= Dobro nam došli u taj vaš i naš Sombor, uvek =

* Seminar je uspešno protekao, pod nazivom "Jačanje kapaciteta članova sindikata u socijalnom dijalogu na lokalnom nivou", u okviru istoimenog Projekta Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, namenjenog socijalnim partnerima, u sredu i četvrtak, 28. i 29. novembra 2018. Prvog dana, u Svečanoj sali veleleponog zdranja Županije - Gradske uprave Grada Sombora gde se održavaju i sednice gradske skupštine, a drugog dana u obnovljenoj i visokostandardizovanoj, sali 505 Doma učenika srednjih škola u Somboru

Predavači su bili Marija Stojković, Niš, Ivana Pavlović, pravni zastupnik UGS NEZAVISNOST, Dragica Mišljenović, viša savetnica za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje u UGS NEZAVISNOST, dok je na završnoj sesiji temu Pozicije UGS NEZAVISNOST u aktuelnom društvenom okruženju obrazložio prof. dr Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST i time zaokružio veoma plodan rad ovog značajnog događaja. 

Prvog dana prilikom otvaranja seminara u skupštinskoj sali Županije, u ime Grada Sombora, učesnike i predavače je pozdravio Branislav Svorcan, pomoćnih gradonačelnice grada Sombora Dušanke Golubović za kulturu i informisanje. On je na popularan način gostima predstavio najvažnije znamenitosti Sombora, sa epitetima centra kulturološko-obrazovnih, istoriografskih i drugih izobilja, među kojima je svakako i čuvena slika zbog kojeg se u Sombor dolazi, delo najvećeg formata u Evropi, "Bitka kod Sente" autora Ferenca Ajzenhuta (35 kvadratnih metara) koja upravo stoji u županijskoj somborskoj skupštinskoj sali.

Seminarom je koordinirala dr Marija Martinić, rukovodilac Centra za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost. Već uoči samog početka rada seminara u velikoj sali somborske Županije, dala je izjavu i za ovdašnje medije osim ostalog, o suštini i značaju teme, međusobne solidarnosti, uvažavanja i važnosti ujedinjenja granskih sindikata.

Prvu temu je obradila saradnica UGS NEZAVISNOST Marija Stojković, koja je održala predavanje o nastupu u medijima, kako na konferencijama za novinare tako i prilikom davanja intervjua, od načina oblačenja, do govora tela, retorike i kako odgovarati na pitanja voditelja i novinara.

Drugi deo njenog izlaganja sastojao se u vezi sa aktuelnim i popularnim društvenim mrežama, načinu i metodama korišćenja ovog komunikacionog alata.

Drugi predavač, Ivana Pavlović, govorila je na temu šta je sve izmenjeno u radno-socijalnom zakonodavstvu po uvođenju Zakona o radu 2014. godine. 

Po završetku navedenog sproveden je praktični deo rada - popularne RADIONICE. Učesnici su bili podeljeni u 4 grupe i svako je izabrao neku od tema iz SVETA RADA, nakon čega su simulirali konferencije za medije; svaka od grupa odgovorala je na pitanja "novinara" iz oblasti tema koju je odabrala. Bilo je vrlo interesantno - opšti je zaključak!

Prvo predavanje tokom drugog dana rada seminara je imala Dragica Mišljenović. Ona je govorila o osnovnim postulatima sindikalnog organizovanja u kompanijama, od toga koji su zvanični nazivi izabranih organa, pa do čuvanja evidencije sindikalnih aktivnosti. 

Predsednik UGS NEZAVISNOST, prof. dr Zoran Stojiljković je potom obrazlagao o realnom preseku stanja u Sindikatu NEZAVISNOST, bez "uvijanja" i ulepšavanja i o tome kako bi trebalo da ovaj reprezentativni sindikat bude pozicioniran u odnosu na sve okolnosti i aktuelnosti koje se dešavaju u našem društvu.

On je održao motivacioni govor i ukazao na neophodnost rada na konstantnom rastu broja članova sindikata i da je upravo tu jedan od ključeva uspeha. - Uprkos relativno malom broju ljudi koji direktno podržavaju sindikate - podvukao je osim ostalog Zoran Stojiljković - ipak tu smo se izdvojili u pozitivnom smislu u odnosu na druge sindikate i uopšte, ali i u odnosu na druge organizacije. Ljudi se sada sve više okreću našem sindikatu kao nekome ko bi trebalo da pokrene promene i utiče na popravljanje stanja u društvu i državi - zaključio je Stojiljković.

