Prikazivanje članaka po tagu fotografije

* Nije hiperbola, u naslovu, verujte mi na reč. Pisac ovih redova je to rekao i uživo, i "naručio" ko zna, jednog dana, pitajući dragu Luciju (koju najduže i poznajem u tom jedinstvu kolorita multikulturalnosti u Svetozaru Miletiću): - "a pošto su kuće u lepome Lemešu"? Dovoljno, za početak...

... a nastavak je bio više nego neverovatan... Svojim gostima na tradicionalnoj manifestaciji Dani kulena, proteklog vikenda, priredila je naravno - sa saradnicima, zvanično rečeno rukovodstvom a nezvanično, drugarima, u ogranku Gradskog udruženja penzionera Sombor u Svetozaru Miletiću, više iznenađenja. Iznenađenje nije bilo jedino njen osmeh i tolika, čudesna pozitivna energija kojom ova dama pleni, sve drugo tako-reći, jeste. Svakako, pretpostavljam, da mi lemeški džentlmeni neće zameriti na tome što odmah i njih ne pomenuh sa samog početka ove rubike, jer naravno, bez predsednika se ne može, a lemeške organizacije penzionera, predsednik Janoš Kočiš bio je od početka do kraja isto tako, sa gostima, uz jednu od najbližih saradnica, Luciju... vedar, nasmejan i pun lepih i korisnih informacija...

Lucijine i Janoševe prijateljice i koleginice, i ovde prisutan - "po koji" kolega-momčić, uz ove večite devojke iz Centrale penzinerske u Somboru, ove po sva čemu jedinstvene društvene organzacije, ko i uvek, spremne. Na lepotu druženja, na vic i šalu, ali, kad treba rukave zasukati, tu su prvakinje i odmah padaju dogovori za već predstojeće naredne izbore, pardon, planove, a to je već 1. oktobar - Međunarodni dan starijih osoba. I čitav ovaj mesec koji tek započe, Međunarodni mesec osoba - u zasluženim penzijama. Zašto se "zabunih", pa prvo rekoh izbore, pa zato jer i na taj izbor u smislu organizovanja manifestacija i priredbi povodom važnih datuma, imaju apsolutno totalno pravo.

I - ko to kaže, "Dan starijih osoba"? Primer: ... kad su sa "nešto muških" zaigrale čardaš u prelepo uređenom dvorištu tu, odmah preko puta Doma kulture u Miletiću gde je bilo i stecište ovogodišnje, naširoko popularne lemeške kulenijade, oko da vam stane. Lepotica do lepotice. I poruka, računajte na nas. Mi godine ne brojimo, vreme ne priznajemo, a o tome i ove fotografije - dole u slajdovima odmah ispod teksta, uz naslovnu, gde i dobri, stari harmonikaš, omiljeni čika Jožef Bodonji ih dočeka sa svirkom od nota-života, uz velepripoznatog kuvara Kanjo Grgu koji im po ko zna koji put prirediše, da "prste poližeš" sveže vrelo jelo a ovoga puta je to bio, cubok-paprikaš... da samo znate kakav... i tako, vreme rekoh već i svesno ponavljam, ovde, sasvim je stalo. 

Za njih, ono - nikada nije ni postojlo. 

Da, naravno, da ne zaboravim, u okviru lemeškog programa za nas spremljenog, i susret sa čudesnim tvorcem umetnosti slamarenja Stipanom Budimčevićem, a o tome, i o drugim vanrednim pričama ove idealne družine, u sledećim nastavcima na vašem i našem portalu i naravno u drugom nam mediju elektronskom-internet Novom Radio Somboru, pa da nas i ceo svet čuje...

U ime Novog Radio Sombora, Udruženja Podium i Granskog sindikata KUM-Kultura, umetnost, mediji "Nezavisnost", zahvaljujem se na pozivu, naravno jednako i u ime mojih koleginica i kolega, na još jednom susretu - tom susretu punog života i druženja, te priznajem, drage i dragi moji, devojke i mladići, nikad neću da izgovorim,"trećeg doba" - da jedva čekam, ponovo.

