Prikazivanje članaka po tagu fondacija
Fondacija za razvoj domaćinstva: Izgradnja pravednijeg, zdravijeg sveta
* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje je podržala kampanju za Svetski dan zdravlja 2021. na društvenim mrežama i platformama
Svetski dan zdravlјa (World Health Day) obeležava se, podsetimo kao što smo već objavljivali, širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. Skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi, pošto je 7. aprila iste godine odluka o konstituisanju Svetske zdravstvene organizacije zvanično stupila na snagu nakon što je i poslednja država članica UN ratifikovala ovu odluku. Na taj dan osnovana je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koja ove godine slavi 73 godine postojanja.
7. aprila 2021. Svetskog dana zdravlja Fondacija je pozvala na akciju za uklanjanje nejednakosti u pristupu zdravstvenog sistema, kao deo jednogodišnje globalne kampanje okupljanja ljudi radi izgradnje pravednijeg, zdravijeg sveta. Kampanja naglašava ustavni princip SZO da je „uživanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez razlike rase, religije, političkog uverenja, ekonomskog ili socijalnog stanja“.
Nejednakosti u zdravlju ne samo da su nepravedne i nejednake, već takođe ugrožavaju dosadašnji napredak i mogu potencijalno da se povećaju, a ne da smanjuju praznine u kapitalu. Neki ljudi zahvaljujući uslovima u kojima se rađaju, rastu, žive, rade i stare, imaju bolji pristup zdravstvenim uslugama od drugih. Neke grupe ljudi, širom sveta imaju lošije uslove obrazovanja, stanovanja, mogućnost zaposlenja i žive sa malim mesečnim prihodima. Ove grupe obično imaju sasvim mali ili nikakav pristup sigurnom okruženju, vazduhu, vodi, bezbednoj kvalitetnoj hrani i zdravstvenim uslugama, što ih dovodi do patnje, bolesti i prevremene smrti. To sve šteti društvima i ekonomijama - podsećaju u Fondaciji.
Zbog toga pozivamo nacionalne i regionalne lidere da osiguraju da zajednice budu na prvom mestu u procesima odlučivanja dok se krećemo ka novoj budućnosti koja neče biti ista, da se bore da svi imaju uslove za život i rad koji pogoduju dobrom zdravlju. Istovremeno, apelujemo na lidere širom sveta da prepoznaju i istraže nejednakosti u zdravlju i da obezbede da svi ljudi imaju kvalitetan pristup zdravstvenim uslugama prema njihovim potrebama i vrednostima u okviru njihovih zajednica.
Pandemija COVID-19 je teško pogodila sve zemlje, ali je njen uticaj bio najoštriji na one zajednice koje su već bile ugrožene i koje su bile izloženije bolesti. U takvim zemljama manje je verovatno da će biti pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i rezultat mera sprovedenih za suzbijanje pandemije najverovatnije će imati negativne posledice po život i zdravlje građana.
SZO se zalaže za to da svako, svuda, može ostvariti pravo na dobro zdravlje. Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja, SZO poziva vlade, svetske lidere, nacionalne, regionalne i lokalne lidere da istraju u naporima za ostvarenje ciljeva održivog razvoja na koje su se obavezali 2015. godine, a koji kao krajnji cilj imaju unapređenje zdravlja svih - zaključuju u Fondaciji za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje.