Jedan od najvažnijih zaključaka - kako su učesnici zadovoljno nakon rada jednodušno izrekli - veoma korisnog seminara, jeste međusobno zbližavanje i upoznavanje, svest da ako je i jedan član bilo kojeg od granskih sindikata u momentu sopstvene potrebe ili problema, svi treba da deluju udruženo, jer smo svi u sindikatu NEZAVISNOST spremni da budemo članovi velike zajedničke porodice. 

Po okončanju rada predavači su dali intervjue i izjave za novinare, predstavnike nacionalnih, regionalnih i drugih medija, među kojima Radio televizije Vojvodine RTV, RTV sreće kao i lokalne medije.

Događaj kojem je prisustvovalo četrdesetak poverenika i članova našeg reprezentativnog sidnikata, iz Niša, Sremske Mitrovice, Bačke Topole, Pančeva, Vrbasa, Sivca, Beograda Kule, Sombora, zaokupio je dakle, i značajnu medijsku pažnju, lokalnih, regionalnih i nacionalnih elektronskih medija. Domaćin kolegama novinarima bio je Novi Radio Sombor (uz svog izdavača, Udruženje Podium), koji je prvi dvostruki elektronski medij u Srbiji koji u glavnom meniju na svom portalu ima izdvojenu oblast SINDIKAT (UGS NEZAVISNOST). 

Seminaru je prisustvovalo i nekoliko zainteresovanih predstavnika aktivnih civilnih organizacija iz Sombora i okolnih naseljenih mesta. To govori o sve izraženijoj želji na području Sombora i Zapadnobačkog upravnog okruga o pojačanom udruživanju nevladinih organizaciji sa sindikatom UGS NEZAVISNOST odnosno pojedinim granskim sindikatima.

Organizatori seminara su bili somborski Koordinacioni odbor UGS NEZAVISNOST, Novi Radio Sombor i Udruženje Podium Sombor a domaćini drugarske večeri Picerija-restoran Pikolina uz Plitvice.

Čitav rad seminara medijski pratila ekipa Novog Radio Sombora: šef tehnike Dejan Horvat, novinar-saradnik Srđan Ačanski, gl. i odg. urednik Siniša Stričević, fotoreporter Petar Zambo)

 ~ . ~

(Transktipt intervjua koji je sa predsednikom UGS NEZAVISNOST, prof. dr Zoranom Stojiljkovićem uradila koleginica Zlata Vasiljević, novinarka Radio televizije Vojvodine, dopisništva Sombor)

Zoran Stojiljković: Naš stalni zadatak  je da ponavljamo ljudima koliko je važna solidarnost i koliko je pametno boriti se! 

* Profesore Stojiljkoviću, dve godine ste na na čelu Sindikata UGS Nezavisnost, je li za te dve godine postalo teže boriti se za prava radnika, sami radnici i sindikat kao sindikat, je li taj položaj, generalno, status zaposlenog u Srbiji postao teži za te dve godine?

- Da vam iskreno kažem, otkako je Nezavisnost formirana pre 27 godina mi smo stalno u nekoj vrsti kriza, ako ne frazirate, uspeh Sindikata ima objektivne indikatore, to su stepen poverenja u sindikate, broj članova i visina priloga članarina koji za sindikat znači da je autonoman, kritičan, i nije u ljubavi, nije na jaslama, ni države, ni tajkuna. Gotovo jednako je teško, s tim što u ove dve poslednje godine ipak ima nekih rezultata koji se broje. To je, da je porastao društveni proizvod, kako-tako, zaposlenost ali ne kvalitetna, a onda i na neki način su krenule plate nagore; nažalost u Srbiji je to za ovih 27 godina jedva bilo dve-tri godine, ono što jeste važno da se sindikat formalno počeo da uvažava ali ne i stvarno sa stanovišta svojih predloga i ideja. To govori najbolje broj sklopljenih kolektivnih granskih ugovora, to govori i kvalitet odnosa u kojima se nalazite i sam nezadovoljavajući položaj zaposlenih, ne fraziram – gotovo 70 posto ljudi radi ispod prosečne plate od 50 hiljada a prosečna potrošačka korpa za tročlanu porodicu u Srbiji iznosi 72 hiljade. Kako je toj većini živeti sa tim parama možete i sami zaključiti kao i vaši gledaoci.

