Prikazivanje članaka po tagu Zoran Stojiljković

* Kongres je pod sloganom „Gradimo snagu radnika“ održan u periodu od 2-7. decembra 2018. godine u Kopenhagenu, Danska. U radu Kongresa učestvovalo je više od 1200 delegata iz 135 zemalja. UGS NEZAVISNOST su sa statusom delegata predstavljali predsednik, Zoran Stojiljković i izvršna sekretarka, Čedanka Andrić

Rukovodstvo Međunarodne konfederacije sindikata

Delegati su učestvovali u petodnevnoj debati o oblikovanju politika i prioriteta međunarodnog sindikalnog pokreta za naredne četiri godine. Na otvaranju su se obratili premijer Danske Lars Lokke Rasmunssen, gradonačelnik Kopenhagena Frank Jensen i generalni direktor Međunarodne organizacije rada Guy Ryder. Predsednik Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) Joao Felicio, pročitao je delegatima pismo bivšeg predsednika Brazila, Lula de Silve, u kojem se zahvalio sindikalnom pokretu na solidarnosti i kolektivnoj akciji protesta protiv njegovog nepravednog hapšenja i zatvaranja. Kongres je poslao poruku dobrodošlice izbeglicama, kako u zajednicama, tako i u preduzećima, s obzirom na opredeljenost sindikata za mir i osiguranje prava, ne samo na dostojanstven rad, već i prava na bezbedno utočište i pristup javnim uslugama, uključujući zdravstvene i obrazovne.

Sharan Burrow je ponovno izabrana na funkciju Generalnog sekretara osvojivši 52 odsto glasova, dok je Susanna Camusso, Generalna sekretarka italijanskog sindikata CGIL, osvojila 48 odsto glasova. Generalni savet MKS izabralo je Ayuba Wabba, predsednika Kongresa rada Nigerije za predsednika MKS, dok su za zamenike izabrani Cathy Feingold (AFL-CIO, USA) i Karl-Petter Thorwaldsson (LO Sweden)Owen TudorVictor Baez Mamadou Diallo izabrani su za zamenike Generalnog sekretara. Izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST Čedanka Andrić izabrana je (na predlog Panevropskog regionalnog saveta) u Generalni savet MKS sa statusom zamenika člana. Generalni savet bira Kongres i čini ga 70 članova podeljenih na osnovu sledeće regionalne strukture: Afrika 11, Amerika 18, Azija-Pacifik 15 i Evropa 26. Generalni savet predstavlja najviši organ MKS između dva Kongresa.

Kongres je usvojio pet hitnih rezolucija u kojima se poziva na:

  • Poštovanje ljudskih prava i mir u Kolumbiji;
  • Solidarnost sa studentima i radnicima u Iranu;
  • Podršku sindikatima protiv reforme Zakona o radu u Mađarskoj;
  • Poštovanje radničkih prava i solidarnost sa samostalnim sindikatima u Kazahstanu i
  • Slobodu za bivšeg predsednika Brazila Lula de Silvu.

Delegati su usvojili Deklaraciju/Izjavu koja sadrži četiri stuba:

– O miru, demokratiji i pravima (odbrana demokratije, okončanje konflikata, globalna solidarnost, osnovni standardi i pravo na štrajk, bezbednost i zdravlje na radu borba protiv populizma, borba da se čuje glas sindikata, ukidanje modernog ropstva i eksploatacije dečijeg rada);

– Regulisanju ekonomske moći (zalaganje za novi trgovinski model, protiv pohlepe krupnog kapitala, za pravičan poreski sistem, za kvalitetne javne usluge, za prevazilaženje krize u zaradama, garantovanje minimalne zarade, borba za kolektivne ugovore);

– Pravednoj tranziciji (izazovi novih tehnologija, klimatske promene, bezbedni penzioni sistemi, garantovanje dostojanstvenog rada, univerzalna socijalna zaštita, socijalni dijalog, pravo radnika na informisanje i konsultovanje, pravo na rad i jednak tretman izbeglica i migranata, borba protiv sive ekonomije i neformalnih oblika rada, stvaranje uslova za zapošljavanje i razvoj veština) i

– Jednakosti (prava žena, prava radnika u domaćinstvima, organizovanje radnika na neformalnim poslovima, borba protiv rasizma i ksenofobije, prava migranata i i zbeglica, jednakost za sve radnike).

