Prikazivanje članaka po tagu dostojanstvo

(Drage naše Jovanka, Milice, budite ponosne. Isplačite se sada zajedno sa svima nama, ali vaša mama bi volela drugačije - smeh, radost, šalu, vedrinu, jer znala je to bolje od drugih, koliko nam je potrebno. Potrebno, tu Ružino zrnce pažnje i nežnosti, ma kakva vremena da su. To vas dve, Jovanka i Milice, znam, da i jeste, nasledile od vaše majke, sve ono što se pozitivnim zove. Tuga sad iznenada brodi ovim gradom ali brodi i dalje naša Ruška jača od svega, jača uvek, kad je najteže.

* Kako je i bilai ostaće, drugačija, tako je i nastavila putovanje sa ovozemaljsko kratkoga sveta, i veka, u kojem smo svi prolaznici, u onu beskonačnost gde žive dobri, lepi, mudri, a prijatelji koji su nam vremenom rodbina postali. Kao Ruža. Drugačija i posebna, nije ni htela da nam kaže, ni sekunde naših dugogodišnjih prijateljstava da li je nešto boli, ima li neki problem, muči li je šta, o lekarima da ne govorimo...

Nije htela da nas opterećuje? Pa naravno. Htela je samo da, ako primeti kod nekoga - neko neraspoloženje, samo se zaustavi i kaže, "Ajde ajde možeš ti druškane sve to... tvoja Ruška ti daje vetar u leđa, a vidi kolika su ti....."

Vazda duhovito, damski a šeret, lako je primećivala razlog za odabranu reč. Svašta je htela, svašta lepo da nam podari, sve je to uspela. I sva ta njena lepota, harizmatičnost, bogomdani osmeh vedrine i topline, kao neka reka od svog vrela koja nema kraja. Ruška, ta bomba od žene, vatra i snaga, ta sposobnost, ama da baš i uvek sve pod kontrolom da drži i zaustavi vreme.

Dočekala je i ispratila deventaest presednika opštine, gradonačelnica/ka... I svi su je voleli. Redom, bez obzira "ko je ko i čiji je ko čiji", ona im je čak često i duplo, uzvraćala svojom visokoposlovnom dnevnom ažurnošću, prosto, "ko je Ružu 'prošao', taj je isti uspeo da ubedi i direktore i gradonačelnike pa ako baš odmah to i ne bi uspeo, onda uz Ružinu "taktičku" kaficu zadržavanja, pa dijalogom do kompromisa - dolazilo se s njom, do krajnje tačke dogovora, lako. 

U gradskoj upravi našeg Grada Sombora, ona je postala institucija. To je ta baš, autentična institucija poslovne sekretarice koja doživi duboki naklon. Svih. Svake partije, svakog udruženja, institucije, asocijacije i organizacije, pojedinki i pojedinaca, a baš svakome izlašavši u bliski susret tog posebno datog opet od Boga, osmeha, da je jednostavno - kako bi svakome rekla: "rešivo, je pobogu, druškane, sve."

O svemu tome govore i nebrojeni izrazi saučešća otkako smo na društvenim mrežama objavili samo fizički odlazak Ružice i nekako, pa ne možemo a da se setimo da je neko, skorije, imao toliko oplakivanja a ponosa što je bio i ostao njen savremenik.

U to svetlo ime  Ruže Božović, devojački Đurđević, zahvaljujemo se najsvesrdačnije i mi: Novom Radio Somboru i Udruženju "PODIUM" od prvog dana našeg rada, prva je bila uz nas i pokazivala kada bismo je god zapitali za mišljenje, i ako nam nešto „zapne“, "tako, tako, ajde biće bolje a može i onako kako vi mislite, deco..." da bi je "deca" uvek poslušala - eto baš 23. septembra navršiće se oba jubileja istog dana, 5 godina Novog Radija a 10 godina Podiuma... Bože dragi, naravno i sada zajedno, jer bez Ruže nikako nismo mogli nijedan sastanak pametan da održimo, pa smo već naveliko počeli da planiramo za naše drage goste, i ova obeleževanja, sad za 23. septembar...

