Prikazivanje članaka po tagu Zoran Stojiljković

Stojiljković podržao radnike na internetu: Sindikat Nezavisnost je i vaš dom

* Podrška borbi Udruženja radnika na internetu protiv retroaktivnog i prinudnog oporezivanja za Sindikat Nezavisnost je logičan, čak neminovan izbor, zato smatrajte Nezavisnost svojim domom, izjavio je danas predsednik te sindikalne centrale Zoran Stojiljković

Predsednik Nezavisnosti je ocenio da predstoji još „dug zajednički put put borbe za uređenje i poboljšanje zakonskog položaja i radnih i socijalnih prava“, pri čemu je za frilensere potrebno utvrđivanje "poslodavačke adrese", objavio je portal UGS Nezavisnost.

Stojiljković je dopunio da „uređivanje i ugovaranje odnosa u GIG ekonomiji (ekonomija frilensera) traži delovanje na planetarnoj ravni i međunarodnu sindikalnu saradnju i solidarnost“.

Sindikat Nezavisnost otvoren za frilensere

Povodom informacija da je nakon pregovora sa predstavnicima Vlade došlo do podela u Udruženju radnika na interenetu, Stojiljković je frilenserima poručio da je „pregovaranje umeće ostvarivanja mogućeg“, a da je rezultat pregovora posledica „uspostavljenog odnosa snaga i igri interesa i moći“.

„U sindikalnoj borbi, u kojoj gotovo da nema slučajeva jednokratnog i apsolutnog realizovanja zahteva, prioritet uvek imaju najurgentniji interesi i zahtevi onih najizloženijih i najugroženijih. Ako tražimo solidarnost od drugih, moramo je pokazivati i u sopstvenim borbama i zahtevima. Staro sindikalno geslo je da podeljeni nismo ništa, a da ujedinjeni možemo sve“, zaključio je predsednik UGS Nezavisnost u izjavi podrške radnicima na internetu.

Nastavak protesta ili kompromis

Pregovarački timovi Udruženja radnika na internetu i Vlade nedavno su dogovorili kompromisno rešenje.

Međutim, prema pisanju medija, deo članova Udruženja radnika na internetu nije zadovoljan postignutim dogovorom i najavljuje nastavak protesta pod novim imenom.

Beleži: novinar Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Produžena pomoć države malim i srednjim firmama, najviše pogođenim pandemijom koronavirusom, neophodna je da ne bi otpuštale radnike, ocenili su članovi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije

Predsedavajući Saveta i predsednik sindikata UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković je posle stote sednice republičkog SES-a rekao da su članovi tog tripartitnog tela razgovarali o Strategiji zapošljavanja za period od 2021-2025. godine. Strategija ustvari kako je podsetio, predviđa podsticaje za zapošljavanje.

Stojiljkovć je naglasio je da je u toku pandemije mali broj ljudi otpušten, a izgubljen je veliki broj radnih sati.

- Sve je više radnika na prinudnim odmorima, ali je pitanje šta će biti kada prinudni odmori isteknu - upozorava Stojiljković. Ocenio je, takođe, da je potrebna analiza koja bi pokazala koji su razlozi smanjenja stope nezaposlenosti u Srbiji, mada je očigledno da je sve malobrojnija generacija radno aktivnih, a sve više ljudi odlazi iz zemlje, dok je sve više slabo plaćenih radnih mesta.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darija Kisić Tepavčević, je istakla je da je aktivnim merama zapošljavanja postignuto mnogo u prethodnoj godini i da je za ovu i narednu godinu planirano da budžetski podsticaji zapošljavanju budu 5,2 milijarde dinara.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Anatacković, rekao je da je Strategija zapošljavanja dobra, ali je važno da bude i sprovedena, jer je sada u Srbiji teško pronaći radnike nekih zanimanja, poput automehaničara, kako je dao primer. Komentarišući činjenicu da je u januaru otpušteno 20.000 ljudi, on je komentarisao da bi ih bilo i više da su otpušteni zaposleni u javnim preduzećima, koji su višak.