* Rekli ste, ta prosečna plata koja ne zadovoljava potrošačku korpu, to pretpostavljam, nisu jedini problemi sa kojima se suočavaju radnici, ali mi smo svedoci da velikih sindikalnih protesta nema, to naravno ne znači da ljudi rade u idealnim uslovima - zašto je odsustvo te neke sindikalne borbe, pošto smo i u Somboru pre nekoliko godina imali velike proteste sindikata, gde su ljudi pokušali da se izbore za neka svoja prava, čak i kada su poslodavci bili vrlo surovi prema svim tim borbama, zašto toga danas nema?

- Pa nema zato što u istraživanjima se govori da ljudi primenjuju štrajkove kao poslednje iznuđeno sredstvo u borb,i zato što košta, zato što dovodi ljude do rizika i što se štrajkovima poslužimo onda kad su svi drugi obilici sindikalne borbe ili pregovaranja dali ograničene rezulate; izgleda da je građankama i građanima Srbije praktično ubijena svest o uspešnosti protesta i na najniže moguće grane je pala međusobna solidarnost, a kad nemate solidarnost i kad nemate poverenja, onda je teško organizovati relativno uspešne štrajkove. Kao da nam je ubijena svest da će nam ikada biti bitno drugačije i da ćemo izaći iz ovog nezadovoljavajućeg položaja. To je ograničenje a onda deluje i ono što je izgubljena socijalna i protestna energija  jer protestovali smo a da se gotovo ništa nije promenilo nabolje. Stvar je u tome da povratimo ljudima svest, da kažemo da je solidarnost važna, da nije glupo boriti se i da je potrebno pokazati solidarnost jer individualne strategije preživljavanja ne vode nikome. Ako vam većina mladih i stanovništva kaže da kad bi mogla da bira, da bi otišla iz Srbije, onda to najbolje govori kako stoje stvari.

* Pomenuli ste mlade i odlaske iz Srbije, činjenica je da ljudi sve više odlaze, da li to znači da će se na tržištu rada uskoro desiti da će poslodavci morati da poboljšavaju uslove rada, da povećavaju zarade, zato što neće imati koga da zapošljavaju?

- Odlično ste to zaključili, ono što će rešiti stvar, gotovo isto ili više sindikalna borba, to su promene na tržištu rada; kažu da više od Beograda, Novog Sada, na sever, ne možete nekog naći ko bi radio za manje od 300-350 evra, do sada je to bila praksa da su ljudi angažovani i od strane korporativnog kapitala za mnogo niže pare i da je na neki način postalo poštapalica da se naša vlast hvali kako imamo perfektne uslove, kako dajemo velike subvencije, da imamo poslušnu i dobro obrazovanu radnu snagu. Akcenat je na ono, poslušnu, to treba da prestane. I mislim da će tržište rada uraditi dobar deo tog posla.

* E sad akcenat je na to, poslušna radna snaga, znači radna snaga treba da radi korektno poslove a ne da bude poslušna – u svetu poslušnosti, ima li sindikat snage da to promeni?

On mora to da promeni ali to je duboka promena svesti. Ono što mene frustrira decenijama, to je da ne raste procenat ljudi koji se slažu, slažu se još uvek više od polovine sa stavom najvažnije je da izaberemo vođu i da ga slušamo, ako ne promenimo to, tu svest generalno, teško da ćemo doći do boljih dana.

* Hvala Vam.

Galerija:

Objavljeno u Sindikat

* Treća redovna sednica Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST za AP Vojvodinu održana je 14. novembra u Sremskim Karlovcima, a u njenom radu učestvovali su i predsednik Zoran Stojiljković i izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST, Čedanka Andrić

Predsednik Pokrajinskog odbora, Milojica Živković podneo je izveštaj o aktivnostima između dve sednice, a razgovaralo se i o obavezama i aktivnostima u pripremi godišnje konferencije u organizaciji Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta. Konferencija će biti održana 14. decembra u Novom Sadu, pod nazivom: „U susret problemima zaposlenih i tržišta rada“.

