Prikazivanje članaka po tagu Zoran Stojiljković

POVRATAK OTPISANIH

Poštovane koleginice i kolege, građani Srbije !

Godinama unazad prvomajska protestna šetnja ne uspeva da izađe iz rutine održavanja tradicije i postavljanja manje-više istih zahteva vlastima koje na njih reaguju tako što ih saslušaju i ignorišu. Istovremeno, oni prave svoje sindikate i zaposlene. Neće stati dok se ne ograniči partijsko zapošljavanje i zakonski ne zabrani prinudno izvođenje na skupove i manifestacije. Obraćamo se političkim akterima, pre svega onima iz vlasti a njima su, bez obzira na programe i predizborna obećanja, interesi kapitala i sopstvenog profitiranja od vlasti uvek bili jači od interesa zaposlenih i građana Srbije. Ništa se neće promeniti sve dok zaposleni i sindikati, građanke i građani i njihove organizacije i profesionalna udruženja udruženi ne počnu da prozivaju, oročavaju zahteve i mere učinke i traže odgovore i odgovornost. Da parafraziram Radoja Domanovića postali smo mrtvo more a vođe ostavili van svake kontrole. U međuvremenu, tri decenije tranzicionog lutanja i posrtanja ostavile su ogromnoj većini nas građanki i građana Srbije siromašenje i radnu i životnu nesigurnost i odsustvo nade i perspektive kao posledice.

I pred ovaj 1. maj, dan borbe za prava radnika, možemo konstatovati da niko ko je ovde u međuvremenu vladao ne može se pozvati na pozitivan rezultat, barem ne kada su u pitanju socijalna pravda i solidarnost. Razvojno, nismo još dostigli društveni proizvod iz daleke 1989. godine. Politike koje su se ovde vodile i nakon 5. oktobra bile su razorna mešavina servilnog ponašanja prema interesima korporativnog kapitala i „burazerske ekonomije" u korist svojih tajkuna, partijskih prijatelja i rođaka.

Umesto obećane razvojno uspešne privatizacije, uređenog tržišta i čvrstih antimonopolskih pravila igre širio se politički klijentelizam, partijsko zapošljavanje i sistemska korupcija u kojoj je sve – firme, presude, istina i čast i savest na prodaju.

Odsustvo razvijene socijalne politike i progresivnih poreza dovelo je do nejednakosti dvostruko većih od evropskog proseka. Iza povremenih privrednih uzleta sledile su nove krize i padovi. Propagandni rat saopštenjima i podacima o „Srbiji kao lideru u regionu“ prepokriva nevešto činjenicu o platama i penzijama od kojih se ne da pristojno živeti i koje su pri dnu u regionu koji i sam zaostaje. Ni mnogo hvaljena aktuelna makroekonomska stabilizacija nije dovela do značajnog porasta proizvodnje i rasta standarda. I kada do rasta dođe on je, zbog korupcije, odsustva pravila igre i nedovoljnog i neefikasnog javnog investiranja i jasne razvojne strategije, ispod mogućeg i razvojno održivog nivoa. Umesto pristojne zaposlenosti i dostojanstvenog rada rasla je nesigurna, prekarna (povremena ) radna angažovanost.

Da li još kome treba dokazivati da se niko još nije razvio (samo) na stranim investicijama? Da li je i za koga više tajna da brojni strani investitori dolaze i dobijaju subvencije oslobođeni brojnih obaveza i plaćanja koja važe za „obične“ domaće poslodavce?

Ostaje takođe pitanje u kojoj meri strane investicije doprinose transferu novih tehnologija u Srbiji? Sve govori da se jeftina radna snaga koristi da se doda vrednost u globalnom lancu proizvodnje, dok poslovne operacije za visoko obrazovani kadar ostaju van Srbije.

Istovremeno, dok nam mladi i obrazovani odlaze i Srbija se opasno prazni, javnim preduzećima i ustanovama upravljaju partijski komesari i komesarke sa sumljivim diplomama. Brojne afere pokazuju da je interes profita važniji od očuvanja javnih dobara i eko-ravnoteže.

