Prikazivanje članaka po tagu diskriminacija

* Citiraću ovoga puta na početku članka: 'Incident na autobusu u Novom Sadu, u prestonici evropske kulture. Putovale smo nas četvoro kada nam se obratila saputnica sa rečima "ovo je Novi Sad, ako si tu rođena pričaj srpski, i ja sam mađarica pa..." Namignule smo jedno na drugu, pa smo odlučile da joj ne odgovaramo, jer ne vredi. Neće ništa dobro iz ovog da izađe. Jako mi je bilo neprijatno kada se motala iza mene i sišla na jednoj stanici usput. Da li je ovo naš grad tolerancije?' Upitala se Eržebet Tot Batori, kada je doživela skandal u popodnevnim satima, u subotu, 12. februara 2022. u drugom po veličini gradu Srbije

Znajući nekoliko-decenijsko vrlo dobro što bi se reklo “u dušu”, uglednu radnicu u vojvođanskom dnevnom listu "Magyar Szo" i jednu od dugogodišnjih čelnica Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, borbu kojom istrajava na sebi prilično osoben i za sindikat značajno - smiren način, rešavajući mnoge sporove u korist radno-klasnih prava, pobeđujući kada su u pitanju danas posebno značajni pojedinačni i kolektivni ugovori, a pre svega onom osnovnom premisom ljudstva - solidarnošću koju izražava u svakoj prilici i neprilici. Kakoprema članovima a i onima koji to nisu, poslovično u pravi čas. Tako je i nama u Somboru, bezbrojno puta dolazila, kad bi nam bilo šta “zapelo”, a i kad nije.

Da nas ohrabri, da učestvuje u svakom pojedinačnom ili grupnom radničkom problemu i interesu, da uz njene savete i mi ovde u Somboru, guramo napred. Mene lično, izvela je prva iz krize i depresije kada sam 2015. godine ostao bez posla nakon 40 godina - od najranijeg detinjstva pa sve do sramnog gašenja starog Radio Sombora, nakon katastrofalne privatizacije 2007. godine a da od tada platu niti penzijsko-zdravstveno, nemam kao ni preostalih mojih sada već nažalost bivših šestoro kolega (prim. aut. Siniša Strićević), no ništa lično, samo kažem. I ne samo mene naravno, pogurala je mnoge radnike u Somboru, inicirala razgovor, kod gradonačelnice Dušanke Golubović, danas državne sekretarke u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boričaka i socijalna pitanja, koja je odmah bila na istom koloseku sa Eržikinom pričom, mojom prvom iz milošte volim reći, sidnikalnom šeficom.

Sada isto tako, sa novim našim ‘drčnim' - naravno pozitivno a sve za interese radnika, predsednikom GS KUM-Kutlura, umetnost, mediji, Darkom Šperom takođe, te naravno sa rukovodiocima UGS "Nezavisnost" Čedankom Andrić i saradnicima, dolazi sa njim ponovo, uskoro u Sombor, da bismo dalje rešavali naša zajednička pitanja, probleme, pojave, potrebe, na medijskoj i kulturnoj sceni Sombora, i šire u regiji ovde, u iniciranju, opet - sastanka u naravno partnerstvu jer smo inače zajedno u Socijalno ekonomskom savetu na svim nivoima, od republike, pokrajine pa naravno i do našeg Grada Sombora, sa čelnicima lokalne samouprave.

Bezgranične su dakako njene mogućnosti, u malom prstu drži sve što je sindikalno, kao osnivači Ujedinjenih granskih sidnikata “Nezavisnost”, puno toga smo lepog i ružnog prošli, mene kao često usplahirenog, inhibiranog, na trenutke koji znaju i da potraju, bezvoljno-nikakvog, nakon već sedmu godinu bez plate i gubljenja elementarnih prava, kako malopre rekoh, ali, Eržebet je rekla, ‘Siniša ti to možeš, imamo i Podium i Novi Radio Sombor zajedno, pomoći ću kao i uvek'.