Narednog dana članovi i zamenici Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST učestvovali su u radu seminara pod nazivom „Jačanje kapaciteta članova sindikata u socijalnom dijalogu na lokalnom nivou“ u okviru kojeg je posebna sesija bila posvećena pripremama Programa rada Pokrajinskog odbora u 2019. godini, a koji će biti usvojen na narednoj sednici, u decembru. Osim toga obrađene su i sledeće teme: Pozicija UGS NEZAVISNOST u aktuelnom društvenom okruženju; Aktuelne izmene u radnom i socijalnom zakonodavstvu i Trening javnog nastupa.

Seminar je organizovao Centar za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju UGS NEZAVISNOST uz podršku Regionalnog povereništva u Novom Sadu.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Sa vremenske distance od 18 godina 5. oktobar očekivano gubi gotovo mitske dimenzije i status događaja vododelnice kojom se život deli na period pre i posle njega

Istraživanja pokazuju, međutim, da godinama unazad nadpolovična većina građana Srbije smatra čak da se toga dana gotovo ništa, sem promene garniture na vlasti, i nije dogodilo. Kaže se sjahao je Kurta da bi uzjahao Murta. Istovremeno, broj onih koji veruju da je to početak propadanja Srbije približno je izjednačen sa udelom onih koji i dalje misle da je to početak njenog demokratskog preobražaja.

Logično se postavlja pitanje šta se to u međuvremenu desilo da se dominantna intepretacija značaja 5.oktobra svede sa dimenzije revolucionarnog preloma na okvir političkog događaja kojim je Srbija tek izašla iz perioda autoritarizma i izolacije i samo otvorila šanse za put od partokratije ka konsolidovanoj demokratiji ?

Pre svega, produženo stanje „defektne“ demokratije, praćeno krizom i siromaštvom i nezaposlenošću, kao i gotovo endemski ukorenjenom i raširenom korupcijom, razvejalo je brzo možda i prevelika očekivanja građana i dovelo do gubitka energije za promene.

Razočarenje, cinizam i indiferentnost postali su dominantno stanje duha, praćeno dubokim nepoverenjem u političke elite. Nakon postrevolucionarne euforije i kratkog medenog meseca između novih demokratskih vlasti, ključnih aktera međunarodne zajednice i građana, zadovoljstvo zbog obaranja režima tebalo je zameniti teškim poslom građenja i paralelnog stabilizovanja demokratskog poretka.

Osim radikalnog raskida sa prošlošću, prvu ključnu prepreku čine razmere siromaštva i nezaposlenosti u Srbiji. Istovremeno, njihovo redukovanje je, uz egzistencijalnu sigurnost, vladavinu prava, političku stabilnost osnovni zahtev koji se postavlja pred svakog političkog aktera koji pretenduje na osvajanje, i još važnije i teže, održanje na poziciji vlasti.

Razdirane borbom za vlast, internim sukobima i aferama, nove vlasti nisu uspele da stvore operativnu strategiju razvoja, ali ni da efektivno reformišu državni aparat. Izložene velikim probuđenim očekivanjima građana one su se suočile sa istanjenim početnim poverenjem.

No, povratak „starih“ pitanja poput statusa Kosova ponovo je Srbiju vratilo u atmosferu i odnose nepoverenja iz 1999. godine.

Paralelno izbijanje planetarne ekonomske krize i njeno kumuliranje sa internim uzročnicima krize poput koruptivne privatizacije svom silinom su otvorili pitanje urgentnog iznalaženja novog modela i strategije razvoja. Oko toga, politički akteri široko okupljeni u neku vrstu političkog kišobrana za promene su se definitivno razišli.

To govori u prilog tvrdnji da zaokruženog i koherentnog koncepta i strategije promena i nije bilo, odnosno da široka formula okupljanja protivnika (ali i pokolebanih i interesno „kupljenih“ pripadnika režima)  za rušenje prethodnog nije efikasna i delatna i za građenje kvalitativno novog poretka.