Ne, nije nas vreme prekinulo u tome, jer Ruška je govorila, da "vreme ne postoji a godine su samo brojke", tako da ćemo u skromnosti sada našeg tihovanja, tog dana prvo da kažemo, Hvala ti Ruška što ćeš uvek biti sa nama i što si nas naučila smirenosti, zaustavljanja u radu, "ne zapadajte deco nikad u paniku, stićićete vi sve to, sve vaše obaveze neće vam pobeći nikud", pa ono njeno "bravo, bravo" na sve što bismo učinili, odzvanaće u nama dok se ponovo u tom drugom, možda boljem svetu, ponovo  budemo našli, sa tom Zvezdom Sombora i orahom tvrdim od Čoveka a više od Žene: Majke i Prijatelja, Komšinice svih nas, osobe, čija ličnost ostaje, jedan od izrazitih simbola njenog i našeg Sombora.

I naravno, mnogo šire. Jer i sa pozicije, uz njenu najbolju prijateljicu a takođe našu najveću podršku, Gizu, njenu i našu Gizelu Žužić - (koja je decenijama bila predsednica Udruženja sekretarica Jugoslavije pa posle, i danas Srbije u Ruška njena, samo formalno, više normalno, ono u stilu njih dve, ljudski - zamenica...

Hvala ti za sve, toliko je to maloda se iskaže, koliko je veće dostojanstvo koje si pronosila svakim tvojim elegantnim korakom, kroz Županiju, kroz Sombor, kroz nas, Bog ti je dao sve, dve pedivne carice-ćerke, koje si podigla u izuzetne žene njihove porodice a svi mi koji ćemo te voleti ostaješ deo ne samo naših duša i srca već naš najbliži rod, u toj počasnoj stolici za trpezom porodice čiji ćeš uvek biti članPočasna naša, lepa, od mirisa najlepšeg, Ružo..............

Gizela Žužić

Draga moja Ruška, cimerko moja ..i šta sve nisi bila ....a imale smo tako lepe planove, zašto si me izneverila? Draga moja Ruška, otišla si bez pozdrava, nadam se da nisi patila. Patićemo mi koji ostajemo: Tvoje dve divne ćerke,, Jovana i Milica Tvoj unuk i mi svi ostali koji smo Te voleli i poštovali..... Hvala Ti za sve i neka Te anđeli čuvaju......Počivaj u miru Božjem....

Ljiljana Vranic

Ostadoh nema.

Draga Ruska ... Uvek nasmejana, uvek lepa rec...

Postovanje i hvala za sve..

Saucesce cerkama, porodici, prijateljima ...

Zoran Selak

Saucesce familiji divna osoba nasa Ruska

Anita Beretić

Mila Ruška... Mnogo mi je žao

Nada Vucicic

Žao mi je

Bosiljka Bosa Pavosev

Iskreno saučešće porodici, ŠOK, TUGA..

Horváth Ódry Márta

Draga moja Ruska! Ne mogu da verujem! Saucesce porodici!

Stricevic Ostojic Dusanka

Ruzo Moja tugo Moja,!!

Nisi ni dosla do mene. a obecala si mi doci na uselenje..Ruki Moja srcpe mi slomljeno ne vidim of suza ni pisati..Pocivan mi u miru Andjeli te cuvi..Moje Suze za tobom Niko nece moci izbrisati.

Dragana Bulovic Bezbradica

Saucesce, divna zena. Mnogo mi je zao

Snezana Jovan Sarcanski

Iskreno saučešće porodici od porodice Šarčanski.

Evo moja svekrva plače.

Mnogo obostranog poštovanja je uvek bilo.Takva je Ruža bila.

Izuzetna žena.

