Prikazivanje članaka po tagu duvan

* Svetski dan bez duvana se svake godine obeležava na globalnom, kao i na nacionalnom i lokalnom nivou u mnogim zemljama sveta

Zbog upotreba duvana i izloženosti duvanskom dimu svake godine prevremeno umre najmanje osam miliona ljudi u svetu. Osim toga što dovodi do brojnih negativnih posledica po zdravlje, duvan ima negativni uticaj na našu životnu sredinu i time dodatno šteti našem zdravlju.

Stoga je ove godine Svetska zdravstvena organizacija u okviru obeležavanja Svetskog dana bez duvana pokrenula globalnu kampanju pod sloganom „Duvan: pretnja našoj životnoj sredini“. Kampanja ima za cilj da podigne svest javnosti o uticaju duvana na životnu sredinu - od uzgoja duvana, proizvodnje duvanskih proizvoda, njihove distribucije i otpada koji nastaje u ovim procesima kao i korišćenju duvanskih proizvoda.

Svake godine se u svetu uništi oko 3,5 miliona hektara zemlje radi uzgoja duvana. Zbog toga se krče šume, posebno u zemljama u razvoju. Plantaže duvana degradiraju zemljište tako da ono gubi sposobnost da podrži rast bilo kog useva ili vegetacije. Za proizvodnju svake cigarete potroši se 3,7 litara vode, a 4,5 triliona opušaka cigareta svake godine zagadi životnu sredinu.

Uticaj upotrebe duvana na životnu sredinu je veliki i odražava se kao dodatni pritisak na ionako oskudne resurse naše planete i krhke ekosisteme. Ovo je posebno prisutno u zemljama u razvoju, jer se tamo organizuje najveći deo proizvodnje duvana. Svaka popušena cigareta negativno se odražava na prirodne resurse koji su već ugroženi, a od njih zavisi naše postojanje.

Smanjenje potrošnje duvana treba identifikovati kao ključnu meru za postizanje ciljeva održivog razvoja, a ne samo onih koji su direktno povezani sa zdravljem i zaštitom životne sredine.

Ključne poruke kampanje su:

• Ostavite duvan da spasite sebe i našu planetu

• Podržite proizvođače duvana da pređu na proizvodnju drugih i održivih useva

• Odgovorno postupajte sa otpadom

• Podržite „zelene” tehnologije, tj. one koje neće ugrožavati životnu sredinu

Prema rezultatima Istraživanja zdravlja iz 2019. godine u Srbiji, 31,9% stanovnika koristi neki duvanski proizvod, najviše među stanovništvom starosti 45-54 godine (41,3%). Najčešće korišćeni duvanski proizvodi su cigarete, koje svakodnevno puši 27,1% stanovništva starosti 15 godina i više, dok 15,8% svakodnevno puši 20 i više cigareta na dan.

Prema podacima Evropskog školskog istraživanja o upotrebi psihoaktivnih supstanci među učenicima u Srbiji 2019. godine, procenat učenika prvih razreda srednjih škola koji su pušili bar jednom tokom života je smanjen sa 46% u 2018. godini na 38% u 2019. godini, a beleži se i smanjenje procenta učenika koji trenutno puše (16,8%), uključujući i svakodnevne pušače. U prethodnim godinama beleži se porast popularnosti drugih duvanskih i nikotinskih proizvoda. Podaci pokazuju da je 17,7% učenika prvih razreda srednjih škola bar jednom probalo elektronske cigarete, a trenutno ih koristi 5,5%. Najveći procenat (72,3%) učenika prvih razreda srednjih škola koji su probali elektronsku cigaretu su to uradili iz radoznalosti (72,0% dečaci i 72,6% devojčice).

Više o kampanji na:

https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/2022

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Zdravstvo

* U Srbiji se već duže od 20 godina svakog 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvana, ove godine pod sloganom „365 dana bez duvana”

Tokom ovogodišnjeg Nacionalnog dana bez duvana posebno se naglašavaju značaj prevencije otpočinjanja i važnost prestanka upotrebe duvana kod onih koji ga već koriste. Upotreba duvana je vodeći preventabilni uzrok smrti, a svake godine u svetu usled upotrebe duvana i duvanskih proizvoda prevremeno umre osam miliona stanovnika, od toga najmanje milion nepušača zbog izloženosti duvanskom dimu.

Epidemija upotrebe duvana i duvanskih proizvoda je jedna od najvećih pretnji javnom zdravlju s kojom se svet ikada suočio. Osim raka pluća, upotreba duvana povezana je sa obolevanjem od najmanje 20 drugih malignih oboljenja kao što su: rak bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha. Upotreba duvana je faktor rizika za mnoge druge bolesti kao što su opstruktivna bolest pluća, astma, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti usta kao što su parodontitis (oboljenja potpornog aparata zuba tj. tkiva i kostiju koji okružuju zube) i mnoge druge.

