Prikazivanje članaka po tagu generacija

četvrtak, 09 septembar 2021 23:25

Zoran Slavnić: Klubove privatizuju zbog pranja para

* Visoki stepen međusobne tolerancije i solidarnosti održao je moju generaciju jugoslovenske košarke sa Kićanovićem, Ćosićem, Dalipagićem, Delibašićem, Jerkovim, Jelovcem, Kapičićem, Tvrdićem, Šolmanom, Plećašom, Simonovićem, Radovanovićem... Ložim se na male i sirotinju. Kad si antimaterijalista i razmišljaš srcem, obično ne izađe dobro, ali evo za neki dan punim 72 i ne žalim se, izjavio je Zoran Moka Slavnić, velikan srpske i jugoslovenske košarke, specijalno za portal UGS Nezavisnost

U intervjuu, Slavnić je govorio o svojoj sjajnoj sportskoj karijeri, saradnji sa igračima, trenerima i klubovima, sportskim školama, patriotizmu, izazovima privatizacije u sportu...  

Debitujući kao selektor Srbije 2007. na Evrpskom prvenstvu u Italiji Slavnić je u reprezentaciji „lansirao“ devet mladih igrača, takođe debitanata.

- Reprezentacija je kultno mesto, gde svaki normalni sportista želi da doprinese za svoju zemlju, bio je to patriotizam. To se davno izgubilo. Ja sam te 2007. postao selektor i na primedbe ti si lud, znaš li šta radiš i da ćeš da nadrljaš, ja sam rekao pa naravno da znam, ali meni je životna želja bila da budem selektor svoje zemlje. Vreme je pokazalo da to nije bila pogrešna selekcija, posle četrnaest godina ostao je jedan, glavni plejmejker, što znači da sam dobro „ubo“. I još jedan koji je igrao do pre nekoliko godina. S moje strane, dovoljno - kazao je Slavnić.

Odgovarajući na pitanje o krizi sprske košarke poslednjih godina, Slavnić je podsetio i na neke uspehe.

- Saša Đorđević je kao selektor osvojio tri srebra, na Olimpijadi i svetskom i evropskom prvenstvu, i logično bi bilo da bude pohvaljen. Naravno, izuzimam EP jer smo izgubili od Slovenije, gde smo, po meni, bili za klasu jači. To bi moglo da se nazove neuspehom, ali je imao neku zalihu. Bilo je tu dosta i otkaza, a to je pitanje patriotizma, nema tu malo, ili imaš ili nemaš.

Ipak, on ukazuje i na velike greške:

- Vidim seriju promašaja, a najveći je Kokoškov, ne zato što je loš trener, iskreno ja ni ne znam kakav je. Dvadeset godina u Americi, pre toga vodio juniore OKK Beograda, juniore ili kadete Partizana... Očekivao sam da će na poslednjem predolimpijskom turniru i u meču sa Italijom da unese neke novine, ipak je tolike godine bio asistent u Americi. Međutim, on je potvrdio da je veliki spavač, da ne učestvuje, temperament katastrofa... To što smo imali od igrača bilo je dovoljno da mirno sedimo u sali ili ispred televizora u meču sa Italijanima. Bez obzira što se taj jedan, glavni igrač nije odazvao.

Govoreći o zlatnom periodu jugoslovenske košarke, Slavnić „otkriva“ tajnu velikih uspeha njegove generacije.

- Ključ uspeha, osim kvaliteta, bio je isoki stepen tolerancije i solidarnosti među nama. To nas je održalo. Bitlsi, Stonsi, Riblja čorba zato traju dugo. Ispoštovali su se koliko je potrebno. Sujeta uvek postoji. Ali ona nije smela da pređe taj stepen da kolektiv ima štetu od toga. Kićanović, Dalipagić, Ćosić, Delibašić, Radovanović, Jerkov, Jelovac, srž moje generacije. Tu su još bili Kapičić, Tvrdić, Šolman. Mnogo asova. Plećaš, Simonović, užas kakav igrač. Mi smo to imali i zato smo duže trajali i bili uspešni.

Na podsećanje da je bio među veoma retkim igračima koji su igrali i trenirali i Crvenu zvezdu i Partizan, Slavnić podseća na neuobičajeno blage reakcije navijača prema njegovoj „izdaji“.