Na pitanje novinara da li je bilo nezakonitosti u niškoj fabrici "Šinvon", gde je više od 200 ljudi otpušteno, ministarka rada je rekla da je inspekcija utvrdila da nije bilo prekršaja, jer radnicima radni odnos nije prekinut SMS-porukom, već su tako obavešteni da dođu po rešenja o prekidu radnog odnosa koji je istekao.

Izvor: Beta

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
utorak, 29 decembar 2020 16:56

Autorski tekstovi: Jesmo li solidarno društvo?

* Solidarnost praktično poništava duh pohlepe, ego tripa ili neograničenog posesivnog egoizma i instrumentalnog odnosa prema drugim ljudima. Istovremeno, bez solidarnosti nema ni pokreta za demokratske promene
 
Autor: profesor sociologije i predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković
 
Solidarnost spada u red poželjnih, javno proklamovanih, a u praksi sve ređe praktikovanih vrednosti. Ona se bazira na empatiji, sposobnosti razumevanja i uživljavanja u poziciju drugih i brizi za njih. Oslonac ima u “revolucionarnom svetom trojstvu “, idejama jednakosti, slobode i bratstva. Ako nije oslonjena na njih i ne vodi ka redukovanju siromaštva i nejednakosti, ona je tek akt, hvale vredan, pomoći u krajnjoj nevolji. Neretko, tek povremenog milosrđa kao maske, smokvinog lista kojim se prepokriva sažaljenje ili ravnodušnost i čak prezir prema “luzerima”.
 
Dakle, solidarnost, ako nije svedena na povremene akte koji služe popravljanju ličnog i korporativnog imidža u javnosti, morala bi voditi ka ispravljanju nejednakosti i nepravdi , dostojanstvenom radu, pristojnom životu i otvorenom pristupu kvalitetnom obrazovanju, zdravstvenim i javnim uslugama za sve.
 
Na drugoj strani, solidarnost praktično poništava duh pohlepe, ego tripa ili neograničenog posesivnog egoizma i instrumentalnog odnosa prema drugim ljudima. Istovremeno, bez solidarnosti nema ni pokreta za demokratske promene. Globalni izazovi poput pandemije opet traže globalnu solidarnost i svest da smo svi na istom brodu. Ali mogu voditi i u globalnu zavisnost od šačice najmoćnijih.
Je li Srbija solidarno društvo ili vlada pravilo da se isplati biti fin, odnosno solidaran u meri koja ne ugrožava postojeću raspodelu moći? O realnom stanju najbolje govore podaci o tvrdom siromaštvu četvrtine i rastućim nejednakostima unutar, inače, podoptimalnog, nedovoljnog razvoja. Kao i kupovna nemoć minimalne ali i prosečne zarade.
 
Posledično, recimo, u oceni programa ekonomskih reformi Evropska komisija ističe da ne postoji strateški pristup javnih politika za podizanje značajnog broja ljudi iznad granice siromaštva na kratak i srednji rok; da se smanjuje uticaj socijalnih transfera na smanjenje siromaštva; novčana socijalna pomoć ne obezbeđuje dovoljan obuhvat i da je na nivou od oko 0,35 odsto BDP-a, što je ispod ne samo evropskih već i regionalnih standarda.
 
Preporukama Saveta EU iz maja 2020. u uslovima pandemije preporučuju se: mere za očuvanje zaposlenosti, povećanje obima aktivnih mera zapošljavanja, adekvatne naknade za nezaposlenost, unapređenje socijalnih davanja osobama koje su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, kao i smanjenje poreza na najniže zarade. Glavni izazovi u oblasti zapošljavanja su sve više ranjiva, prekarna zaposlenost, visoka neformalna zaposlenost, siromaštvo zaposlenih, posebno položaj osetljivih grupa na tržištu rada. Imati posao ne znači i izaći iz kruga siromaštva i socijalne izolacije.
 
Istovremeno, pravni okvir koji je relevantan za politiku zapošljavanja je fragmentiran, a Zakon o radu postaje sve više tek krovni zakon. U praksi to često dovodi do kontradiktornosti između pojedinih zakona, a samim tim otežava i ostvarivanje radnih prava. Na donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti čeka se već nekoliko godina, Zakona o štrajku već decenijama. Zakon o osiguranju od povreda na radu, unapređenje pravnog okvira za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu ili uvođenje platnih razreda u javnom sektoru neki su od poslova koji čekaju zakonodavca, ali, da se sve ne bi pretvorilo u čekanje Godoa, zahtevaju i otvoreni dijalog između socijalnih partnera. Oblast zaštite zdravlja i bezbednosti na radu predstavlja gorući problem, kako zbog kontinuirano velikog broja povreda na radu sa smrtnim ishodom tako i zbog izloženosti velikog broja radnika na prvoj liniji rizika tokom pandemije.
 