Osim toga, upotreba duvana utiče i na reproduktivne organe, pa tako može da utiče i na smanjenje plodnosti. Svi duvanski i nikotinski proizvodi između ostalog sadrže nikotin koji izaziva zavisnost, a posebno osetljivi na njegovo dejstvo su mladi. Zavisnost od duvana je bolest koja se može i treba dijagnostikovati i lečiti kao i druge hronične bolesti. Prema rezultatima Istraživanja zdravlja iz 2019. godine, u Srbiji 31,9% stanovnika koristi neki duvanski proizvod, najviše među stanovništvom starosti 45–54 godine (41,3%).

Najčešće korišćeni duvanski proizvodi su cigarete, koje svakodnevno puši 27,1% stanovništva starosti 15 godina i više, dok 15,8% svakodnevno puši 20 i više cigareta na dan. Rezultati Istraživanja zdravlja pokazuju i da je skoro polovina stanovništva (48,9%) starijeg od 15 godina bila izložena duvanskom dimu u zatvorenom prostoru svaki dan, a skoro isto toliko (49,1%) nepušača je bilo zabrinuto zbog štetnih posledica izloženosti duvanskom dimu po sopstveno zdravlje.

Prema podacima Evropskog školskog istraživanja o upotrebi psihoaktivnih supstanci među učenicima u Srbiji 2019. procenat učenika prvih razreda srednjih škola koji su pušili bar jednom tokom života je smanjen sa 46% u 2008. godini na 38% u 2019. godini, a beleži se i smanjenje procenta učenika koji trenutno puše (16,8%), uključujući i svakodnevne pušače. U prethodnim godinama beleži se porast popularnosti drugih duvanskih i nikotinskih proizvoda.

Podaci pokazuju da je 17,7% učenika prvih razreda srednjih škola bar jednom probalo elektronske cigarete, a trenutno ih koristi 5,5%. Najveći procenat (72,3%) učenika prvih razreda srednjih škola koji su probali elektronsku cigaretu su to uradili iz radoznalosti (72,0% dečaci i 72,6% devojčice).

Pušenje utiče na čitavo telo, a prestankom pušenja smanjuje se rizik od mnogih bolesti. Ukoliko se osoba razboli, lečenje nekih bolesti može biti lakše, a oporavak brži. Prestanak pušenja spada među najbolje stvari koje možete učiniti za svoje zdravlje, bez obzira na godine i dužinu pušačkog staža. Starije osobe obično imaju značajno duži pušački staž, a podaci iz pojedinih istraživanja pokazuju da su manje svesne štetnosti duvana, tj. skloniji su potcenjivanju rizika pušenja.

Neke od barijera za prestanak pušenja kod starijih su i veći stepen nikotinske zavisnosti, stres i socijalna izolacija sa kojom se suočavaju neke starije osobe. Ipak, istraživanja pokazuju da uprkos tome što osobe starije od 60 godina ređe pokušavaju da prestanu da puše, one istovremeno imaju veću verovatnoću da pokušaj odvikavanja bude uspešan.

Više o dobitima i načinima odvikavanja od pušenja pročitajte u Vodiču za odvikavanje od pušenja.

Izvor: Zavod za javno zdravlje Sombor

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
* Na adresu naše redakcije, dobili smo novi stručni članak povodom najaktuelnijih detalja u vezi sa Covid-19, čiji je autor svetski priznati profesor dr Rajko Igić a porsedstvom i zahvaljujući našoj uvaženoj saradnici dr Liljani Sokolovoj, koja nam je u uvodu napisala:
 
Poštovana redakcijo,
šaljem Vam tekst o korona virusu i kolektivnom imunitetu, akademika Prof dr Rajka Igića, koji je napisao na poziv Srpskog Lekarskog Društva. U tekstu se govori i o vakcini i pušenju u doba korone i biće objavljen u Zborniku radova o COVIDu-19 i korona virusu Akademije medicinskih nauka, sa ciljem da se na taj način doprinese polju poznavanja ove nove bolesti.
Vredelo bi širiti saznanje o štetnom uticaju pušenja duvana na kovid-19 jer će se tako istovremeno postići dva cilja: neki će pušači prekinuti pušenje, a smanjiće se i broj osoba koji počinju da puše. Epidemija korona će još podugo trajati, zato imamo vremena da intenziviramo antipušačku kampanju. O tome treba što češće obaveštavati (podsećati) javnost. Ovo je posebno zanimljivo s obzirom na neke informacije ovih dana, da pušači manje oboljevaju od COVIDa.
S obzirom da me je prof Igić zamolio da vam pošaljem tekst, srdačno vam se zahvaljujem uz puno sreće u daljem radu i našoj saradnji,
Srdačno,
Prim. mr dr med Liljana Sokolova
 
~ . ~

Rajko Igić (*), Univerzitet u Banjaluci, Medicinski fakultet, Zavod za farmakologiju i kliničku farmakologiju, 78000 Banjaluka, Republika srpska, Bosna i Hercegovina, Medicinski centar, 25000 Sombor, Srbija

Za pandemiju teškog repiratornog sindroma (kovid-19) odgovoran je koronavirus 2 (SARS-CoV-2). (**)