Kongres na ovaj način reafirmiše centralnu ulogu sindikata u obezbeđivanju prava, demokratije i sloboda i stvaranje sveta gde je dostojanstven rad za sve realnost. Razrađujući ova četiri stuba i planirajući akcije kroz njih, MKS je spreman da se suoči sa izazovima koji se postavljaju pred radnike i učini sve da promeni pravila globalne ekonomije. Cilj je stvaranje novog društvenog ugovora koji će na prvo mesto staviti ljude, ne ostavljajući nikoga po strani ili iza sebe.

Međunarodna konfederacija sindikata broji 207.796.315 članova, organizovanih kroz 331 sindikat, u 163 zemlje i teritorije. Broj delegata žena, koje su učestvovale u radu Kongresa povećao se sa 42 odsto koliko ih je bilo 2014. godine, na 46 odsto 2018. godine. Naredni Kongres MKS će biti održan 2022. godine. Cilj je da se do sledećeg Kongresa članstvo u MKS podigne na 250 miliona.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Obraćanje predsednika UGS NEZAVISNOST

Dragi moji,

U tradiciji Nezavisnosti je da budemo solidarni sa svima koji zbog svoje nenasilne sindikalne ili šire javne i političke delatnosti budu predmet fizičkog i psihičkog zlostavljanja, torture i hapšenja i otpuštanja.

Sutra, ako bude potrebe, očekujemo tu vrstu solidarnosti i drugih prema nama. Na poverenje se odgovara poverenjem i podrškom. Niko nas ne može tući i maltretirati a da zato ne dodje vreme za naplatu računa. Bez obzira o kome se radilo.

Učestvovanje na subotnjem protest (Studentski plato, 18 časova) zbog brutalnog napada i nasrtaja na Borka Stefanovića zato i nije stvar stava i odluke organa Nezavisnosti već stvar odluke i testa savesti svakoga od nas.

Vaš Zoran

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

= Dobro nam došli u taj vaš i naš Sombor, uvek =

* Seminar je uspešno protekao, pod nazivom "Jačanje kapaciteta članova sindikata u socijalnom dijalogu na lokalnom nivou", u okviru istoimenog Projekta Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, namenjenog socijalnim partnerima, u sredu i četvrtak, 28. i 29. novembra 2018. Prvog dana, u Svečanoj sali veleleponog zdranja Županije - Gradske uprave Grada Sombora gde se održavaju i sednice gradske skupštine, a drugog dana u obnovljenoj i visokostandardizovanoj, sali 505 Doma učenika srednjih škola u Somboru

Predavači su bili Marija Stojković, Niš, Ivana Pavlović, pravni zastupnik UGS NEZAVISNOST, Dragica Mišljenović, viša savetnica za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje u UGS NEZAVISNOST, dok je na završnoj sesiji temu Pozicije UGS NEZAVISNOST u aktuelnom društvenom okruženju obrazložio prof. dr Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST i time zaokružio veoma plodan rad ovog značajnog događaja. 

Prvog dana prilikom otvaranja seminara u skupštinskoj sali Županije, u ime Grada Sombora, učesnike i predavače je pozdravio Branislav Svorcan, pomoćnih gradonačelnice grada Sombora Dušanke Golubović za kulturu i informisanje. On je na popularan način gostima predstavio najvažnije znamenitosti Sombora, sa epitetima centra kulturološko-obrazovnih, istoriografskih i drugih izobilja, među kojima je svakako i čuvena slika zbog kojeg se u Sombor dolazi, delo najvećeg formata u Evropi, "Bitka kod Sente" autora Ferenca Ajzenhuta (35 kvadratnih metara) koja upravo stoji u županijskoj somborskoj skupštinskoj sali.

Seminarom je koordinirala dr Marija Martinić, rukovodilac Centra za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost. Već uoči samog početka rada seminara u velikoj sali somborske Županije, dala je izjavu i za ovdašnje medije osim ostalog, o suštini i značaju teme, međusobne solidarnosti, uvažavanja i važnosti ujedinjenja granskih sindikata.

Prvu temu je obradila saradnica UGS NEZAVISNOST Marija Stojković, koja je održala predavanje o nastupu u medijima, kako na konferencijama za novinare tako i prilikom davanja intervjua, od načina oblačenja, do govora tela, retorike i kako odgovarati na pitanja voditelja i novinara.

Drugi deo njenog izlaganja sastojao se u vezi sa aktuelnim i popularnim društvenim mrežama, načinu i metodama korišćenja ovog komunikacionog alata.