Tako i bi. Vraćam se na početak što je i povod ovoga teksta, to što je sa tri koleginice doživela danas na autobuskoj stanici u Novom Sadu, vraćajući se sa svog radnog mesta u Magyar Szo gde je cenjena zaposlenica a i naravno, glavna poverenica, kao i predsednica Odbora za medije GS KUM “Nezavisnost”, u Rumenku u kojoj živi, dakle mogla je da reaguje (kako bih, verovatno ja, da sam bio na njenom mestu, čak bezobrazno-jer često ne umem da se uzdržim pa planem možda i kad ne treba, pa bih svašta odbrusio dotičnoj putnici koja je izrazila najniži nivo diskriminacije dajući “opasku” kako u Novom Sadu ‘ne treba da se priča mađarski već samo srpski’, odalamio bih joj, pljusku najprostačkijih i ni malo književnih reči, namerno s moje strane akulturno). Eržika je samo dakle namignula, u njenom opet maniru, hrabro zatim sišla sa koleginicama sa stanice dok joj je dotična i dalje duvala u vrat, iako je naša junakinja nakon ignorisanja (što često može da bude kazna najveća ali i da vas košta živaca), napisala na svojem fejsbuk nalogu, da se ipak oseća uznemireno.

Jednako ubeđen sam i svako ko ovo čita, imaće dozu uznemirenosti. Dokle više? Toleranicja, kako je Tot Batori dopisala u komentarima uz davanje joj podrške sa više strana, izostaje, baš danas kad je ona nekako i najpotrebnija. I to nigde drugde, do u evropskoj ovogodišnjoj prestonici kulture, Novom Sadu.

I sad, ide ona čuvena: - Pa ne može se po jednoj osobi ili jednom ‘slučaju’, odmah, generalizovati sve, da je 'baš tako'. Može. Itekako i ne ponovilo se. I, dobrodošla u kako voliš često da istakneš, ‘evropski Sombor’, sa saradnicima, ovde ćemo se potruditi da sami napravimo ‘incident’. S tim, što ćemo se nakon našeg radnog sastanka, susreta sa čelnicima Gradske uprave i tribine-seminara koje ćemo organizovati na nekoliko lokacija u Somboru, uz nove pristupnice članova, provozati fijakerom. Iz kojeg ću na tečnom mađarskom izgovoriti: Koszonom kedves Erzsi, jo napot Zombor varos’

PS: Hteo sam da ‘ubacim’ još neke od mnogobrojnih fotografija sa Eržebet Tot Batori kako onih nastalih tokom svih ovih već više od pola veka zajedničkog sindikalnog, civilnog, našeg u struci novinarskog rada, u Somboru kojem se uvek rado vraćaš, tako i one kada smo počeli pre 15-tak godina naše putešestvije kroz za sada, neformalni ali prilično prihvaćen projekat ‘Susedovanja' a na tvoj predlog, pa smo već ohoho, obišli, i Mohač, i gornji severoistočni deo Hrvatske-Baranju, Slavoniju, tek uskoro s proleća slede, naši još raspostranjeniji, nastavci. Fotografije će ostati svakako za sledeći nastavak priče.

A sada, somborska kancelarija UGS Nezavisnost, dvostruki elektronski medij Novi Radio Sombor i Udruženje “PODIUM” pružaju svu i svaku podršku solidarnosti našoj prekaljenoj i neumornoj sindikalnoj uvaženoj predstavnici-bez radnog vremena, posvećnoj poslu bez kompromisa, Eržiki Tot Batori. Koja me je naučila, da dopunim, nekoliko veoma važnih reči na mađarskom, kako se nikako nikad ne bih “izgubio” na dvadesetak kilometara odavde.

Nove Eržikine lekcije tek slede. Lekcije pre svega ove dobre žene, lekcije iz života, lekcije tolerancije i solidarnosti, iz kojih mogu da se brojni korisni projekti, naprave. I tako će, naravno, i biti.

Siniša Stričević i ekipa Novog Radio Sombora

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Najviše pritužbi o diskriminaciji koje stižu kancelariji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti odnose se na rad i zapošljavanje, izjavila je poverenica Brankica Janković

Na početku kovid krize bilo je mnogo pritužbi u vezi sa preraspodelom radnog vremena, određivanjem ili neodređivanjem rada od kuće i zbog sličnih razloga, navela je poverenica Janković u intervjuu za portal Nezavisnost.org. - U ovoj oblasti je naročito izražena diskriminacija žena i to kako po osnovu pola, tako i po osnovu bračnog i porodičnog statusa, a situacija je dodatno pogoršana tokom krize izazvane Кovidom-19. Na osnovu pritužbi koje su nam podnete može da se zaključi i da prilikom traženja posla ranjive grupe postaju još ranjivije i podložnije diskriminaciji. Iako značajno manje, ali i dalje je prisutna praksa pojedinih poslodavaca da u prijavama, na konkursima i intervjuima za posao neopravdano uključuju pitanja o porodičnom i bračnom statusu, automatski isključuju mlađe ili starije radnike zbog godina života ili žene samo zato što pretpostavljaju da neće moći da usklade privatne i poslovne obaveze. Diskriminacija je prisutna i u toku rada prilikom raspoređivanja na određena radna mesta, napredovanja, ostvarivanja pojedinih prava iz radnog odnosa - navela je Janković.

