe, prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020. godini.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije počeli su kao što redovno izveštavamo, pregovore o minimalnoj ceni rada za 2021. godinu, a završni razgovori isplanirani su za 14. septembar

Prva faza pregovora je završena - dogovor nije postignut. Kako će proticati razgovori tokom naredne dve sedmice i šta bi bilo najbolje prihvatljivo rešenje? 

Predlog sindikata je da minimalna zarada sa trenutnih 30.000, bude poveća na 37.500 dinara, a to znači da minimalna cena rada po satu poraste sa sadašnjih 172,5 dinara na blizu 217.

-To je poznata procedura utvrđivanja minimalne zarade koja nije naša specifičnost nego evropska praksa. Do nje se dolazi putem nekih šest indikatora - od kretanja društvenog proizvoda, inflacije, zaposlenosti, kretanja produktivnosti, do tog socijalnog kriterijuma koji se bavi time da li je ta minimalna zarada dovoljna za pristojnu egzistenciju tročlane porodice - podvlači Zoran Stojiljković, predsednik reprezentatitivnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

Stojiljković dopunjuje da sindikati pregovaraju o tim kriterijumima i pokušavaju da dođu do kompromisa između socijalnih partnera, poslodavaca i reprezentativnih sindikata, a vlada posreduje.

Ljiljana Pavlović (Unija poslodavaca Srbije) naglašava da Unija - kao tripartitni činilac Socijalno-ekonomskog saveta, uobičajeno u ovo vreme organizuje šire konsultacije sa privrednicima i da uzima u obzir uključivanje dijaloga poslodavaca iz različitih regiona i iz različitih preduzeća, kako bi uočili kakvo je njihovo mišljenje u vezi sa rastom minimalne cene rada.

- Ova godina je donela to da svega 15 odsto poslodavaca jeste za rast minimalne cene rada. Uobičajeno, prethodnih godina, to je bilo na granici od oko 50 odsto - potvrđuje Pavlović.

Ona tvrdi da je to direktno u vezi sa koronavirusom, odnosno padom prometa i krizom, a da zbog toga poslodavci nisu u mogućnosti da isplaćuju veću minimalnu cenu rada.

Izvor: Beta

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost će se zalagati za donošenje socijalnog pakta koji će omogućiti da se na kraju godine analizira i oceni kako i koliko je Vlada Srbije realizovala svoja obećanja u pogledu, pre svega, visine privrednog rasta, plata, penzija i inflacije - najavio je danas u izjavi za medije predsednik te sindikalne centrale Zoran Stojiljković

Prvi korak u tom pravcu uslediće na jesen kada će “Nezavisnost” zahtevati da Socijalno-ekonomski savet Srbije (SES) detaljnije analizira efekte vladinih mera za pomoć privredi u uslovima vanrednog stanja izazvanog virusnom pandemijom.

- Za pomoć privredi i građanima potrošeno je nešto više od pet milijardi evra, što je za ekonomske mogućnosti Srbije veoma mnogo novca, a da pri tome pomoć nije usmeravana selektivno pa tako oni koji su pretrpeli najveću štetu nisu dobili najviše - ocenio je predsednik “Nezavisnosti” koji je nedavno preuzeo jednogodišnje predsedavanje Socijalno-ekonomskim savetom Srbije.

Stojiljković smatra da je neophodno da predstavnici sindikata, poslodavaca i države zajedno analiziraju i ocene efekte finansijskih i drugih mera u vezi sa životnim standardom i kretanjem stope nezaposlenosti.

Predsednik “Nezavisnosti” ukazuje da relevantne institucije negativno cene ili čak potcenjuju socijalni dijalog između sindikata, poslodavaca i države, te da taj stub industrijske demokratije u Srbiji treba dodatno osnažiti i učiniti sadržajnijim i efikasnijim.

- Naši ključni strateški ciljevi su da se unapredi pravo na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje, pravo da sindikalni predstavnici učestvuju u radu raznih državnih tela i organa, kao i da se pravo na štrajk omogući i onim radnicima kojima je to uskraćeno, posebno u multinacionalnim kompanijama koje posluju u Srbiji - objasnio je Stojiljković.

Prema njegovim rečima, nije jednostavno da se u socijalnom dijalogu dođe do konkretnih i obavezujućih odluka što je osnovna uloga Socijalno-ekonomskog saveta. Kao predsedavajući Saveta, predsednik “Nezavisnosti” je samo prvi među jednakima jer drugi članovi tog tela koji zastupaju poslodavce i državu mogu da blokiraju donošenje svake odluke zato što se odlučuje konsenzusom.

Stojiljković je najavio da i će se „Nezavisnost“ zalagati za donošenje novog Zakona o radu.

- Trudićemo se da ubedimo državu i poslodavce da minimalna cena rada treba da se utvrdi kompromisom, a ne da pre i bez pregovora u mehanizmu SES-a njen iznos saopšti predsednik države, kao što je to početkom ove godine uradio Aleksandar Vučić - naveo je predsednik “Nezavisnosti”.

Stojiljković je ponovo najavio i da će „Nezavisnost“ ubuduće zastupati prava i interese svih zaposlenih, uključujući i angažovane po ugovorima na privremenim i povremenim poslovima.     