Taj virus je srodan koronavirusu SARS-CoV, uzročniku SARS epidemije između 2002. i 2004. godine. SARS-CoV-2 je krajem 2019. godine najpre izazvao epidemiju kovid-19 u Kini, a u martu ove godine proglašena je pandemija. Pošto pouzdanog leka za kovid-19 nema, ostalo je da se stvori kolektivni imunitet koji će eliminisati ovu zarazu. Stečenim imunitetom kod većeg dela populacuje će biti sprečeno širenje virusa. Kolektivni imunitet se stiče na dva načina, prirodnim širenjem infekcije ili vakcinisanjem. Eradikacija virusa prirodnim širenjem infekcije da se stekne kolektivni imunitet za koronavirus, je dugotrajan, a neprihvatljiv postupak jer bi veliki procenat obolelih, možda pratili milioni umrlih stanovnika sveta. Zato istraživači ubrzano rade na pronalaženju vakcine. Danas postoji više od 180 kandidata za razvoj vakcine protiv SARS-CoV-2 i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prati njihov razvoj. Dok se čeka na pronalazak vakcine i planira vakcinisanje većeg dela globalne populacije, suzbijanje širenja zaraze realizuje se oprobanim epidemiološkim postupcima, npr. nošenje maski, često pranje ruku, poštovanje međusobne udaljenosti, zabrana masovnog okupljanja, izolacija i karantin. Osim toga, pušačima se preporučuje da smanje ili prekinu pušenje, u cilju da kod njih bolest bude lakša.

Navedene medicinske mere, koje se uglavnom sprovode pod državnom kontrolom, trajaće sve dok se ne pronađe vakcina protiv SARS-CoV-2 i sprovede masovno vakcinisanje, tj. dok se ne postigne neophodan nivo kolektivnog imuniteta. Na osnovu sadašnjih podataka o ispitivanju brojnih kandidata za vakcinu, veliki su izgledi da će do pronalaska vakcine doći kroz nekoliko meseci ili za kraće od godine dana. Zatim će uslediti proces vakcinisanja velikog dela populacije - da bi uspelo da se dođe do eradikacije SARS-CoV-2.

(*) E-adresa: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

(**) SARS-CoV-2 je RNK tip virusa čiju građu,pored ribonukleinske kiseline, čine četiri strukturna proteina. Angiotenzin konvertirajući enzim 2 (ACE2), koji se mahom nalazi na epitelijalnim sekretornim ćelijama bronha, receptor je za koronaviruse (SARS-CoV i SARS-CoV-2)koji izazivaju akutne respiratornesindrome.Tako ovi virusi ulaze u ćelije organizma i u njima se multipliciraju.Humoralni imuni odgovor, nakon nekoliko dana posle infekcije,dovodi do stvaranja antitela (IgM, IgA, IgG)koja se vezuju za površinske glikoproteine virusa i sprečavaju infekciju ćelija i tkiva na kojima se nalazi ACE2.

........................

* U ovom članku najpre se ukratko razmatra kako se stiče kolektivni imunitet i dokle se stiglo s pronalaženjem vakcine za SARS-CoV-2, a potom se iznose podaci o pušenju duvana i kovidu-19:

Kolektivni imunitet

Kolektivni imunitet (engl. herd immunity,indirect protection, community immunity, community protection) protiv virusne infekcije postiže se kada u populaciji postoji dovoljno velik procenat imunih pojedinaca.(1)  U tom momentu inficirani pojedinci ne šire bolest jer nepostojidovoljan broj osetljivih pojedinaca ilanac transmisije se prekida. Kolektivni imunitet se stiče na dva načina, putem prirodne infekcije i vakcinisanjem. Visina kolektivnog imuniteta, tj. prag kada se lanac transmisije virusa prekida, izražava se odnosom imunih i osetljivih osoba. U slučajuSARS-CoV-2, neophodno je da broj imunih osoba bude između 50% i 67% kako bi se postigla dovoljna visina kolektivnog imuniteta. Kritičan faktor za prag kolektivnog imuniteta za bilo koje virusno oboljenje je trajanje imune memorije. Tako u slučaju malih boginja, varičele i rubeole, imunitet se dugotrajno održava – bilo da je stečen infekcijom ili vakcinisanjem. Za sada postoji malo podataka o reinfekciji SARS-CoV-2, ali se na osnovu saznanja o trajanju zaštitnog imuniteta kod blažih sezonskih infekcija drugim korona virusima– HCoV-NL63, HCoV-229E, HCoV-OC43 i HCoV-HKU1 – pretpostavlja da je stvoren imunitet za SARS-CoV-2 relativno kratkotrajan.[2] Otuda je potrebno da su vakcine ne samo efektivne, nego će program vakcinisanja možda zahtevati davanje dve doze u određenom razmaku, a nekada i treće (buster) doze da se obezbedi dugotrajnija zaštita.

Interesantna je procena Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za SAD. Ako bi se čekalo da 60% stanovnikastekne imunitet,trebalo bi da kovid-19 preboli 198 miliona osoba (umrlo bi 0,5% obolelih ilinekoliko stotina hiljada ljudi) od 330 miliona žitelja te zemlje. Do danas je oko 10% Amerikanaca zaraženo i ako imunitet traje 2 do 3 godine (ta dužina nije ustanovljena), kolektivni imunitet za SARS-CoV-2 se verovatno ne bi postigao.Efektivna vakcina i propisna vakcinacija bi pomogli da se postigne kolektivni imunitet. Ni u Srbiji stvaranje kolektivnog imuniteta prirodnim širenjem infekcije ne bi bilo bolje; zato se čeka vakcina i planira vakcinisanje stanovništva.