Poverenica upozorava da građani često mešaju mobing i diskriminaciju. - Ove dve pojave mogu imati sličnosti, međutim one su najčešće motivisane različitim pobudama, imaju različite posledice, različite aktere, a sporovi se rešavaju u različitim postupcima i pred različitim organima. Za postajanje diskriminacije na radu neophodno je pravljenje razlike, isključivanje ili davanje prvenstva na osnovu nekog ličnog svojstva - pola, godina života, zdravstvenog stanja, vere, jezika, nacionalne pripadnosti, imovinskog statusa i slično. Pri tome, treba imati u vidu da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike ako posao zahteva baš posebnost kao poslovi pilota, ronilaca, tenkista, glumaca... Takođe ne mora postojati namera za izvršenje diskriminacije samo pravljenje razlike koja je u uzročno-posledičnoj vezi sa ličnim svojstvom - objasnila je poverenica.

Ona je ukazala da se rodna ravnopravnost u zaradama zaposlenih može postići „transparentnošću, sankcijama za kršenje propisa i pre svega - promenom vrednosnog sistema, tačnije kada kvalitet nečijeg rada bude glavni kriterijum za vrednovanje, napredovanje, visinu plate, izbor za neku funkciju i uopšte kada rad bude u najvećoj meri uticao na kvalitet života“. Janković je podsetila da je Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjena diskriminacija u oblasti rada, a propisano je i da svi imaju pravo na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti:

- Naravno da nije uvek tako, pa se dešava da za isti posao muškarci i žene primaju različite plate. Uvek postoji mogućnost da oni koji sumnjaju da su diskriminisani i da primaju nižu platu iako obavljaju isti posao, mogu podneti pritužbu nama. Postupak samog podnošenja pritužbe je jednostavan i potpuno besplatan za građanina... Neke nejednakosti, možda i u vezi sa platama, tržište će vremenom regulisati a vrednosni sistem koji mi ljudi uspostavljamo će možda pretrpeti promene pod pritiskom zahteva na tržištu. I sama se pitam kako su plate negovateljice i dalje tako niske s obzirom na demografsku strukturu u našem društvu i narasle potrebe za tom vrstom podrške našim najstarijim sugrađanima, naročito kod kompleksnih stanja poput demencije, potpune nepokretnosti u slučajevima palijativnog zbrinjavanja.

Govoreći o podeli rada na muške i ženske poslove i dužnosti, poverenica je ocenila da se u mlađim generacijama taj jaz smanjuje, naročito kada je reč o većim sredinama, ali da je u ruralnim područjima vrlo evidentna neravnopravna raspodela tzv. kućnih poslova: - Brojni su razlozi za to, često je u pitanju patrijarhalni model gde se podrazumeva da je žena ta koja podnosi veći teret jer to tako naprosto treba... Nije neočekivano da su i poslodavci pod uticajem predrasuda i stereotipa o kućnim obavezama, o čemu smo govorili tokom trajanja našeg zajedničkog projekta sa estonskim poverenikom za rodnu ravnopravnost i jednak tretman. I, eto, ako je za ’utehu’, estonske kolege kažu da je i kod njih slično, pa smo izradili zajednički serijal kratkih filmova o usklađivanju profesionalnog i privatnog života koje rado delimo članovima i članicama sindikata.

U okviru projekta WoBaCa kancelarija Poverenika je sprovela istraživanje „Rodna ravnopravnost i ravnoteža između poslovnog i privatnog života“ koje jasno pokazuje koliko je postizanje ravrnopravnosti za žene teže, ali i koliko se u tome napredovalo. - Većina žena, čak 82 odsto ispitanih, kaže da su odsustvovale sa rada zbog nege deteta, dok je to pravo koristilo tek 14 odsto anketiranih muškaraca. Žene i dalje provode mnogo više vremena starajući se o deci nego muškarci; 33 odsto žena 10-30 sati na nedeljnom nivou, a 47 odsto muškaraca do 10 sati posvećuje deci. Međutim, slika se menja i to pokazuju primeri Beograda i zapadne Srbije. U Beogradu muškarci mnogo više, nego u bilo kom drugom regionu Srbije učestvuju u kućnim poslovima i brizi o deci, dok se u zapadnim delovima naše zemlje vidi značaj međugeneracijske solidarnosti, pa u odgajanju dece roditelji imaju podršku šire porodice u mnogo većoj meri nego u ostatku Srbije - navela je Janković.