- Dosad smo funkcionisali samo kao sindikalna organizacija stalno zaposlenih radnika, a ubuduće ćemo zastupati i one koji rade po ugovorima na određeno vreme - podvukao je Stojiljković.

Objasnio je da to znači da će se „Nezavisnost“ zalagati za zaštitu svih radnika, od fri lensera u medijima, koji nemaju standardno radno vreme, do onih koji rade na sezonskim poslovima, na primer u građevinarstvu, ugostiteljstvu i turizmu ili prehrambenoj industriji. Praktično, reč je o radnicima koji su potpuno ili delimično van sistema radno-pravne, ekonomske i socijalne zaštite.

U Beogradu 28.06.2020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Nagradno pitanje je: Ima li ikoga na političkoj i izbornoj sceni ko je uverljivo demokrata i istovremeno uverljivo za dostojanstveni rad, socijalnu pravdu i smanjivanje nejednakosti? Pa da izađem i glasam iz uverenja a ne iz interesa. Ili najčešće kao do sada - za manje zlo. Još gore i oporije: Da li ga je ikada i bilo za ove tri decenije višestranačkih izbora?

Nakon promena iz 2000. koje smo podržali, demokratski, modernistički i građanski, evropski blok je imao i manje vidljiv tržišno liberalni žig koji je za veliku većinu značio nejednakost i siromašenje i ekonomsku zavisnost. I pored priča o evropskom socijalnom modelu i vrednostima. Deca bi rekla "navukli smo se", odnosno igrali smo i plaćali na tuđoj svadbi. Posle krize iz 2008. stvar je zapečaćena. Radnici nikada neće biti skloni partijama tadašnje vlasti, bar dok su im ljudi iz tih vremena na čelu.

Na drugoj strani, siromašna većina koja je i konzervativna i nacionalno obojena, sklonija je nacionalnoj i socijalnoj demagogiji kao nekoj vrsti evergrina. Crveno-crna koalicija socijalista i radikala nije bila samo stvar prinude i izbornih nameštaljki.

Još su SPS i SRS, daleko pre Dveri i različitih frakcija post DSSa, insistirali na ekonomskom protekcionizmu, kontroli države nad ključnim resursima i „državi blagostanja“, odnosno socijalnim pravima samo za sunarodnike.

Danas je stvar još komplikovanija, ali i ogoljenija. Ideološki prostor se nakon 2012. suzio odnosno evropeizirao sa prethodnim transferom SNS u redove evrokompatibilnih - onih koji mogu dobiti izbore.

Ta priča je sada nakon Kovida i prethodnog Bregzita izgubila na značaju i tone u opštem pragmatizmu. Niko nije siguran da li nas EU hoće i po koju cenu, tako da realno ostaje samo priča o evropskim vrednostima. Uz olovni teg Kosova.

Višestruko razočarani ljudi su ionako, bez političkog znanja i kapitala i nespremni na samoangažovanje i rizik, pali na autoritarni korporativizam, odnosno smešu kvazidemokratskog okvira, zarobljenih institucija i političkog klijentelizma i širokog partijskog zapošljavanja. Rečju, političku korupciju.

Sistem vlasti funkcioniše i tako što stvara paralelni sitem moći i profilira se populistički sve brinući, za razliku od onih drugih, za narod. Vučić je Orban koji još nije ušao u EU a paralelno obožava Si Đi Pinga i, po potrebi, Putina i Trampa. Pardon i Angelu Merkel.
Zaposleni vide da sistem služi kapitalu ali ne vide da može drugačije.

Ne bih abolirao ni sindikate, pa ni Nezavisnost.
Fragmentirani, čak sukobljeni sa strategijom ko u klin ko u ploču, deo je zaigrao vrteći se oko vlasti i poslaničkih klupa, deo igrajući na siguricu i nezameranje vlastima kroz priču da su sindikati van politike. Bez njih ni autonomni sindikati nemaju dovoljno zavodljivu ponudu, pa im se ni “durenje“ ne isplati.

Posledično, sindikati nisu u stanju da budu utemeljeni pregovarač i kolektivni glas i izraz volje sveta rada.

Pitanje je pita li se bilo koji političar šta kažu sindikati? Ima li te teme u medijima?
I da ima ne bi to nešto vredelo jer svi po pravilu pričaju isto i sudeći po programima i obećanjima mi već živimo u u društvu socijalne pravde i razvijenog socijalnog dijaloga. Samo ih poslušajte.

Šta je onda logičnije nego da nemamo stranku i koaliciju koju bismo podržali. Niko zbog toga, međutim, neće zaplakati. To što im ne verujemo ne znači da neće nastaviti da se smenjuju na vlasti jednako ravnodušni i neodgovorni.

Mi kao radnici i građani im to dozvoljavamo svojim nečinjenjem.

A da smo drugačiji i da stvarno sa jedinstvene platforme ponudimo glasove za političku podršku bar onih pola miliona članova sindikata, odnosno gotovo milion koji imaju kakvo takvo poverenje u njih? I da ih nateramo da čuju naš i glas penzionera, profesionalnih udruženja, studenata...? Da li bi i tada izgledali nemoćni i smešni?

Zoran Stojiljković
(autorski tekst predsednika Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i profesora Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 6

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…