* Problem što mladi i obrazovani ne ostaju u Srbiji jeste novac, ali i motivacija, ovde su ključna mesta zauzeta od visokih partijskih komesara i komesarki bez kvalifikacija, a naša deca ne mogu da zauzmu ta mesta, kaže profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković

Višak radnih mesta, a manjak radnika. Do skoro bi takav scenario priželjkivale mnoge zemlje. Ipak, sada postaje noćna mora za kreatore ekonomskih politika. Neke evropske zemlje, poput Bugraske, Slovačke, Poljske i Češke donose specijalne zakone, koji treba da olakšaju dolazak i duži boravak stranih radnika. Drugi ih privlače dobrim platama. Manjak kvalifikovanog kadra problem je sa kojim se suočava i Francuska, u kojoj prošle godine poslodavci nisu uspeli da popune čak 300 hiljada radnih mesta.

Bojan Šćepanović iz Menadžment Centra Beograd kaže da u mnogim mirkolokacijama u Srbiji, poput Subotice ili Niša ne možete da nađete radnike.

- I to ne pričamo o visokospecijalizovanim zanimanjima, već obične radnike, Subotica pokušava da proširi reon zbog prevoza i tako da dovede ljude, ili dovode radnike iz Sombora, imate negde nedostatak ljudi - kaže Šćepanović.

Zoran Stojiljković navodi da je ta pojava trenutno u Srbiji incidentna, ali da je to trend koji će za dvadesetak godina biti prisutan.

Ako mladima za kreativne poslove damo 1.500 evra oni će ostati. Plata je jedan od motiva, to je osnov da formirate porodicu i da pristojno živite. 

- Zato što nas je manje, populacija stari i manje je radne snage, najobrazovanijih i najkvalifikovanijih ode od 30 do 50 hiljada ljudi, smanjujemo stopu nezaposlenosti, a nećemo da kažemo da je to i zbog ovih faktora, ljudi se ne prijavljuju više na biro rada. Naš je problem nedovoljna i loše plaćena zaposlenost, u Evropi traže visokokvalifikovane radnike i veštine za koje smo mi nekada školovali, a sada ne. Rumunija je povećala plate doktorima i sestrama, a kod kod nas svaka druga sestra uči nemački - rekao je Stojiljković.

On kaže da treba da se obezbedi rad koji je dostojanstven, plaćen na vreme i pristojono, ugovoren i bezbedan.

Na pitanje da li dualno obrazovanje može da da rezultate i obezbedi kadar potreban na tržištu rada, Šćepanović kaže da je čuo mišljenja i za i protiv i da on misli da to može da bude jedno od rešenja.

- Neko kaže to je sjajno, stvaramo nemačke radnike, drugi kažu stvaramo robove. Obrazovanje treba da stvori ljude za posao, da budu osposobljeni da mogu da krenu da rade. Ja kad pitam mašinskog inženjera da li je bio u fabrici on kaže ne, stvorite nekog ko teorijski zna kako izgleda mašina - kaže Šćepanović.

On kaže i da je jedan od problema i to što se mali broj ljud javi na oglase za posao.

Izvor / UGS Nezavisnost https://nezavisnost.org/

Objavljeno u Sindikat

* Rođendani, a nama je evo već dvadeset šesti, su prilika da se porazmisli o sebi, da se štošta poželi i bolje no ranije isplanira, da bi se ovaj put i ostvarilo. To je i pravo vreme da se propusti i greške i sebi i drugima oproste, ali ne i zaborave. i više ne ponove. Praštanje bez izvlačenja pouke direktno vodi u dalje promašaje i poraze

Zgoda je to i da se proslavi i da se okupe prijatelji kojih nikada nije previše ali kojih, onih pravih i za zabavu i za nevolju, je nažalost jako malo. Prijatelji, a mi ih u Nezavisnosti ponovo imamo, se teško stiču i lako gube. Po prirodi stvari kao sindikat moramo biti zahtevni ali se ne možemo ponašati kao onaj zlobičasti Ljutko kome niko nije dovoljno dobar. Ko se tako ponaša samozaljubljeno kao Narcis ogledajući se u samo sebi vidljiv ulepšani lik u ogledalu, po pravilu završi sam i napušten od svih.