Ključni problem su, međutim, povrede kakvih-takvih radnih prava i neefikasnost mehanizama za njihovu zaštitu. Ne čudi zato da, kad je o o stanju radnih prava reč, Izveštaj Fonda Centra za demokratiju za 2019. govori da se radi o padajućoj oceni 1,78. Poklonjena dvojka sadrži pored jedva zadovoljavajućih, tek dovoljna dva za socijalni dijalog i bezbednost, i zdravlje na radu poražavajućih 1,33 za samo stanje radnih prava.
Dodatno, godinama već MOR, obrnutom logikom ocenjivanja, četvorkom ocenjuje stanje sindikalnih sloboda i prava, pri čemu četvorka označava njihovo kontinuirano i sistematsko kršenje. Ocena se bazira na stanju prava na sindikalno organizovanje i delovanje, štrajk, kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog.
 
Analiza poverenice za ravnopravnost to dalje potvrđuje i kada je u pitanju relativno najprisutnije kršenje baš radnih prava, ali i rastući udeo diskriminacije po osnovi političke i sindikalne pripadnosti u radnom procesu.
 
Vanredna situacija i logika rada kriznih štabova nose realnu opasnost svođenja socijalnog dijaloga na naknadnu verifikaciju već donetih odluka, koja onda prerasta u normalizaciju vanrednog stanja.
Primera radi, budžet i socijalni fondovi kojima se preusmerava svih 42 odsto GDP tako ostaje izvan uticaja javnosti i nedovoljno transparentan u pogledu subvencija i svrsishodnosti i kontrole troškova.
 
Doveden je u pitanje kapacitet da se učestvuje u odlukama kojima se optimalno balansiraju bezbednost i zdravlje sa održanjem ekonomije.
 
Pandemija ne može biti izgovor za dalju fleksibilizaciju rada i normalizovanje ranjive i nekvalitetne zaposlenosti, poput širenja privremenih i povremenih poslova. Ako ostanemo zaplašeni i nesolidarni, svi ćemo postati privremeni i povremeni. Tada će samo plutokratski i autoritaran režim biti trajan.
 
Izvor: UGS Nezavisnost
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

Novi Sad, 17. decembar 2020. - U prostorijama Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost održan je sastanak predstavnika sindikata sa pokrajinskim sekretarom za privredu i turizam, dr Nenadom Ivaniševićem, sa ciljem da se istakne i definiše buduća saradnja, posebno na polju umrežavanja i efikasnijeg udruženog rada socijalnih partnera na teritoriji AP Vojvodine

Predsednik UGS Nezavisnost, prof. dr Zoran Stojiljković i predsednik Pokrajinskog odbora UGS Nezavisnost za AP Vojvodinu Milojica Živković, istakli su aktuelne probleme u radu sindikata i modele za njihovo prevazilaženje, kao i misiju i ideje za naredni period, koje bi realizovali uz pomoć i podršku socijalnih partnera, kako na republičkom, tako i na pokrajinskom nivou. Početkom naredne godine, na samom početku rada Pokrajinskog socijalno - ekonomskog saveta, očekuju se razgovori o organizaciji godišnje konferencije po raznim aktuelnim temama, prevashodno onim koje se tiču tržišta rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i organizovanje zajedničke sednice republičkog i pokrajinskog SES-a.

Sastanku je prisustvovao i v.d. podsekretara Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Slavoljub Arsenijević.