U međuvremenu, vlasti su se izveštile u maniru da pozivaju zaposlene i penzionere na žrtvovanje pri čemu se desetak uzima jednokratnom odlukom a onda uzeto vraća kašičicom na rate. Jadno je i cinično što se pritom služe pozivom na podršku onih najsiromašnijih kojima se baš ništa ne može uzeti a da se ne dovedu na ivicu gladi.

U evropskom maniru i ruhu hvali se socijalni dijalog i vrednosti socijalne pravde i kohezije a kada se veo razgrne ostaju sve po radnike i građane nepovoljnije radno i socijalno zakonodavstvo. Gde smo danas, uključiv i socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje, najbolje govore pokazatelji stepena demokratije, slobode medija ili globalni indeksi prava zaposlenih i sindikalnih sloboda i prava. Gotovo dve decenije posle 5. oktobra Srbija ima status poluslobodne zemlje sa zarobljenim medijima i institucijama u kojoj se sistematski krše radna i sindikalna prava.

Šta da se radi

Uloga sindikata poput Nezavisnosti nije da jadikuje nad zlosretnom sudbinom već da obrazuje, informiše, opominje, upozorava i, pre svega, da na delu pokaže borbenost i solidarnost. Zato svima onima koji s pravom kritikuju sindikate kao i same zaposlene što nisu (do sada) uspeli da solidarno odbrane svoje vitalne interese postavljamo pitanje gde su oni bili u toj priči i koji su rizik preuzeli?

U situaciji u kojoj smo ni prepucavanja, ni žalopojke nemaju smisla. Smisla ima samo solidarnost na delu i veština da se za ciljeve zaboravljene siromašne većine ali i mladih i svih profesionalno uniženih stručnih i obrazovanih, izborimo u komunikaciji u politikom impregniranoj javnosti, prenaseljenoj samozabavljenim i samozaljubljenim političarima. Promena neće biti sve dok ne shvatimo da nas se tiču i opravdani zahtevi drugih i ne podržimo ih.

Tražiimo podršku sopstvenim zahtevima ali podržavamo, primera radi, proteste lokalnog stanovništva i predstavnika ekoloških organizacija protiv izgradnje mini hidroelektrana u Srbiji (NE ZA MHE), proteste majki protiv nepovoljnih zakonskih rešenja vezanih za nadoknadu porodiljskog odsustva (Mame su zakon) ili pak inicijative usmerene protiv neprimerenog delovanja javnih izvršitelja (Združena akcija Krov nad glavom).

Protesti neće sami po sebi dovesti do promena ali nadu i energiju drže budnim ukazujući na korumpiranost elita, neefikasnost javnih usluga, pogubnost mera štednje, rastuće socijalne nejednakosti, na nedostatak solidarnosti i socijalne pravde i uniženo ljudsko dostojanstvo. Naše je da uporno i argumentovano pregovaramo a kada ostanu gluvi na naše argumente jednako uporno štrajkujemo i protestvujemo. I da u toj borbi tražimo i nalazimo saveznike i mobilišemo nove pristalice i članove.

Naš cilj staje u jednu rečenicu: da dostojanstveno živimo i radimo u normalnom i pristojnom demokratskom društvu. Društvu u kome se položaj stiče zahvaljući marljivosti, talentu, znanju i celoživotnom učenju a ne koruptivnim muljanjem i preletanjima u tabore pobednika.

Da bismo do takvog društva došli moramo odbraniti javna dobra i interes u koji spada i pravo na socijalnu sigurnost i pristup kvalitetnom obrazovanju bez koga se pada u digitalno ropstvo.

Ekonomija zasnovana na znanju i inovacijama, pametni rast je deo „svetog trojstva" u koje spadaju i održivi rast (podsticanjem konkurentnosti i proizvodnjom koja se efikasnije odnosi prema resursima) i za nas u sindikatima posebno važan inkluzivni rast (boljim i sigurnijim učešćem na tržištu rada, borbom protiv siromaštva i socijalnom kohezijom).