- Jesu mrzeli, ali umanjeno. Sećam se, igram za Partizan protiv Zvezde, Žeravica je na klupi, ja kad god dam koš prođem pored klupe i kažem ‘vidiš kako ja to lepo radim’. U nekom trenutku navijači Zvezde počinju da skandiraju ’Moko vrati se’. To je zato što su znali motiv, da nije materijalni, već da me Zveda neće i da sam onda namerno otišao u Partizan.

Međutim, nisu svi pokazali razumevanje.

- U Sportskom društvu Crvena zvezda ja sam neki izdajnik, ali to me uopšte ne pogađa, jer to kažu novokomponovani i lažni zvezdaši. Da to nisam uradio nikada ne bih znao gde je granica mržnje i pokvarenosti. Tad sam shvatio. Tako da ni to nije loše da ojačaš, a meni kao najvećem Zvezdinom detetu, ne kažem najboljem, sve je vezano za Zvezdu. I sinu sam dao ime po Zvezdi. Bilo mi je jako teško za takve poteze, to su veliki lomovi i priznajem, znao sam i pretpostavio na šta to može da ode.

Slavni košarkaš je kao igrač, a još više kao trener pravio razna iznenađenja zato što je, kaže, razmišljao srcem:

- Dobro, ja sam valjda takav, avanturista, volim da eksperimentišem, pravio sam neke čudne lomove. Iz Španije, gde samo možeš da sanjaš život, odem u Šibenik. Ložim se na male i sirotinju i idem tamo gde me vole i gde me traže. Ako nisi u Barseloni ili Realu, ili još par klubova, svejedno je gde si, sve je isto. Kad si antimaterijalista, kad ceo život razmišljaš srcem, obično ne izađe dobro, ali evo ja za mesec i po dana punim 72 i ne žalim se. Kad kažu da vratim film, šta bih menjao? Možda bih, posle toliko godina, pazio sa kakvim se ljudima okružujem, to sad kažem, pričam bez veze. Kad volim druga, ja ga volim, nema veze šta zna.

Na pitanje o kršenju prava igrača, Slavnić izdvaja košarku kao pozitivan primer, doduše iz ličnog iskustva.

- Košarka je jedan od najpoštenijih kolektivnih sportova, i ne znam kada i kako mogu da budu narušena ta neka prava. Kada potpišeš ugovor, vremenski i na tu i tu sumu, ko se toga ne pridržava ide na BAT (košarkaški arbitražni tribunal), pa on kaže, na primer, da je Partizan dužan Duletu Vujoševiću toliko i to mora da se plati. Ja nisam imao takvih problema, a nikada nisam potpisao ugovor. Sve je bilo na reč. U Španiji sam nešto potpisao, a nisam ni gledao šta, to me nije interesovalo. Ako neće da me ispate ja odem, a ako hoće da me oteraju, onda moraju da me isplate.

Popularni Moka je govorio i o trendu rasta stranih igrača u srpskim klubovima.

- Ono što se meni ne sviđa, ne dolaze dobri već neki prosečni. Za dobre nemaš pare, ti prosečni su opet bolji od nekih naših, ali im zauzimaju mesto. Ako neki klub uzme pet, šest, sedam stranaca, kako da mu se suprotstaviš, a želiš da budeš prvak i da predstavljaš nešto u Evropi. To je sistem spojenih sudova, ili kako kaže naš narod ‘ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se’. Tamni vilajet. Nekada smo imali deset domaćih i dva stranca, pa osam domaćih, pa će na kraju da bude osam stranaca, kao u Zvezdi i Partizanu. Ja ih ne kritikujem, oni to vide kao način za preživljavanje. To dokazuje da nemaš dovoljno dobrih trenera, koji su ključni u razvoju sportiste. Ima dosta mladih koji su veliki talenti u mlađim kategorijama, a onda ne eksplodiraju u klubu. Treneri im ne daju šansu, ne forsiraju ih, jer ne žele da rizikuju da ostanu bez posla. Takvim trenerima nije mesto u srpskoj košarci. Ne bih voleo da kao Olimpijakos izađemo na teren sa 12 stranaca, ili Čelzi sa 11, bez lokalnog kolorita. Za koga da navijaš?