(Izveštaj preuzet sa sajta PS za privredu i turizam:file:///storage/emulated/0/Download/1478-2020-12-17-12-38-05.html)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Autorski tekstovi: Sonja Ćirić 

~ . ~

* „Sve dok efikasna vakcina protiv virusa korona ne postane dostupna, opstaće trostruki krug siromašenja radnika: slabo plaćeni esencijalni radnici, od čijeg rada svi zavisimo, a koji moraju da odlaze od kuće da bi obavljali svoj posao, čime se izlažu znatnoj opasnosti; bolje plaćeni zaposleni koji rade od kuće, ali od kojih će poslodavci očekivati da budu na izvolte tokom celog dana; neplaćeni ili veoma slabo plaćeni radnici u domaćinstvu, najčešće žene, koji se staraju da svi budu siti, odeveni i emocionalno kako-tako namireni“

Kako pandemija utiče na ostvarivanje radničkih prava i kakav je odnos države prema radnicima u ovom vremenu, glavne su teme razgovora sa Zoranom Stojiljkovićem, profesorom Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

U javnosti je profesor Stojiljković poznatiji kao predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, upravo zbog otvorenih i argumentovanih kritika koje se tiču nedovoljne brige društva prema radnicima.

VREME solidarnosti„: Pandemija dovodi u pitanje sposobnost država da blagovremeno i efikasno upravljaju krizom što seposlovičnonajpre ogleda na radnicimaKako se u toj situaciji snašla Srbija?

ZORAN STOJILJKOVIĆ: Ako se želi da se, ispod debelog sloja, političkom kozmetikom prenašmikanog privrednog i socijalnog lica Srbije, objektivno vidi stanje, moglo bi se reći da je uspeh vođene politike u tome što Srbija ima, zvuči kao oksimoron, rekordno nizak pad proizvodnje, pri čemu je obilnim intervencijama, za sada, zaustavljeno širenje makaza nejednakosti i siromaštva. Naravno, ušlo se u visoki budžetski deficit i zaduživanje pod dosta nepovoljnim uslovima, a i rezultat je efekat male periferijske privrede teške jedva pedesetak milijardi evra, odnosno sa društvenim proizvodom po stanovniku gotovo tri puta manjim od nekadašnjih bratstvo-jedinstvenih republika Hrvatske i Slovenije, koje samo što nismo „stigli i prestigli“.

Predviđanja na svetskom nivou kažu da bi na desetine miliona ljudi moglo da izgubi posloveČelnici naše države nas uveravaju da ne treba da se bojimoŠta ćepo vašem mišljenjubiti posle pandemije?

Ako se epidemija i dalje bude širila, to će izvesno dovesti do još oštrije politike štednje stanovništva i izazivanja ozbiljne političke nestabilnosti i nove ekonomske krize. Prve analize pokazuju da svet ulazi u izvesnu, ozbiljnu recesiju, predviđanja Međunarodne organizacije rada (MOR) su da bi poslove moglo da izgubi na desetine miliona ljudi, a i u najliberalnijim ekonomijama pripremljeni su obimni finansijski paketi pomoći privredi i najugroženijim kategorijama stanovništva. Po modelu MOR za predviđanje događaja u bliskoj budućnosti, koji prati opadanje broja radnih sati zbog oblika privremenog smanjenja radnog vremena, sati rada u Srbiji su opali za oko 14,8 odsto. To je ekvivalent 510.000 poslova sa punim radnim vremenom. Istovremeno, broj ljudi koji je posao izgubio u vidljivoj, formalnoj ekonomiji, desetostruko je manji. Kraće radno vreme i „zaposlenost bez rada“ (na primer, slanje zaposlenih na prinudni odmor) značajno su doprineli ovom smanjenju. Međutim, ukoliko se zdravstvena kriza nastavi, a broj i obim programa za očuvanje broja radnih mesta opadnu, ključni problem mogu, uz postojeće nezaposlene, biti ljudi osuđeni na nezaposlenost i neaktivnost.

Sve govori da će kada prođe pandemija, već prisutna dolazeća kriza, iz logike vanrednog stanja preći u zlokobnu tišinu radnog logora u kome će poluzaposleni i dodatno osiromašeni i zaplašeni biti usmereni na golo preživljavanje. U logor će se na Balkan i Srbiju dodatno, bar na neko vreme, vratiti i oni koji su izgubili nesigurne radne aranžmane u zemljama EU.