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Fondacija Novak Đoković - Naša podrška roditeljima budućih sportista: Zajedno krećemo ,,Putem šampiona”
* U duhu Međunarodnog dana sporta delimo sa vama prelepe vesti - počinje naš program za roditelje budućih sportista pod nazivom “Putem šampiona”. Međutim, to nije sve! Predstojeći turnir Serbia Open 2021 biće humanitarnog karaktera, i za svaki odigrani AS doniraće sredstva upravo za ovaj program - poručuju u Fondaciji našeg, najboljeg sportiste sveta, Novaka Đokovića
***************
Uloga roditelja u dečijem razvoju u sportu nije nimalo laka, i često se osećaju kao da moraju da biraju između bezuslovne podrške i stroge discipline. U želji da im pomognemo u ovom izazovu, na Međunarodni dan sporta održali smo panel o ulozi roditelja i važnosti podrške dece u sportu. Na ovu temu pričali su Dejan Savić - selektor i direktor svih vaterpolo timova Srbije, prof. dr Miljan Grbović - kondicioni trener olimpijskih, svetskih i evropskih šampiona u ekipnim sportovima, Ana Jovanović - autor programa “Putem šampiona” u ime Novak Đoković Fondacije i Đorđe Đoković - direktor turnira Serbia Open 2021.
Vođeni primerom našeg osnivača, Novaka Đokovića, Fondacija već duži niz godina putem različitih aktivnosti podstiče najmlađe generacije da se bave fizičkim aktivnostima i da neguju zdrave navike. Svesni smo da u tome ključnu ulogu igraju i roditelji i zato želimo da novim programom “Putem šampiona” edukujemo i osnažimo roditelje budućih sportista. U okviru programa, u Srbiji će po prvi put, uz podršku najeminentnijih stručnjaka, biti organizovane edukacije za roditelje koje imaju za cilj da ih podrže u praćenju prvih sportskih koraka i uspeha svojih mališana.
Delimo sa vama ključne poruke panela održanog u utorak, 6. aprila, a ceo snimak možete pogledati na našem YouTube kanalu (LINK):
1. Na prvom mestu je ,,U zdravom telu, zdrav duh”
„Roditelji i trener treba da znaju da cilj rezultata nije na prvom mestu. Vrhunski sport nije samo novac i status. Na prvo mesto treba da dođe stav ‘U zdravom telu zdrav duh’. Roditelji, molim vas ’kažnjavajte’ svoju decu tako što ćete ih terati napolje da se igraju. Deca, pre svega treba da se igraju, a kasnije da se bave sportom.“ - Dejan Savić, selektor i direktor najtrofejnije reprezentacije u istoriji Srbije.
2. Roditelj i trener imaju podjednako važnu ulogu
„Roditelj ima veliku odgovornost prema svom detetu, isto kao i trener. Dete treba da stekne radne navike i da se razvija kroz sport, zato je edukacija prva stepenica. Kada razmišljate koji sportom dete treba da se bavi, nemojte mnogo da razmišljate. Pustite dete da samo izabere kroz igru. Dečiji problemi u sportu najčešće proizilaze iz najiskrenije želje roditelja da pomognu detetu u svemu i onda u tome preteraju.“ - prof. dr Miljan Grbović, kondicioni trener mnogobrojnih reprezentacija u ekipnim sportovima.
3. Sport je sastavni deo igre
„Važno je da napravimo balans i da se podstakne priča o tome koliko je značajno uskladiti obrazovanje i bavljenje sportom kod dece. Sport treba da bude nerazdvojni deo igre deteta tokom ranog razvoja. Igra ne isključuje vrhunske rezultate, nego ih stimuliše. Putem našeg programa, želimo i da preispitamo pojam šampiona. Nisu šampioni samo oni koji postižu vrhunske rezultate, već oni koji svakog dana daju svoj maksimum” - Ana Jovanović, autor programa „Putem šampiona“ Novak Đoković Fondacije, bivša Fed Cup reprezentativka Srbije i selektor ženskih juniorskih kategorija Teniskog Saveza Srbije.
4. Neophodna je podrška cele porodice
„Podrška porodice je ključna za detetov napredak u sportu. Roditelji detetu treba da pruže pažnju i bezuslovnu ljubav. Tako će mu pomoći da izabere pravi put u sportu za sebe. Međutim, i cela naša zajednica treba da pruži podršku. Zato nam je želja da svaki turnir ima humanitarni karakter i drago nam je što možemo da podržimo programe koji na posredan ili neposredan način imaju za krajnji cilj razvoj dece.” - Đorđe Đoković, direktor turnira Serbia Open 2021.