Međutim, digitalizacija i investicije u informaciono-komunikacionu infrastrukturu ne znače mnogo bez obrazovane i obučene radne snage, ali i razvijenih organizacionih i upravljačkih struktura. To su ujedno i glavni izazovi sa kojima se Srbija suočava. Rešenje je po nama u socijalnom paktu o razvoju i zapošljavanju do koga se dolazi kroz institucije i praksu socijalnog dijaloga i partnerstvo za demokratske promene sa svima koji dele naša uverenja.

Poučeni dosadašnjim iskustvima nikome ne treba verovati na reč i treba lično preuzeti deo odgovornosti za ostvarenje ovih ciljeva.
Šta ćemo, kako ćemo i sa kim ćemo odlučićemo 1. maja u podne na protesnoj šetnji od Trga Nikole Pašića do Slavije kod spomenika našem Dimitriju Tucoviću.
Pridružite nam se.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST

Objavljeno u Sindikat

* Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je poslednje januarske srede (30. januar) da je u poslednjih godinu dana smanjen broj nezaposlenih mladih do 30 godina starosti za 20,6 odsto, a smanjeno je i učešće mladih u ukupnom broju registrovanih nezaposlenih sa 22,4 u 2017, na 19,9 odsto u decembru prošle godine

On je na završnoj konferenciji projekta „Nove mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji“ u Beogradu naveo da je 2018. godine u mere aktivne politike zapošljavanja bilo uključeno 52.438 nezaposlenih mladih osoba.

Istakao je da su u ovgodišnji Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje uvedene dve nove mere koje se odnose na programe pripravnika za mlade nezaposlene sa visokim i srednjim obrazovanjem.

- Oba programa podrazumevaju stručno osposobljavanje uz zasnivanje radnog odnosa i na taj način obezbeđen je znatno veći nivo prava po osnovu rada, nego kada je u pitanju stručno osposobljavanje bez zasnivanja radnog odnosa - rekao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, prioritet će imati Romi, osobe sa invaliditetom i mladi iz domskog smeštaja, hraniteljskih i starateljskih porodica. Dvogodišnji projekat „Nove mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji“ finansirao je Fond za civilno društvo u razvoju Ministarstva spoljnih poslova Danske.

U okviru projekta objavljen je „Vodič kroz radna i socijalna prava za mlade u Republici Srbiji“ i studija „Stanje i perspektive politike zapošljavanja mladih u Srbiji“, a potpisan je i Sporazum socijalnih partnera o stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost profesor dr Zoran Stojiljković podvukao je da je neophodno "da bude stvorena kvalitetna i održiva zaposlenost, ne prekorna, nego dostojanstvena“.

Čelnik reprezentativnog sindikata UGS NEZAVISNOST prof. dr Zoran Stojiljković

- Dostojanstven rad znači da se ne radi na crno, da je pristojno i na vreme plaćen i da omogućava solidan kvalitet života i za siromašnu sredinu u kojoj se nalazimo - rekao je Stojiljković. - Prema nekim projekcijama, u Srbiji će za 20 do 25 godina biti 5,5 miliona stanovnika i za trećinu više građana koji imaju 65 i više godina nego onih do 15 godina.

Ocenio je da bi mladi obrazovani ljudi ostali u Srbiji kada bi imali plate od 700 do 900 evra i izazovno radno mesto, dopunjujući da to nije moguće dok imamo partijsko zapošljavanje i politički klijentelizam.

Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je da će sve iz Sporazuma socijalnih partnera o stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih ostati mrtvo slovo na papiru, ukoliko ne bude stalnog dijaloga, poštovanja socijalnih partnera i onoga što je dogovoreno i potpisano.

Predstavnik danskog Foruma za međunarodnu saradnju (FIC) Klaus Larsen Jensen naglasio je da je cilj projekta koji su finansirali osnaživanje saradnje socijalnih partnera u smanjivanju nezaposlenosti mladih.