Za sve nas u Nezavisnosti rođendan je i prilika da se prisetimo i povratimo sve ono po čemu smo bili prepoznatljivi u ovih svojih 26 – prkosa, kuraži, solidarnosti i jedinstva, pa ako hoćete i inata i upornosti da se izborimo za pristojan život u pristojnom društvu – za demokratiju i socijalnu pravdu. Takav identitet i imidž je jednako ako ne i više potreban i danas jer šta je sindikat bez solidarnosti, jedinstva i dobre organizovanosti?

Mi u Nezavisnosti treba i dalje da budemo prepoznatljivi po otporu da podilazimo raznim liderima i liderčićima koji bi da nas vode žedne preko vode. Po spremnosti da raskinemo sa životom u strahu i apatiji, da se pobunimo i da učimo i odrastemo i preuzmemo odgovornost .

Naravno, da se tako ponašamo i u sopstvenoj organizaciji. i ja i svi drugi u rukovodstvima Nezavisnosti imamo odgovornost – znači jednostavno moramo da dajemo odgovore, polažemo račune i ispite pred onima koji su nam ukazali poverenje. Ako želimo da ga zadržimo.

Moramo zaista biti drugačiji od onih u politici, civilnom društvu, pa i sindikatima, koje sa pravom kritikujemo. Samo oslobođeni od viška sujete i brige za sopstvenu pozadinu možemo postati ponovo solidarna sindikalna porodica – ljudi ponosni na svoj dres Nezavisnosti.

Rođendan je i prilika da se trgnemo iz letargije i ponovo promislimo u kakvoj Srbiji i svetu želimo da živimo. i šta možemo da bar probamo da uradimo.

Zajedničkih naših želja što se tiče, umesto da za ovu priliku nešto sam smislim, samo sam sitno preradio Apel liderima EU, koji im je naša evropska centrala EKS uputila marta ove godine, i pominjanje EU zamenio Srbijom .

Mi u Nezavisnosti, zajedno sa svojim partnerima zahtevamo :

Srbiju koja podržava i štiti građanska, politička, društvena, ekonomska i kulturna prava svakog građanina i građanke i podržava one koji se nalaze izvan njenih granica da ostvaruju svoja prava;

Jačanje reprezentativne i participativne demokratije, sa jasnim prostorom za učešće i van izbora, čime se omogućava razvoj raznolikog civilnog društva;

Jačanje obrazovanja kao javne odgovornosti koja svakome nudi doživotno učenje, s namerom da se razvije aktivno građanstvo, kritičko razmišljanje, socijalna inkluzija i svest o održivom razvoju i ljudskim pravima;

Pravičan prelazak za radnike i industrijske regione sa trenutnog ekonomskog modela, na moderni, živi, ekološki model i društveno pravičnu ekonomiju koja neguje ljudski i prirodni kapital;

Evropski socijalni model koji obezbeđuje potpunu zaštitu svim radnicima, potrošačima i ljudima; onaj koji neutrališe razliku u bogatstvu i smanjuje siromaštvo i socijalnu isključenost;

Srbiju sa jakim stubom socijalnih prava, koja obezbeđuje kvalitet zapošljavanja i poštenu platu i rešava problem nejednakosti između žena i muškaraca, diskriminacije među decom i mladima ili diskriminacije na osnovu rase, seksualne orijentacije, rodnog identiteta, socio-ekonomskog statusa, godina, invaliditeta, manjinskog ili bilo kog drugog statusa.

***

U životu kažu mudri, uz razum i borbenost, potrebni su i zadovoljstvo i sreća.

Želim vam najiskrenije svu ličnu i porodičnu sreću i zadovoljstvo.

Vaš  Zoran

Objavljeno u Sindikat

U glavnom gradu Crne Gore Podgorici, je prvog novembarskog dana održan III redovni Kongres Unije slobodnih sindikata Crne Gore (USSCG) pod sloganom: Složno! Hrabro! Solidarno!