Poverenica je kazala i da „diskriminaciju ne možemo brzo da iskorenimo“ i zato što predrasude i stereotipi žilavo opstaju i prenose se kroz generacije. - Recimo, koliko puta čujemo da stariji radnici, oni koji imaju 50 i nešto godina, više nisu produktivni, da su žene sa decom nepouzdane, jer često moraju na bolovanje, da su mladi nesposobni jer nemaju radno iskustvo, ali i da su nezainteresovani. Uostalom, zar kod nas ne vlada opšteprihvaćeni stereotip da su svi Nemci vredni radnici, a mi Srbi ne baš? Poznajem starije radnike koji su potpuno nezainteresovani i malo toga znaju s obzirom na iskustvo, žene koje rade i istovremeno odgovaraju na pitanja dece o domaćem zadatku, mlade koje sve interesuje, starije opet koji novim tehnologijama barataju kao du se se rodili sa tabletom. I Srbe i Mađare i Rome i sve druge koji su vredni - dakle svako je individua za sebe sa svim manama i vrlinama koje čine čoveka. Radne navike, odnos prema poslu i znanje nisu ni u kakvoj vezi sa polom, godinama, nacionalnom pripadnošću - zaključila je Brankica Janković.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
petak, 03 decembar 2021 00:22

MOR protiv diskriminacije radnika sa HIV-om

* I posle više od 40 godina od prve kliničke dijagnoze bolesti izazvane virusom HIV u svetu je raširena stigma i diskriminacija prema ljudima i radnicima sa HIV-om, ukazuje najnovije globalno istraživanje objavljeno povodom Svetskog dana borbe protiv side (1. decembar). Približno četiri od deset ispitanika smatra da ljudima koji žive sa HIV-om ne bi trebalo dozvoliti da direktno rade sa onima koji nemaju HIV, a čak šest od deset ljudi podržava obavezno testiranje na HIV pre nego što ljudima bude dozvoljeno da rade, nalazi su istraživanja koje je za potrebe Međunarodne organizacije rada (MOR) sprovela poznata kompanija za ispitivanje javnog mnjenja Galup

Studija je pokazala da neznanje o prenošenju HIV-a podstiče stigmatizujuće i diskriminatorne stavove. Tako tek svaka druga osoba zna da se HIV ne može preneti zajedničkim kupatilom, a samo svaka četvrta osoba je tačno odgovorila na pitanja o tome kako se HIV prenosi. Mitovi i zablude i dalje postoje i doprinose stigmi i diskriminaciji.

Istraživanjem je bilo obuhvaćeno nešto više od 55.000 stanovnika u 50 zemalja širom sveta. Stavovi ljudi su se znatno razlikovali između regiona: najniža tolerancija za direktan rad sa osobama sa HIV-om pronađena je u Aziji i Pacifiku gde samo 40 odsto ispitanih smatra da ljudima koji žive sa HIV-om treba dozvoliti da rade sa ljudima koji nemaju taj virus. Sličan je procenat ljudi sa takvim stavom na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.

Regioni sa najpozitivnijim stavovima bili su istočna i južna Afrika, gde je skoro 90 odsto ispitanika reklo da bi trebalo dozvoliti direktan rad sa osobama sa HIV-om. - Šokantno je da su 40 godina nakon epidemije HIV-a i AIDS-a, mitovi i zablude i dalje toliko rasprostranjeni. Nedostatak elementarnih činjenica o tome kako se HIV prenosi podstiče stigmu i diskriminaciju, a to na radnom mestu dovodi do marginalizacije ljudi koji žive sa HIV-om i gura ih u siromaštvo potkopavajući tako cilj dostojanstvenog rada - izjavila je Čidi King, šefica Ogranka za rod, ravnopravnost, raznolikost i inkluziju MOR.

Viši nivoi obrazovanja su takođe povezani sa pozitivnim stavovima prema radu sa osobama koje žive sa HIV-om. Na globalnom nivou, 68 odsto onih sa visokim obrazovanjem složilo se da treba dozvoliti direktan rad sa osobama koje žive sa HIV-om, u poređenju sa 39,9 odsto ispitanika koji imaju samo osnovno obrazovanje. Izveštaj nudi niz preporuka, uključujući implementaciju HIV programa koji treba da poveća znanje radnika o prenošenju HIV-a i razbije mitove i zablude.