Nije joj još bilo vreme za odlazak.

Bože,Bože....šta se to dešava.Školska drugarica mog supruga....Jako mi je žao te kulturne,fine žene...

Zbogom Ružo....

Katalin Veghelji

Divna osoba nasa ruza pocivaj u miru porodici iskreno saucesce

Dusanka Kotlaja

Naša draga tetka Ruža. Iskreno saucesce divnim ćerkama.

Dragana Kotlaja

Draga Jole moje iskreno i duboko saucesce. Neka pociva u miru.

Miodrag Scekic

Ruška, omiljena komšinica.Osoba od inteligencije i duha.Ćerkama ponos ,svim koji su je poznavali darivala je tu privilegiju.Ima ljudi koji ne umiru,samo se na neko vreme pomere.

Melanija Beba Cvetic

Joj Ružo moja, moja draga školska, zašto si otišla tako rano? Neeee, ne verujem da te više nema...prisećam se naših školskih dana, igranki i velikog drugarstva. Suza suzu stižeMoje iskreno saučešće porodici

Sonja Ruzic

Draga Ruska bila je uz mene u teskim trenutcima .Pruzila mi ruku kad sam padala....Pocivaj u miru

Zorka Slijepčević

Pokoj duši njenoj divnoj. Iskreno saučešće porodici. Slava našoj Ruški, jednoj jedinoj i neponovljivoj.
 
Ljubica Bulovic
 
O Bože šta se dogodi, naša Ruška draga.. .Iskreno i duboko žalim , primite moje saučešće..Neka počiva u miru Božijem

Dejan Horvat

Ružice naša, otišla si u neki lepši svet od ovoga i ostavila nas u velikom šoku i tuzi. Bila si oličenje ženske snage i optimistična osoba, u svakom smislu. Bila si naš vetar u leđa, naša podrška i deo našeg tima. Falićeš nam, mnogo. Neka te anđeli čuvaju!

Ispraćaj naše Ruže Božović kao što smo ranije objavili je u ponedeljak, 13. septembra gospodnje 2021, u 15 časova ispred kapele na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* "Niko ne sme biti žedan ili gladan! Podignimo minimalac da bismo podigli ljude iz beznađa i straha, samo tako se možemo zajedno boriti za dostojanstvo svih." - Žaklina Živković i Iva Marković, Pravo na vodu

---------------

Podržite sindikate! #DižiMinimalac

Kampanja u kojoj učestvuju brojne javne ličnosti, udruženja, asocijacije, pojedinci, organizacije, preduzeća, osim ostalih, nastavljena je, a zvanični početak pregovori između Vlade Srbije, Unije poslodavaca i reprezentativnih srpskih sindikata "Nezavisnost" i SSSS o minimalnoj zaradi za narednu godinu nastavljeni su početkom ove sedmice. 
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