Vaš prijatelj, "sa-borac", partner, novinar, kako-god, Siniša Stričević 

- U dodatku pogledajte još neke od slajd-fotografija kako bismo vam barem delićem dočarali priču kako to Lemešani znaju da ispiračju... i kako to članice i članovi Gradskog udruženja penzionera Sombor hoće, vole, umeju i znaju;

Sledi još jedan set fotografija -

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Prva vest
* Izložba TRAGOVI U 30 SLIKA predstavlja uvid u godišnji ciklus jevrejske kulture i istorijat somborskih jevrejskih porodica koje su svojim delovanjem ostavile neizbrisive tragove u istoriji Sombora
 
Naročit povod za realizaciju ovog programa, kao što smo najavili na našem portalu, jeste obeležavanje Evropskog dana jevrejske kulture, kao i proslava prvog dana Roš Hašane, 5782. jevrejske nove godine, dana rađanja sveta prema Talmudu. Izložbu su priredili Gradski muzej i Jevrejska opština Sombor. 
 
Autorke izložbe su muzejski savetnik Milka Ljuboja i viši kustos etnolog Ljubica Bačić. Izložbu su, prethodnog utorka otvorili David Firanj, v.d. direktora Gradskog muzeja Sombor i Sandra Papo Fišer, predsednica Jevrejske opštine Sombor.
 
- Izložba “Tragovi u 30 slika” autorki Milke Ljuboje i Ljubice Bačić. Jevrejske porodice u Somboru, svedočanstva jednog vremena surovo prekinutog neizrecivim zlom - izjavila je prisustvujući otvaranju izložbe i istakla na svom fejsbuk profilu prof. dr Nataša Gojković, što notiramo i u našem naslovu i čije foto-zapise takođe dopunjujemo u galeriji slajd-fotografija u dodatku rubrike.
 
Postavka će inače trajati do 15. septembra 2021. godine.
 
- Fotografije u slajd-dodatku: Uroš Terzija (1-6); prof. dr Nataša Gojković (7-12, među njima i: tašnica iz radionice poznate tašnarske porodice Hamburg, 11-12) -
 
Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Kultura

(*Znao sam šta me u Rastini čeka. Na godišnjoj Skupštini Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije. Pripremao sam se zato, čini mi se duže nego obično za ovaj najnoviji pre svega, novinarski zadatak - za taj gospodnji dan, 3. jul 2021, u najsevernijem mestu Srbije - ili ujedno, prvoj kapiji kad se iz EU u Srbiju ulazi, toj toliko živopisnoj Rastini... Ništa lično. Da li, ipak, baš "ništa" lično, preispitivao sam se, priznaću, satima. Samo i kažem sada, duže su trajale te već uobičajeno-novinarski pripreme za jedan kako mi to u poslu volimo reći, teren-ili događaj. Jer neće to svakako biti - svakodnevni događaj... ponavljao sam u sebi i istovremeno trenirao emocije kako u svom poslu - tom prilikom ne bi smele da emocije nadvladaju razum. Teško? Iskušenje? I jedno i drugo. Znao sam i da će mi trebati dan, nešto i više, nakon događaja, nakon svetkovine i sećanja na pretke među kojima je i moj... pa da se stišam.. Da pokušam da napravim konačno ljudski reportažu, sa sve slikama koje sam pripremio, onako kako poslu i prvenstveno čitaocima portala i slušaocima našeg internet radija, i dolikuje. Pa da krenem jer - novinarstvo to jest aktuelnost dešavanja ne trpe baš često emocije, a još manje odlaganja, onog što se desilo makar koliko bili svi pa eto i pisac ovih redaka, od mesa i krvi.. Bolje zato da krenem... i, ne zamerite na ovakvom ako ga takvim mogu nazvati, uvodom, a zašto je do njega u ovu reportažu iz lepe Rastine sa zbivanja od juče došlo, spomenuću na samom kraju, mada je sve ovo što ću ispisati kako i svi gosti juče listom rekoše, još jedan novi početak, ali početak nešto sasvim drugačiji: u zajedničkoj smislenoj misiji/želji za sveopštim, boljim koliko sutra, razumevanjem, ujedinjenjem u trasi zdravijeg životnog učenja a od koga, do od predaka, čemu smo svi obavezni; u korist naših novih pokoljenja; *prim. aut. SS)

