Prikazivanje članaka po tagu ekologija

* Dvodnevni dečji kamp, pod nazivom "Vetar nosi dečji glas, Zemlju čuvajte za nas!", održan je u Kampiralištu Crvenog krsta u Bačkom Monoštoru 25. i 26. juna. Učestvovala su deca iz Umetničkog studija Sombor, koja su radila slike na ekološku temu - njihovo viđenje ekologije, kako treba zaštititi prirodu i šta svi možemo da uradimo

Mlade umetnike posetila je i članica Gradskog veća Grada Sombora za oblast kulture i obrazovanja, Anita Stojakov.

Prilikom zatvaranja kampa, organizovana je izložba nastalih radova u kampu i podeljene su nagrade. Prvu nagradu osvojio je Maksim Novaković, koji je na poklon dobio stoni štafelaj, koji je donirala firma "Ars".

Drugu nagradu dobila je Jelena Dragin, a treću Iskra Topić.

Umetnički studio Sombor realizovao je projekat "Vetar nosi dečji glas, Zemlju čuvajte za nas!" sredstvima dodeljenim na konkursu Lokalni akcioni plan za decu 2022.

Vanja Kahrimanović

- Pogledajte i galeriju slika (prve tri fotografije: 1, 2. i 3. nagrada) - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Obrazovanje

ZELENI INKUBATOR - SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

Beograd, 17. jun 2022. godine - Zašto je važno u Srbiji baviti se temama zaštite životne sredine i koliko zelenim udruženjima na lokalu znači podrška? Na koji način mesta u Srbiji primenjuju standarde iz oblasti zaštite životne sredine? Događaj Zeleni susreti - izađi na zelenu granu okupio je više od 80 predstavnika udruženja i neformalnih grupa, kao i zelene aktere, koji su razgovarali o glavnim ekološkim problemima u mestima širom Srbije, ali i ulozi koju građani imaju u procesu zaštite životne sredine.

Ukupno 130 udruženja i neformalnih grupa je u prethodne tri godine dobilo mentorsku i finansijsku podršku u iznosu od 90 miliona dinara. Mentorska i finansijska podrška obezbeđena je u okviru projekta Zeleni inkubator koji realizuje Beogradska otvorena škola: www.bos.rs (BOŠ). Više od 270.000 direktno uključenih građana/ki u skoro 100 mesta u Srbiji tokom prethodne tri godine bilo je uključeno u sve zelene aktivnosti, što je pokazatelj da ekološke teme i problematika zaštite životne sredine treba da budu u stalnom fokusu građanskog aktivizma.

Ono što je važno jeste da iako naša zemlja ima i pravnu obavezu da u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji ispuni evropske standarde u Poglavlju 27, mi smo ti koji udišemo zagađen vazduh i živimo u nezdravoj sredini. - Evropskoj uniji je važno da u ovom procesu sarađuje sa donosiocima odluka, civilnim društvom, medijima i svim drugim akterima, a zelene inicijative pokreću sami građani kojima je potrebna podrška ukoliko želimo da ekonomski rast u svetu bude i održiv, kako za nas, tako i za buduće generacije - smatra Antoine Avignon, programski menadžer za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena u Delegaciji Evropske unije u Srbiji.

Udruženja i grupe deluju u raznim oblastima, od zaštite vazduha i prirode, s obzirom da su u prethodnom periodu pojedini gradovi u Srbiji bili među najzagađenijima na svetu, a mnogim biljnim i životinjskim vrstama opstanak je ozbiljno ugrožen. Podrška je pružena i za teme upravljanja otpadom jer su nagomilavanje plastike, spaljivanje opasnih materija, formiranje ilegalnih deponija takođe problemi sa kojima se suočava naša zemlja. Lokalni aktivisti rade i na uključivanju građana u borbu za smanjivanje posledica klimatskih promena, kao i problema zaštite voda, s obzirom na to da je Beograd jedina evropska prestonica koja ne prečišćava svoje otpadne vode. Do rešenja je moguće doći jedino kroz odgovorno postupanje vlasti i kroz uključivanje stanovništva, lokalnih proizvođača i udruženja.