(*Znao sam šta me u Rastini čeka. Na godišnjoj Skupštini Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije. Pripremao sam se zato, čini mi se duže nego obično za ovaj najnoviji pre svega, novinarski zadatak - za taj gospodnji dan, 3. jul 2021, u najsevernijem mestu Srbije - ili ujedno, prvoj kapiji kad se iz EU u Srbiju ulazi, toj toliko živopisnoj Rastini... Ništa lično. Da li, ipak, baš "ništa" lično, preispitivao sam se, priznaću, satima. Samo i kažem sada, duže su trajale te već uobičajeno-novinarski pripreme za jedan kako mi to u poslu volimo reći, teren-ili događaj. Jer neće to svakako biti - svakodnevni događaj... ponavljao sam u sebi i istovremeno trenirao emocije kako u svom poslu - tom prilikom ne bi smele da emocije nadvladaju razum. Teško? Iskušenje? I jedno i drugo. Znao sam i da će mi trebati dan, nešto i više, nakon događaja, nakon svetkovine i sećanja na pretke među kojima je i moj... pa da se stišam.. Da pokušam da napravim konačno ljudski reportažu, sa sve slikama koje sam pripremio, onako kako poslu i prvenstveno čitaocima portala i slušaocima našeg internet radija, i dolikuje. Pa da krenem jer - novinarstvo to jest aktuelnost dešavanja ne trpe baš često emocije, a još manje odlaganja, onog što se desilo makar koliko bili svi pa eto i pisac ovih redaka, od mesa i krvi.. Bolje zato da krenem... i, ne zamerite na ovakvom ako ga takvim mogu nazvati, uvodom, a zašto je do njega u ovu reportažu iz lepe Rastine sa zbivanja od juče došlo, spomenuću na samom kraju, mada je sve ovo što ću ispisati kako i svi gosti juče listom rekoše, još jedan novi početak, ali početak nešto sasvim drugačiji: u zajedničkoj smislenoj misiji/želji za sveopštim, boljim koliko sutra, razumevanjem, ujedinjenjem u trasi zdravijeg životnog učenja a od koga, do od predaka, čemu smo svi obavezni; u korist naših novih pokoljenja; *prim. aut. SS)

-------------

* Dostojanstveno. So, pogača, domaća rakija. Za početak. A za svakog gosta i osmeh dobrodošlice dve prelepe mlade Rastinke u izvornim hercegovačkim i ličkim nošnjama... možda baš simbolično „ispade“ kako i najbolje što se samog stecišta tiče valja (simboličnog naziva, a u zajedničkoj poruci, Deco, ovde vam je mesto), pred Domom omladine - upravo tu, gde pripadnici Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije zakazaše susret. Doček brojnih prijatelja-zemljaka, u počast borcima koji su dali živote u proboju Solunskog fronta. Polaganje venaca na dva monumenta te posebne Rastine, Spomenik solunskim dobrovoljcima, e tim osnivačima Rastine i Spomenik žrtvama logora Šarvar u Drugom svetskom ratu. Protokol. Temelj daljem drugovanju, upoznavanju, spajanju, činu najsvečanijem...

Osnovni cilj - da, jednostavno, niko ne zaboravi velike žrtve u Prvom svetskom ratu i naše pretke - domaćini istakoše to i u svojim pozivnicama, prethodno. Odavanje je ovo priznanja Solunskim borcima koji su upravo označili junaštvom svojim i početak kraja Velikog rata probojem Solunskog fronta, u jesen 1918. Svaka godišnjica, svaka godina - moralo bi da bude posvećena doseljavanju porodica iz dobrovoljačkih Solunskih jedinica u ove severnosomboske krajeve na samom rubu bačke ravnice, u daljim ciljevima: Hercegovci, Ličani... izgradili su Rastinu kao mesto za nezaborav, mesto za svaku novu - lepu priliku, mesto za šansu, mesto za život.

Mesto za mladi svet.

Ma koliko se to činilo možda u savremena vremena ne baš tako lako dostižno, ali... vera, nada i ljubav pobeđuju uvek kad je sveto trojstvo sasvim jasno a ovde jeste, pa rađaće se stog baš, po jedna nova beba. Rastinska. Bar jedan novi heroj, pa dva, troje-četvoro... polako... opet nova deca ko deselećima pre a i škola je tu da zaživi, obdanište već spremno, za nove mlade Hercegovce, Ličane, LJUDE... pružena ruka i svim drugima il’ prvima, svejedno, Rastinci će dočekati i UDOMITI svakog. A mesta za sve, ovde ima. Više nego dovoljno. Nije zato bez razloga ona već dobro poznata: ko u Rastinu prvi put dođe, poželi da drugi put to bude već koliko sutra, a za trajni život, eh, divote.. Sva blagodet prirode, banjski vazduh, raskoš svebujnog zelenila, krošnje što se ko zastave nekako neobjašnjivo a naočigled ponosno ko dobre vile vijore i u nebo stižući, pružaju oku svakom, sav svoj sklad.