Kongresu je prisustvovalo 295 delegata i delegatkinja koji su usvojili novi Statut USSCG, Program rada za naredni period, revidiranu rezoluciju o neophodnosti izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao  revidiranu rezoluciju o poštovanju prava zaposlenih na radnu sedmicu u trajanju od 40 sati.

Za funkciju generalnog sekretara predložena su dva kandidata i to: Nenad Čobeljić i Srđa Keković. Nakon tajnog glasanja Srđa Keković je izabran za generalnog sekretara sa 229 glasova dok je protiv kandidat Nenad Čobeljić osvojio 41 glas.

Predsednik UGS NEZAVISNOST prof. dr Zoran Stojiljković govori na III Kongresu Unije slobodnih sindikata Crne Gore

Kongresu su prisustvovali i zamenik generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata Peter Scherrer, predstavnica Međunarodne konfederacije sindikata Enisa Salimović, predstavnici Regionalnog sindikalnog saveta Solidarnost, predstavnici sindikata Francuske, Turske, Albanije i Kosova. Predstavnici UGS NEZAVISNOST bili su Zoran Stojiljković, predsednik i Aleksandra Lekić, šefica međunarodnog odeljenja.

Izvorhttps://nezavisnost.org/ / S. S.

Objavljeno u Sindikat

* Otužno i gotovo bljutavo  podgreva se stereotip da 1. maj, umesto borbe za dostojanstven rad i pristojan život u slobodi,  simbolišu samo roštiljski uranci. Širi  se  neverica da se išta da promeniti,  uz cinično i orkestrirano pitanje : šta tu mogu i čemu još uopšte služe sindikati?

Kad razmišljate da li će te se pridružiti našem prvomajskom protestu prvo sebi odgovorite na pitanje da li vi i vaši živite dobro i imate li izvesnu i poželjnu perspektivu? Da li građani Srbije, ako uopšte rade i za svoj rad primaju zaradu zaslužuju više od 48 000 ili 386 evra koliko iznosi prosečna plata ? Da li je upola manja penzija  pristojna naknada za kraj višedecenijske radne karijere ?

Je li pristojno da pominjem zadovoljstvo poslom, osećaj ostvarenosti i slobode da se kaže šta se zaista misli i drži logikom i argumentom  struke?

Pokušaću da dam samo nekoliko argumenata u prilog opredeljenju da se podignemo i izborimo za veće zarade i manje nejednakosti što je naš  osnovni razlog okupljanja.

Prvo se upitajmo dokle ćemo mi građani plaćati cenu svih promašaja  garnitura na vlasti? Kako ekonomisti, trbuhozborci međunarodnih finansijskih  institucija,  mogu poricati mogućnost da zarade rastu bar do nivoa koji omogućuju rast proizvodnje i produktivnosti na koji se doda projektovana inflacija? Ili misle da su već uspeli da nas, medijskim ispiranjem  mozga ukonponovanim sa  siromašenjem ogromne većine koja ne može sebi da priušti  odlazak u pozorište ili  jednonedeljni plaćeni odmor, pretvore u zombije?

Povratak u (periferijski) kapitalizam se očito pokazao dužim i skupljim  nego što su građani  mogli i da pretpostave. Na tom već četvrt veka dugom putu  većina je  svela svoj život na umeće  preživljavanja da bi se šačica  dokopala bogastva i vlasti. Srbijom i zemljama regiona, uz povremene međusobne čarke,  vladaju politički lideri , tajkuni u njihovoj milosti i reprezenti stranog kapitala.   Učestvujemo  u „trci ka dnu“ –  nudimo  sve povoljnije subvencije i sve jeftiniju i obespravljeniju radnu snagu. Umesto da se kao svi pametni toga stide, naše vođe na sav glas ističu da imamo obrazovane a jeftine  i  strahom od gubitka posla disciplinovane  zaposlene.

Socijalno stanje u zemlji ima tri svoje temeljne karakteristike.

     1.  Srbija je danas zemlja  u kojoj preko partijskog zapošljavanja i  napredovanja partijski kartel poseduje državu. Zašto nas onda čudi što nam se korumpirana država, umesto da bude neka vrsta Robina Huda ponaša kao Super Hik, lik iz stripova koji uzima od siromaha da bi još dodao bogatima.