Slavnić je veoma sumnjičav prema privatizaciji sportskih klubova:

- Šta se dobija sa privatizacijom? Na zapadu, dođe gazda i radi se po njegovom. Glejzer je nadrljao u Mančester junajtedu, neće da ulažu a navikli na trofeje. Kao trener ili igrač ti zavisiš od gazde. Kupi te Kinez, on radi onako kako on smatra da treba. U nekim slučajevima to je pranje para. Mislim da kod nas privatizacija nije nužna. Možda će se to desiti, ali šta ako onaj ko kupi klub ne zna, pa klub ode u ‘đul baštu’. Važno je ko upravlja klubom, na mestu direktora ili menadžera, a tu su potrebni ljudi koji imaju sportski pedigre. Dobar je primer Užica, finansijer je naš čovek iz Amerike, koji voli da njegov rodni grad ima dobar košarkaški klub, ali je vođenje kluba prepustio Raši Radovanoviću. To je dobra kompilacija. U suprotnom ko zna gde bi se otišlo - zaključuje čuveni košarkaški as u razgovoru za portal UGS Nezavisnost.       

Zoran Slavnić je bio jedan od najboljih košarkaških plejmejkera Jugoslavije, Evrope i sveta. Vlasnik je tri evropske zlatne medalje (Barselona 1973, Beograd 1975, Lijež 1977), jedne svetske (Manila 1978) i jedne olimpijske (Moskva 1980). Uz to ima i olimpijsko srebro (Montreal 1976), srebro sa svetskog (Portoriko 1974) i bronzu sa evropskog prvenstva (Italija 1979).

Novinar: Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima
Objavljeno u Sindikat

* Privremena lokalna samouprava Sombor od prethodnog petka, 20. avgusta sprovodi aktivnosti kako njeni članovi kažu, na upoznavanju građana Sombora o Privremenoj skupštini naroda dostojnog Srbije, lokalnoj samoupravi Sombor, tom prilikom građanima je predočeno koja prava mogu da ostvare putem Privremene skupštine naroda dostojnog Srbije, Lokalne samouprave Sombor. Od strane lokalne samouprave građanima su podeljeni proglasi Privremene skupštine naroda dostojnog Srbije, Lokalne samouprave Sombor i Sindikata zaposlenih policije

Privremena Skupština naroda dostojnog Srbije formirana je na temelj Odluke 16. juna prošle godine u Beogradu, u pravnom vakuumu koji je postojao između 2. i 21. juna 2020. nakon što je istekao mandat sazivu republičke Skupštine izrabrane na prethodnim izborima - stoji u jednom od proglasa povremene Lokalne samouprave Sombora.

 

Milan Mandić, advokat mlađe generacije, predsednik Skupštine privremene Lokalne samouprave Sombor, rekao je na skupu održanom u utorak, 24. avgusta ispred Lidl-a u Somboru da postoje konkretni i dovoljni razlozi za dalje aktivnosti kako napominje - Skupštine naroda i pozvao se na određene ustavne ustavne i zakonske odredbe: - Izbore koje su organizovali vlastodršci, nisu organizovali u skladu sa Ustavom, i sa Ustavnim rokovima koji su strogo propisani. Narod je tom prilikom na osnovu Člana 2 Ustava koji omogućava između ostalog vršenje vlasti narodnom inicijativom formirao privremenu Skupštinu i Skuptšina traži podršku za svoj rad i ostvarivanje ciljeva i odluka koje su već donete.

--------------------------

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Nosioci suverenosti

Član 2

Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.

---------------------------

Brojne su i odluke, kao i broj održanih sednica kojih je do sada bilo jedanaest, kaže Mandić a o tim odlukama narod može da se upozna preko sajta privremene Narodne skupštine (https://privremenaskupstinanarodasrbije.com/) zato što je u medijima, kako tvrdi, ograničen ili skoro nikakav pristup. - Postoji skoro potpuna medijska blokada sem recimo kod Novog Radio Sombora, koji je prepoznat i sa strane čitalaca i slušalaca na osnovu referenci broja pregleda članaka odnosno takozvanih pogodaka - to jest stabilinih slušalaca na portalima koji okupljaju radio stanice kako fm tako i internet, pa se i ovom prilikom zahvaljujem mediju koji uostalom prati sve događaje i objavljuje o njima, a ljudi se informišu i biraju informacije koje su im od koristi.

Mandić ističe veoma značajnom ulogu medija. Na pitanje da li i u kojoj meri u medijima postoji autocenzura ali i insitucija straha i u narodu, Mandić smatra da kada bi se mediji oslobodili i kada bi se čula istina, jako brzo bi se narod oslobodio straha: - U poslednjih dvadeset godina, mediji rade za istog gazdu koliko god se vlasti promenilo, u istoj su firmi, narodski rečeno. E sad mislim da je došlo vreme da se to konačno zaustavi jer ne budemo li to zaustavili sada mislim da nam spasa nema i sad je odsudan trenutak da se narod probudi konačno, da reaguje i da podrži privremenu Skupštinu naroda dostojnog Srbije koja je (nažalost) jedini izlaz za ovaj narod i za ovu državu da bismo se oslobodili ovih okova u kojima se nalazimo unazad trideset godina.