To treba da bude način da se pomogne u poboljšavanju zakonskog i političkog okruženja radi zaštite prava radnika. Konačni cilj je ukidanje obaveznog testiranja na HIV u skladu sa Kodeksom prakse MOR o HIV/AIDS iz 2001. godine.

Novinar: S. Raković

Izvor: MOR/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Zakon o rodnoj ravnopravnosti stupio je na snagu 1. juna ove godine, ali je kontroverzne reakcije izazvao još u samoj pripremi ovog akta. O čemu je zapravo reč, odnosno šta reguliše navedeni propis?

Zakon u uvodu definiše da se njime uređuju pojam, značenje i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Sama svrha donošenja zakona, opredeljena ovakvim uvodnim odredbama, ne bi smela kod bilo koga da izazove negodovanje. Zbog toga ćemo se detaljnije upoznati sa pojedinačnim odredbama zakona, odnosno novinama koje ovaj propis uvodi u radne odnose.

I Definisanje diskriminacije po osnovu pola

Prema novousvojenom zakonu, diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu.

Oblasti društvenog života u kojima ovaj zakon nalazi primenu su brojne, jer definiše da se mere za suzbijanje diskriminacije uvode u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života.

Kao što vidimo, zakon ima svoju primenu i u oblasti radnih odnosa, te ćemo se posebno osvrnuti na ovu tematiku.

II Primena i novine u oblasti radnih odnosa

Najpre treba istaći da je diskriminacija po polu i rodu bila zabranjena na radu, u vezi sa radom, kao i za lica koja traže zaposlenje i pre stupanja na snagu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer je svaki takav oblik diskriminacije bio zabranjen Zakonom o radu, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova (umesto kojeg je i donet novi zakon jer je prethodni ocenjen kao neefikasan). Zakon o rodnoj ravnopravnosti isto tako proklamuje jednak tretman i jednake mogućnosti za žene i muškarce, kako u oblasti traženja i dostupnosti poslova, tako i u oblasti ostvarivanja prava na rad. Na taj način novi zakon samo potvrđuje dosadašnja načela jednakosti zaposlenih u pravima iz radnog odnosa i zabranu diskriminatornog ponašanja poslodavaca, s tim što ovaj propis posebnu pažnju poklanja diskriminaciji po rodu i polu i zabranjuje je ne samo na radu, već u svim drugim sferama društvenog života-politika, ekonomija, kultura, sport…

Određena promena je nastala kada je u pitanju propisivanje zabrane diskriminacije sa seksualnom konotacijom jer je uveden novi zakonski pojam-seksualno ucenjivanje. Zabranjeno je i do sada bilo uznemiravanje, seksualno uznemiravanje, a novim zakonom je na spisak nedopuštenih ponašanja dodato i seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom na osnovu pola odnosno roda koje čine poslodavci, zaposleni ili druga radno angažovana lica prema drugim zaposlenima ili drugim radno angažovanim licima. Zakon seksualno, odnosno polno ucenjivanje definiše kao svako ponašanje lica koje, u nameri činjenja ili nečinjenja dela seksualne prirode, uceni drugog da će u slučaju odbijanja pružanja traženog protiv njega ili njemu bliskog lica izneti nešto što može škoditi njenoj ili njegovoj časti ili ugledu. Uznemiravanje na osnovu pola i seksualno uznemiravanje zabranjeni su ne samo na radnom mestu, već i prilikom zapošljavanja, stručnog usavršavanja i napredovanja.

Može se reći da konkretniju promenu za položaj žena u okviru radnog prostora ipak donose pojedine odredbe zakona, kao npr. one po kojima je posebno zabranjena rodna neravnopravnost za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće i nege deteta. U tom smislu zabranjen je premeštaj zaposlene koja je na odsustvu sa rada zbog trudnoće, na porodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege deteta i odsustvu sa rada radi posebne nege deteta, na druge poslove ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca, ukoliko je to za zaposlenu nepovoljnije, osim ako to nije učinjeno u skladu sa nalazom nadležnog zdravstvenog organa ili zbog organizacionih promena kod poslodavca, koji su izvršeni u skladu sa zakonom.

Osim toga, odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može biti razlog za uskraćivanje prava na stručno usavršavanje i napredovanje i sticanje višeg zvanja, odnosno premeštaja na neposredno više izvršilačko radno mesto. Takođe, poslodavac je dužan da nakon porodiljskog odsustva porodilju vrati na poslove, odnosno radno mesto na kome je radila pre odsustvovanja ili na odgovarajuće poslove, odnosno radno mesto, ali ne pod nepovoljnijim uslovima (u pogledu zarade, uslova rada i tome slično).