Drugi predavač, Ivana Pavlović, govorila je na temu šta je sve izmenjeno u radno-socijalnom zakonodavstvu po uvođenju Zakona o radu 2014. godine. 

Po završetku navedenog sproveden je praktični deo rada - popularne RADIONICE. Učesnici su bili podeljeni u 4 grupe i svako je izabrao neku od tema iz SVETA RADA, nakon čega su simulirali konferencije za medije; svaka od grupa odgovorala je na pitanja "novinara" iz oblasti tema koju je odabrala. Bilo je vrlo interesantno - opšti je zaključak!

Prvo predavanje tokom drugog dana rada seminara je imala Dragica Mišljenović. Ona je govorila o osnovnim postulatima sindikalnog organizovanja u kompanijama, od toga koji su zvanični nazivi izabranih organa, pa do čuvanja evidencije sindikalnih aktivnosti. 

Predsednik UGS NEZAVISNOST, prof. dr Zoran Stojiljković je potom obrazlagao o realnom preseku stanja u Sindikatu NEZAVISNOST, bez "uvijanja" i ulepšavanja i o tome kako bi trebalo da ovaj reprezentativni sindikat bude pozicioniran u odnosu na sve okolnosti i aktuelnosti koje se dešavaju u našem društvu.

On je održao motivacioni govor i ukazao na neophodnost rada na konstantnom rastu broja članova sindikata i da je upravo tu jedan od ključeva uspeha. - Uprkos relativno malom broju ljudi koji direktno podržavaju sindikate - podvukao je osim ostalog Zoran Stojiljković - ipak tu smo se izdvojili u pozitivnom smislu u odnosu na druge sindikate i uopšte, ali i u odnosu na druge organizacije. Ljudi se sada sve više okreću našem sindikatu kao nekome ko bi trebalo da pokrene promene i utiče na popravljanje stanja u društvu i državi - zaključio je Stojiljković.

Jedan od najvažnijih zaključaka - kako su učesnici zadovoljno nakon rada jednodušno izrekli - veoma korisnog seminara, jeste međusobno zbližavanje i upoznavanje, svest da ako je i jedan član bilo kojeg od granskih sindikata u momentu sopstvene potrebe ili problema, svi treba da deluju udruženo, jer smo svi u sindikatu NEZAVISNOST spremni da budemo članovi velike zajedničke porodice. 

Po okončanju rada predavači su dali intervjue i izjave za novinare, predstavnike nacionalnih, regionalnih i drugih medija, među kojima Radio televizije Vojvodine RTV, RTV sreće kao i lokalne medije.

Događaj kojem je prisustvovalo četrdesetak poverenika i članova našeg reprezentativnog sidnikata, iz Niša, Sremske Mitrovice, Bačke Topole, Pančeva, Vrbasa, Sivca, Beograda Kule, Sombora, zaokupio je dakle, i značajnu medijsku pažnju, lokalnih, regionalnih i nacionalnih elektronskih medija. Domaćin kolegama novinarima bio je Novi Radio Sombor (uz svog izdavača, Udruženje Podium), koji je prvi dvostruki elektronski medij u Srbiji koji u glavnom meniju na svom portalu ima izdvojenu oblast SINDIKAT (UGS NEZAVISNOST). 

Seminaru je prisustvovalo i nekoliko zainteresovanih predstavnika aktivnih civilnih organizacija iz Sombora i okolnih naseljenih mesta. To govori o sve izraženijoj želji na području Sombora i Zapadnobačkog upravnog okruga o pojačanom udruživanju nevladinih organizaciji sa sindikatom UGS NEZAVISNOST odnosno pojedinim granskim sindikatima.

Organizatori seminara su bili somborski Koordinacioni odbor UGS NEZAVISNOST, Novi Radio Sombor i Udruženje Podium Sombor a domaćini drugarske večeri Picerija-restoran Pikolina uz Plitvice.

Čitav rad seminara medijski pratila ekipa Novog Radio Sombora: šef tehnike Dejan Horvat, novinar-saradnik Srđan Ačanski, gl. i odg. urednik Siniša Stričević, fotoreporter Petar Zambo)

 ~ . ~

(Transktipt intervjua koji je sa predsednikom UGS NEZAVISNOST, prof. dr Zoranom Stojiljkovićem uradila koleginica Zlata Vasiljević, novinarka Radio televizije Vojvodine, dopisništva Sombor)

Zoran Stojiljković: Naš stalni zadatak  je da ponavljamo ljudima koliko je važna solidarnost i koliko je pametno boriti se! 