U stanju akutne krize akcenat mora i dalje biti na sigurnosti i zaštiti, moratorijumu na otpuštanja i sužavanja prava i zarada svih radno angažovanih, kao i odlaganju dospelih poreza i obaveza svima koji ih ne mogu izmiriti. Međutim, rešenje nije samo u odlaganju obaveza već i u razvojnim programima, investiranju i kreditima, ali i državnom preuzimanju dela obaveza prema zaposlenima i njihovim zaradama. Ključni kriterijum za dodelu sredstava mora biti socijalna klauzula, odnosno obaveza očuvanja radnih mesta i prava i zarada radnika. U suprotnom, na delu će biti logika rasta nejednakosti i bespravlja u kojoj opstaju samo najmoćniji i/ili najkorumpiraniji.

Srbija je preduzela neke mere pomoći zaposlenimana primerpreporučila je poslodavcima da ne otpuštaju radnikepodelila im minimalnu platusvima koji su hteli darovala je 100 evraDa li su se mogla preduzeti neka trajnija rešenja?

Unutar pandemije koja društvo uvodi u začarani krug istovremene krize i ponude i tražnje, nacionalne države moraju, pored jednokratnih mera antikriznog menadžmenta, da na duži rok urade dve ključne stvari.

Prvo, javni i netržišni sektor mora obezbediti pružanje univerzalnih besplatnih osnovnih usluga i osnovnog dohotka. Primera radi, ljude i živote spasavaju decenijama ruinirani javni zdravstveni i obrazovni sektor, a ne privatne klinike i fakulteti za sticanje diploma u četiri rate. Sindikate je, inače nesklone univerzalnom bazičnom dohotku i kidanju svake veze između rada i primanja, svest da neće biti kvalitetnih i održivih poslova za sve dovela do prihvatanja neke vrste kombinovanja osnovnog dohotka sa univerzalnim javnim uslugama.

Drugo, treba doneti zakone za razbijanje tehnoloških i tržišnih monopola i obeshrabriti poslovne modele ponašanja poput finansijskih špekulanata.

Nema više povlačenja

Narednih godinu i po ćete u okviru sindikata sarađivati sa ministarkom Darijom Kisić TepavčevićDa li u njoj vidite osobu s kojim će sindikati uspostaviti delotvoran dijalog?

Uz sve uvažavanje i formirani utisak i veru u dobru volju i posvećenost ministarke, profesorke Kisić Tepavčević, kao i činjenicu da njena profesionalna vokacija i aktivnost u zdravstvenom štabu olakšava traganje za balansom između održanja zdravlja i održanja ekonomije, ne verujem da će stvari naročito zavisiti od nje lično. Prvo, radi se o oročenoj Vladi sa limitiranim kapacitetima i manevarskim prostorom, unutar sistema u kome su sve konačne odluke u rukama selektora Vlade, predsednika Vučića. Radi se i o nesporno kriznoj, vanrednoj situaciji koja se svodi na elementarni antikrizni menadžment. Teško da je onda realno očekivati da je to prostor unutar koga će, recimo, doći do neophodnog, uticajnog i efikasnog socijalnog dijaloga, kao i do zaposlenima i svim radno angažovanima prihvatljivijeg radnog i socijalnog zakonodavstva. Od ponuđenog i učinjenog zavisi u kojoj meri ćemo pregovarati ili protestovati jer za sindikate manevarskog prostora za dalja povlačenja, po mome sudu, više nema.

Prema iskazanoj stopi rizika od siromaštvaSrbija se u poređenju sa EU i zemljama u regionu nalazi na poslednjem mestuKako će pandemija uticati na socijalnu nejednakost?

Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva iz 2017. i 2018. godine, u Srbiji već trenutno živi pola miliona apsolutno siromašnih građana, gotovo četvrtina je u riziku od siromaštva, dok čak 61,6 odsto građana (4,3 miliona) ima ličnu procenu o sopstvenom siromaštvu (tzv. subjektivno siromaštvo). U prevodu, subjektivno siromaštvo vam je osećaj da jedva krpite kraj sa krajem, da bez velikog ropca nećete podneti neplanirani trošak od 100 evra mesečno, kao i da vam je plaćeni desetodnevni godišnji odmor za familiju na nivou futurističke bajke.