U organima poslodavca mora se težiti ravnopravnoj zastupljenosti polova. To znači da poslodavac mora da se trudi da obezbedi podjednak broj muškaraca i žena u organima upravljanja i organima nadzora uz uvažavanje specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, službe ili delatnosti, mesta i uslova rada propisanih merila za izbor, odnosno imenovanje, i drugih objektivnih razloga.

Poslodavci koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da određuju i sprovode posebne mere u okviru godišnjih planova ili programa rada, koji obavezno sadrže i deo koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Poslodavci čiji planovi ili programi nisu javno dostupni dužni su da o donošenju plana ili programa obaveste ministarstvo nadležno za ljudska prava i da uz obaveštenje dostave izvod iz plana, odnosno programa u delu koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Takođe, poslodavci čiji godišnji izveštaji o realizaciji plana ili programa nisu javno dostupni, dužni su da o usvajanju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa obaveste ministarstvo.

Poslodavci su dužni da sačinjavaju i dvogodišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, koji, uz popunjeni obrazac na način uređen zakonom, sadrži kratku ocenu stanja u pogledu ostvarene rodne ravnopravnosti u organu poslodavca, uključujući razloge zbog kojih nije ostvarena propisana ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u sastavu organa poslodavca, ako ta zastupljenost nije ostvarena. Činjenica da će podaci biti dostupni javnosti i navedeni niz akata koje poslodavac treba da izradi i dostavi ministarstvu radi kontrole, takođe predstavljaju vid „pritiska“ da se nešto značajnije učini u pravcu usvajanja antidiskriminatornog ponašanja.

III Zabrana otkaza i nejednakih zarada za isti rad

Zabranjen je otkaz, odnosno raskid radnog odnosa od strane poslodavca, odnosno organa javne vlasti, kao i proglašavanje zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja.

Ponovo ističemo da su ove zabrane postojale i pre novog zakona, s tim što su novčane kazne za prekršaje koji poslodavci čine kršeći zabranu diskriminacije po osnovu pola i roda porasle. Naravno da ni od sada poslodavac nije mogao da uruči otkaz niti da proglasi zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao ni da otkaže ugovor o radu zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja. Slično je i sa zabranjivanjem nejednakih zarada za rad iste vrednosti na osnovu pola ili roda. Naime, zaposlenima se garantuju jednaka plata za isti rad ili rad iste vrednosti, bilo da se isplaćuje u celosti u novcu ili delom u novcu, a delom u naturi, u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose.

I kod ove odredbe se ne radi o nečem novom, jer Zakon o radu principijelno zabranjuje različitu zaradu za rad iste ili slične vrednosti. Ovaj zakon samo ponavlja i potvrđuje zabranu koja je i do sada postojala, s tim što naglašava da do nejednakog postupanja ne sme da dođe s obzirom na pol.

IV Nadzor nad primenom zakona

Što se tiče primene Zakona, nadzor nad njegovom primenom u delu koji se odnosi na oblasti rada i zapošljavanja vrši ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje, a inspekcijski nadzor u toj oblasti vrši inspekcija rada.

Situacija je trenutno takva da su novčane kazne za poslodavce koji krše zakonske odredbe o zabrani diskriminacije porasle sa maksimalnih 500 hiljada dinara po Zakonu o zabrani diskriminacije, odnosno sa 1,5 miliona po Zakonu o radu, na 2 miliona dinara (dosadašnji Zakon o ravnpravnosti polova čak i nije propisivao sankcije). Dakle procenjeno je da je neophodno pojačati kaznenu politiku jer dosadašnja nije dala zadovoljavajuće rezultate, odnosno stanje nije onakvo kako je proklamovano. Tako je propisano da će se novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniti poslodavac koji ima svojstvo pravnog lica ako prekrši neku od zabrana o kojima smo govorili u ovom tekstu. Kazna je predviđena i za odgovorno lice u pravnom licu.

Imajući u vidu način na koji zakon reguliše zabranu diskriminacije po polu i rodu na radnom mestu, može se zaključiti da ništa radikalno nije promenjeno u odnosu na dosadašnju regulativu, koja je takođe promovisala rodnu ravnopravnost, odnosno sankcionisala diskriminaciju po polu. Reč je o tome da novi zakon naglašava zabrane koje su i do sada postojale, uvodi određene promene koje nisu toliko značajne (bar u oblasti radnih odnosa) i u određenoj meri pojačava kaznenu politiku.