- O proceduri i potrebnom vremenu da bi ona bila pravno formalno i suštinski ispoštovana, mi smo odlučili da ćemo narod pozvati na skup podrške nakon što bude formirano 100 lokalnih samouprava - rekao je Mandić. - Formirali smo do sada, sopstvenim sredstvima, u svoje slobodno vreme, svojim radom, svojim zalaganjem, 48 lokalnih samouprava i formiramo ih i dalje, samo što to ide, dosta sporo jer nemamo, kažem, dovoljno medijskog prostora. Mi imamo i volju i rad, i teren, aktivnosti, susrete sa ljudima, puno ljudi koji se zalažu svim svojim snagama da se to što pre ostvari, međutim, treba i vremena i opet napominjem, medijske podrške. Kada kažem podrške, jednostavno mislim na obavljanje svog posla od strane medija i njihovo praćenje ovog rada kao i svih drugih događaja. Recimo, U Somboru smo mi, evo formirali lokalnu samoupravu, još jesenas, formirali su Apatin, Subotica, Kragujevac, Niš, Valjevo, Beograd - gde imamo većinu opština prestonice koje su formirane, skoro imamo 50 odsto. Kada budemo imali 100 formiranih, pozvaćemo narod da podrži privremenu Skupštinu naroda dostojnog Srbije na skup, koji će biti organizovan u određenom terminu i mestu. Kada se to dogodi onda će Skupština stupiti faktički na vlast i ostvariti sve one odluke koje je do sada donela. A one su brojne i zato pozivam ljude da se informišu o svim odlukama koje je privremena Skupština naroda Srbije donela na svojim sednicama.

Vidiljive aktivnosti smatra veoma značajnim: - U petak, 20. avgusta nam je bio prvi dan aktivnosti u Somboru. Postavljeni su štand i baner pored pijace pošto je petak pijačni dan gde nam je dosta ljudi prišlo i pristupilo, poslepodne smo bili kod fontane na glavnoj ulici, gde je takođe bilo dosta ljudi, sledeća akcija bila je u ponedeljak u Staparu gde su naši aktivisti takođe prezentovali ideju privremene Skupštine naroda dostojnog Srbije i odziv među Staparcima je bio sasvim solidan. Sutradan, u utorak 24. avgusta smo stali ispred Lidl-a u Somboru, da u periodu između 17 do 21 čas upoznamo ljude sa pojedinim odlukama koje se tiču mera koje Krizni štab donosi svakodnevno i svakodnevno ih menja i koje nemaju nikakve veze sa zdravljem već sa širenjem panike i furstriraju ljude, ali ljudi misle da to oni moraju da trpe a ne moraju. Upravo pokušavamo da im objasnimo da postoji izlaz i da taj izlaz treba da iskoriste. Evo poslednji primer, naš odbornik a zamenik predsednika Skupštine Vladimir Miković, juče je ušao sa potvrdom privremene Skupštine naroda Srbije u Lidl, pokazao čuvaru potvrdu i čuvar nakon što je pročitao potvrdu koju je izdala privremena Skupština pustio je Vladimira da uđe bez maske u Lidl. On nije znao da to postoji - čuvar je saznao i pustio je čoveka. Tako da ja pozivam sve da probaju na taj način ako ne žele da nose maske, ako žele to je već njihova stvar, kao i sve što ne utiče na slobodnu volju svakog pojedinca.

- Pozivam što više mladih da nam se pridruže, mladi su nama i važna ciljna grupa. To su ljudi koji prate tako da kažem, alternativne medije, informišu se malo drugačije u odnosu na starije koji za sve informaciju saznaju uglavnom sa televizije a te informacije su uglavnom lažne i odvode ih na krivi put, pozivam sve i mlade i stare naravno, ali mlade posebno da nam se pridruže i da prate preko sajta, društvenih mreža, naše aktivnosti i u Somboru i drugim mestima. Na ovaj način imamo retku priliku da kažemo nešto u medijima, pošto prilike za to uglavnom pravimo sami preko društvenih mreža ili jutjub kanala privremene Skupštine koji isto ima, tako da kažem, ograničeno dejstvo.