* Profesore Stojiljkoviću, dve godine ste na na čelu Sindikata UGS Nezavisnost, je li za te dve godine postalo teže boriti se za prava radnika, sami radnici i sindikat kao sindikat, je li taj položaj, generalno, status zaposlenog u Srbiji postao teži za te dve godine?

- Da vam iskreno kažem, otkako je Nezavisnost formirana pre 27 godina mi smo stalno u nekoj vrsti kriza, ako ne frazirate, uspeh Sindikata ima objektivne indikatore, to su stepen poverenja u sindikate, broj članova i visina priloga članarina koji za sindikat znači da je autonoman, kritičan, i nije u ljubavi, nije na jaslama, ni države, ni tajkuna. Gotovo jednako je teško, s tim što u ove dve poslednje godine ipak ima nekih rezultata koji se broje. To je, da je porastao društveni proizvod, kako-tako, zaposlenost ali ne kvalitetna, a onda i na neki način su krenule plate nagore; nažalost u Srbiji je to za ovih 27 godina jedva bilo dve-tri godine, ono što jeste važno da se sindikat formalno počeo da uvažava ali ne i stvarno sa stanovišta svojih predloga i ideja. To govori najbolje broj sklopljenih kolektivnih granskih ugovora, to govori i kvalitet odnosa u kojima se nalazite i sam nezadovoljavajući položaj zaposlenih, ne fraziram – gotovo 70 posto ljudi radi ispod prosečne plate od 50 hiljada a prosečna potrošačka korpa za tročlanu porodicu u Srbiji iznosi 72 hiljade. Kako je toj većini živeti sa tim parama možete i sami zaključiti kao i vaši gledaoci.

* Rekli ste, ta prosečna plata koja ne zadovoljava potrošačku korpu, to pretpostavljam, nisu jedini problemi sa kojima se suočavaju radnici, ali mi smo svedoci da velikih sindikalnih protesta nema, to naravno ne znači da ljudi rade u idealnim uslovima - zašto je odsustvo te neke sindikalne borbe, pošto smo i u Somboru pre nekoliko godina imali velike proteste sindikata, gde su ljudi pokušali da se izbore za neka svoja prava, čak i kada su poslodavci bili vrlo surovi prema svim tim borbama, zašto toga danas nema?

- Pa nema zato što u istraživanjima se govori da ljudi primenjuju štrajkove kao poslednje iznuđeno sredstvo u borb,i zato što košta, zato što dovodi ljude do rizika i što se štrajkovima poslužimo onda kad su svi drugi obilici sindikalne borbe ili pregovaranja dali ograničene rezulate; izgleda da je građankama i građanima Srbije praktično ubijena svest o uspešnosti protesta i na najniže moguće grane je pala međusobna solidarnost, a kad nemate solidarnost i kad nemate poverenja, onda je teško organizovati relativno uspešne štrajkove. Kao da nam je ubijena svest da će nam ikada biti bitno drugačije i da ćemo izaći iz ovog nezadovoljavajućeg položaja. To je ograničenje a onda deluje i ono što je izgubljena socijalna i protestna energija  jer protestovali smo a da se gotovo ništa nije promenilo nabolje. Stvar je u tome da povratimo ljudima svest, da kažemo da je solidarnost važna, da nije glupo boriti se i da je potrebno pokazati solidarnost jer individualne strategije preživljavanja ne vode nikome. Ako vam većina mladih i stanovništva kaže da kad bi mogla da bira, da bi otišla iz Srbije, onda to najbolje govori kako stoje stvari.

* Pomenuli ste mlade i odlaske iz Srbije, činjenica je da ljudi sve više odlaze, da li to znači da će se na tržištu rada uskoro desiti da će poslodavci morati da poboljšavaju uslove rada, da povećavaju zarade, zato što neće imati koga da zapošljavaju?

- Odlično ste to zaključili, ono što će rešiti stvar, gotovo isto ili više sindikalna borba, to su promene na tržištu rada; kažu da više od Beograda, Novog Sada, na sever, ne možete nekog naći ko bi radio za manje od 300-350 evra, do sada je to bila praksa da su ljudi angažovani i od strane korporativnog kapitala za mnogo niže pare i da je na neki način postalo poštapalica da se naša vlast hvali kako imamo perfektne uslove, kako dajemo velike subvencije, da imamo poslušnu i dobro obrazovanu radnu snagu. Akcenat je na ono, poslušnu, to treba da prestane. I mislim da će tržište rada uraditi dobar deo tog posla.