O autoru: Milan Predojević (fotografija u slajdu ispod rubrike)

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju.

Aktuelnu rubriku objavljujemo u okviru saradnje a posredstvom portala: poslovi.infostud.com

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Rodna ravnopravnost
* Cilj panel diskusije, kao i predhodne dve, je da okupi stručnjake i stručnjakinje koji se iz različitih perspektiva bave pružanjem pomoći i zaštite žrtvama rodno zasnovane diskriminacije i povrede prava u oblasti rada i zapošljavanja i doprinese uspostavljanju dijaloga, umrežavanju i boljem korišćenju postojećih resursa za pomoć i podršku žrtvama na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou
 
Panelisti koji će diskutovati o temi su Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Milanka Stevović, advokatica NVO "Oaza sigurnosti", Marija Srdić, predsednica sekcije za afirmaciju ženskog biznis liderstva Unije poslodavaca Vojvodine, Rada Gujaničić, predsednica Upravnog odbora Ženskog centra Užice, Jasmina Nikolić, direktorka Viktimološkog društva Srbije, Sanja Ćopić, predsednica Upravnog odbora Viktimološkog društva Srbije.
 
Diskusija će moći da se prati uživo preko facebook naloga VDS.
 
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

* Žene u Srbiji imaju ista prava kao i muškarci, ali je njihov položaj lošiji jer su diskriminisane na osnovu pola i roda, u javnoj i privatnoj sferi, izložene su diskriminatornim rodnim stereotipima i nasilju, manje su zaposlene iako su obrazovanije, rade na slabije plaćenim poslovima, opterećene su radom u domaćinstvu i brigom o deci više od muškaraca, manje učestvuju u odlučivanju i slično. Žene iz višestruko marginalizovanih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela i druge, u lošijem su položaju i u poređenju sa ženama iz opšte populacije i u poređenju sa muškarcima iz svojih grupa

Patrijarhalni stavovi su rasprostranjeni i doprinose lošijem položaju žena u društvu, a oni se održavaju i šire u javnom govoru i medijima. Iako su rodno zasnovani stereotipi i seksizam prisutni u velikoj meri prema (svim) ženama, upotreba diskriminatornog govora često je usmerena na žene iz javnog i političkog života. Veoma često se komentariše fizički izgled političarki, njihov stil, garderoba i slično, a ne pridaje se značaj njihovim profesionalnim kompetencijama i pozicijama na kojima se nalaze.

Pojedini visoki državni funkcioneri, profesori i druge javne ličnosti u Srbiji daju seksističke i mizogine izjave u vezi sa ženama uopšte, kao i u vezi sa političarkama, novinarkama i drugim stručnim ženama.

Njihovi stavovi i izjave šire se preko medija:

Seksistički napadi na novinarke u Srbiji : novinarke su često bile meta
seksističkih napada 2019. godine. Na primer, Sergej Trifunović, lider Pokreta
slobodnih građana, u januaru je vređao Ivanu Žigić , novinarku Srpskog
telegrafa, a u oktobru novinarku RTS a Oliveru Jovićević , uporedivši je sa
prostitutkom. Nakon brojnih reagovanja i kritika, on se „ i tom
prilikom dodatno vređao Oliveru Jovićević. Ovakvo ponašanje se nastavilo i u
2020. godini na primer, preko 20 seksističkih izjava na Tviteru objavio je
Dragan J. Vučićević, glavni i odgovorni urednik tabloida „Informer“, kojima
vređa Žaklinu Tatalović, novinarku televizije N1. Idući korak dalje, objavljene
su i fotografije na kojima se navodno nalazi ova novinarka.

Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete
predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „ mađarski jezik
najbolje uči spavanjem sa Mađaricom

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, često svojim izjavama
vređa žene, preti im i iznosi vulgarne, uvredljive seksističke komentare, a
posebno skrećemo pažnju na uvrede upućene narodnim poslanicama
Aleksandri Jerkov i Mariniki Tepić , novinarki l ista Danas Snežani Čongradin i
poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković . Pored toga, narodni
poslanici SRS napali su i vređali ministarku Zoranu Mihajlović.

