Prikazivanje članaka po tagu Zoran Stojiljković

* Sa vremenske distance od 18 godina 5. oktobar očekivano gubi gotovo mitske dimenzije i status događaja vododelnice kojom se život deli na period pre i posle njega

Istraživanja pokazuju, međutim, da godinama unazad nadpolovična većina građana Srbije smatra čak da se toga dana gotovo ništa, sem promene garniture na vlasti, i nije dogodilo. Kaže se sjahao je Kurta da bi uzjahao Murta. Istovremeno, broj onih koji veruju da je to početak propadanja Srbije približno je izjednačen sa udelom onih koji i dalje misle da je to početak njenog demokratskog preobražaja.

Logično se postavlja pitanje šta se to u međuvremenu desilo da se dominantna intepretacija značaja 5.oktobra svede sa dimenzije revolucionarnog preloma na okvir političkog događaja kojim je Srbija tek izašla iz perioda autoritarizma i izolacije i samo otvorila šanse za put od partokratije ka konsolidovanoj demokratiji ?

Pre svega, produženo stanje „defektne“ demokratije, praćeno krizom i siromaštvom i nezaposlenošću, kao i gotovo endemski ukorenjenom i raširenom korupcijom, razvejalo je brzo možda i prevelika očekivanja građana i dovelo do gubitka energije za promene.

Razočarenje, cinizam i indiferentnost postali su dominantno stanje duha, praćeno dubokim nepoverenjem u političke elite. Nakon postrevolucionarne euforije i kratkog medenog meseca između novih demokratskih vlasti, ključnih aktera međunarodne zajednice i građana, zadovoljstvo zbog obaranja režima tebalo je zameniti teškim poslom građenja i paralelnog stabilizovanja demokratskog poretka.

Osim radikalnog raskida sa prošlošću, prvu ključnu prepreku čine razmere siromaštva i nezaposlenosti u Srbiji. Istovremeno, njihovo redukovanje je, uz egzistencijalnu sigurnost, vladavinu prava, političku stabilnost osnovni zahtev koji se postavlja pred svakog političkog aktera koji pretenduje na osvajanje, i još važnije i teže, održanje na poziciji vlasti.

Razdirane borbom za vlast, internim sukobima i aferama, nove vlasti nisu uspele da stvore operativnu strategiju razvoja, ali ni da efektivno reformišu državni aparat. Izložene velikim probuđenim očekivanjima građana one su se suočile sa istanjenim početnim poverenjem.

No, povratak „starih“ pitanja poput statusa Kosova ponovo je Srbiju vratilo u atmosferu i odnose nepoverenja iz 1999. godine.

Paralelno izbijanje planetarne ekonomske krize i njeno kumuliranje sa internim uzročnicima krize poput koruptivne privatizacije svom silinom su otvorili pitanje urgentnog iznalaženja novog modela i strategije razvoja. Oko toga, politički akteri široko okupljeni u neku vrstu političkog kišobrana za promene su se definitivno razišli.

To govori u prilog tvrdnji da zaokruženog i koherentnog koncepta i strategije promena i nije bilo, odnosno da široka formula okupljanja protivnika (ali i pokolebanih i interesno „kupljenih“ pripadnika režima)  za rušenje prethodnog nije efikasna i delatna i za građenje kvalitativno novog poretka.

Politički pragmatizam i logika hoda ka vlasti doveli su i do evolucije socijalista i podele unutar radikala i stanja na političkoj sceni u kome su i na vlasti i u opoziciji izmešani i pobornici i protivnici petooktobarskih promena. Time je i ova snažna ali tek konjukturna linija političkih, ali i širih socijalnih i kulturnih podela izgubila na uticaju. Pozivanje na duh i nasleđe 5. oktobra ima još uvek značajnu simboličku, demokratsku ali malu političku upotrebnu vrednost u aktuelnim političkim prerazvrstavanjima.

Posledično, gotovo dve decenije nakon 5. oktobra demokratija i blagostanje još uvek ne stanuju u Srbiji.