Narednih dana biće nastavljene aktivnosti u naseljenim mestima somborskog područja.

- U dodatku, slajd-fotografije (Milan Mandić, 3 4); akcije u naseljenim mestima (Stapar, 8, 9)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Otvaranje izložbe likovnih radova somborskih đaka prvaka, pod nazivom "Moje drvo" biće upriličeno u utorak, 3. decembra u Maloj galeriji Kulturnog centra (Laze Kostića 5), sa početkom u 18 časova

Izložba je deo manifestacije "Drvo generacije 2019/2020" u sklopu koje su Grad Sombor, Kulturni centar i Javno komunalno preduzeće "Zelenilo" Sombor poklonili prvacima svih osnovnih škola na teritoriji Grada i nasaljenih mesta koja pripadaju Somboru, po jedno drvo (Celtis – zaštitni znak Grada Sombora) i tablu sa natpisom „DRVO GENERACIJE 2019/2020“.

Tim povodom đaci su crtali na temu "Moje drvo", a najbolji likovni radovi somborskih prvaka činiće postavku u Maloj galeriji Kulturnog centra.

Program je pokrenut sa osnovnim ciljem da se đaci prvaci edukuju o zaštiti životne sredine. Oni će čuvati svoje drvo i tokom predstojećih godina školovanja, dok Kulturni centar ima nameru da organizuje ovaj program i ubuduće.

Izložba će biti otvorena do 16. decembra.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* Prvog oktobarskog dana, u amfiteatru Pedagoškog fakulteta u Somboru održan je svečani prijem 207. generacije studenata osnovnih akademskih studija. Dobrodošlicu studentima uputio je dekan prof. dr Željko Vučković

Dekan fakulteta, prof. dr Željko Vučković upućuje dobrodošlicu novim mladim kolegama 

On je poželeo novim mladim kolegama da krenu putem discipline, znanja, rada, učenja, vrednosti, odgovornosti za sopstveni razvoj, kao i odgovornosti za razvoj našeg društva. Takođe je rekao da fakultet nije samo nastava i nauka, već je svojevrsna kultura, kao i napor da se bude bolji od vremena u kome živimo.

Dekan je upoznao studente sa činjenicom da somborski Pedagoški fakultet ove godine obeležava 240 godina od osnivanja prve srpske učiteljske škole, Norme Avrama Mrazovića, te je istakao da moramo biti svesni ove tradicije, ali i razumeti vreme u kojem živimo, te našu novu odgovornost.

Takođe, naveo je da nastavnici i studenti čine fakultetsku zajednicu učenja, rada, slobode, odgovornosti i humaniteta, i čestitao studentima što su postali deo akademske zajednice.

Afiteatar ugledne somborske visokoškolske ustanove ispunjen novom generacijom studenata uz koje su njihovi profesori

Studentima je dobrodošlicu poželela i prodekanica za nastavu prof. dr Mia Marić, koja je istakla činjenicu da se na Pedagoškom fakultetu u Somboru na osnovnim i master akademskim studijama školuju učitelji, vaspitači, dizajneri medija u obrazovanju i bibliotekari-informatičari. Takođe, je rekla da je od 2014. godine akreditovan i studijski program doktorskih studija Metodike razredne nastave prirode, matematike, informatike i fizičkog vaspitanja. Profesorka Marić upoznala je studente sa bolonjskim sistemom školovanja i osvrnula se na propozicije koje ovakav način studiranja podrazumeva.

Ona je pozvala studente da iskoriste priliku koja im se nudi zbog specifičnog načina sistema ocenjivanja, a da jedan deo školovanja provedu na nekom od fakulteta u Evropskoj uniji pod okriljem programa Erazmus plus. Na samom kraju, poželela je studentima mnogo uspeha tokom studiranja, i da iskoriste sve mogućnosti koje im pruža Predagoški fakultet.

Ovu svečanost uveličao je hor Pedagoškog fakulteta u Somboru, pod dirigentskom palicom prof. dr Biljane Jeremić, koji je izveo studentsku himnu Gaudeamus igitur, kao i numere „Ovo je Srbija“ i „Somborske ruže“.

Na četiri studijska programa upisano je 75 studenata prve godine, i to: 42 učitelja, 13 vaspitača, 13 bibliotekara-informatičara i 7 dizajnera medija u obrazovanju.

Danka Ivošević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…