Dostignuća žena u nauci su na izuzetno visokom nivou i globalno su priznata, ali u Srbiji to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou – naučnice i njihov rad nisu dovoljno vidljivi, te je i u ovoj oblasti bitna podrška medija. Studija Univerziteti između meritokratije i patrijarhata: žene i moć delanja pokazala je da je rodni disbalans visok na rukovodećim pozicijama u sistemu visokog obrazovanja, kao i da postoje drugačija očekivanja od žena i muškaraca koji su na rukovodećim položajima. Najveće razlike između muškaraca i žena na rukovodećim pozicijama u akademiji vidljive su kroz uspostavljanje ravnoteže između porodičnog i profesionalnog života jer karijerni uspeh žena nije praćen emancipacijom unutar privatnog domena. I u retkim situacijama kada se pojave u medijima, naučnice su često izložene diskriminaciji.

Tokom gostovanja epidemiološkinje dr Darije Tepavčević Kisić, zamenice direktorke
Inst ituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u emisiji Fokus na radio televiziji
B92, voditelj Oliver Jakšić je izjavio:
Pre nego što počnemo razgovor na bilo koju... odnosno o bilo čemu drugom, hoću da vas
pitam kako je pala odluka da jedna dama ode u Niš uz ministra Nedimovića kada
je najteže? Dakle, mnogi se pitaju zar to nije mogao da bude neko iz struke, ali
muškog pola . Naravno, uz svo poštovanje damama vezano za rodnu ravnopravnost
i tako dalje , ali ovo je nešto najbliže ratnom stanju, pa vas pitam, na liniju fronta je otišla
jedna žena.

Njegova izjava naišla je na burnu reakciju javnosti povodom čega je voditelj
rekao :
Nisam mislio ništa negativno. To je bila ideja, da se na takav način istakne uloga
žena u svemu ovome . Mislim da je Darijin odgovor doveo do toga da se to pitanje
protumači kao seksističko... i dodao da će se izviniti u uvodnom delu sledeće emisije,
ukolik o je bilo koga uvredio na bilo koji način. Međutim, iz izvinjenja izuzeo je dr
Tepavčević Kisić jer ona nije bila uvređena

 

Od početka medijskog pojavljivanja povodom obaveštavanja javnosti o stanju u Srbiji u vezi sa širenjem virusa COVID-19, dr Darija Tepavčević Kisić bila je na meti niza seksističkih i uvredljivih komentara na društvenim mrežama u vezi sa njenim fizičkim izgledom (oblačenje, frizura). Sa ovakvim i sličnim komentarima susrela se i nastavnica likovne kulture koja održava nastavu na daljinu putem televizije. Višestruko marginalizovane grupe žena skoro uopšte nisu zastupljene u medijima. Položaj ovih žena veoma je težak, izložene su specifičnim oblicima diskriminacije i nasilja, te bi interesovanje medija za prepreke sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu, svakako doprinelo poboljšanju njihovog položaja. Kada se o njima piše u medijima, one su uglavnom stereotipno predstavljene.

U godišnjem izveštaju za 2019. godinu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na neophodnost odgovornog medijskog izveštavanja i navodi da medijsko izveštavanje ne sme da karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, seksizam, mizoginija, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje. Takođe, upućene su preporuke mera marketinškim agencijama u Srbiji da prilikom kreiranja reklamnog sadržaja vode računa da se ovim sadržajima ne zagovaraju ili podržavaju predrasude i drugi društveni obrasci ponašanja koji su zasnovani na stereotipima. Preporuke mera su upućene nakon što je praksa pokazala da se u pojedinim reklamama podržavaju obrasci ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova. Putem društvenih medija dele se seksističke objave, naizgled „bezazlene šale“, koje „niko“ ne shvata ozbiljno jer su „zabavne“. Međutim, te objave (komentari, mimovi, gifovi i slično) prikazuju odnos prema ženama i njihov položaj u društvu. U produžetku dajemo nekoliko primera koji su deljeni na društvenim mrežama tokom vanrednog stanja.

 

CEDAW komitet
preporučio je Srbiji da:

razvije posebnu strategiju i sprovede široke javne kampanje, usmerene na
žene i muškarce na svim nivoima društva, uključujući i verske vođe, kako bi
potvrdili politiku rodne ravnopravnosti i promovisali pozitivne slike žena koje
aktivno učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom životu;

prati upotrebu mizoginog jezika u javnim izjavama i medijskom izveštavanju,
ohrabri medije da uspostave efikasan mehanizam samoregulacije koji bi se
bavio ovim jezikom i sprovede zakonske izmene i dopune, kako bi se autori
smatrali odgovornim.

Prati, istražuje: novinar, dipl.turizmolog
Srđan Ačanski

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…