  1. Srbija je danas sa nivoom nejednakosti gotovo duplo većim od evropskog proseka školski primer loše nejednakosti. Fransisko Fereira tvrdi da nejednakost, kao i holesterol, može biti dobra i loša. Prisustvo „dobre“ nejednakosti znači da se u društvu nagrađuju zalaganje i predan rad, da se vrednuje ulaganje u obrazovanje. U uslovima „loše“ nejednakosti nemaju svi jednake šanse da investiraju u sopstveni razvoj što umanjuje i potencijal društva za razvoj.
  2. Posledično, političke i ekonomske elite -cementiranjem razlika uspešno postaju vldadajuća klasa. Socijalni lift zaglavljen na gornjem spratu viših srednjih slojeva – svi ostali su u slobodnom padu. Ili se mogu peti požarnim stepenicama partijskog zapošljavanja, estrade ili korupcije i kriminala.

Pravci preokreta

Prvi uslov da živimo bolje je da partije isteramo sa prostora koji im ne pripada – privreda, pravosuđe, obrazovanje, mediji i strogo kontrolišemo tamo gde je jedino logično da budu – izbori i političke institucije. Protesti protiv neravnopravnih izbornih uslova pokazuju rastući demokratski kapacitet – mladih pre svih.

Vreme je i da  podsetimo da evropske integracije znače hod ka pametnom, održivom i inkluzivnom razvoju. Inkluzija  znači da smo solidarni i da se državljanstvo Srbije svakome  isplati u solidnoj količini  ekonomskih, političkih i kulturnih prava. To je  prostor u kome je rad dostojanstven – ugovoren, bezbedan i redovno i pristojno plaćen. Šta je u tome subverzivno i neprihvatljivo ?

Osnovni cilj  Nezavisnosti, kao i svih sindikata koji se nisu  pretvorili u ekspozituru politike i poslodavaca je pristojan rad u pristojnom društvu. Žalosno ali  naš prvi cilj je da se u 21 veku, iz formule 24/7 u kojoj smo potencijalnom poslodavcu na raspolaganju 24 sata svih sedam dana nedeljno, vratimo  zahtevu iz 19 veka za tri osmice – 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati za porodicu, prijatelje, rekreaciju i kulturu. Kultura, obrazovanje i umeće samoorganizovanja su  jedini socijalni kapital kojim raspolažemo kao zaposleni i građani.

Kako smanjiti nejednakost u raspodeli dohotka?

Visoka nejednakost je loša i za ekonomski rast   što  pokazuju čak i istraživanja Međunarodnog monetarnog fonda . Kako se može smanjiti nejednakost u raspodeli dohotka?

Ključne su tri  mere od kojih je tek jedna, ona koja zagovara progresivnije oporezivanje uslovno rečeno „radikalna“

1.Kroz aktivne politike kvalitetnog  zapošljavanja…

U ovu grupu spadaju savetovanje i posredovanje, obuke, javni radovi, subvencije za otvaranje održivih a ne tek politički kreiranih novih radnih mesta. Potrošnja na aktivne mere zapošljavanja bi trebalo da se poveća s obzirom da sada iznosi ignorantskih  0.1% BDP.

Naravno, važan je i kvalitet posla. Povremeni poslovi, rad u sivoj ekonomiji ili samozaposlenost doprinose smanjenju nejednakosti ali ne predstavlja trajno rešenje jer vode  obaranju standarda rada.

2.Kroz stipendirano kvalitetno obrazovanje za sve

Obrazovanje bi trebalo da spreči reprodukovanje nejednakosti odnosno da  omogući da deca roditelja lošijeg ekonomskog statusa imaju jednake šanse da sutra nađu dobar posao i pristojno zarađuju.