Zoran Stojiljković

Objavljeno u Sindikat

* Mi u Nezavisnosti nemamo nikakav razlog da se pravimo NAIVNI i, što bi se reklo, MUTAVI, kaže u svom najnovijem saopštenju za javnost (petak, 14. septembar 2018) profesor dr Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnosti

Drage moje i dragi moji,
svako sa elementarnom političkom pismenošću i ko baš ne želi da se, iz nekog interesa ili straha i nemoći, pravi naivan, zna da između obećanja i precizno oročenih preuzetih obaveza postoji jasna razlika. Naravno u nivou izvesnosti i čvrstine garancija. Zato se u narodu često koristi krilatica: "Obećanje – ludom radovanje."

Prošle nedelje na Socijalno-ekonomskom savetu, iliti skraćeno SESu, nama je obećano da će se već početkom oktobra desiti, ono što inače nije nikada ni trebalo da se desi - ukidanje zakona kojim su smanjene zarade u javnom sektoru. Tako bi, recimo, iz zone ignorisanja konačno izašli zaposleni u javnim i javno-komunalnim preduzećima.

Obećano je i dijaloško i pravedno razrešenje priče o platnim grupama i razredima.

Obećano je i da će minimalne zarade u naredne tri godine dostići vrednost „raskošne“ minimalne potrošačke korpe.

Obećana su i znatna povećanja plata, posebno u zdravstvu i obrazovanju.

U međuvremenu, vlast nas je u poslednjih nedelju-dve više puta ponovo prevarila. Prvo je na konto prihvatanja potrebe da se konačno ukine smanjenje penzija iznad 25.000 bukvalno izmišljeno, da ne kažem slagano, da smo podržali donošenje izmene zakona o PIO. Ovim zakonskim promenama se, primera radi umesto kriterija za korekciju nivoa penzija uvodi u zakonsko ruho politička odluka da će penzije biti onolike koliko Vlada kaže da ima para u budžetu. Pa se ti posle nekome žali i pozivaj na svoja zakonska prava.

Sužavanje prava na porodiljska bolovanja i blamantne izjave i nevešti demanti oko toga su takođe priča za sebe. Ispada da sve za šta se borimo – i kada se izborimo treba da bude prikazano kao dobra volja i milost dobijena od vlasti. I zagorčano nekom ujdurmom onako usput...

Mi u Nezavisnosti nemamo nikakav razlog da se pravimo naivni i, što bi se reklo, mutavi.

Molim vas za vaše odobrenje da u tripartitnim pregovorima i socijalnom dijalogu ne pristajemo više na ustupke zarad obećanja koja nisu pretvorena u oročene obaveze za čije je ispunjenje neko odgovoran.

Vaš Zoran Stojiljković
UGS NEZAVISNOST
predsednik

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U  uvodnom izlaganju predsednik Zoran Stojiljković je naglasio značaj štrajka i njegovog kvalitetnog regulisanja sa stanovišta uticaja zaposlenih na ostvarivanje njihovih prava iz oblasti radnih odnosa. Činjenica je da je pravo na štrajk u poslednje vreme na udaru i da se ovo pravo sve češće krši, te da se kršenje opravdava argumentima ekonomije i sigurnosti, stoga Sindikati ne mogu da daju saglasnost na Nacrt Zakona o štrajku kojim se ovo pravo dodatno ograničava      

Nakon kratke prezentacije Dragana Milanovića o uporednom pregledu važećeg i Nacrta zakona o štrajku i diskusije članova,

Izvršni odbor je, jednoglasno,  na Vanrednoj sednici, održanoj 1. juna 2018. godine, doneo sledeći

Z a k l j u č a k :

            Izvršni odbor UGS NEZAVISNOST, razmatrajući Nacrt Zakona o štrajku, konstatuje da su predloženim tekstom, u odnosu na važeći Zakon iz 1996. godine, definisana određena poboljšanja – zaposleni mogu da štrajkuju i van poslovnog kruga poslodavca uz najavu u skladu sa posebnim zakonom, zaposleni imaju pravo na zaradu/platu ukoliko je štrajk organizovan zbog neisplaćenih zarada/plata, nezakonitost štrajka može da utvrdi samo sud, pojačane su nadležnosti Inspekcije rada.

Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost“ i pored gore navedenih pozitivnih pomaka, ne mogu da daju pozitivno mišljenje na predloženi tekst Nacrta Zakona jer:

  • Nacrt Zakona o štrajku nije krovni zakon, s obzirom da se u predloženom tekstu Nacrta Zakona predviđa primena drugih posebnih zakona, podzakonskih akata i uredbi koji su već na snazi i ograničavaju pravo na štrajk u određenim delatnostima;
  • Obesmišljeno je uvođenje štrajka solidarnosti ako se podrška daje samo zaposlenima ili sindikatima koji su u štrajku kod istog poslodavca ili istoj grani, grupi ili delatnosti na teritoriji Republike Srbije, jer se time narušava jedan od osnovnih principa sindikalnog organizovanja i delovanja – solidarnost;
  • Nacrtom Zakona su, u suprotnosti sa principima Međunarodne organizacije rada i standardima Evropske unije, preširoko utvrđene najpre delatnosti u kojima je zabranjen štrajk, a zatim i delatnosti od opšteg interesa u kojima je moguće organizovati štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje zaštita života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva ili dela stanovništva. I određivanje tehnološkog minimuma procesa rada je uopšteno definisano, posebno sa aspekta šta je to “nenadoknadiva šteta“ usled koje bi se ugrozilo obavljanje delatnosti u toku ili nakon prestanka štrajka;
  • Saglasni smo da Agencija za mirno rešavanje radnih sporova vodi evidenciju o štrajku, ali izražavamo sumnju u mogućnost kvalitetnog sprovođenja arbitražnog postupka kod određivanja minimuma procesa rada, ukoliko isti nije utvrđen kolektivnim ugovorom ili sporazumom između sindikata, odnosno većine zaposlenih i poslodavca. Definisano je da se Arbitražno veće sastoji od pet arbitara, dva stručnjaka i tri arbitra sa liste miritelja i arbitara. Izražavamo sumnju u kapacitete arbitara da se bave ovom veoma složenom materijom. Neprihvatljivo je da se arbitražna odluka donosi većinom glasova, da je ona obavezujuća i konačna, jer se definiše da sindikati predlažu jednog arbitra, poslodavac jednog, a ostala tri se predlažu iz Imenika.

O b r a z l o ž e n j e :

            Imajući u vidu da je važeći Zakon o štrajku donet još 1996. godine i da je, u međuvremenu, donet novi Ustav, sa kojim Zakon nije usaglašen, nesporno je da treba doneti novi Zakon o štrajku. Svesni smo da je i ovaj Zakon u mnogim odredbama kršen, bez sankcija, posebno imajući u vidu drastično kršenje osnovnih principa definisanih Zakonom u štrajku u poslednjem štrajku u Fijatu.

Novim Zakonom bi trebalo prvenstveno, u skladu sa principima Međunarodne organizacije rada koji su utvrđeni na osnovu ratifikovanih konvencija, kao i standardima Evropske unije, ograničiti pravo na štrajk samo u delatnostima u kojima bi prekid rada ugrozio život i bezbednost stanovništva, što Nacrtom zakona nije učinjeno, već su delatnosti od opšteg interesa definisane uopšteno i preširoko. Osnovno je da se ne može drugim zakonima definisati minumum procesa rada u delatnostima od opšteg interesa, jer se time oduzima pravo socijalnim partnerima da učestvuju u utvrđivanju minimuma procesa rada. Praksa je pokazala da je dosadašnji način utvrđivanja minimuma procesa rada imao za posledicu širiko definisane minimume koji su, u velikom broju slučajeva, bili veći i od utvrđenog procesa rada pre najave štrajka.

U praksi su poslodavci odbijali da, od dana najave štrajka i za vreme štrajka, pregovaraju o načinu rešavanja ispostavljenih štrajkačkih zahteva. Zato je pozitivno da se u Nacrtu Zakona stavlja akcenat na postupak mirnog rešavanja sporova, uz obavezu daljeg obrazovanja i usavršavanja miritelja u oblasti štrajka.