Kandidati za SARS-CoV-2 vakcinu

Zaranije poznate korona virusne infekcije nisu proizvedene vakcine. Za SARS-CoV, MERS-CoV načinjeni prvi koraci, a do prekida je došlo zbog eradiciranja virusa ili zbog dugotrajnog tradicionlanog postupka (obično je potrebno skoro 15 godina). Za druge koronaviruse, koji izazivaju relativno blage bolesti, proizvodnja vakcine i nije potrebna. Međutim, za pandemiju izazvanu SARS-CoV-2 virusom neophodan je mnogo brži razvoj vakcine. I ne samo to, davanje dve ili tri doze vakcine zahtevaće da se u svetu proizvede oko 16 milijardi doza. Pri tome, može doći do nestašice špriceva, flašica u kojima se doprema vakcina, a neće biti laka ni organizacija globalnog vakcinisanja

WHO saopštava da sumeđu više od 180 kandidata za razvoj vakcine SARS-CoV-2, već 42 kandidataušla u klinička ispitivanja, a deset od njih su u fazi 3 ispitivanja.(3) Neke su vakcine pripremaju ubrzanom tradicionalnommetodom (inaktivirane vakcine,žive atenuirane vakcine), druge su rekombinantne proteinske vakcine ili vektorske vakcine, a ostale su RNK ili DNK vakcine. (4)

Inaktivirane vakcine se zasnivaju na gajenju SARS-CoV-2 u ćelijskim kulturama, a zatim sledi hemijska inaktivacija virusa. Tu tehniku, između ostalih, koriste firme iz Kine, Indije i Kazahstana (Sinovac, Bhart i Research Institute). Pošto se takva vakcina proizvodi od celokupnog virusa, imuni odgovori će se verovatno dešavati na sve proteine virusa. Tri kandidata su iz Kine, a po jedan iz Indije i Kazahstana u fazi 3 kliničkog ispitivanja.Ove vakcine se daju intramuskularno.

Žive atenuirane vakcine se proizvode od genetski oslabljene verzije virusa koji se u vakcinisanom organizmu ne razmnožavaju i ne dovode do bolesti, ali izazivaju imune odgovore koji su slični onim kod prirodne infekcije.Prednost tih vakcina je što se mogu davati intranazalno pa imuni odgovori štite gornje respiratorne puteve. Sigurnost ovih vakcina može biti problem usled varijacija pri modifikaciji virusa. Samo se tri ovakve vakcine ispituju u predkliničkom stadijumu (Codagen u saradnji saSerum Institute of Indija).

U rekombinantnim proteinskim vakcinama se polaziod proizvodnjejednog od virusnih proteina. U tu se svrhu koriste ćelije, sisara, insekata, kvasca ili biljaka.Od ranije postoji iskustvo u proizvodnji rekombinantne proteinske vakcine za grip, ali proizvodnja glavnog koronavirusnog glukoproteina  (‘spike protein’, klinasti protein) je niska što otežava proizvodnju mnogobrojnih doza koje su neophodne dabi se zaustavila pandemija.Ova vakcina se daje parenteralno i ne dovodi do jačeg imuniteta disajne sluznice. Većinavakcina ovog tipa su u predkliničkom razvoju.

Velika grupa vektorskih vakcina koristi druge viruse u koje su ugrađeni geni koji proizvode ‘spike protein’, a u njihovom genomu je izostavljen deo kojim se razmnožavaju uin vivo uslovima. Većinom se u tu svrhu koriste adenovirusni vektori, influenza virusi Sendai virus. U Rusiji su razvijena dva tipa rekombinantnog adenovirusa (tip 26 tip 5) koji sadrže gene za SARS-CoV-2. Vakcine su ispitane u dve otvorene, nerandomizirane studije u koje je uključeno ukupno 76 osoba (faza 1/2); one su bez neželjenih efekata i podstiču humoralni i celularni imunitet, ali se čeka provera efektivnosti u prevenciji kovida-19. (5)Modifikovani virusi se apliciraju intramuskularno, ulaze u telesne ćelije i stvaraju protein na koji nastajeimuni odgovor. Neka su klinička istraživanja u fazi 3(Gamaleya Research Institute), a druga su u fazama 1 i 2.

DNK vakcine se zasnivaju na plazmidima DNK koje lako stvaraju bakterije. U plazmidima se nalaze geni koji su odgovorni za stvaranje proteina površinske ovojnice koji se proizvodi u tkivima vakcinisane osobe. Prednost ove tehnologije je što omogućava veliku proizvodnju stabilnih plazmida DNK. Četiri kandidata DNK vakcine protiv SARS-CoV-2 su u fazama 1/2.

RNK vakcine su slične DNK vakcinama. Genetski material za antigen se koristi umesto antigena jer antigen se proizvodi u ćelijama vakcinisane osobe. Fabrike lekova Fajzer i Moderna ispituju kandidate ovog tipa vakcine u fazi 3 kliničkih studija, a nekoliko firmi vrši ispitivanja u fazi 1/2. Vakcine se apliciraju parenteralno i verovatno ne dovode do jačeg imuniteta u sluznici disajnih organa.