Nastavite da pratite naš sajt i društvene mreže za više informacija o programu “Putem šampiona”.
Želimo vam srećan Međunarodni dan sporta!
(https://novakdjokovicfoundation.org/sr)
Medijska podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
Dobrotvorna Fondacija Rejmon Nikole Trast nastavlja sa još dva projekta podržavanje obrazovanja u Srbiji
* Fondacija Rejmon Nikole Trast preispituje svoje ciljeve za 2021. godinu, a poverenici su se složili da podrže još dva projekta osim onih koji su već u toku. Poverenici su odlučili da šire zonu uticaja dobrotvorne organizacije u delovima Srbije do kojih ranije nismo došli - kažu u Fondaciji
Prvi projekat je podrška Školi „Jovan Aranđelović“, Crvena Reka koju pohađaju đaci uzrasta između 7 i 14 godina i iz raznih okolnih sela. Škola zapošljava 28 nastavnika i još 10 zaposlenih. Njihov projekat je nadogradnja školske biblioteke i zastarele IT opreme.
Drugi projekat je podrška Školi „Sveti Sava“, Bajina Bašta. Ova osnovna škola blizu je granice sa Bosnom i Hercegovinom, koju pohađa 636 dece iz raznih bližih ili daljih sela. Mnogo dece ostaje u školi posle nastave, čekajući roditelje da ih ppvedu kući i koriste školsko dvorište kao mesto za rekreaciju. Ovom dvorištu je potrebna oprema i nameštaj kako bi čekanje proticalo uz više igre i samim tim, učenicima bilo još interesantnije.
Više informacija možete da nađete na veb stranici Fondacije Rejmon Nikole Trast, a ako želite na bilo koji način da pomogonete u ostvarivanju dobrotvornih projekata za podršku obrazovanju u Srbiji, među kojima je i Škola "Vuk Karadžić" Sombor, kontaktirajte nas:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Fondacija za razvoj domaćinstva obeležila Svetski dan mahunarki
* Svetski dan mahunarki (10. februar) pruža priliku za podizanje svesti o hranljivim (nutritivnim) prednostima mahunarki, kao dela održive proizvodnje hrane sa ciljem povećanja kvaliteta (sigurnosti) hrane i ishrane
Najava Svetskog dana mahunarki započeta je u Svetskoj organizaciji za hranu (FAO ), 2016 godine.
Na Generalnoj skupštini, 20. decembra 2019. je za Svetski dan mahunarki proglašen 10 februar. Ujedinjene nacije su prepoznale važnost mahunarki (leblebije, suvog pasulja, sočiva, suvog graška i lupine) kao važne namirnice na globalnom nivou.
Ova proslava je priznanje odlučujuće uloge koju mahunarke mogu da odigraju u postizanju sveobuhvatnog, dalekosežnog i na ljude usredsređenog skupa univerzalnih i transformativnih ciljeva kao i ciljeva Agende održivog razvoja Ujedinjenih nacija do 2030.
Suština sigurnosti hrane je u činjenici kada svi ljudi u svakom trenutku imaju fizički, socijalni i ekonomski pristup dovoljnoj, sigurnoj i hranljivoj hrani, koja udovoljava njihovim nutritivnim potrebama i potrebama za aktivnim i zdravim životom. Nesigurnost hrane glavni je problem velikog broja ljudi i domaćinstava u siromašnim zemljama i zemljama u razvoju. Procenjuje se da je 795 miliona ljudi pothranjeno. Zato se smatra da mahunarke mogu na više načina da doprinesu kvalitetu i sigurnosti hrane.