Bez obzira na konstataciju da je ideja donošenja novog Zakona pozitivna, da se on mora usaglasiti sa Ustavom i principima međunarodne organizacije rada, Sindikati ne mogu da daju pozitivno mišljenje na Nacrt u kome su delatnosti od opšteg interesa i dalje date preširoko, da Zakon nije sistemski Zakon, jer se njime i dalje daje mogućnost da se posebnim zakonima (o prosveti, rudarstvu, zdravstvenoj zaštiti…) definišu različita pitanja u vezi štrajka – ili je štrajk zabranjen ili ograničen obavezom uvođenja minimuma procesa rada, sve dok se ne postigne koncenzus o ovim bitnim, sistemskim pitanjima.

                Izvršni odbor UGS NEZAVISNOST

                Zoran Stojiljković, predsednik

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U glavnom gradu Bugarske Sofiji je druge majske srede održana je Međunarodna sindikalna konferencija pod nazivom „Glas integracija Zapadnog Balkana“. Kolege iz bugarskog sindikata KNSB ugostile su, uz finansijsku podršku Fondacije Fridrih Ebert, reprezentativne sindikalne organizacije iz regiona Zapadnog Balkana, kao i predstavnike Evropske konfederacije sindikata

Cilj konferencije bio je usvajanje Deklaracije o novoj radno-socijalnoj dimenziji procesa evropskih integracija Zapadnog Balkana. Regionalni sindikalni savet SOLIDARNOST, koji okuplja sindikalne centrale iz zemalja bivše Jugoslavije uradio je predlog ovog dokumenta koji su podržale i ostale kolege iz regiona. Deklaraciju će u sredu, 17. maja na Samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Sofiji, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Luka Vinsentini, predati premijeru Bugarske kao zemlje koja trenutno predsedava Evropskom unijom.

Deklaracija polazi od činjenice da sindikati kao bitan društveni faktor na nacionalnom nivou moraju da budu istinski uključeni u celokupan proces evropskih integracija, istovremeno jačajući svoje kapacitete. Pozivaju se nadležne evropske institucije da u daljem procesu EU integracija podsećaju vlade država u regionu da se tokom sprovođenja pravnih tekovina EU u oblasti radnih i socijalnih prava zemalja ne donose odluke koje će značiti samo puko prenošenje minimalnih standarda propisanih preporukama, već i da, gde je god to moguće, u saradnji sa socijalnim partnerima budu uspostavljeni i primenjeni viši standardi poštovanja prava iz oblasti rada i socijalne politike.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost

U daljem nastavku procesa evropskih integracija neophodno je obezbediti dostupnost svih dokumenata koji se odnose na pregovore o pristupanju, i to pre svega, analitičkih izveštaja, prevoda pravnih tekovina EU, kao i praksu da se kriterijumi za otvaranje i zatvaranje poglavlja objavljuju na stranicama Delegacija EU u zemljama regiona. Prilikom usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonima EU, neophodno je analizirati i sve moguće socijalne posledice izmena zakona, naročito na ugrožene kategorije stanovništva, na prava radnika, sisteme socijalne zaštite, socijalni dijalog i industrijske odnose.

Socijalni partneri na Zapadnom Balkanu treba aktivno da učestvuju u definisanju znanja neophodnih za obavljanje novih poslova, boljem planiranju i povezivanju politika u oblasti obrazovanja, obuke i zapošljavanja, a koji su odgovor na digitalizaciju i Industriju 4.0 u regionu. U procesu pristupanja EU nove tehnologije i inovacije treba du budu podržane snažnim ekonomskim i finansijskim politikama i pravednim poreskim sistemima koji finansiraju socijalnu sigurnost.

Deklaracija takođe apeluje da se reforme pravosuđa fokusiraju i na ubrzanje rešavanja radnih sporova i gde je god to moguće, formiraju posebna sudska veća nadležna za radno-pravnu materiju.