* E sad akcenat je na to, poslušna radna snaga, znači radna snaga treba da radi korektno poslove a ne da bude poslušna – u svetu poslušnosti, ima li sindikat snage da to promeni?

On mora to da promeni ali to je duboka promena svesti. Ono što mene frustrira decenijama, to je da ne raste procenat ljudi koji se slažu, slažu se još uvek više od polovine sa stavom najvažnije je da izaberemo vođu i da ga slušamo, ako ne promenimo to, tu svest generalno, teško da ćemo doći do boljih dana.

* Hvala Vam.

Galerija:

Objavljeno u Sindikat

* Treća redovna sednica Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST za AP Vojvodinu održana je 14. novembra u Sremskim Karlovcima, a u njenom radu učestvovali su i predsednik Zoran Stojiljković i izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST, Čedanka Andrić

Predsednik Pokrajinskog odbora, Milojica Živković podneo je izveštaj o aktivnostima između dve sednice, a razgovaralo se i o obavezama i aktivnostima u pripremi godišnje konferencije u organizaciji Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta. Konferencija će biti održana 14. decembra u Novom Sadu, pod nazivom: „U susret problemima zaposlenih i tržišta rada“.

Narednog dana članovi i zamenici Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST učestvovali su u radu seminara pod nazivom „Jačanje kapaciteta članova sindikata u socijalnom dijalogu na lokalnom nivou“ u okviru kojeg je posebna sesija bila posvećena pripremama Programa rada Pokrajinskog odbora u 2019. godini, a koji će biti usvojen na narednoj sednici, u decembru. Osim toga obrađene su i sledeće teme: Pozicija UGS NEZAVISNOST u aktuelnom društvenom okruženju; Aktuelne izmene u radnom i socijalnom zakonodavstvu i Trening javnog nastupa.

Seminar je organizovao Centar za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju UGS NEZAVISNOST uz podršku Regionalnog povereništva u Novom Sadu.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Sa vremenske distance od 18 godina 5. oktobar očekivano gubi gotovo mitske dimenzije i status događaja vododelnice kojom se život deli na period pre i posle njega

Istraživanja pokazuju, međutim, da godinama unazad nadpolovična većina građana Srbije smatra čak da se toga dana gotovo ništa, sem promene garniture na vlasti, i nije dogodilo. Kaže se sjahao je Kurta da bi uzjahao Murta. Istovremeno, broj onih koji veruju da je to početak propadanja Srbije približno je izjednačen sa udelom onih koji i dalje misle da je to početak njenog demokratskog preobražaja.

Logično se postavlja pitanje šta se to u međuvremenu desilo da se dominantna intepretacija značaja 5.oktobra svede sa dimenzije revolucionarnog preloma na okvir političkog događaja kojim je Srbija tek izašla iz perioda autoritarizma i izolacije i samo otvorila šanse za put od partokratije ka konsolidovanoj demokratiji ?

Pre svega, produženo stanje „defektne“ demokratije, praćeno krizom i siromaštvom i nezaposlenošću, kao i gotovo endemski ukorenjenom i raširenom korupcijom, razvejalo je brzo možda i prevelika očekivanja građana i dovelo do gubitka energije za promene.

Razočarenje, cinizam i indiferentnost postali su dominantno stanje duha, praćeno dubokim nepoverenjem u političke elite. Nakon postrevolucionarne euforije i kratkog medenog meseca između novih demokratskih vlasti, ključnih aktera međunarodne zajednice i građana, zadovoljstvo zbog obaranja režima tebalo je zameniti teškim poslom građenja i paralelnog stabilizovanja demokratskog poretka.

Osim radikalnog raskida sa prošlošću, prvu ključnu prepreku čine razmere siromaštva i nezaposlenosti u Srbiji. Istovremeno, njihovo redukovanje je, uz egzistencijalnu sigurnost, vladavinu prava, političku stabilnost osnovni zahtev koji se postavlja pred svakog političkog aktera koji pretenduje na osvajanje, i još važnije i teže, održanje na poziciji vlasti.

Razdirane borbom za vlast, internim sukobima i aferama, nove vlasti nisu uspele da stvore operativnu strategiju razvoja, ali ni da efektivno reformišu državni aparat. Izložene velikim probuđenim očekivanjima građana one su se suočile sa istanjenim početnim poverenjem.