Faza 3 kliničkog ispitivanja (trenutno postoji deset SARS-CoV-2 kandidata) treba da pokaže da je vakcina efektivna i sigurna na velikom uzorku ispitanika. (4, 6) Svi ovi kandidati za vakcine, daju se intramuskularno i takva aplikacija dovodi do snažne IgG produkcije kojom se štite donji delovi respirtornog trakta. Međutim, produkcija IgA dovodi do zaštite gornjeg dela respiratornog trakta, poput one kod prirodne infekcije. U gronjem delu respiratornog trakta,jedino se nađe nizak nivo IgG kada je u serumu visok titar tog imunoglobulina. Odsustvo IgA ukazuje da imunizacija koja proizvodi IgG ne vodi ‘sterilizaciji’ gornjeg pespiratornog trakta i tako se ne sprečava širenje virusne infekcije.Očiglednu prednost imaju vakcine koje se mogu davati intranazalno, poput živih atenuiranih vakcina ili virusnih vektora koji se apliciraju intranazalno. Nažalost, ni jedna takva vakcina još nije dospela u fazu kliničkog ispitivanja.

Imunitet kod osoba prirodno zaraženih SARS-CoV-2 se stvara i postepeno opada; verovatno u okviru dužine “normalnog” imunog odgovora, ali još nije poznato kakav je imuni odgovor kod vakcinisanih osoba.  Na osnovu istraživanja kandidata za vakcinu u fazi 2 (Sinovac iPfizer), zaključeno je da starije osobe slabije odgovaraju na vakcinu od mlađih osoba. Pošto deca obično jače reaguju na vakcinu od odraslih, verovatno će im se davati manje doze. Prioritet za vakinisanje će dobiti rizične grupe, uključujući zdravstvene radnike, a distribucija vakcina u svetu će zahtevati posebnu pažnju.  

Pušenje duvana i kovid-19

Naučna debata o uticaju pušenja na SARS-CoV-2 otpočela je nakon nalaza da bi pušenje moglo biti zaštitnik od kovida 19 jer je nađeno da među obolelim koji su smešteni u bolnice bilo manje pušača od nepušača. (7) Međutim, na osnovu brojnih istraživanja,koja su sprovedena u Kini, Koreji i SAD, pokazano je da pušenje duvana dovodi do težeg oblika kovida-19. (8)Zato su usledile preporuke da se u doba pandemije smanji pušenje i da se pojača uticaj na pušače da prekinu pušenje. (9, 10) Da bi se to ostvarilo, neophodno je da stručni timovi, lekari icelokupno medicinsko osoblje iznosi u javnost da pušenje duvana može pogoršati kovid-19.Tako će se preventivno uticati na osobe koje ne počnu pušiti, a na pušače da zauvek ostave pušenje. Nedavno sprovedeno istraživanje u Iranu, epicentru kovida-19 na Srednjem Istoku i zemlji s visokom prevalencijom pušača, ustanovilo je da je preko 50 odsto bivših pušača prestalo pušiti zbog kovida-19i da planiraju da nastave apstinenciju kada u toj zemlji prođe epidemija. (11)

Poznato je da pušenje duvana oštećuje imuni sistem i plućna tkiva. To ima za posledicu da su hronični pušači osetljiviji na respiratorne i druge infekcije. Tako pušači imaju dvostruko veću šansu da obole od gripe. Uz to, simptomi gripe su teži kod teških pušača nego kod nepušača. Pušenje duvana je važan faktor rizika za pojavu karcinoma pluća i hroničnu opstruktivnu bolest.Epidemija korona virusnog oboljenja iz 2012. godine (MERS-CoV) izazvala je veći mortalitet kod pušača nego nepušča. (12)

Osim uticaja pušenja duvana na širenje i težinu kovida-19, vredi istaći da duvanski dim stimuliše jetrene enzime, citohrom P450 (CYP)1A2 i CYP2B6. (13) To su enzimi koji metabolišu različite lekove, npr. hlorokin,hidrohlorokin, amitriptilin, klozapin, haloperidol, imipramin, olanzepin, ondasetron, propranolol, teofilin, varfarin i kofein. Zato se kod pušača (najviše kod onih koji puše 7-12 cigareta dnevno) smanjuje nivo leka u krvi i zato im se daju veće doze leka da se postigne zadovoljavajući efekat. Međutim, kada pušač ode u bolnicu u kojoj je zabranjeno pušenje, on naglo postaje nepušač i ako nastavi s uzimanjem ranije veće doze odgovarajućeg leka, kod njega za oko nedelju dana nivo CYP1A2 opadne i aktivnost odgovara onoj kod nepušača. Ranije povećana doza(za oko 50%) sada je previsoka i moguće je da dođe do neželjenog efekta leka. Opisano je, na primer, da se nivo klozepina u plazmi pušača koji naglo prestaje da puši, u proseku povećava za 72%. Kod takvih pacijenata je opisana pojava konfuzije, tonično-kloničnih grčeva, stupora i kome, a nekada se javlja i aspiraciona pneumonija. Pošto CYP1A2 ubrzava metabolizam kofeina, pušačima je neophodno četiri puta više kofeina u odnosu na nepušače da im nivo kofeina u plazmi bude podjednak. Pušenje dovodi do indukcije CYP2B6 enzima, a njegovi supstrati su bupropion, klopidogrel, efavirenz i nevirapin. Farmakokinetske interakcije lekova i pušenja, izazivaju hemijski sastojci u dimu cigarete (ima ih više od stotine), a farmakodinamske interakcije nastaju usled nikotina. Tako nikotin, usled aktiviranja centralnog nervnog sistema, smanjuje sedaciju kod pušača koji uzimaju benzodijazepine. Ukoliko pacijent naglo prekine s pušenjem, a uzima benzodijazepine, postoji rizik od pojave depresije. Pušenje povećava  neželjene efekte oralnih kontraceptiva (tromboemolizam, infarkt miokarda, šlog), a efikasnost inhalacionih kortikosteroida se smanjuje, osobito kod astmatičara, ako bi pušili.