Ambasador Danske u Srbiji Anders Kristijan Hougor istakao je da Danska pridaje veliki značaj dijalogu i uključivanju svih aktera u proces, jer je to dobar način da bude postignut konsenzus i odredi se smer u kojem država želi da ide.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Kongres je pod sloganom „Gradimo snagu radnika“ održan u periodu od 2-7. decembra 2018. godine u Kopenhagenu, Danska. U radu Kongresa učestvovalo je više od 1200 delegata iz 135 zemalja. UGS NEZAVISNOST su sa statusom delegata predstavljali predsednik, Zoran Stojiljković i izvršna sekretarka, Čedanka Andrić

Rukovodstvo Međunarodne konfederacije sindikata

Delegati su učestvovali u petodnevnoj debati o oblikovanju politika i prioriteta međunarodnog sindikalnog pokreta za naredne četiri godine. Na otvaranju su se obratili premijer Danske Lars Lokke Rasmunssen, gradonačelnik Kopenhagena Frank Jensen i generalni direktor Međunarodne organizacije rada Guy Ryder. Predsednik Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) Joao Felicio, pročitao je delegatima pismo bivšeg predsednika Brazila, Lula de Silve, u kojem se zahvalio sindikalnom pokretu na solidarnosti i kolektivnoj akciji protesta protiv njegovog nepravednog hapšenja i zatvaranja. Kongres je poslao poruku dobrodošlice izbeglicama, kako u zajednicama, tako i u preduzećima, s obzirom na opredeljenost sindikata za mir i osiguranje prava, ne samo na dostojanstven rad, već i prava na bezbedno utočište i pristup javnim uslugama, uključujući zdravstvene i obrazovne.

Sharan Burrow je ponovno izabrana na funkciju Generalnog sekretara osvojivši 52 odsto glasova, dok je Susanna Camusso, Generalna sekretarka italijanskog sindikata CGIL, osvojila 48 odsto glasova. Generalni savet MKS izabralo je Ayuba Wabba, predsednika Kongresa rada Nigerije za predsednika MKS, dok su za zamenike izabrani Cathy Feingold (AFL-CIO, USA) i Karl-Petter Thorwaldsson (LO Sweden)Owen TudorVictor Baez Mamadou Diallo izabrani su za zamenike Generalnog sekretara. Izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST Čedanka Andrić izabrana je (na predlog Panevropskog regionalnog saveta) u Generalni savet MKS sa statusom zamenika člana. Generalni savet bira Kongres i čini ga 70 članova podeljenih na osnovu sledeće regionalne strukture: Afrika 11, Amerika 18, Azija-Pacifik 15 i Evropa 26. Generalni savet predstavlja najviši organ MKS između dva Kongresa.

Kongres je usvojio pet hitnih rezolucija u kojima se poziva na:

  • Poštovanje ljudskih prava i mir u Kolumbiji;
  • Solidarnost sa studentima i radnicima u Iranu;
  • Podršku sindikatima protiv reforme Zakona o radu u Mađarskoj;
  • Poštovanje radničkih prava i solidarnost sa samostalnim sindikatima u Kazahstanu i
  • Slobodu za bivšeg predsednika Brazila Lula de Silvu.

Delegati su usvojili Deklaraciju/Izjavu koja sadrži četiri stuba:

– O miru, demokratiji i pravima (odbrana demokratije, okončanje konflikata, globalna solidarnost, osnovni standardi i pravo na štrajk, bezbednost i zdravlje na radu borba protiv populizma, borba da se čuje glas sindikata, ukidanje modernog ropstva i eksploatacije dečijeg rada);

– Regulisanju ekonomske moći (zalaganje za novi trgovinski model, protiv pohlepe krupnog kapitala, za pravičan poreski sistem, za kvalitetne javne usluge, za prevazilaženje krize u zaradama, garantovanje minimalne zarade, borba za kolektivne ugovore);

– Pravednoj tranziciji (izazovi novih tehnologija, klimatske promene, bezbedni penzioni sistemi, garantovanje dostojanstvenog rada, univerzalna socijalna zaštita, socijalni dijalog, pravo radnika na informisanje i konsultovanje, pravo na rad i jednak tretman izbeglica i migranata, borba protiv sive ekonomije i neformalnih oblika rada, stvaranje uslova za zapošljavanje i razvoj veština) i

– Jednakosti (prava žena, prava radnika u domaćinstvima, organizovanje radnika na neformalnim poslovima, borba protiv rasizma i ksenofobije, prava migranata i i zbeglica, jednakost za sve radnike).