Građani imaju pravo da se uključe u procese koji ih se tiču, ali često ostaju onemogućeni da se uključe u dijalog. Zeleni razgovori podrazumevali su konsultacije sa civilnim društvom i građanima o tome koliko su lokalne zajednice u Srbiji spremne za prelazak na cirkularnu ekonomiju, šta nam donosi energetska tranzicija, kako da se prilagodimo klimatskim promenama i mnoge druge teme. Podržana udruženja, zajedno sa Koalicijom 27 koju čini devet organizacija civilnog društva, sprovela su monitoring zelenih politika u našoj zemlji. Uvid u to na koji način mesta u Srbiji primenjuju politike i standarde iz oblasti zaštite životne sredine dostupan je na sajtu Koalicije 27: https://www.koalicija27.org i prikazuje gradove i opštine u kojima je sprovedena analiza praćenja zelenih politika iz oblasti kvaliteta vazduha, upravljanja otpadom, kvaliteta voda i zaštite prirode.

- Civilno društvo je najbolji mehanizam koji predstavlja glas građana, jer su lokalne organizacije i neformalne grupe esencijalni deo svakog društva koji omogućava javnosti i u manjim lokalnim zajednicama da se uključe u dijalog. Osim finansijske podrške koju Beogradska otvorena škola pruža zelenim organizacijama i neformalnim grupama, veoma bitan deo podrške jesu i mentorska podrška i jačanje kapaciteta na lokalu - istakao je Ekmel Cizmecioglu, programski menadžer za civilno društvo i ljudska prava u Delegaciji Evrposke unije u Srbiji.

Projekat Zeleni inkubator realizuje Beogradska otvorena škola, uz podršku Mladih istraživača Srbije i Inženjera zašitite životne sredine.

*****

Od 2000. do danas, Evropska Unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije.

Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.

- Dodatak, galerija fotografija - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnih mehanizmima)

Objavljeno u Ekologija

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i ekološko zdravlje biće uključena u još jednu suštinski važnu onlajn konferenciju i istovremeno poziva i vas da se uključite

Naime, Organizacija ‘Our Future First’ koja radi kako ističu, zajedno sa mladim ljudima na Balkanu, domaćin je konferencije: Balkanska omladinska skupština za životnu sredinu (BIEA) 23-25. februar 2022. (16:00-18:00 CET).

Organizatori preciziraju da će biti održani dijalozi i konsultacije o sledećim važnim temama: održivi ekonomski razvoj, klimatske promene, inkluzivno i transparentno upravljanje životnom sredinom, upravljanje hemikalijama, otpadom i zagađenjem, prirodno nasleđe i biodiverzitet uz poruku da, učestvujete u izradi zajedničkog dokumenta o ekološkim izazovima i mogućnostima.

Regionalnu ekološku skupštinu podržava Glavna grupa UNEP-a za decu i mlade (UNEP MGCI). Ova lokalna skupština mladih o životnoj sredini organizuje se uoči Skupštine Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA) koja će okupiti predstavnike 193 države članice UN, glavne grupe i zainteresovane strane kako bi se dogovorili o politikama za rešavanje najhitnijih svetskih problema, u okviru aktuelnih ekoloških izazova. Budite deo lokalne akcije koja ima globalni uticaj! - pozivaju.

Pridružite se globalnom pokretu mladih i omladinskih organizacija širom sveta koji su deo ove do sada neviđene mobilizacije mladih, koja se odvija 50 godina nakon osnivanja Programa Ujedinjenih nacija za zažtitu životne sredine (UNEP), donetog 1972. godine!

Hajde da podignemo naš kolektivni glas na „Jačanje akcija za prirodu za postizanje ciljeva održivog razvoja“. Pridružite se: BIEA 23 - 25. februara: 16-18 časova po srednjeevropskom vremenu

Registrujte se ovde: https://bit.li/3BggVcG

Izvor: Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i ekološko zdravlje

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Ekologija

* Na multikongres Serbian visions 2022 Tradicionalno ekološko znanje - ruralna budućnost - izazovi za zdrav život, Frd - Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje i ”Our Future First” pozvali su učesnike kako bi identifikovali trenutne signale u pet domena (ekološka, društveno-kulturna, poljoprivredna tehnologija, privreda i turizam). Onlajn događaj protekao je uspešno u petak, 4. februara

Bilo je ovom prilikom razgovara o implikacijama u slučaju da trendovi nastave da rade kao i obično a otvorena je i tema zamisli budućnosti za 50 godina od sada (2022).