U doba izolacije i socijalnog udaljavanja zbog koronavirusa, mnogi pušači puše veći broj cigareta, a neki bivši pušači se ponovo propuše. Zato krizni štabovi, ostali timovi koji vode borbu protiv pandemije kovida-19 i celokupno medicinsko osoblje treba da intenzivnom intervencijom motivišu pušače dazauvek prestanu pušiti. Da se olakša odvikavanje pušenja ili umanji želja bivšeg pušača da ponovo puši, osoba može privremeno koristiti farmaceutske pripravke nikotina, bupropion (Zyban) i vareniklin koji smanjuju nikotinsku zavisnost i pomažu kod apstinencijalne krize. 

Reference

  1. Omer SB, Yildirim I, Forman HP. Herd immunity and implications for SARS-CoV-2 control. JAMA. Published online October 19, 2020. doi:10.1001/jama.2020.20892

 

  1. Edridge, A.W.D., Kaczorowska, J., Hoste, A.C.R. et al. Seasonal coronavirus protective immunity is short-lasting. Nat Med (2020). https://doi.org/10.1038/s41591-020-1083-1.

 

  1. Draft landscape of COVID-19 candidate vaccines. https://www.who.int/publication+m+itern+draft-landscape-of-covid-19-candidate-vaccines. (Accessed 1 November 2020).

 

  1. Kramer F. SARS-CoV-vaccines in development. Nature 2020;586(7830):516-527.

 doi: 10.1038/s41586-020-2798-3.

 

  1. Logunov DY, Dolzhikova I, Zubkova O, et al. Safety and immunogenicity of an rAd26 and rAd5 vector-based heterologous prime-boost COVID-19 vaccine in two formulations: two open, non-randomised phase ½ studies from Russia. Lancet 2020;396:887-97.

 

  1. Poland GA, Osyannikova GI, Keennedy RB. SARS-CoV immunity: Review and applications to phase 3 vaccine candidates. Lancet 2020 Oct 13:S0140-6736(20)32137-1. doi: 10.1016/S0140-6736(20)32137-1. 

 

  1. Forsalinos K, Barbouni A, Niaura R. Systematic review of the prevalence of current smoking among hospitalized COVID-19 patients in China: could nicotine be a therapeutic option? Reply.Intern Emerg Med 2020:1-2. doi: 10.1007/s11739-020-02457-2.

 

  1. Patanavanich R, Glantz SA.Smoking is associated with COVID-19 progression: a meta-analysis. Nicotine Tob Res 2020;22:1653-1656. doi: 10.1093/ntr/ntaa082.

 

  1. WHO. Smoking and COVID-19. Scientific Brief, 2020.

 

  1. Igić R. Smoking and COVID-19. Vojnosanit Pregl 2020;77:461-2.

 

  1. Kalan ME, Ghobadi H, Taleb ZB et al. COVID-19 and beliefs about tobacco use: an online cross-sectional study in Iran. Environ Sci Pollut Res.https://www.doi.org/10.1007/s11356-020-11038-x.

 

  1. Park JE, Jung S, Kim A. MERS transmission and risk factors: a systematic review. BMC Public Health 2018;18:574.doi: 10.1186/s12889-018-5484-8.

 

  1. Igić R. Osnovi gerijatrije. Banjaluka, Medicinski fakultet, 2020.

~ . ~

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Svake godine 31. maja Svetska zdravstvena organizacija  i njeni partneri obeležavaju Svetski dan bez duvana, ističu zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana i zalažu se za delotvorne politike kojima se smanjuje upotreba duvana

Svetski dan bez duvana 2020. godine obeležava se pod sloganom „Zaštita mladih od manipulacija duvanske industrije i sprečavanje upotrebe duvana i nikotina među mladima”.

Svetska zdravstvena organizacija je ove godine pokrenula globalnu kampanju povodom obeležavanja Svetskog dana bez duvana sa cilјem osnaživanja mladih i uklјučivanja u borbu protiv taktika duvanskih i drugih industrija koje imaju za cilј privlačenje novih generacija korisnika duvana i nikotina.   