3.Kroz progresivnije oporezivanje dohotka

Pored sprečavanja utaje i izbegavanja plaćanja poreza konačno treba uvesti progresivno oporezivanje koje  u sistem uvodi i elemente socijalne pravičnosti. Dosadašnji sistem mešovitog i linearnog sistema oporezivanjna koji nadprosečno opterećuje najniže zarade treba zameniti sistemom koji objedinjuje poreze od rada i kapitala i progresivno se uvećava od 15% do 40%. Primera radi, u Sloveniji  ide se na 40 % poreza na prihode već iznad 50 000 evra.

Spremnost da se ove mere sprovedu pravi je demokratski test za sve socijalne i političke aktere u zemlji. Sve izvan toga je tek demagogija i populizam.

Zoran Stojiljković, predsednik

Ujedinjeni granski sindikati ”Nezavisnost"

Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 03 april 2017 19:26

Poruke martovskog istraživanja o sindikatima

* Od kolega iz Ipsos Stratedžik marketinga smo dobili mogućnost da u njihovo šire istraživanje uključimo bateriju pitanja o sindikatima i da ih analiziramo i koristimo. Šta reći nego velikooooooooooo hvala

Istraživanje je vršeno ovog meseca na uzorku od 1050 ispitanika koji predstavljaju (punoletnu) Srbiju ili biračko telo u malom.

 Autor teksta, prof. dr Zoran Stojiljiković, predsednik UGS NEZAVISNOST

U ovom tekstu biće reči samo o načelnom odnosu građana prema sindikatima i sindikalnim aktivnostima

Stav o sindikatima

Nalaz da u sindikate u Srbiji kakvo-takvo poverenje ima 21% , da im ne veruje duplo više (44%) a da za nešto više od trećine preostalih građana oni predstavljaju nevažnu enigmu, odnosno da građani o sindikatima nemaju do kraja definisan stav pri čemu im i inače do njih i nije naročito stalo, spada u red već tradicionalno loših rezultata istraživanja rejtinga sindikata. Stepen poverenja u sindikate tako je u Srbiji dvostruko manji u odnosu na evropski prosek (39% : 21%). Na Hemingvejevo pitanje Kome zvona zvone odgovor je već dugo zvona na uzbunu zvone nama u sindikatima.

Pritom, visoko poverenje u sindikate ima tek 2% ispitanika – u realnim apsolutnim brojevima to bi značilo nekih 100 000 – 120 000 ljudi , praktično aktuelno sindikalno jezgro.
U red očekivanih odgovora ide i nalaz da u sindikate kakvi sada jesu nešto veće poverenje imaju pristalice stranaka vlasti nego pristalice opozicije. Ko god zaključi da nas i vlast i zaposleni doživljavaju kao slabe igrače koji svojim prisustvom u tripartitnim telima održavaju tek iluziju postojanja socijalnog dijaloga su, naravno, u pravu.

Ni po jednom drugom obeležju ispitanika odnos prema sindikatima ne razlikuje se iole bitnije.
Isto važi i za onih 15% anketiranih koji bi eventualno ušli u sindikate. Među njima je tek nešto više (20%) onih visokoobrazovanih.

Sindikati dakle nemaju svoje tvrđave i uporišta. Ali ni zabranjene zone. Naredna istraživanja bi trebalo da pokažu da li se u tom pogledu iole značajnije međusobno razlikuju postojeće sindikalne centrale. Jesmo li to mi u Nezavisnosti drugačiji od drugih, u čemu i da li to ko primećuje?

Razlozi protiv članstva

Pojedinačno, najčešće isticani razlog protiv članstva u sindikatima je nepostojanje potrebe i interesa za članstvom u sindikatima zato što je, recimo, neko penzioner ili je nezaposlen (28%).
Jasno je iz ovoga nalaza koliko „daleko“ su doprle naše poruke penzionerima, nezaposlenima, mladima… Ovom odgovoru treba pridružiti i one koje za sindikat nemaju vremena ili kod njih sindikat ne postoji (3%)

Posebnu analizu zaslužuju, međutim, kritički intonirani odgovori koji zajedno čine više od trećine razloga (35%) protiv članstva u sindikatima kakvi oni sada jesu.

Ako se za prethodnu grupu da pretpostaviri da nisu ni sami dovoljno zainteresovani ova trećina očito ponešto zna o sindikatima ali je razočarana našim ponašanjem i ostvarenim učincima.