Sve dok efikasna vakcina protiv virusa korona ne postane dostupna, opstaće trostruki krug siromašenja radnika: slabo plaćeni esencijalni radnici, od čijeg rada svi zavisimo, a koji moraju da odlaze od kuće da bi obavljali svoj posao, čime se izlažu znatnoj opasnosti; bolje plaćeni zaposleni koji rade od kuće, ali od kojih će poslodavci očekivati da budu na izvolte tokom celog dana; neplaćeni ili veoma slabo plaćeni radnici u domaćinstvu, najčešće žene, koji se staraju da svi budu siti, odeveni i emocionalno kako-tako namireni.

U nedavnom ekspozeupremijerka Ana Brnabić nije govorila o socijalnoj nejednakostiŠta mislitezašto?

Siromaštvo, razorni nivo nejednakosti i podoptimalni, nedovoljni rast, odnosno rast koji nije vidljiv i „običnim“ građanima su i decenijama pre pandemije bili, uz demokratske deficite i sistemsku političku korupciju, najveći minusi ovoga društva. Logično je onda da su to i pitanja koja se svesno drže na margini ekspozea koji podnosi stara-nova premijerka Vlade i vlasti koja nije od juče i ne može sebe da amnestira od odgovornosti. Nivo zarada, kvalitet zaposlenosti, odnosno dostojanstveni ili prekarni karakter rada su ne samo za sindikate ključni parametar i test uspešnosti vođenih ekonomskih i socijalnih politika.

To, kao i činjenica da nam je ekonomija predugo razorna kombinacija, miks servilnog odnosa prema korporativnom kapitalu i partokratskog porobljavanja javnog sektora i političkih institucija, a da nas analize MOR istovremeno vide kao zemlju sistematskog kršenja radnih i sindikalnih prava, drži se ispod radara. Ono što u takvoj situaciji ostaje za ekspoze su pohvale za makroekonomsku stagnantnu stabilnost i pomeranje obećanja u neproverljivu postizbornu budućnost.

Da li činjenica da je neko zaposlen znači i da nije siromašan?

Umesto dugih fraza odgovoriću vam kontrapitanjem: da li je moguće izaći iz paklenog kruga siromaštva sa minimalcem od 32.000 dinara koji primi oko 400.000 zaposlenih ili šta se može i sa najčešće isplaćenom medijalnom zaradom od 45.000 do koje nekako dobaci polovina zaposlenih, a koja je jedva nešto iznad minimalne potrošačke korpe o čijoj „raskoši“ je nepristojno i govoriti.

Na drugoj strani, ako troškovi angažovanja radne snage u Srbiji ne prelaze desetinu ukupnih troškova poslovanja, održanje poslova i zarada nije nerazuman krizni trošak jer smo već sebe učinili jeftinim. Drugo, primajući plate, nastavljamo da trošimo. Treće, kao kupci roba, ali i izbornih obećanja donosimo i prihode i glasove. Isplati se bar povremeno biti fin i solidaran. Najzad, budžetski novac je novac svih nas i bolje da ga uložimo u ljude nego u fontane i jarbole.

Kakva su prava ljudi koji rade od kućeKo ima koristi od rada od kuće?

Velika ulaganja u digitalni svet, posebno u razvoj i radnog procesa i obrazovanja na daljinu, postaće deo strategije kriznog menadžmenta i u normalnim okolnostima. Virtuelni svet postaće u većoj meri sastavni deo naše životne svakodnevice. Po nalazima Rebeke Gordon, sada, u vreme virusa korona, poslodavci počinju da sagledavaju nepandemijske koristi od toga što njihovi zaposleni rade od kuće. Zašto, recimo, radnici ne bi sami obezbeđivali sredstva potrebna za rad? To je mnogo lakše opravdati ako oni rade od kuće. I zašto bi poslodavci plaćali rentu za sav taj poslovni prostor kad su kancelarije prazne? Kompanije će profitirati i zahvaljujući manjim troškovima infrastrukture, a u nekim slučajevima čak i zbog zaposlenih koji se sele na jeftinije lokacije.