Cilјevi ove globalne kampanje su:

* Razotkrivanje mitova i marketinških i drugih taktika usmerenih na mlade, uklјučujući uvođenje novih proizvoda atraktivnih karakteristika kao što su razne arome;
* Edukovanje mladih o taktikama i načinima duvanske i povezanih industrija za privlačenje sadašnjih i budućih generacija da koriste duvan i nikotinske proizvode;
* Osnaživanje „influensera” tj. uticajnih pojedinaca na različitim mestima uklјučujući društvene mreže, kako bi oni doprineli zaštiti mladih i podstakli ih da se uklјuče u razotkrivanje i borbu protiv taktika najvećih duvanskih industrija.

Taktike za privlačenje novih korisnika duvanskih i nikotinskih proizvoda:

* Upotreba ukusa koji su privlačni mladima u duvanskim i nikotinskim proizvodima, poput ukusa trešanja, žvakaćih guma i bombona, što doprinosi potcenjivanju zdravstvenih rizika povezanih sa upotrebom ovih proizvoda i podstiče mlade da počnu da ih koriste;

* Atraktivni i moderno dizajnirani proizvodi (npr. proizvodi u obliku USB-a ili slatkiša);
* Promocija proizvoda ukazivanjem na njihovu manju štetnost u poređenju sa konvencionalnim cigaretama, u odsustvu objektivnih naučnih dokaza koji potvrđuju ove tvrdnje;

* Sponzorstva slavnih i uticajnih ličnosti i brendiranje sponzorisanih događaja i takmičenja na kojima se promovišu duvanski i nikotinski proizvodi;

* Marketing na prodajnim mestima uklјučujući postavlјanje duvanskih/nikotinskih proizvoda na mesta vidlјiva deci, a u blizini slatkiša, grickalica ili gaziranih pića, kao i davanjem premija prodavcima kako bi se osiguralo da se njihovi proizvodi prikazuju na način da ih uoči što više mladih osoba;

* Prodaja cigareta na komad i drugih duvanskih i nikotinskih proizvoda (na primer u blizini škola), što čini da duvanski i nikotinski proizvodi budu dostupniji i pristupačniji školskoj deci;

* Indirektni marketing duvanskih proizvoda u filmovima, TV emisijama i onlajn-striming sadržajima;

* Automati za prodaju duvana na mestima koja posećuju mladi, sa atraktivnim reklamama, čime se u mnogim zemlјama zaobilaze propisi kojima se reguliše reklamiranje i prodaja duvanskih proizvoda maloletnim licima;

* Pokretanje sudskih sporova namenjenih slablјenju mera kontrole duvana, uklјučujući slikovna upozorenja na paklicama cigareta, izlaganje proizvoda na mestima prodaje i ograničavanje dostupnosti duvanskih i nikotinskih proizvoda deci (na primer zabrana prodaje i reklamiranja duvanskih proizvoda u blizini škola).

Više o kampanji Svetske zdravstvene organizacije na:

https://www.who.int/news-room/campaigns/world-no-tobacco-day/world-no-tobacco-day-2020

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Prva vest

* 31. januar - NACIONALNI DAN BEZ DUVANA

U Srbiji se 31. januara pod sloganom „Život bez duvana – za bolju budućnost novih generacija“obeležava Nacionalni dan bez duvana. Aktivnosti u okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana upozoravaju javnost na štetne efekte upotrebe duvana kao i posledice izlaganja duvanskom dimu.

U okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana intenziviraju se aktivnosti na promociji života u okruženju bez duvana kao i značaja prestanka upotrebe duvanskih proizvoda. Tokom ovogodišnjeg Nacionalnog dana bez duvana posebno se naglašava značaj zaštite mladih od upotrebe duvana i ukazuje na nove izazove u vezi sa duvanom sa kojima se mladi susreću.

Duvanski dim sadrži više od 7000 različitih supstanci, među kojima iznad 250 jedinjenja opasnih po zdravlje i oko 70 materija za koje je utvrđeno da izazivaju maligna obolenja. U svetu svake godine usled upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu prevremeno umire blizu osam miliona ljudi odnosno više od 20.000 svaki dan. U Srbiji, najmanje 15.000 ljudi prevremeno umre zbog pušenja.   

Upotreba duvana je povezana sa nastanom brojnih bolesti. Gotovo da nema organa u ljudskom telu na koji duvan nema štetan uticaj, a dokazi o bolestima izazvanim duvanom se povećavaju već decenijama.

Od svih smrtnih slučajeva uzrokovanih kardiovaskularnim bolestima, 17% je uzrokovano upotrebom duvana i izloženosti duvanskom dimu. Pušenje je takođe povezano sa rakom pluća kao posledica direktnog izlaganja pluća karcinogenima u duvanskom dimu. Osim raka pluća, upotreba duvana povezana je sa oboljevanjem od drugih malignih oboljenja kao što su rak bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha. Upotreba duvana je faktor rizika za mnoge druge bolesti kao što su opstruktivna bolest pluća, astma, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti usta kao što su parodontitis i mnogi drugi. Uz to, upotreba duvana utiče i na reproduktivne organe, pa tako može uticati i na smanjenje plodnosti. Upotreba duvana je takođe povezana sa povećanim rizikom umiranja kod obolelih od nekih zaraznih bolesti kao što je tuberkuloza.