Politički pragmatizam i logika hoda ka vlasti doveli su i do evolucije socijalista i podele unutar radikala i stanja na političkoj sceni u kome su i na vlasti i u opoziciji izmešani i pobornici i protivnici petooktobarskih promena. Time je i ova snažna ali tek konjukturna linija političkih, ali i širih socijalnih i kulturnih podela izgubila na uticaju. Pozivanje na duh i nasleđe 5. oktobra ima još uvek značajnu simboličku, demokratsku ali malu političku upotrebnu vrednost u aktuelnim političkim prerazvrstavanjima.

Posledično, gotovo dve decenije nakon 5. oktobra demokratija i blagostanje još uvek ne stanuju u Srbiji.

Zoran Stojiljković

Objavljeno u Sindikat

* Mi u Nezavisnosti nemamo nikakav razlog da se pravimo NAIVNI i, što bi se reklo, MUTAVI, kaže u svom najnovijem saopštenju za javnost (petak, 14. septembar 2018) profesor dr Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnosti

Drage moje i dragi moji,
svako sa elementarnom političkom pismenošću i ko baš ne želi da se, iz nekog interesa ili straha i nemoći, pravi naivan, zna da između obećanja i precizno oročenih preuzetih obaveza postoji jasna razlika. Naravno u nivou izvesnosti i čvrstine garancija. Zato se u narodu često koristi krilatica: "Obećanje – ludom radovanje."

Prošle nedelje na Socijalno-ekonomskom savetu, iliti skraćeno SESu, nama je obećano da će se već početkom oktobra desiti, ono što inače nije nikada ni trebalo da se desi - ukidanje zakona kojim su smanjene zarade u javnom sektoru. Tako bi, recimo, iz zone ignorisanja konačno izašli zaposleni u javnim i javno-komunalnim preduzećima.

Obećano je i dijaloško i pravedno razrešenje priče o platnim grupama i razredima.

Obećano je i da će minimalne zarade u naredne tri godine dostići vrednost „raskošne“ minimalne potrošačke korpe.

Obećana su i znatna povećanja plata, posebno u zdravstvu i obrazovanju.

U međuvremenu, vlast nas je u poslednjih nedelju-dve više puta ponovo prevarila. Prvo je na konto prihvatanja potrebe da se konačno ukine smanjenje penzija iznad 25.000 bukvalno izmišljeno, da ne kažem slagano, da smo podržali donošenje izmene zakona o PIO. Ovim zakonskim promenama se, primera radi umesto kriterija za korekciju nivoa penzija uvodi u zakonsko ruho politička odluka da će penzije biti onolike koliko Vlada kaže da ima para u budžetu. Pa se ti posle nekome žali i pozivaj na svoja zakonska prava.

Sužavanje prava na porodiljska bolovanja i blamantne izjave i nevešti demanti oko toga su takođe priča za sebe. Ispada da sve za šta se borimo – i kada se izborimo treba da bude prikazano kao dobra volja i milost dobijena od vlasti. I zagorčano nekom ujdurmom onako usput...

Mi u Nezavisnosti nemamo nikakav razlog da se pravimo naivni i, što bi se reklo, mutavi.

Molim vas za vaše odobrenje da u tripartitnim pregovorima i socijalnom dijalogu ne pristajemo više na ustupke zarad obećanja koja nisu pretvorena u oročene obaveze za čije je ispunjenje neko odgovoran.

Vaš Zoran Stojiljković
UGS NEZAVISNOST
predsednik

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U  uvodnom izlaganju predsednik Zoran Stojiljković je naglasio značaj štrajka i njegovog kvalitetnog regulisanja sa stanovišta uticaja zaposlenih na ostvarivanje njihovih prava iz oblasti radnih odnosa. Činjenica je da je pravo na štrajk u poslednje vreme na udaru i da se ovo pravo sve češće krši, te da se kršenje opravdava argumentima ekonomije i sigurnosti, stoga Sindikati ne mogu da daju saglasnost na Nacrt Zakona o štrajku kojim se ovo pravo dodatno ograničava      

Nakon kratke prezentacije Dragana Milanovića o uporednom pregledu važećeg i Nacrta zakona o štrajku i diskusije članova,

Izvršni odbor je, jednoglasno,  na Vanrednoj sednici, održanoj 1. juna 2018. godine, doneo sledeći

Z a k l j u č a k :

            Izvršni odbor UGS NEZAVISNOST, razmatrajući Nacrt Zakona o štrajku, konstatuje da su predloženim tekstom, u odnosu na važeći Zakon iz 1996. godine, definisana određena poboljšanja – zaposleni mogu da štrajkuju i van poslovnog kruga poslodavca uz najavu u skladu sa posebnim zakonom, zaposleni imaju pravo na zaradu/platu ukoliko je štrajk organizovan zbog neisplaćenih zarada/plata, nezakonitost štrajka može da utvrdi samo sud, pojačane su nadležnosti Inspekcije rada.

Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost“ i pored gore navedenih pozitivnih pomaka, ne mogu da daju pozitivno mišljenje na predloženi tekst Nacrta Zakona jer:

  • Nacrt Zakona o štrajku nije krovni zakon, s obzirom da se u predloženom tekstu Nacrta Zakona predviđa primena drugih posebnih zakona, podzakonskih akata i uredbi koji su već na snazi i ograničavaju pravo na štrajk u određenim delatnostima;
  • Obesmišljeno je uvođenje štrajka solidarnosti ako se podrška daje samo zaposlenima ili sindikatima koji su u štrajku kod istog poslodavca ili istoj grani, grupi ili delatnosti na teritoriji Republike Srbije, jer se time narušava jedan od osnovnih principa sindikalnog organizovanja i delovanja – solidarnost;
  • Nacrtom Zakona su, u suprotnosti sa principima Međunarodne organizacije rada i standardima Evropske unije, preširoko utvrđene najpre delatnosti u kojima je zabranjen štrajk, a zatim i delatnosti od opšteg interesa u kojima je moguće organizovati štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje zaštita života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva ili dela stanovništva. I određivanje tehnološkog minimuma procesa rada je uopšteno definisano, posebno sa aspekta šta je to “nenadoknadiva šteta“ usled koje bi se ugrozilo obavljanje delatnosti u toku ili nakon prestanka štrajka;
  • Saglasni smo da Agencija za mirno rešavanje radnih sporova vodi evidenciju o štrajku, ali izražavamo sumnju u mogućnost kvalitetnog sprovođenja arbitražnog postupka kod određivanja minimuma procesa rada, ukoliko isti nije utvrđen kolektivnim ugovorom ili sporazumom između sindikata, odnosno većine zaposlenih i poslodavca. Definisano je da se Arbitražno veće sastoji od pet arbitara, dva stručnjaka i tri arbitra sa liste miritelja i arbitara. Izražavamo sumnju u kapacitete arbitara da se bave ovom veoma složenom materijom. Neprihvatljivo je da se arbitražna odluka donosi većinom glasova, da je ona obavezujuća i konačna, jer se definiše da sindikati predlažu jednog arbitra, poslodavac jednog, a ostala tri se predlažu iz Imenika.

O b r a z l o ž e n j e :

            Imajući u vidu da je važeći Zakon o štrajku donet još 1996. godine i da je, u međuvremenu, donet novi Ustav, sa kojim Zakon nije usaglašen, nesporno je da treba doneti novi Zakon o štrajku. Svesni smo da je i ovaj Zakon u mnogim odredbama kršen, bez sankcija, posebno imajući u vidu drastično kršenje osnovnih principa definisanih Zakonom u štrajku u poslednjem štrajku u Fijatu.

Novim Zakonom bi trebalo prvenstveno, u skladu sa principima Međunarodne organizacije rada koji su utvrđeni na osnovu ratifikovanih konvencija, kao i standardima Evropske unije, ograničiti pravo na štrajk samo u delatnostima u kojima bi prekid rada ugrozio život i bezbednost stanovništva, što Nacrtom zakona nije učinjeno, već su delatnosti od opšteg interesa definisane uopšteno i preširoko. Osnovno je da se ne može drugim zakonima definisati minumum procesa rada u delatnostima od opšteg interesa, jer se time oduzima pravo socijalnim partnerima da učestvuju u utvrđivanju minimuma procesa rada. Praksa je pokazala da je dosadašnji način utvrđivanja minimuma procesa rada imao za posledicu širiko definisane minimume koji su, u velikom broju slučajeva, bili veći i od utvrđenog procesa rada pre najave štrajka.

U praksi su poslodavci odbijali da, od dana najave štrajka i za vreme štrajka, pregovaraju o načinu rešavanja ispostavljenih štrajkačkih zahteva. Zato je pozitivno da se u Nacrtu Zakona stavlja akcenat na postupak mirnog rešavanja sporova, uz obavezu daljeg obrazovanja i usavršavanja miritelja u oblasti štrajka.