Kongres na ovaj način reafirmiše centralnu ulogu sindikata u obezbeđivanju prava, demokratije i sloboda i stvaranje sveta gde je dostojanstven rad za sve realnost. Razrađujući ova četiri stuba i planirajući akcije kroz njih, MKS je spreman da se suoči sa izazovima koji se postavljaju pred radnike i učini sve da promeni pravila globalne ekonomije. Cilj je stvaranje novog društvenog ugovora koji će na prvo mesto staviti ljude, ne ostavljajući nikoga po strani ili iza sebe.

Međunarodna konfederacija sindikata broji 207.796.315 članova, organizovanih kroz 331 sindikat, u 163 zemlje i teritorije. Broj delegata žena, koje su učestvovale u radu Kongresa povećao se sa 42 odsto koliko ih je bilo 2014. godine, na 46 odsto 2018. godine. Naredni Kongres MKS će biti održan 2022. godine. Cilj je da se do sledećeg Kongresa članstvo u MKS podigne na 250 miliona.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Obraćanje predsednika UGS NEZAVISNOST

Dragi moji,

U tradiciji Nezavisnosti je da budemo solidarni sa svima koji zbog svoje nenasilne sindikalne ili šire javne i političke delatnosti budu predmet fizičkog i psihičkog zlostavljanja, torture i hapšenja i otpuštanja.

Sutra, ako bude potrebe, očekujemo tu vrstu solidarnosti i drugih prema nama. Na poverenje se odgovara poverenjem i podrškom. Niko nas ne može tući i maltretirati a da zato ne dodje vreme za naplatu računa. Bez obzira o kome se radilo.

Učestvovanje na subotnjem protest (Studentski plato, 18 časova) zbog brutalnog napada i nasrtaja na Borka Stefanovića zato i nije stvar stava i odluke organa Nezavisnosti već stvar odluke i testa savesti svakoga od nas.

Vaš Zoran

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

= Dobro nam došli u taj vaš i naš Sombor, uvek =

* Seminar je uspešno protekao, pod nazivom "Jačanje kapaciteta članova sindikata u socijalnom dijalogu na lokalnom nivou", u okviru istoimenog Projekta Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, namenjenog socijalnim partnerima, u sredu i četvrtak, 28. i 29. novembra 2018. Prvog dana, u Svečanoj sali veleleponog zdranja Županije - Gradske uprave Grada Sombora gde se održavaju i sednice gradske skupštine, a drugog dana u obnovljenoj i visokostandardizovanoj, sali 505 Doma učenika srednjih škola u Somboru

Predavači su bili Marija Stojković, Niš, Ivana Pavlović, pravni zastupnik UGS NEZAVISNOST, Dragica Mišljenović, viša savetnica za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje u UGS NEZAVISNOST, dok je na završnoj sesiji temu Pozicije UGS NEZAVISNOST u aktuelnom društvenom okruženju obrazložio prof. dr Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST i time zaokružio veoma plodan rad ovog značajnog događaja. 

Prvog dana prilikom otvaranja seminara u skupštinskoj sali Županije, u ime Grada Sombora, učesnike i predavače je pozdravio Branislav Svorcan, pomoćnih gradonačelnice grada Sombora Dušanke Golubović za kulturu i informisanje. On je na popularan način gostima predstavio najvažnije znamenitosti Sombora, sa epitetima centra kulturološko-obrazovnih, istoriografskih i drugih izobilja, među kojima je svakako i čuvena slika zbog kojeg se u Sombor dolazi, delo najvećeg formata u Evropi, "Bitka kod Sente" autora Ferenca Ajzenhuta (35 kvadratnih metara) koja upravo stoji u županijskoj somborskoj skupštinskoj sali.