-------------

* Dostojanstveno. So, pogača, domaća rakija. Za početak. A za svakog gosta i osmeh dobrodošlice dve prelepe mlade Rastinke u izvornim hercegovačkim i ličkim nošnjama... možda baš simbolično „ispade“ kako i najbolje što se samog stecišta tiče valja (simboličnog naziva, a u zajedničkoj poruci, Deco, ovde vam je mesto), pred Domom omladine - upravo tu, gde pripadnici Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije zakazaše susret. Doček brojnih prijatelja-zemljaka, u počast borcima koji su dali živote u proboju Solunskog fronta. Polaganje venaca na dva monumenta te posebne Rastine, Spomenik solunskim dobrovoljcima, e tim osnivačima Rastine i Spomenik žrtvama logora Šarvar u Drugom svetskom ratu. Protokol. Temelj daljem drugovanju, upoznavanju, spajanju, činu najsvečanijem...

Osnovni cilj - da, jednostavno, niko ne zaboravi velike žrtve u Prvom svetskom ratu i naše pretke - domaćini istakoše to i u svojim pozivnicama, prethodno. Odavanje je ovo priznanja Solunskim borcima koji su upravo označili junaštvom svojim i početak kraja Velikog rata probojem Solunskog fronta, u jesen 1918. Svaka godišnjica, svaka godina - moralo bi da bude posvećena doseljavanju porodica iz dobrovoljačkih Solunskih jedinica u ove severnosomboske krajeve na samom rubu bačke ravnice, u daljim ciljevima: Hercegovci, Ličani... izgradili su Rastinu kao mesto za nezaborav, mesto za svaku novu - lepu priliku, mesto za šansu, mesto za život.

Mesto za mladi svet.

Ma koliko se to činilo možda u savremena vremena ne baš tako lako dostižno, ali... vera, nada i ljubav pobeđuju uvek kad je sveto trojstvo sasvim jasno a ovde jeste, pa rađaće se stog baš, po jedna nova beba. Rastinska. Bar jedan novi heroj, pa dva, troje-četvoro... polako... opet nova deca ko deselećima pre a i škola je tu da zaživi, obdanište već spremno, za nove mlade Hercegovce, Ličane, LJUDE... pružena ruka i svim drugima il’ prvima, svejedno, Rastinci će dočekati i UDOMITI svakog. A mesta za sve, ovde ima. Više nego dovoljno. Nije zato bez razloga ona već dobro poznata: ko u Rastinu prvi put dođe, poželi da drugi put to bude već koliko sutra, a za trajni život, eh, divote.. Sva blagodet prirode, banjski vazduh, raskoš svebujnog zelenila, krošnje što se ko zastave nekako neobjašnjivo a naočigled ponosno ko dobre vile vijore i u nebo stižući, pružaju oku svakom, sav svoj sklad.

A nakon ponosnog čina polaganja venaca, usledila je već rekoh, najavljena Skupština. Odmah smo svi shvatili da baš neće to biti ona „prava“, da kažem, uobičajena neki bi rekli „steretopina“ ili „dosadna“ skupština kojih je svima sasvim dosta. :-) Uvodničar, jedan od najčešćih rastinskhi domaćina, Jovan Vukobratović, odmah je to i napomenuo, nema nekog „glasanja“, premda je predviđen bio i Upravni odbor, ali aman, kako „rešiti“ sad tu sednicu Upravnog odbora Udruženja, pa Skupštinu, kad, pridošlo toliko sveta... ma sedite ljudi odma’ za astale, da se družumo uz ozbiljne zaključke ali i ako neko ipak „želi reč“, dobro. Hmm, „poneko“, a spontano, što je i najkarakterističnija crta sveukupno susreta i same Skupštine i nesvakidašnjeg Upravnog odbora ispostavilo se - odmah bila, jeste u tome što su govornici jedan za drugim javljali se da nešto kažu, poruče, pozove u „revanš“-posetu Rastince u svoje - takođe sagrađane metropole raštrkane kako i Bog nalaže svud po Vojvodini, od Hercegovaca, Ličana... Dalmatinaca, Bosanaca, ko do gnezda, gnezdo u kojima su i rode vazda rade i raspoložene.