Bez obzira na konstataciju da je ideja donošenja novog Zakona pozitivna, da se on mora usaglasiti sa Ustavom i principima međunarodne organizacije rada, Sindikati ne mogu da daju pozitivno mišljenje na Nacrt u kome su delatnosti od opšteg interesa i dalje date preširoko, da Zakon nije sistemski Zakon, jer se njime i dalje daje mogućnost da se posebnim zakonima (o prosveti, rudarstvu, zdravstvenoj zaštiti…) definišu različita pitanja u vezi štrajka – ili je štrajk zabranjen ili ograničen obavezom uvođenja minimuma procesa rada, sve dok se ne postigne koncenzus o ovim bitnim, sistemskim pitanjima.

                Izvršni odbor UGS NEZAVISNOST

                Zoran Stojiljković, predsednik

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U glavnom gradu Bugarske Sofiji je druge majske srede održana je Međunarodna sindikalna konferencija pod nazivom „Glas integracija Zapadnog Balkana“. Kolege iz bugarskog sindikata KNSB ugostile su, uz finansijsku podršku Fondacije Fridrih Ebert, reprezentativne sindikalne organizacije iz regiona Zapadnog Balkana, kao i predstavnike Evropske konfederacije sindikata

Cilj konferencije bio je usvajanje Deklaracije o novoj radno-socijalnoj dimenziji procesa evropskih integracija Zapadnog Balkana. Regionalni sindikalni savet SOLIDARNOST, koji okuplja sindikalne centrale iz zemalja bivše Jugoslavije uradio je predlog ovog dokumenta koji su podržale i ostale kolege iz regiona. Deklaraciju će u sredu, 17. maja na Samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Sofiji, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Luka Vinsentini, predati premijeru Bugarske kao zemlje koja trenutno predsedava Evropskom unijom.

Deklaracija polazi od činjenice da sindikati kao bitan društveni faktor na nacionalnom nivou moraju da budu istinski uključeni u celokupan proces evropskih integracija, istovremeno jačajući svoje kapacitete. Pozivaju se nadležne evropske institucije da u daljem procesu EU integracija podsećaju vlade država u regionu da se tokom sprovođenja pravnih tekovina EU u oblasti radnih i socijalnih prava zemalja ne donose odluke koje će značiti samo puko prenošenje minimalnih standarda propisanih preporukama, već i da, gde je god to moguće, u saradnji sa socijalnim partnerima budu uspostavljeni i primenjeni viši standardi poštovanja prava iz oblasti rada i socijalne politike.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost

U daljem nastavku procesa evropskih integracija neophodno je obezbediti dostupnost svih dokumenata koji se odnose na pregovore o pristupanju, i to pre svega, analitičkih izveštaja, prevoda pravnih tekovina EU, kao i praksu da se kriterijumi za otvaranje i zatvaranje poglavlja objavljuju na stranicama Delegacija EU u zemljama regiona. Prilikom usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonima EU, neophodno je analizirati i sve moguće socijalne posledice izmena zakona, naročito na ugrožene kategorije stanovništva, na prava radnika, sisteme socijalne zaštite, socijalni dijalog i industrijske odnose.

Socijalni partneri na Zapadnom Balkanu treba aktivno da učestvuju u definisanju znanja neophodnih za obavljanje novih poslova, boljem planiranju i povezivanju politika u oblasti obrazovanja, obuke i zapošljavanja, a koji su odgovor na digitalizaciju i Industriju 4.0 u regionu. U procesu pristupanja EU nove tehnologije i inovacije treba du budu podržane snažnim ekonomskim i finansijskim politikama i pravednim poreskim sistemima koji finansiraju socijalnu sigurnost.

Deklaracija takođe apeluje da se reforme pravosuđa fokusiraju i na ubrzanje rešavanja radnih sporova i gde je god to moguće, formiraju posebna sudska veća nadležna za radno-pravnu materiju.

UGS NEZAVISNOST su na konferenciji predstavljali predsednik, Zoran Stojiljković i izvršna sekretarka, Čedanka Andrić

Objavljeno u Sindikat
Strana 2 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…