Seminarom je koordinirala dr Marija Martinić, rukovodilac Centra za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost. Već uoči samog početka rada seminara u velikoj sali somborske Županije, dala je izjavu i za ovdašnje medije osim ostalog, o suštini i značaju teme, međusobne solidarnosti, uvažavanja i važnosti ujedinjenja granskih sindikata.

Prvu temu je obradila saradnica UGS NEZAVISNOST Marija Stojković, koja je održala predavanje o nastupu u medijima, kako na konferencijama za novinare tako i prilikom davanja intervjua, od načina oblačenja, do govora tela, retorike i kako odgovarati na pitanja voditelja i novinara.

Drugi deo njenog izlaganja sastojao se u vezi sa aktuelnim i popularnim društvenim mrežama, načinu i metodama korišćenja ovog komunikacionog alata.

Drugi predavač, Ivana Pavlović, govorila je na temu šta je sve izmenjeno u radno-socijalnom zakonodavstvu po uvođenju Zakona o radu 2014. godine. 

Po završetku navedenog sproveden je praktični deo rada - popularne RADIONICE. Učesnici su bili podeljeni u 4 grupe i svako je izabrao neku od tema iz SVETA RADA, nakon čega su simulirali konferencije za medije; svaka od grupa odgovorala je na pitanja "novinara" iz oblasti tema koju je odabrala. Bilo je vrlo interesantno - opšti je zaključak!

Prvo predavanje tokom drugog dana rada seminara je imala Dragica Mišljenović. Ona je govorila o osnovnim postulatima sindikalnog organizovanja u kompanijama, od toga koji su zvanični nazivi izabranih organa, pa do čuvanja evidencije sindikalnih aktivnosti. 

Predsednik UGS NEZAVISNOST, prof. dr Zoran Stojiljković je potom obrazlagao o realnom preseku stanja u Sindikatu NEZAVISNOST, bez "uvijanja" i ulepšavanja i o tome kako bi trebalo da ovaj reprezentativni sindikat bude pozicioniran u odnosu na sve okolnosti i aktuelnosti koje se dešavaju u našem društvu.

On je održao motivacioni govor i ukazao na neophodnost rada na konstantnom rastu broja članova sindikata i da je upravo tu jedan od ključeva uspeha. - Uprkos relativno malom broju ljudi koji direktno podržavaju sindikate - podvukao je osim ostalog Zoran Stojiljković - ipak tu smo se izdvojili u pozitivnom smislu u odnosu na druge sindikate i uopšte, ali i u odnosu na druge organizacije. Ljudi se sada sve više okreću našem sindikatu kao nekome ko bi trebalo da pokrene promene i utiče na popravljanje stanja u društvu i državi - zaključio je Stojiljković.

Jedan od najvažnijih zaključaka - kako su učesnici zadovoljno nakon rada jednodušno izrekli - veoma korisnog seminara, jeste međusobno zbližavanje i upoznavanje, svest da ako je i jedan član bilo kojeg od granskih sindikata u momentu sopstvene potrebe ili problema, svi treba da deluju udruženo, jer smo svi u sindikatu NEZAVISNOST spremni da budemo članovi velike zajedničke porodice. 

Po okončanju rada predavači su dali intervjue i izjave za novinare, predstavnike nacionalnih, regionalnih i drugih medija, među kojima Radio televizije Vojvodine RTV, RTV sreće kao i lokalne medije.

Događaj kojem je prisustvovalo četrdesetak poverenika i članova našeg reprezentativnog sidnikata, iz Niša, Sremske Mitrovice, Bačke Topole, Pančeva, Vrbasa, Sivca, Beograda Kule, Sombora, zaokupio je dakle, i značajnu medijsku pažnju, lokalnih, regionalnih i nacionalnih elektronskih medija. Domaćin kolegama novinarima bio je Novi Radio Sombor (uz svog izdavača, Udruženje Podium), koji je prvi dvostruki elektronski medij u Srbiji koji u glavnom meniju na svom portalu ima izdvojenu oblast SINDIKAT (UGS NEZAVISNOST). 