A nakon ponosnog čina polaganja venaca, usledila je već rekoh, najavljena Skupština. Odmah smo svi shvatili da baš neće to biti ona „prava“, da kažem, uobičajena neki bi rekli „steretopina“ ili „dosadna“ skupština kojih je svima sasvim dosta. :-) Uvodničar, jedan od najčešćih rastinskhi domaćina, Jovan Vukobratović, odmah je to i napomenuo, nema nekog „glasanja“, premda je predviđen bio i Upravni odbor, ali aman, kako „rešiti“ sad tu sednicu Upravnog odbora Udruženja, pa Skupštinu, kad, pridošlo toliko sveta... ma sedite ljudi odma’ za astale, da se družumo uz ozbiljne zaključke ali i ako neko ipak „želi reč“, dobro. Hmm, „poneko“, a spontano, što je i najkarakterističnija crta sveukupno susreta i same Skupštine i nesvakidašnjeg Upravnog odbora ispostavilo se - odmah bila, jeste u tome što su govornici jedan za drugim javljali se da nešto kažu, poruče, pozove u „revanš“-posetu Rastince u svoje - takođe sagrađane metropole raštrkane kako i Bog nalaže svud po Vojvodini, od Hercegovaca, Ličana... Dalmatinaca, Bosanaca, ko do gnezda, gnezdo u kojima su i rode vazda rade i raspoložene.

„Raspravljalo“ se dakle tako, gotovo puna dva sata, o brojnim prošlim aktivnostima njihovog-i njihovih udruženja koja deluju u Bajmoku, Aleksi Šantiću, Bačkom Gračacu, Novom Žedniku, Gornjoj Rogatici, Sokolcu, Bačkoj Topoli, Subotici, Srbobranu, Srpskom Bačkom Karađorđevu, Stepanovićevu, Laćarku, Bečeju, Mišićevu, Zrenjaninu, Inđiji, Kljajićevu, Apatinu, Bačkom Bregu, Dušanovu, Višnjićevu, Kolutu, Sremskoj Mitrovici, Paliću, Novom Sadu, Gajdobri, Sečnju, Rumi, Somboru... u epicentru dobrovaljčkom, tog prvog julskog dana gospodnje, 2021, Rastini.

No nekako logično ispostavilo se, prvo je dobio reč dr Milan Micić, autor kao što znamo i kao što smo o njemu već ovih dana pisali, tridesetak književnih jedinica hronologije, a svoje najnovije publikacije "Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje: (1914–1918)” čija za temu ima kako smo već takođe izvestili na ovim stranicama najavljujući promociju knjige iste večeri u Staparu, koja sadrži popis imena svih dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke ali i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila u Velikom ratu 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu.

Autor je ovom prilikom najjednostavnijim rečima objasnio da ove činjenične hronološkim redom poslagane pojave i podakte vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke, kako je dr Micić i u knizi notirao. 

***

Svemu ovom i potonjoj zakusci koja je sve drugo bila ali ne „samo“ zakuska, već tradicionalna jela pred goste, kisela hercegovačka čorba, uz autentične salate po kojoj su ovi srpski narodi poznati, i naravno, nekoliko vrsta „deserta“ iz recimo svakog rastinskog komšijski porodičnog, domaćinstva, prethodio je parastos a delegacije su položile vence, najpre na Spomenik solunskim dobrovoljcima, koji predstavlja planinski masiv s krstom, ispred kojeg je bronzana statua srpskog vojnika, oslonjenog na pušku sa svih 176 imena solunaca borca. Zatm odmah, i na spomenik žrtvama Šarvarskog logora, koji simbolizuje logorske žice i lik iscrpljenog logoraša, a na kojem su uklesani stihovi Vojislava Ilića mlađeg.