Da sindikati ne štite interese zaposlenih i da rade za neke svoje interese (11%), da ustvari ni čemu ne služe (8%), odnosno da su čak korumpirani i pod uticajem drugih (7%) pa da se u njih posledično i nema poverenja(6%) mišljenje je čak trećine. Relativno je skroman (3%) u odnosu na prisutnost u javnosti odsustvo snage i razjedinjenost sindikata kao razlog i argument protiv članstva u nekome od njih.

Očito da bi građani i zaposleni hteli da vide više saradnje i akcionog jedinstva među sindikatima. I to je konstantan nalaz u svim istraživanjima. Ali među onima koji zaista jesu sindikati a ne tek ekspoziture političara, vlasnika i direktora ili nekih drugih moćnika. Očito, bar za ovu kritičnu trećinu sindikat nije ni poiligon i maska za mešetarenje i dilovanje i udomljavnje sindikalnih funkcionera kojima je do očuvanja pozicije a ne do samih zaposlenih. U narodu to zovu profesionalnim i plaćenim narikačama.

Šta bi promenilo sliku o sindikatima ?

Slika o sindikatima bi bila povoljnija, oni bi ostavljali povoljniji utisak kada bi se efektivno bavili onim što građani i zaposleni vide kao njihov zadatak.Ništa tako ne uspeva kao uspeh.
Dobijene odgovore – 12 ciljeva sindikalne aktivnosti po stepenu prepoznavanja i prihvatanja možemo grupisati u dve grupe.

Prvu koju prihvata nadpolovična većina čine 4 klasična „sveta cilja“ sindikata : poboljšanje ukupnog položaja i prava, zarade, bezbednost i zdravlje na radu, pravna zaštita. Ko to (uspešno) ne radi ne može se zvati sindikatom. Ili sigurno ne sindikatom koji radi svoj posao i uliva poverenje.
Drugu grupu čine pravci akcije i metode delovanja koje prihvata između četvrtime i dve petine građanki i građana.

Četiri od njih osam mogli bismo nazvati uslovno „novim“ širim društvenim ciljevima i vrednostima sindikata.

Posebno raduje širina prihvatanja tolerancije, jednakosti, rodne jednakosti i solidarnosti (38%) kao sindikalnih ciljeva ,ali i borbe protiv korupcije (34%) kao stvari koje se tiče sindikata.
Na osnovu toga zaključio bih da su građani i zaposleni duboko uniženi i svesni da žive u partijskom kapitalizmu čije su temeljne karakteristike korupcija, klijentelizam i partijsko zapošljavanje.
Manju ali značajnu podršku uživaju i borba za kompetentnu i stranački nezavisnu upravu(28%) i zalaganje za društveno odgovorno poslovanje (24 %) kao lekovi za boljku korupcije i političke zavisnosti.

Ohrabruje da je bar za rastuću približnu trećinu građana i zaposlenih bolest jasno dijagnostifikovana a, konačno, i neki od lekova za nju.

Po Vašem mišljenju, šta bi sindikati u Srbiji trebalo da rade?
Višestruki odgovori; Baza: Ukupna ciljna populacija

Preostala četiri modaliteta se odnose na metode sindikalnog delovanja – na njegove dijaloške , partnerske i konfliktne forme.

Kolektivno pregovaranje (33%), lobiranje i socijalni dijalog – delovanje prema nosiocima zakonodavne, ekonomske i socijalne politike (29%), kao i kreiranje prostora za participaciju zaposlenih (32%) prihvata približna trećina a štrajkove i proteste četvrtina ispitanika (25%).

Ovi nalazi samo osnažuju zaključak da sindikat mora mudro i ekonomično kombinovati i pregovore i proteste , odnosno da se mora osloniti i hodati na obe noge – i protesnu i pregovaračku.Pritom protesti i štrajkovi nikoga ne raduju ali se bez njih, kad nema druge, jednostavno ne može.

Ono što ohrabruje je da sa urbanim statusom i rastom obrazovanja raste i prihvatanje svih 12 „starih i novih“ ciljeva i pravaca sindikalnog delovanja. Srbija, ma koliko sporo, ipak postaje sve urbanije i obrazovanije društvo. Da li i sindikatima sve sklonije društvo ostaje da se vidi.