Seminaru je prisustvovalo i nekoliko zainteresovanih predstavnika aktivnih civilnih organizacija iz Sombora i okolnih naseljenih mesta. To govori o sve izraženijoj želji na području Sombora i Zapadnobačkog upravnog okruga o pojačanom udruživanju nevladinih organizaciji sa sindikatom UGS NEZAVISNOST odnosno pojedinim granskim sindikatima.

Organizatori seminara su bili somborski Koordinacioni odbor UGS NEZAVISNOST, Novi Radio Sombor i Udruženje Podium Sombor a domaćini drugarske večeri Picerija-restoran Pikolina uz Plitvice.

Čitav rad seminara medijski pratila ekipa Novog Radio Sombora: šef tehnike Dejan Horvat, novinar-saradnik Srđan Ačanski, gl. i odg. urednik Siniša Stričević, fotoreporter Petar Zambo)

 ~ . ~

(Transktipt intervjua koji je sa predsednikom UGS NEZAVISNOST, prof. dr Zoranom Stojiljkovićem uradila koleginica Zlata Vasiljević, novinarka Radio televizije Vojvodine, dopisništva Sombor)

Zoran Stojiljković: Naš stalni zadatak  je da ponavljamo ljudima koliko je važna solidarnost i koliko je pametno boriti se! 

* Profesore Stojiljkoviću, dve godine ste na na čelu Sindikata UGS Nezavisnost, je li za te dve godine postalo teže boriti se za prava radnika, sami radnici i sindikat kao sindikat, je li taj položaj, generalno, status zaposlenog u Srbiji postao teži za te dve godine?

- Da vam iskreno kažem, otkako je Nezavisnost formirana pre 27 godina mi smo stalno u nekoj vrsti kriza, ako ne frazirate, uspeh Sindikata ima objektivne indikatore, to su stepen poverenja u sindikate, broj članova i visina priloga članarina koji za sindikat znači da je autonoman, kritičan, i nije u ljubavi, nije na jaslama, ni države, ni tajkuna. Gotovo jednako je teško, s tim što u ove dve poslednje godine ipak ima nekih rezultata koji se broje. To je, da je porastao društveni proizvod, kako-tako, zaposlenost ali ne kvalitetna, a onda i na neki način su krenule plate nagore; nažalost u Srbiji je to za ovih 27 godina jedva bilo dve-tri godine, ono što jeste važno da se sindikat formalno počeo da uvažava ali ne i stvarno sa stanovišta svojih predloga i ideja. To govori najbolje broj sklopljenih kolektivnih granskih ugovora, to govori i kvalitet odnosa u kojima se nalazite i sam nezadovoljavajući položaj zaposlenih, ne fraziram – gotovo 70 posto ljudi radi ispod prosečne plate od 50 hiljada a prosečna potrošačka korpa za tročlanu porodicu u Srbiji iznosi 72 hiljade. Kako je toj većini živeti sa tim parama možete i sami zaključiti kao i vaši gledaoci.

* Rekli ste, ta prosečna plata koja ne zadovoljava potrošačku korpu, to pretpostavljam, nisu jedini problemi sa kojima se suočavaju radnici, ali mi smo svedoci da velikih sindikalnih protesta nema, to naravno ne znači da ljudi rade u idealnim uslovima - zašto je odsustvo te neke sindikalne borbe, pošto smo i u Somboru pre nekoliko godina imali velike proteste sindikata, gde su ljudi pokušali da se izbore za neka svoja prava, čak i kada su poslodavci bili vrlo surovi prema svim tim borbama, zašto toga danas nema?