Ključne poruke Svetskog dana mahunarki na koje podsećaju u Fondaciji za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje:
- Mahunarke su izuzetno hranljive
- Mahunarke su ekonomski dostupne i doprinose sigurnosti hrane na svim nivoima
- Mahunarke imaju važne zdravstvene beneficije
- Mahunarke neguju održivu poljoprivredu i doprinose ublažavanju i prilagođavanju klimatskih promena
- Mahunarke promovišu biodiverzitet
(U slajdovima ispod teksta pogledajte još nekoliko atraktivnih ali istovremeno jasnih poruka)
Izvor: https://www.frd.org.rs/
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Fondacija za razvoj domaćinstva: List koji zlata vredi - tradicionalno pripremanje kiselog kupusa
Autorski tekstovi: Dejana Kulešević
~ . ~
* Lepota seoske tradicije i radinosti prepoznaje se u različitim domenima, od narodne nošnje, muzike, govora, običaja i veselja, do nekih koji su deo svakodnevnih poslova u domaćinstvu, poput pripremanja osnovne hrane i dodatnih đakonija
Ovo je samo deo onoga što mi prepoznajemo kao seoski identitet, odnosno lice i naličje raznolikosti seoske sredine. Svako selo krije bogatstvo u svojim običajima i tradiciji, a mi ih možemo uočiti u samom načinu rada i praksi, načinu odevanja, materijalnim i moralnim vrednostima, pričama, u načinu uređenja sela, njegovih ulica, okućnica, dvorišta, prirodne okoline, kao i seoskoj arhitekturi.
Svaka kuća i domaćinstvo poseduje određen način obavljanja kućnih poslova, ali u većini slučajeva reč je o istim delatnostima. Život je kroz vreme oblikovala poljoprivreda i radovi vezani za nju, jer to je oduvek predstavljalo glavni izvor prehrambenih i materijalnih resursa. Od sela do sela razlikuju se primarne delatnosti, ali ono po čemu se najbolje prepozna autentičnost i poreklo ljudi jeste hrana - osnovne namirnice za pripremu, sam način pripreme i konačni proizvod.
U našim selima godišnje doba u velikoj meri određuje koji delikates se u datoj sezoni priprema i na koji način. Zima je vreme kad se obnavljaju zalihe mesa i jede zimnica. U kasno leto i ranu jesen, sve ono što je posađeno i negovano, pristiže za branje i obradu, kako bi se u zimskom periodu uživalo u blagodetima što nam je priroda podarila. Pripremanje zimnice ima značajno mesto u seoskoj tradiciji, a recepti se prenose s’ kolena na koleno. Svaki je mnogo puta proveren i uvek najbolji. Po tim starinskim recepturama pamtimo naše detinjstvo i trenutke gozbe sa našom porodicom. Ajvar, pinđur, turšija, mešana salata, kisela paprika, kisela cvekla, kiseli krastavci, samo su neke od vrhunskih đakonija koje krase zimsku trpezu širom Srbije. No, ono što izaziva posebnu pažnju i draž jeste kiseli kupus! Da li će to biti ribanac ili glavice kupusa stavljeni u burad, pa u podrume, ostavlja se domaćici na izbor, ali nemojte biti iznenađeni ako zateknete oba.
Vešte ruke vrednih domaćica
Kupus je izuzetno zdravo povrće, obiluje brojnim vitaminima i mineralima, i oduvek se smatralo da pomaže u lečenju raznih bolesti. To je jedinstvena namirnica kojoj je čovek čak poboljšao lekovita i hranljiva dejstva kroz proces kiseljenja, tačnije fermentacije. Naučnici ističu razliku između ova dva procesa gde se kiseljenje odredjuje kao metod očuvanja hrane tako što se hrana potopi u neki rastvor kiseline (najčešće sirće), uz dodatke šećera, soli i lekovitog bilja. Takođe, ova metoda uključuje i upotrebu toplote, koja uništava rast mikroorganizama. S druge strane, fermentacija ne zahteva dodavanje kiseline ili pak kuvanje, i postiže se korišćenjem soli. Ovo je jedan od najstarijih načina pripreme i očuvanja hrane. Fermentacija traje duže nego proces kiseljenja i menja ukus, teksturu i boju hrane. Osim toga, ovakva priprema hrane omogućava nam da jedemo namirnice koje su inače nejestive. Brojne su koristi po naše zdravlje koje povezujemo sa konzumiranjem ove hrane: smanjen rizik od kardiovaskularnih bolesti, visokog krvnog pritiska, dijabetesa, gojaznosti i upala. Pomaže i pri poboljšanju raspoloženja, moždane aktivnosti i lakšem oporavku nakon fizičke aktivnosti i vežbanja.