U tome jeste i naša šansa i izazov. Da popunimo jaz između prihvatanja sindikalnih ciljeva i neprihvatanja sindikata kakvi u Srbiji danas jesu.

Zoran Stojiljković

Objavljeno u Sindikat

 * Verujem da svi delite moje duboko uverenje da je nemoguće biti pravi sindikalist a ne biti protiv svakog oblika nejednakosti i diskriminacije. Naravno i one uperene protiv žena

Uostalom, ovako marginalizovani, obespravljeni i osiromašeni i suočeni sa nesigurnošću i strahom  SVI SMO MI ŽENE.            

Osim onih 2000 dolarskih milionera i stotinak hiljada onih, uključiv i medije i akademsku zajednicu, koji bez pogovora služe korporativnom kapitalu i uživaju u partijskom zapošljavanju i klijentelizmu – u poretku u kome ne vlada princip zasluga i znanja već poslušnosti.

Zato upućujem u ime svih nas u UGS Nezavisnost apel svim uniženim muškarcima da ne unižavaju dalje svoje žene, majke, kćeri, sestre….

Duboko sam saglasan sa tvrdnjom i nalazima poverenice za ravnopravnost Brankice Janković da su naše koleginice češće premeštane sa viših na niža radna mesta, češće dobijaju otkaze ugovora o radu, generalno više trpe diskriminaciju na poslu. Pridružujem se njenom pozivu sindikatima da prijavljuju sve vidove diskriminacije kako bi pomogli ženama koje imaju strah da to same prijavljuju.

Slažem se sa Poverenicom i da su nega i čuvanje dece i populaciona politika pravo i odgovornost žena, koliko i nas muškaraca.

Bez jednakog raspoloživog budžeta, slobodnog vremena i raskida sa autoritarnošću  i rodnim predrasudama i patrijahalnom tradicijom po kojoj žena treba da ćuti i sluša nema ravnopravnosti.

Žene u Srbiji su jedina većina koja je u položaju manjine.

Kad se radi o sindikatima, pa i nama u Nezavisnosti za tako malo koleginica na ključnim mestima u sopstvenoj organizaciji nemam drugog osećaja do stida. Ovakvo stanje moramo promeniti ako nam je zaista stalo do vrednosti socijalne pravde, ravnopravnosti i solidarnosti i jednakosti.  

Poziv da budemo sretni  

Argument u prilog društvene jednakosti predstavlja činjenica da jednakost vodi ka sreći, odnosno da su najsrećnije zemlje na svetu zemlje sa visokim prihodima, ali i sa visokim nivoom socijalne jednakosti, poverenja i kvalitetne vladavine.

Izveštaji o sreći u svetu detektuju  6 (grupnih) faktora sreće.

Prvi čine prihod i posao. I zaista, ima li ičega radikalnog i neprihvatljivog u zahtevu za dostojanstven rad  –  ugovoren, bezbedan i (pristojno) plaćen posao? Tek pristojan posao čini trajan osnov za politički narativ o visokim demokratskim standardima, socijalnoj koheziji i inkluzivnosti.

Drugi, ili za mnoge i prvi, čini zdravlje (očekivano trajanje života), ali i zdravo i bezbedno životno okruženje.

Postojanje životnog oslonca i postojanje privatnih – porodičnih i prijateljskih, ali i socijalnih mreža, na koje čovek može da se osloni u situacijama rizika i nesigurnosti je treći, važan (pred)uslov za sreću.

Mogućnost da se bude solidaran i velikodušan i danas, u vremenima interesnog kalkulusa i pohlepe, većinu čini srećnom.

Sloboda od korupcije koja unižava ljudsko dostojanstvo i integritet je naredni, peti faktor.

Meni se jednako važnom, ako ne i najvažnijom čini sloboda i mogućnost da se prave autonomni životni izbori, izvan svake patrijahalne doktrine i palanačke filozofije.

Vaš Zoran

Objavljeno u Sindikat
Strana 3 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…