Naročito su uz reči besede Oca Mirka, dirljivo do suze muške, zvučali s violine preneti zvuci pred spomenikom Solunskim dobrovoljcima i osnivačima sela, kao i spomenikom Eastinskim žrtvama logora u Šarvaru, emotivno izvedenih „Tamo daleko“, „Kreće se lađa francuska“... mladog maestra od tananih žica, Nemanje Golubića.

„Nešto“ veselije bilo je potom kad su glasove prenete u salu, pustili već nadaleko popularni, poznatim predvođeni baritnom kojem mikrofon ne treba, Momčilom i momcima muške Pevačke grupe iz Bačkog Jarka, ovog puta naravno uz neizbežnu harmoniku.

....Priča o Rastini i Rastincima čini se, tek kreće. A moj pradeda Stevan Ružić, počivši na Solunskom groblju, eto nisam mogao a da ga na kraju među dvadesetak govornika, ne spomenem. Tog mog pretka Solunca da nije bilo, ne bi ni ove reportaže. :-) No pak, to je manje i važno (što se bar mog obitavanja pod Suncem naravno, tiče), od zaključka ostvarenim na ovoj Skupštini i Upravnom odboru:

Sveujedinjenje najzad vekovima potrebno, svesprskog naroda podsticano idejonm mišlju sa ovoga skupa - iako ista više puta zagovarana, ali sada se učinilo, jačom no pre. To je zadatak, rekoše svi zemljaci u Rastini okupljeni, to je posao i to je zaštitni znak koji uz poštovanje svih i svakog, nastaje overom koji ni jedan pečat ne može da zameni.

.....

Novi Radio Sombor se zahvaljuje na prevozu Aleksi Subotiću, jednom od inicijatora i graditelja boljeg života, još bolje Rastine, još boljeg čina poput svih onih ordenja, činova i dlikovanja koje je njegov Solunac đed Kosta, zaslužio a u sada Aleksinom čuvanom u podobro bogatom amanetu od sjajne kutije zasluga za ovaj narod.

Inače, kakio je bilo i predviđeno, svemu u Rastini, prethodio je prvo susret gostiju sa domaćinima u somborskoj zgradi Ggradske uprave, gde je u Svečanoj sali Županije detalje o istoriji grada i ove sredine govorio zavičajni istoričar i publicista Milan Stepanović, sa kojim smo prošetali glavnom stazom Ravangrada Kralja Petra Prvog (o tome više u narednoj, sutrašnjoj reportaži), pa se zatim u koloni petnaestak vozila na čelu sa jednim od Subotića (već maloprethodno pomenutog), uputismo u centar dobrog naroda, Rastinu...

Prisustvovao, dao sebi za pravo da malo i govori, pratio i zabeležio: Siniša Stričević, gl.odg.urednik Novog Radio Sombora

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja i svaka buduća saradnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
- Dodatak: fotografije iz Rastine, 3. jula 2021. u slajdovima odmah ispod rubrike -
 
Objavljeno u Prva vest

* Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je pre dvanaest godina, 20. februar za Svetski dan socijalne pravde

Prepoznato je da su društveni razvoj i socijalna pravda preduslovi ostvarivanja mira i bezbednosti unutar i između država.

Jednako, prepoznato je da globalizacija, povezanost tržišta i uklanjanje prepreka u kretanju investicija mogu da podstiču razvoj ekonomija i tehnologije i doprinesu poboljšanju životnog standarda ljudi širom sveta. To je, međutim, moguće ostvariti samo ako se ljudska prava, rodna ravnopravnost i dostojanstvo postave u osnovu razvoja. Podsećanje na ovu nužnost je prvi korak u pravcu dostizanja željenog cilja.

Ujedinjeni granski sindikati UGS Nezavisnost - Sombor, Udruženje Podium i Novi Radio Sombor će putem nekoliko prikladnih. medijskih i drugih akcija, simbolično ukazati na značaj ovog datuma.

Medijsko beleženje: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…