UGS NEZAVISNOST su na konferenciji predstavljali predsednik, Zoran Stojiljković i izvršna sekretarka, Čedanka Andrić

Objavljeno u Sindikat

* Problem što mladi i obrazovani ne ostaju u Srbiji jeste novac, ali i motivacija, ovde su ključna mesta zauzeta od visokih partijskih komesara i komesarki bez kvalifikacija, a naša deca ne mogu da zauzmu ta mesta, kaže profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković

Višak radnih mesta, a manjak radnika. Do skoro bi takav scenario priželjkivale mnoge zemlje. Ipak, sada postaje noćna mora za kreatore ekonomskih politika. Neke evropske zemlje, poput Bugraske, Slovačke, Poljske i Češke donose specijalne zakone, koji treba da olakšaju dolazak i duži boravak stranih radnika. Drugi ih privlače dobrim platama. Manjak kvalifikovanog kadra problem je sa kojim se suočava i Francuska, u kojoj prošle godine poslodavci nisu uspeli da popune čak 300 hiljada radnih mesta.

Bojan Šćepanović iz Menadžment Centra Beograd kaže da u mnogim mirkolokacijama u Srbiji, poput Subotice ili Niša ne možete da nađete radnike.

- I to ne pričamo o visokospecijalizovanim zanimanjima, već obične radnike, Subotica pokušava da proširi reon zbog prevoza i tako da dovede ljude, ili dovode radnike iz Sombora, imate negde nedostatak ljudi - kaže Šćepanović.

Zoran Stojiljković navodi da je ta pojava trenutno u Srbiji incidentna, ali da je to trend koji će za dvadesetak godina biti prisutan.

Ako mladima za kreativne poslove damo 1.500 evra oni će ostati. Plata je jedan od motiva, to je osnov da formirate porodicu i da pristojno živite. 

- Zato što nas je manje, populacija stari i manje je radne snage, najobrazovanijih i najkvalifikovanijih ode od 30 do 50 hiljada ljudi, smanjujemo stopu nezaposlenosti, a nećemo da kažemo da je to i zbog ovih faktora, ljudi se ne prijavljuju više na biro rada. Naš je problem nedovoljna i loše plaćena zaposlenost, u Evropi traže visokokvalifikovane radnike i veštine za koje smo mi nekada školovali, a sada ne. Rumunija je povećala plate doktorima i sestrama, a kod kod nas svaka druga sestra uči nemački - rekao je Stojiljković.

On kaže da treba da se obezbedi rad koji je dostojanstven, plaćen na vreme i pristojono, ugovoren i bezbedan.

Na pitanje da li dualno obrazovanje može da da rezultate i obezbedi kadar potreban na tržištu rada, Šćepanović kaže da je čuo mišljenja i za i protiv i da on misli da to može da bude jedno od rešenja.

- Neko kaže to je sjajno, stvaramo nemačke radnike, drugi kažu stvaramo robove. Obrazovanje treba da stvori ljude za posao, da budu osposobljeni da mogu da krenu da rade. Ja kad pitam mašinskog inženjera da li je bio u fabrici on kaže ne, stvorite nekog ko teorijski zna kako izgleda mašina - kaže Šćepanović.

On kaže i da je jedan od problema i to što se mali broj ljud javi na oglase za posao.

Izvor / UGS Nezavisnost https://nezavisnost.org/

Objavljeno u Sindikat

* Rođendani, a nama je evo već dvadeset šesti, su prilika da se porazmisli o sebi, da se štošta poželi i bolje no ranije isplanira, da bi se ovaj put i ostvarilo. To je i pravo vreme da se propusti i greške i sebi i drugima oproste, ali ne i zaborave. i više ne ponove. Praštanje bez izvlačenja pouke direktno vodi u dalje promašaje i poraze

Zgoda je to i da se proslavi i da se okupe prijatelji kojih nikada nije previše ali kojih, onih pravih i za zabavu i za nevolju, je nažalost jako malo. Prijatelji, a mi ih u Nezavisnosti ponovo imamo, se teško stiču i lako gube. Po prirodi stvari kao sindikat moramo biti zahtevni ali se ne možemo ponašati kao onaj zlobičasti Ljutko kome niko nije dovoljno dobar. Ko se tako ponaša samozaljubljeno kao Narcis ogledajući se u samo sebi vidljiv ulepšani lik u ogledalu, po pravilu završi sam i napušten od svih.