- Pa nema zato što u istraživanjima se govori da ljudi primenjuju štrajkove kao poslednje iznuđeno sredstvo u borb,i zato što košta, zato što dovodi ljude do rizika i što se štrajkovima poslužimo onda kad su svi drugi obilici sindikalne borbe ili pregovaranja dali ograničene rezulate; izgleda da je građankama i građanima Srbije praktično ubijena svest o uspešnosti protesta i na najniže moguće grane je pala međusobna solidarnost, a kad nemate solidarnost i kad nemate poverenja, onda je teško organizovati relativno uspešne štrajkove. Kao da nam je ubijena svest da će nam ikada biti bitno drugačije i da ćemo izaći iz ovog nezadovoljavajućeg položaja. To je ograničenje a onda deluje i ono što je izgubljena socijalna i protestna energija  jer protestovali smo a da se gotovo ništa nije promenilo nabolje. Stvar je u tome da povratimo ljudima svest, da kažemo da je solidarnost važna, da nije glupo boriti se i da je potrebno pokazati solidarnost jer individualne strategije preživljavanja ne vode nikome. Ako vam većina mladih i stanovništva kaže da kad bi mogla da bira, da bi otišla iz Srbije, onda to najbolje govori kako stoje stvari.

* Pomenuli ste mlade i odlaske iz Srbije, činjenica je da ljudi sve više odlaze, da li to znači da će se na tržištu rada uskoro desiti da će poslodavci morati da poboljšavaju uslove rada, da povećavaju zarade, zato što neće imati koga da zapošljavaju?

- Odlično ste to zaključili, ono što će rešiti stvar, gotovo isto ili više sindikalna borba, to su promene na tržištu rada; kažu da više od Beograda, Novog Sada, na sever, ne možete nekog naći ko bi radio za manje od 300-350 evra, do sada je to bila praksa da su ljudi angažovani i od strane korporativnog kapitala za mnogo niže pare i da je na neki način postalo poštapalica da se naša vlast hvali kako imamo perfektne uslove, kako dajemo velike subvencije, da imamo poslušnu i dobro obrazovanu radnu snagu. Akcenat je na ono, poslušnu, to treba da prestane. I mislim da će tržište rada uraditi dobar deo tog posla.

* E sad akcenat je na to, poslušna radna snaga, znači radna snaga treba da radi korektno poslove a ne da bude poslušna – u svetu poslušnosti, ima li sindikat snage da to promeni?

On mora to da promeni ali to je duboka promena svesti. Ono što mene frustrira decenijama, to je da ne raste procenat ljudi koji se slažu, slažu se još uvek više od polovine sa stavom najvažnije je da izaberemo vođu i da ga slušamo, ako ne promenimo to, tu svest generalno, teško da ćemo doći do boljih dana.

* Hvala Vam.

Galerija:

Objavljeno u Sindikat

* Treća redovna sednica Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST za AP Vojvodinu održana je 14. novembra u Sremskim Karlovcima, a u njenom radu učestvovali su i predsednik Zoran Stojiljković i izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST, Čedanka Andrić

Predsednik Pokrajinskog odbora, Milojica Živković podneo je izveštaj o aktivnostima između dve sednice, a razgovaralo se i o obavezama i aktivnostima u pripremi godišnje konferencije u organizaciji Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta. Konferencija će biti održana 14. decembra u Novom Sadu, pod nazivom: „U susret problemima zaposlenih i tržišta rada“.

Narednog dana članovi i zamenici Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST učestvovali su u radu seminara pod nazivom „Jačanje kapaciteta članova sindikata u socijalnom dijalogu na lokalnom nivou“ u okviru kojeg je posebna sesija bila posvećena pripremama Programa rada Pokrajinskog odbora u 2019. godini, a koji će biti usvojen na narednoj sednici, u decembru. Osim toga obrađene su i sledeće teme: Pozicija UGS NEZAVISNOST u aktuelnom društvenom okruženju; Aktuelne izmene u radnom i socijalnom zakonodavstvu i Trening javnog nastupa.

Seminar je organizovao Centar za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju UGS NEZAVISNOST uz podršku Regionalnog povereništva u Novom Sadu.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 3 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…