Do gotovo identičnih zaključaka došlo se i u studiji Fondacije Centra za demokratiju posvećenoj uticaju pandemije na položaj radnika u Srbiji. U odnosu na radnike koji su prešli na režim rada od kuće, glavni nedostaci akata donetih za vreme vanrednog stanja ogledaju se u tome što ne sadrže odredbe sadržane u Zakonu o radu koje se odnose na sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava; korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu; naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja poput troškova korišćenja interneta, telekomunikacione i kompjuterske opreme.

Odluke Kriznog štaba - nepoznanica

Kako će UGS pokušati da zaštiti prava radnikaKakvog uticaja imate na one koji odlučuju?

Dobra ilustracija mere uticaja vam je činjenica da je i za mene, kao predstavnika reprezentativnog sindikata UGS Nezavisnost, člana SES Srbije, i od maja njegovog predsedavajućeg, sastav, način rada i odlučivanja Kriznog štaba i, naravno, vođena rasprava i podastrta argumentacija na njegovim sesijama, nažalost, ostao nepoznanica. Ista stvar se odnosi i na predstavnike Unije poslodavaca Srbije, reprezentativnog predstavnika poslodavaca. Sve što nam je preostalo su apeli za uključivanje u rad štaba i komentari mera na održane dve sednice SES-a, kao i u saopštenjima za medije i u stavovima koje su zauzimali organi sindikata. Naravno i protesti kada je bila ugrožena elementarna bezbednost i zdravlje ljudi.

Suština naše pozicije je stav o moratorijumu na otpuštanja, održanju zarada i zaposlenosti i kvalitetu bezbednosnih mera, odnosno situacija u kojoj zaposleni ne bi bili izlagani prekomernom riziku. Pandemija ne može biti izgovor za redukovanje prava zaposlenih. Rad na daljinu, korišćenje plaćenih odsustava i odmora, kao i isplata minimalaca u posebno pandemijom pogođenim sektorima su bila neka od predlaganih rešenja.

Naše kritike inače obimnog programa mera bile su usmerene na njihovu kratkoročnost i neselektivnost. Primera radi, nismo prihvatali linearnu podelu po 100 evra pomoći svim punoletnima, čitaj biračima, kao i podelu minimalaca i u sektorima i firmama kod kojih promet nije opao, ili je pao ispod 10-15 odsto. Kratkoročno odlaganje obaveza bi moralo biti kombinovano sa njihovim selektivnim otpustom i usmerenim produktivnim investicijama i zapošljavanjem.

Kakva sutokom pandemijeprava radnika koji nisu u stalnom radnom odnosu?

Lica u prekarnim (nesigurnim) oblicima rada našla su se u posebno teškom položaju jer lica koja nisu u radnom odnosu, prema Zakonu o radu, nemaju gotovo nijedno radno pravo. Radno angažovani u neformalnoj ekonomiji našli su se u prvom krugu radnika kojima je radno angažovanje otkazano. Samozaposleni u neformalnom sektoru, u koje, recimo, spadaju ulični trgovci novom i polovnom robom, majstori za kućne popravke, pijačni prodavci, kućno pomoćno osoblje, muzičari, svi radnici neformalno angažovani u ugostiteljstvu i drugim granama ostali su bez prihoda. Teška finansijska situacija sakupljača sekundarnih sirovina dodatno se pogoršala za vreme vanredne situacije budući da je većina njih prestala da radi ili je radila sa smanjenih obimom posla.

Jasno je da se ni ovde ni u svetu, rast adekvatno ne prevodi u prilike za dostojanstvena radna mesta ili bolje uslove života. Preveliki broj vlada, zbog verovanja u desničarsku ideologiju, direktno napada ili dozvoljava napade na ljudska prava, radnička prava, plate i socijalnu zaštitu svojih građana.

U Davosu je ove godine preporučen model društveno odgovornijeg kapitalizma zainteresovanih stranau kome korporacije svoje ciljeve usklađuju sa dugoročnim ciljevima društvaKakav je to model?