Za sve nas u Nezavisnosti rođendan je i prilika da se prisetimo i povratimo sve ono po čemu smo bili prepoznatljivi u ovih svojih 26 – prkosa, kuraži, solidarnosti i jedinstva, pa ako hoćete i inata i upornosti da se izborimo za pristojan život u pristojnom društvu – za demokratiju i socijalnu pravdu. Takav identitet i imidž je jednako ako ne i više potreban i danas jer šta je sindikat bez solidarnosti, jedinstva i dobre organizovanosti?

Mi u Nezavisnosti treba i dalje da budemo prepoznatljivi po otporu da podilazimo raznim liderima i liderčićima koji bi da nas vode žedne preko vode. Po spremnosti da raskinemo sa životom u strahu i apatiji, da se pobunimo i da učimo i odrastemo i preuzmemo odgovornost .

Naravno, da se tako ponašamo i u sopstvenoj organizaciji. i ja i svi drugi u rukovodstvima Nezavisnosti imamo odgovornost – znači jednostavno moramo da dajemo odgovore, polažemo račune i ispite pred onima koji su nam ukazali poverenje. Ako želimo da ga zadržimo.

Moramo zaista biti drugačiji od onih u politici, civilnom društvu, pa i sindikatima, koje sa pravom kritikujemo. Samo oslobođeni od viška sujete i brige za sopstvenu pozadinu možemo postati ponovo solidarna sindikalna porodica – ljudi ponosni na svoj dres Nezavisnosti.

Rođendan je i prilika da se trgnemo iz letargije i ponovo promislimo u kakvoj Srbiji i svetu želimo da živimo. i šta možemo da bar probamo da uradimo.

Zajedničkih naših želja što se tiče, umesto da za ovu priliku nešto sam smislim, samo sam sitno preradio Apel liderima EU, koji im je naša evropska centrala EKS uputila marta ove godine, i pominjanje EU zamenio Srbijom .

Mi u Nezavisnosti, zajedno sa svojim partnerima zahtevamo :

Srbiju koja podržava i štiti građanska, politička, društvena, ekonomska i kulturna prava svakog građanina i građanke i podržava one koji se nalaze izvan njenih granica da ostvaruju svoja prava;

Jačanje reprezentativne i participativne demokratije, sa jasnim prostorom za učešće i van izbora, čime se omogućava razvoj raznolikog civilnog društva;

Jačanje obrazovanja kao javne odgovornosti koja svakome nudi doživotno učenje, s namerom da se razvije aktivno građanstvo, kritičko razmišljanje, socijalna inkluzija i svest o održivom razvoju i ljudskim pravima;

Pravičan prelazak za radnike i industrijske regione sa trenutnog ekonomskog modela, na moderni, živi, ekološki model i društveno pravičnu ekonomiju koja neguje ljudski i prirodni kapital;

Evropski socijalni model koji obezbeđuje potpunu zaštitu svim radnicima, potrošačima i ljudima; onaj koji neutrališe razliku u bogatstvu i smanjuje siromaštvo i socijalnu isključenost;

Srbiju sa jakim stubom socijalnih prava, koja obezbeđuje kvalitet zapošljavanja i poštenu platu i rešava problem nejednakosti između žena i muškaraca, diskriminacije među decom i mladima ili diskriminacije na osnovu rase, seksualne orijentacije, rodnog identiteta, socio-ekonomskog statusa, godina, invaliditeta, manjinskog ili bilo kog drugog statusa.

***

U životu kažu mudri, uz razum i borbenost, potrebni su i zadovoljstvo i sreća.

Želim vam najiskrenije svu ličnu i porodičnu sreću i zadovoljstvo.

Vaš  Zoran

Objavljeno u Sindikat
Strana 4 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…