No, povratak „starih“ pitanja poput statusa Kosova ponovo je Srbiju vratilo u atmosferu i odnose nepoverenja iz 1999. godine.

Paralelno izbijanje planetarne ekonomske krize i njeno kumuliranje sa internim uzročnicima krize poput koruptivne privatizacije svom silinom su otvorili pitanje urgentnog iznalaženja novog modela i strategije razvoja. Oko toga, politički akteri široko okupljeni u neku vrstu političkog kišobrana za promene su se definitivno razišli.

To govori u prilog tvrdnji da zaokruženog i koherentnog koncepta i strategije promena i nije bilo, odnosno da široka formula okupljanja protivnika (ali i pokolebanih i interesno „kupljenih“ pripadnika režima)  za rušenje prethodnog nije efikasna i delatna i za građenje kvalitativno novog poretka.

Politički pragmatizam i logika hoda ka vlasti doveli su i do evolucije socijalista i podele unutar radikala i stanja na političkoj sceni u kome su i na vlasti i u opoziciji izmešani i pobornici i protivnici petooktobarskih promena. Time je i ova snažna ali tek konjukturna linija političkih, ali i širih socijalnih i kulturnih podela izgubila na uticaju. Pozivanje na duh i nasleđe 5. oktobra ima još uvek značajnu simboličku, demokratsku ali malu političku upotrebnu vrednost u aktuelnim političkim prerazvrstavanjima.

Posledično, gotovo dve decenije nakon 5. oktobra demokratija i blagostanje još uvek ne stanuju u Srbiji.

Zoran Stojiljković

Objavljeno u Sindikat

* Mi u Nezavisnosti nemamo nikakav razlog da se pravimo NAIVNI i, što bi se reklo, MUTAVI, kaže u svom najnovijem saopštenju za javnost (petak, 14. septembar 2018) profesor dr Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnosti

Drage moje i dragi moji,
svako sa elementarnom političkom pismenošću i ko baš ne želi da se, iz nekog interesa ili straha i nemoći, pravi naivan, zna da između obećanja i precizno oročenih preuzetih obaveza postoji jasna razlika. Naravno u nivou izvesnosti i čvrstine garancija. Zato se u narodu često koristi krilatica: "Obećanje – ludom radovanje."

Prošle nedelje na Socijalno-ekonomskom savetu, iliti skraćeno SESu, nama je obećano da će se već početkom oktobra desiti, ono što inače nije nikada ni trebalo da se desi - ukidanje zakona kojim su smanjene zarade u javnom sektoru. Tako bi, recimo, iz zone ignorisanja konačno izašli zaposleni u javnim i javno-komunalnim preduzećima.

Obećano je i dijaloško i pravedno razrešenje priče o platnim grupama i razredima.

Obećano je i da će minimalne zarade u naredne tri godine dostići vrednost „raskošne“ minimalne potrošačke korpe.

Obećana su i znatna povećanja plata, posebno u zdravstvu i obrazovanju.

U međuvremenu, vlast nas je u poslednjih nedelju-dve više puta ponovo prevarila. Prvo je na konto prihvatanja potrebe da se konačno ukine smanjenje penzija iznad 25.000 bukvalno izmišljeno, da ne kažem slagano, da smo podržali donošenje izmene zakona o PIO. Ovim zakonskim promenama se, primera radi umesto kriterija za korekciju nivoa penzija uvodi u zakonsko ruho politička odluka da će penzije biti onolike koliko Vlada kaže da ima para u budžetu. Pa se ti posle nekome žali i pozivaj na svoja zakonska prava.

Sužavanje prava na porodiljska bolovanja i blamantne izjave i nevešti demanti oko toga su takođe priča za sebe. Ispada da sve za šta se borimo – i kada se izborimo treba da bude prikazano kao dobra volja i milost dobijena od vlasti. I zagorčano nekom ujdurmom onako usput...

Mi u Nezavisnosti nemamo nikakav razlog da se pravimo naivni i, što bi se reklo, mutavi.

Molim vas za vaše odobrenje da u tripartitnim pregovorima i socijalnom dijalogu ne pristajemo više na ustupke zarad obećanja koja nisu pretvorena u oročene obaveze za čije je ispunjenje neko odgovoran.

Vaš Zoran Stojiljković
UGS NEZAVISNOST
predsednik

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 4 od 6

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…