Suočen sa klimatskim i demografskim promenama, socijalnim i rasnim sukobima i pandemijom, Svetski ekonomski forum je u Manifestu iz Davosa iz 2020. krenuo da uobličuje model društveno odgovornijeg kapitalizma zainteresovanih strana. Kapitalizam zainteresovanih strana, primera radi, traži od kompanija da publikuju podatke o ekološkoj ceni i efektima svoga delovanja, ali i da pokriju sve troškove zdravlja zaposlenih, kao i njihove obuke za sticanje novih veština. One su dužne i da javnim učine podatke o razlikama u zaradama zaposlenih, kako u pogledu razlika između različitih rodnih, starosnih i rasnih grupa radno angažovanih, tako i u pogledu neopravdano velikih raspona između njihovih zarada i plata menadžmenta. Manifest iz Davosa prihvata i narativ o osnovnoj zaradi kao dovoljnoj da zadovolji osnovne životne standarde. Ne radi se tu o napuštanju kapitalizma i puzajućem socijalizmu, već o preventivnom dizajniranju spasavanja kapitalizma.

Izvor: Vreme

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 23 novembar 2020 17:48

29 godina Nezavisnosti: Rođendan kao nijedan drugi

* Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji

Danas je dvadeset deveti rođendan naše Nezavisnosti. Iako nijedan trenutak u našoj istoriji nije bio ni jednostavan ni lak, danas smo suočeni sa izazovima sa kojima se čovek i društvo, po pravilu, nikada ili retko sreću

Danas su, unutar planetarne krize podstaknute pandemijom korona virusom, u pitanju ne samo dostojanstvo rada, naši poslovi i zarade, nego bukvalno i bezbednost, zdravlje i životi.

Ništa danas nije važnije od postizanje balansa između brige za bezbednost i zdravlje ljudi i samopregornog napora da društvo i ekonomija ne stanu.

U ovakvim krizama uspravni ostaju samo oni odgovorni, jedinstveni, borbeni i solidarni.

Velike krize i veliki izazovi traže na duži rok i ozbiljna preispitivanja i provere sopstvenog identiteta, ciljeva i prioriteta. One zahtevaju od Nezavisnosti, ali i svakoga od nas pojedinačno, prikupljanje i sabiranje energije za promene, odnosno pobedu nad malodušnošću, apatijom ili padom u egoizam i gledanje samo svog interesa i posla.

Informatičkim jezikom rečeno ovakva vremena traže restartovanje svog programa i proveru u kojoj meri smo na tragu, koliko smo verni svojim osnovnim vrednostima i principima zbog kojih smo i nastali. Ali i njegovo resetovanje, odnosno nužno prilagođavanje radikalno izmenjenim okolnostima.

Opstaju i napreduju samo oni koji umeju da se menjaju u hodu ne gubeći pri tome svoj karakter, svoju društvenu “viziju i misiju”.

Primera radi, i unutar digitalizovanog i umreženog sveta zelene ekonomije i ekonomije znanja koji zahteva daleko složeniji i “personalizovaniji“ sindikalni pristup, naša vizija ostaje solidarniji svet usmeren ka javnom dobru, ka redukciji nejednakosti i ukidanju siromaštva i socijalne izopštenosti. Zahtevamo privredni i socijalni sistem koji će biti pravedniji ali i socijalno i ekološki otporniji i održiviji na duži rok, i garantovati svima pristup kvalitetnom obrazovanju, javne usluge i garantovani dohodak.

Posledično, organizacijska tradicija i prepoznatljivost - (1) Nezavisnost kao svoj(eglav)a, kritična i autonomna organizacija, koja dosledno zastupa radna i socijalna prava (i to ne samo aktuelno zaposlenih), ne prihvata političke i poslodavačke ucene i šira je društvena opozicija svakoj vlasti, traži da se harmonično spoji sa (2) pozitivnim odrednicama - reprezentativan, međunarodno priznati sindikat sa značajnim pregovaračkim kapacitetom i ljudskim resursima. Naredna odrednica je (3) demokratski i inovativno dizajnirana i ustrojena organizacija sa značajnim koalicionim potencijalom, pre svega na civilnodruštvenoj i sindikalnoj, ali i na političkoj, javnoj i medijskoj sceni. Posebna odrednica mora biti i (4) šampion zalaganja za socijalni dijalog i demokratsku transformaciju Srbije.

Osnovna pretpostavka za to je spremnost da se menjamo kroz argumentovani dijalog i svest da je interes Nezavisnosti iznad svih nas.

Budimo odgovorni, ali i ostanimo i više nego ikada ranije uspravni i solidarni.

Zoran Stojiljković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 7

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…