Na vebinaru/dijalogu u goste su stigli eksperti iz ekološke, društveno-kulturne, poljoprivredne, iz tehnologije, privrede i turizma. Kao i do sada, učestvovanje je bilo besplatno. Diskusija na ovu temu, podstakla je ponovo korisne priče o zdravom životu, integrisanu u prirodu i njeno očuvanje.

Fondacija će nastaviti ovakve onlajn događaje kako bi sveopšte trusna oblast ekologije u najšrirem smislu što više i na takav - danas sve popularniji ultramedijski način, podizala svest o najbitnijoj temi današnjice.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Povodom Svetskog dana vlažnih staništa, WWF upozorava da ulaganjem u obnovu reka, jezera, močvara i tresetišta, ulažemo u klimatski otpornu budućnost

BEOGRAD - Od reka do jezera, preko močvara i laguna, vlažna staništa su kritična za opstanak ljudi i prirode. Ipak, prema Izveštaju o životu na planeti svetske organizacije za zaštitu prirode WWF, dozvolili smo da od 1970. godine izgubimo trećinu svetskih vlažnih staništa, koja nestaju tri puta brže nego šume. Uz slogan “Ceni, čuvaj, obnovi - voli”, ovogodišnji Svetski dan vlažnih staništa upozorava na važnost vlažnih staništa i poziva lidere na hitnu zaštitu, očuvanje i obnovu jezera, reka, močvara i tresetišta. Eksploatisanje, devastacija i ustaljen način upravljanja rekama, ulaganje u štetne projekte i kontinuirana primena već utvrđeno štetnih praksi moraju da postanu prošlost, kako bi se otvorila vrata za primenu rešenja zasnovnih na prirodi.

- Moramo da očuvamo i obnovimo ključna slatkovodna staništa širom regiona. Velik uspeh je postignut prošle godine kada je UNESCO proglasio 5-državni rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, Evropski Amazon na čijem smo proglašenju radili sa brojnim partnerskim organizacijama i institucijama više od dve decenije. Ipak, istinski ćemo ga zaštititi samo ako napustimo neodržive prakse i povećamo ulaganja u obnovu slatkovodnih sistema, koji su nam ključni saveznici u borbi protiv klimatskih promena - ističe Zoran Mateljak iz WWF Adrije.

UN je prošle godine proglasio početak Dekade obnove ekosistema. Reč je o globalnoj inicijativi sprečavanja, zaustavljanja i uklanjanja štete nanete ekosistemima, ali i poziv svima da budu deo generacije obnove i glasovi za zaštitu staništa koja nam pružaju izvor pitke vode, hrane, ali i podršku u aktivnostima bitnim za rast i razvoj zajednica koje su u suživotu sa njima.

Prvi Svetski dan vlažnih staništa obeležen je potpisivanjem Ramsarske konvencije 1971. godine, u istoimenom gradu u Iranu. Tada je više od 160 država potpisalo Konvenciju o zaštiti močvarnih područja od međunarodnog značaja, naročito kao staništa ptica močvarica. Sam Dan Ramsara obeležava se od 1997. godine, a Srbija je jedna od zemalja potpisnica Konvencije i u njoj se nalazi 11 ramsarskih područja.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Ekologija

* Na inicijativu Ministarstva zaštite životne sredine poslednjeg novembarskog petka održan je sastanak kojem su osim načelnika Zapadnobačkog upravnog okruga Gorana Nonkovića i predstavnika ministarstva prisustvovali i zamenica gradonačelnika Grada Sombora Ljiljana Tica, predsednik opštine Kula Damjan Miljević, predsednik opštine Odžaci Goran Nikolić, zamenik predsednice opštine Apatin Radovan Đukić i njihovi saradnici

Na sastanku su informisani o tome da Ministarstvo zaštite životne sredine uvodi sistem za ekološku inspekciju, analizu i kontrolu zagađivača koji je deo jedinstvenog Ekološkog informacionog sistema namenjen prikupljanju informacija o ekološkim problemima, zagađivačima, deponijama smeća i otpada, evidentiranju i praćenju rada službi za obezbeđenje opasnog otpada, reciklažu otpada, evidentiranju i praćenju rada službi za saniranje i otklanjanje ekoloških problema i za dvosmernu komunikaciju sa građanima u cilju informisanja o realizaciji projekta zaštite životne sredine, rešavanju ekoloških problema i podizanju svesti o ekologiji.