Proces pripreme kiselog kupusa zahteva konkretne korake. Domaćice prirpemaju burad, peru i „zaparavaju“ njihovu unutrašnjost. Glavice su očišćene i spremne za slaganje, kao i dodaci za kiseljenje (so i voda). Neke domaćice i domaćini dodaju još po koji dodatak (cvekla, lovorov list, koren rena, biber u zrnu i kukuruz u zrnu), kako bi isprobali nove recepte i ukuse. Bure se puni kupusom (dodacima) i posoljenom vodom, stavlja se plastična rešetka (ponekad i kamen, da bolje pritisne smesu) i bure se zatvara. Ostavlja se u podrum, na odmor i prepušta procesu kiseljenja (iako je reč o procesu fermentacije, ovaj izraz zaživeo je medju narodom).
Gastronomske autentičnosti naših sela
Kada je spreman za korišćenje, kiseli kupus se može pripremiti na razne načine. Naše domaćice listove kiselog kupusa koriste za spremanje čuvene sarme, puneći ih pirinčom, svinjskim ili junećim začinjenim mlevenom mesom, kuvajući je nekoliko sati na šporetu ili peći. Neko je posluži kao jelo zapečeno u rerni, a neko skuvanu u čorbi ili sosu. Drugi će kupus iseći na tanje trake i poslužiti kao salatu, začinjenu sa malo slatke, mlevene paprike, ili će, pak, te trake ispeći ili skuvati i poslužiti sa suvim mesom i rebrima. U vreme praznika i slava, kiseli kupus je neizostavna đakonija na stolu, uz brojna druga jela koja se tradicionalno spremaju za vreme slavlja. Skoro svaki podrum krije nekoliko buradi ove poslastice, i prava je milina kad se poklopac otvori i miris preplavi naše čulo. Zlatna boja kupusa mami osmeh na lica ukućana, a hrskavost prosto izaziva naša druga čula i apetit.
Putevi na Balkanu ukrstili su mnoge kulture, pa se značajni uticaji osete pre svega u nacionalnoj kuhinji, što otežava definisanje gastronomske autentičnosti. Međutim, tokom istorije, naš narod prilagodio je namirnice svojim ukusima i veštinama, tako da brojna jela prolaze kao specifično prepoznatljiva za naše krajeve. Pojedini specijaliteti odišu posebnim aromama i deo su naših trpeza od pamtiveka. Tako je i kiseli kupus pravo bogatstvo i ponos naše trpeze i nema gosta koji ne bi rado da uživa u blagodetima i raznovrsnim jelima koje nudi ova zdrava namirnica.
(U slajdovima ispod teksta pogledajte još seriju zanimljivih fotografija)
Fondacija Raymond Nicolet Trust prikuplja igračke za srpsku siročad za Božićne praznike
* Čuvena internacionalna humanitarna Fondacija sa sedištem u Londonu, kojoj je primarni cilj poboljšanje života i standarda najmlađih u Srbiji - Raymond Nicolet Trust (Rejmon Nicole Trast), prikuplja igračke za srpsku siročad koja će se deliti za Božić. Ako imate neželjenih igračaka, kontaktirajte nas na:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
ili možete da se javite na telefon: 07931287046.
- Sa trenutnom pandemijom ne možemo dozvoliti da ova deca imaju osećaj da su još više zanemarena i potpuno napuštena - osnovna je Božićna želja i aktivista u Fondaciji.
Pokažimo im da nam je i dalje stalo!
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