„Raspravljalo“ se dakle tako, gotovo puna dva sata, o brojnim prošlim aktivnostima njihovog-i njihovih udruženja koja deluju u Bajmoku, Aleksi Šantiću, Bačkom Gračacu, Novom Žedniku, Gornjoj Rogatici, Sokolcu, Bačkoj Topoli, Subotici, Srbobranu, Srpskom Bačkom Karađorđevu, Stepanovićevu, Laćarku, Bečeju, Mišićevu, Zrenjaninu, Inđiji, Kljajićevu, Apatinu, Bačkom Bregu, Dušanovu, Višnjićevu, Kolutu, Sremskoj Mitrovici, Paliću, Novom Sadu, Gajdobri, Sečnju, Rumi, Somboru... u epicentru dobrovaljčkom, tog prvog julskog dana gospodnje, 2021, Rastini.

No nekako logično ispostavilo se, prvo je dobio reč dr Milan Micić, autor kao što znamo i kao što smo o njemu već ovih dana pisali, tridesetak književnih jedinica hronologije, a svoje najnovije publikacije "Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje: (1914–1918)” čija za temu ima kako smo već takođe izvestili na ovim stranicama najavljujući promociju knjige iste večeri u Staparu, koja sadrži popis imena svih dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke ali i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila u Velikom ratu 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu.

Autor je ovom prilikom najjednostavnijim rečima objasnio da ove činjenične hronološkim redom poslagane pojave i podakte vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke, kako je dr Micić i u knizi notirao. 

***

Svemu ovom i potonjoj zakusci koja je sve drugo bila ali ne „samo“ zakuska, već tradicionalna jela pred goste, kisela hercegovačka čorba, uz autentične salate po kojoj su ovi srpski narodi poznati, i naravno, nekoliko vrsta „deserta“ iz recimo svakog rastinskog komšijski porodičnog, domaćinstva, prethodio je parastos a delegacije su položile vence, najpre na Spomenik solunskim dobrovoljcima, koji predstavlja planinski masiv s krstom, ispred kojeg je bronzana statua srpskog vojnika, oslonjenog na pušku sa svih 176 imena solunaca borca. Zatm odmah, i na spomenik žrtvama Šarvarskog logora, koji simbolizuje logorske žice i lik iscrpljenog logoraša, a na kojem su uklesani stihovi Vojislava Ilića mlađeg.

Naročito su uz reči besede Oca Mirka, dirljivo do suze muške, zvučali s violine preneti zvuci pred spomenikom Solunskim dobrovoljcima i osnivačima sela, kao i spomenikom Eastinskim žrtvama logora u Šarvaru, emotivno izvedenih „Tamo daleko“, „Kreće se lađa francuska“... mladog maestra od tananih žica, Nemanje Golubića.

„Nešto“ veselije bilo je potom kad su glasove prenete u salu, pustili već nadaleko popularni, poznatim predvođeni baritnom kojem mikrofon ne treba, Momčilom i momcima muške Pevačke grupe iz Bačkog Jarka, ovog puta naravno uz neizbežnu harmoniku.

....Priča o Rastini i Rastincima čini se, tek kreće. A moj pradeda Stevan Ružić, počivši na Solunskom groblju, eto nisam mogao a da ga na kraju među dvadesetak govornika, ne spomenem. Tog mog pretka Solunca da nije bilo, ne bi ni ove reportaže. :-) No pak, to je manje i važno (što se bar mog obitavanja pod Suncem naravno, tiče), od zaključka ostvarenim na ovoj Skupštini i Upravnom odboru:

Sveujedinjenje najzad vekovima potrebno, svesprskog naroda podsticano idejonm mišlju sa ovoga skupa - iako ista više puta zagovarana, ali sada se učinilo, jačom no pre. To je zadatak, rekoše svi zemljaci u Rastini okupljeni, to je posao i to je zaštitni znak koji uz poštovanje svih i svakog, nastaje overom koji ni jedan pečat ne može da zameni.