Posebno osetljiva populacija su mladi, a većina današnjih pušača prvu cigaretu je zapalila tokom adolescencije. Rano otpočinjanje pušenja povezano je sa intenzivnijim pušenjem u odrasloj dobi i češćom pojavom zdravstvenih problema povezanih sa pušenjem. Mladi koji puše, osim većeg rizika oboljevanja od brojnih hroničnih nezaraznih obolenja tokom života, obično su manje fizički aktivni i imaju više problema sa disajnim organima.

Deca su posebno osetljiva i na izloženost duvanskom dimu iz okruženja, koji kod dece i odojčadi uzrokuje brojne zdravstvene probleme kao što su češći i jači napadi astme, respiratorne infekcije i infekcije uha. Nepušači koji su izloženi duvanskom dimu udišu iste kancerogene materije kao i pušači. Što je veći nivo izloženosti duvanskom dimu, veći je rizik od razvoja raka pluća, bolesti srca i krvnih sudova i drugih obolenja.

U okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana posebno se apeluje na roditelje da zaštite svoju decu od duvanskog dima, jer mala deca često nemaju mogućnost izbora boravka u prostoru bez duvanskog dima. 

Sem direktne izloženosti duvanskom dimu zdravlje ugrožavaju i ostaci štetnih materija iz duvanskog dima koji se dugo nakon pušenja duvana zadržavaju na odeći, nameštaju, zavesama, zidovima, krevetu i posteljini, tepisima, igračkama, vozilima itd. i ne mogu se eliminisati provetravanjem. Radi se, u stvari, o česticama iz duvanskog dima koje prianjaju za površine, a ne o duvanskom dimu u užem smislu reči. Sa tih površina, čestice se mogu oslobađati, pretrpeti hemijsku transformaciju ili se akumulirati. Sve je više podataka iz istraživanja o štetnim efektima „zadržanog duvanskog dima”, na koje su najosetljiviji najmlađi - odojčad i mala deca.  

Roditelji mogu da zaštite decu od duvanskog dima ukoliko:

Ne dozvole pušenje unutar ili u blizini kuće.

Ne dozvole pušenje u autu, čak ni kada je otvoren prozor.

Zalažu se da vrtići, škole i sva druga mesta u kojima deca provode vreme budu bez duvanskog dima.

U svakoj prilici za boravak svoje porodice biraju objekte, javne površine, prostorije i restorane u kojima pušenje nije dozvoljeno i budu svesni činjenice da delimična zabrana pušenja ne pruža zaštitu od izloženosti duvanskom dimu.

U okviru obeležavanja ovogodišnjeg Nacionalnog dana bez duvana, ističu se i novi izazovi u kontroli duvana kao što su upotreba nargila i elektronskih cigareta među mladima. Posebno zabrinjava porast učestalosti istovremene upotrebe više duvanskih proizvoda ili elektronskih cigareta i duvana.

Izvor: Institut za javno zdravlje Republike Srbije, Zavod za javno zdravlje Sombor

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U Srbiji se već duže od 20 godina svakog 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvana. Cilj obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana jeste da upozore javnost na štetne efekte upotrebe duvana kao i izlaganja duvanskom dimu

Ove godine, Nacionalni dan bez duvana se obeležava pod sloganom „Zaštitimo se od duvana”. Posebno se stavlja akcenat na višestruke posledice po zdravlje ljudi i okoline i neophodnost jačanja multisektorske saradnje na ovom polju.

U okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana, ističu se i novi izazovi u kontroli duvana kao što su upotreba nargila i elektronskih cigareta među mladima.

Rezulati koji ukazuju na veličinu problema i potrebu jačanja multisektorske saradnje jesu rezultati istraživanja Global Youth Tobacco Survey (GYTS)  koje je sprovedeno 2017. godine od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstva zdravlja, uz finansiranje Svetske zdravstvene organizacije. Istraživanje je sprovođeno među učenicima starosti od 13 do 15 godina na reprezentativnom uzorku svih škola u Srbiji.

Rezultati ukazuju na povećan procenat učenika koji koriste duvanske preparate, pri tome podjednako duvan konzumiraju i devojčice i dečaci. Pojavio se i značajan procenat mladih koji koriste nargilu ili elektronske cigarete. Svi ovi rezultati ukazuju na potrebu jačanja multisektorske saradnje u cilju zaštite zdravlja mladih. Ohrabruje činjenica da čak 82,2% učenika podržava zabranu pušenja u zatvorenim javnim mestima.

U svetu ima više od jedne milijarde pušača, od toga skoro 80% živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Upotreba duvana u svetu usmrti preko 19.000 ljudi svakog dana. U Srbiji trenutno puši oko 2,5 miliona odraslih stanovnika, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će više od 800.000 sadašnjih pušača prevremeno umreti ukoliko se ne primene snažnije mere kontrole duvana i edukacije aktivnih konzumenata duvana.

Zavod za javno zdravlje Sombor - Centar za promociju zdravlja

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo
Tagovano
Strana 1 od 2

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…