Sistem za ekološku inspekciju, analizu i kontrolu zagađivača (Ekološki IS) će obezbeđivati sledeći funkcionalni tok - putem jedinstvene mobilne i WEB aplikacije za čitavu teritoriju Srbije građani će moći da dostavljaju informacije i zahteve za rešavanje ekoloških problema koji su prisutni na lokalu, u obliku tekstualne/multimedijalne poruke. Sve te poruke prikupljaju se u jedinstvenom Operativnom centru koji automatizovano pravi naloge za rešavanje problema i prati realizaciju izvršenja tih naloga. Operativni centar je u on-line komunikaciji sa nadležnim institucijama (komunalne službe i institucije lokalne samouprave) kojima prosleđuje naloge za intervencije i od kojih očekuje da dobije izveštaje o realizaciji aktivnosti. 

Nakon dobijanja odgovora od nadležne institucije o saniranju/otklanjanju prijavljenog problema, radnici Operativnog centra obaveštavaju građane direktno preko mobilne aplikacije, SMS/MMS servisa ili putem vesti na WEB sajtu. Osim prosleđivanja personalizovanih odgovora ka građanima koji su prijavili problem, Operativni centar koristi ovu platformu komunikacije da daje obaveštenja o trenutnoj ekološkoj situaciji kako lokalno tako i za teritoriju čitave zemlje (kao što su stanje/zagađenost vazduha, reka, vode itd) ili da daje obaveštenja i upozorenja kako bi se sprečile velike ekološke štete.

Inspektori Ministarstva zaštite životne sredine, inspektori Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Sektor inspekcije za zaštitu životne sredine i ekološki inspektori jedinica lokalne samouprave dobijaju od Operativnog centra radne naloge za kontrolu i proveru ekoloških problema na terenu putem specijalizovane mobilne aplikacije na mobilnim telefonima ili tabletima i prilikom realizacije svojih aktivnosti beleže sve podatke u pomenutoj aplikaciji kako bi sačinili izveštaj ili izdali rešenje za dalje aktivnosti na saniranju/uklanjanju ekološkog problema na terenu. U okviru Operativnog centra postojaće GIS sistem evidentiranja divljih deponija i zaštićenih zona i oblasti u cilju prevencije i kontrole delatnosti na tim područjima kako bi se inspekcijskim službama olakšao i unapredio proces kontrole i nadzora ekoloških problema i situacija.

U okviru Operativnog centra postojaće sistem nadzora divljih deponija preko sistema za video nadzor sa sistemom nadzora pristupa preko kojeg će se pratiti nelegalne aktivnosti na deponijama i davati nalozi za vanrednu kontrolu ili nadzor. Na osnovu skupljenih podataka o lokacijama, stanju, aktivnostima na saniranju/otklanjanju ekološќih problema, u okviru Management Information sistema biće rađen presek stanja i strategija rešavanja ekoloških problema sa modeliranjem i kreiranjem akcionih planova za realizaciju aktivnosti, projektovanju budžetskih sredstava za te namene kako na nivou Ministarstva tako i lokalnih samouprava. U okviru Operativnog centra postojaće i WEB server preko kjeg će javnost biti upoznata sa svim problemima i aktivnostima u ekološkoj sferi i preko kojeg treba da bude obezbeđen personalizovani kontakt sa građanima u smislu realizacije njihovih zahteva za saniranje/odstranjivanje ekoloških problema na lokalu.

U okviru ovog servisa treba obezbediti i platformu za „uzbunjivanje“ u slučaju problema u sferi ekologije na lokalu, po principu informisanja isključivo građana koji su u neposrednoj blizini tih problema. 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 4

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…