.....

Novi Radio Sombor se zahvaljuje na prevozu Aleksi Subotiću, jednom od inicijatora i graditelja boljeg života, još bolje Rastine, još boljeg čina poput svih onih ordenja, činova i dlikovanja koje je njegov Solunac đed Kosta, zaslužio a u sada Aleksinom čuvanom u podobro bogatom amanetu od sjajne kutije zasluga za ovaj narod.

Inače, kakio je bilo i predviđeno, svemu u Rastini, prethodio je prvo susret gostiju sa domaćinima u somborskoj zgradi Ggradske uprave, gde je u Svečanoj sali Županije detalje o istoriji grada i ove sredine govorio zavičajni istoričar i publicista Milan Stepanović, sa kojim smo prošetali glavnom stazom Ravangrada Kralja Petra Prvog (o tome više u narednoj, sutrašnjoj reportaži), pa se zatim u koloni petnaestak vozila na čelu sa jednim od Subotića (već maloprethodno pomenutog), uputismo u centar dobrog naroda, Rastinu...

Prisustvovao, dao sebi za pravo da malo i govori, pratio i zabeležio: Siniša Stričević, gl.odg.urednik Novog Radio Sombora

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja i svaka buduća saradnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
- Dodatak: fotografije iz Rastine, 3. jula 2021. u slajdovima odmah ispod rubrike -
 
Objavljeno u Prva vest

* Sportska manifestacija vožnja zaprega, fijakera, kroz čunjeve (disciplina C), zakazana je u Somboru, prve subote narednog meseca, za 3. jul sa počekom u 14 časova na terenu Fudbalskog kluba ŽAK, Karađorđeva bb

Toga dana, takmičari će voziti u disciplinama dvopreg i četvoropreg, a u znak sećanja na jednog od simbola grada Sombora, nezaboravnog Jovana Đurana, velikog majstora saračkog zanata. Njemu u čast ove godine u Somboru će biti priređena jedinstvena manifestacija, tradicionalni, šesnaestii Memorijal “Jovan Đuran“.

- Po četvrti put planiramo i takmičenje pod nazivom “Fijaker stari’’ - izbor najlepšeg somborskog fijakera-zaprege sa defileom fijakera i jahača ulicama Sombora - najavljuju organizatori.

Domaćini upotpunjuju najavu i da će osim Ambasadora Egipta i predstavnika Ambasade Ujedinjenih Arapskih Emirata u Srbiji, dočekakti i uvažene goste diplomatskog kora, Grada Sombora, pokrajinske i republičke Vlade.

Memorijal “Jovan Đuran“ proticaće pod pokroviteljstvom Grada Sombora, Vlade Vojvodine a po prvi put generalni sponzor manifestacije je Black Horse - Fabrika akumulatora iz Sombora.

Generalni sponzor je obezbedio izuzetne nagrade. Pobednik Memorijala osvaja novčanu nagradu od 1000e, drugoplasirani 500e, a trećeplasirani 250 evra. Uz novčane naglrade pobednik dobija na poklon i unikatne oglavine izrađene u saračkoj radionici Đuran, prekrivač za konje, prelazni pehar kao i unikatni pehar u trajno vlasništvo.

Donošenjem zakona o sportu, Memorijal “Jovan Đuran“ u vožnji zaprega se održava prema pravilima Svetske organizacije za konjički sport FEI, i Saveza za konjički sport Srbije za olimpijske i FEI discipline.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
- Dodatak: još nekoliko atraktivnih fotografija u slajdu sa ranijih memorijala (1, 2: Goran Barać Brćko, 3, 4, 5, 7:  Ispánovics József) 
Objavljeno u Prva vest

* U subotu, 5. juna, od 10 do 19 časova u Somboru će biti održana prva radionica na temu „Kako predstaviti proizvod na instagramu” koju je osmislila Vanja Vulin Smiljić. Polaznike radionice očekuje celodnevno predavanje i praktičan rad na temu „Kako predstaviti proizvod na instagramu”

Radionica je za sve one koji imaju svoj proizvod ili svoju uslugu i žele da je što bolje predstave na Instagramu kako bi mogli da ih prodaju i da žive od svojih snova. Neke od konkretnih tema koje će se obrađivati su: kako kreirati kvalitetan sadržaj na Instagramu, šta trebate znati kada unajmite fotografa, kako se nositi sa „neuspehom”, kako isplanirati objave unapred bez stresa, kako odmah napraviti dobar prvi utisak za Instagram biznis profil, kako se odnositi prema trendovima na Instagramu...

- Na radionici nećemo pričati o brojkama, već o tome kako da stanete iza svog rada, kako da napišete tekstove vredne čitanja i napravite kod kuće, telefonom, fotke vredne gledanja. Organizujem ovu radionicu prvenstveno da vam pomognem da se sa izazovima izborite, te da budete jaki, samostalni i samouvereni u predstavljanju svog proizvoda i svoje usluge na Instagramu. Radićemo i družiti se celog dana, imaćemo mnoštvo vežbica, učićemo da sami postavimo male scenografije i da fotografišemo proizvod telefonom. Pričaćemo o našim potencijalnim kupcima i načinima na koji treba pristupiti ciljnoj grupi, ali i o još mnogo mnogo tema - objasnila je Vanja Vulin Smiljić.

Kruna radionice je gošća, tvorac jednog sjajnog lokalnog brenda, i njeno iskustvo, segment koji je nazvan „Priča o nastanku jednog proizvoda”. Ona će, na svom primeru, pokazati sve što je rađeno na radionici tokom celog dana, te preneti svoje iskustvo kako bi polaznike, ako su na početku, ohrabrila.

Polaznici će posle radionice dobiti i elektronsku knjigu „Kako da samostalno predstavite proizvod na instagramu”, profesionalne fotografije koje će napraviti sjajna mlada umetnica Nađa Repman, konsultacije 1 na 1... i još mnogo toga.

Prijave traju do 31. maja a broj učesnika biće ograničen. Pre same prijave potrebno je da pošaljete par fotografija vašeg proizvoda/usluge na:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Još detaljnije o radionici možete pročitati na Vanjinom sajtu:

https://vanjavulin.com/2021/05/06/radionica-kako-predstaviti-proizvod-na-instagramu/

Beleži: novinarka Tamara Stojković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava objavljivanja zaštićena i zadržana!)

Objavljeno u Prva vest

* Jednostavno, nismo mogli da odolimo a da ove fotografije novih mladunaca, ne postavimo u rubriku, Prva vest. Poslala nam, naša prijateljica i saradnica, gospođa dr Kristina Hilčenko a mi podsećamo: Slika umesto reči, by Christine Hilcenko (Kristina Hilčenko), osnivačica Fondacije The Raymond Nicolet Trust - Rejmon Nikole Trast; hobi (kao što smo već i plasirali): fotografija

Ovaj novi Kristinin set umetničkih fotografija koje je popslednjih februarskih dana uradila i na našu nam radost poslala, zabeležila takođe u Engleskoj gde boravi, pogledajte i u slajdovima ispod teksta, zahvaljujemo se i ovom prilikom. 

/Podsetimo se i - osim naučnih i humanitarno-dobrotvornih aktivnosti naše prijateljice o čijem radu kontinuirano objavljujemo, do sada objavljenih rubrika na našem portalu kada je reč o njenim foto-pričama odnosno, o Kristininoj posebnoj ljubavi u slobodnom vremenu, a to je upravo posvećivanje umetničkoj fotografiji:

http://www.noviradiosombor.com/galerija/item/4628-kristina-hilcenko-christine-hilcenko-my-winter-impressions-moje-zimske-impresije-fotogalerija

http://www.noviradiosombor.com/galerija/item/4145-kristin-hilcenko-christine-hilcenko-sardinija-leto-2020

http://www.noviradiosombor.com/galerija/item/3985-moje-cvece-1-deo-my-flowers-part-2-od-kristin-hilcenko-by-christine-hilcenko

http://www.noviradiosombor.com/galerija/item/3985-moje-cvece-1-deo-my-flowers-part-2-od-kristin-hilcenko-by-christine-hilcenko/

~ . ~

Medijska pražnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…