Prikazivanje članaka po tagu hrana

* Sa ciljem unapređenja informisanosti i edukacije građana, novinara i drugih zainteresovanih javnosti o odgovornom upravljanju tokovima otpada od hrane i reciklaži staklene ambalaže, NALED je u okviru projekata „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ i „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ zvanično otvorio nagradni novinarski konkurs za izveštavanje o otpadu od hrane i reciklaži stakla

Pravo učešća imaju svi novinari novinskih agencija, dnevnih listova, nedeljnika i mesečnika, nacionalnih i lokalnih televizija, radio stanica i internet portala, kao i studenti svih fakulteta, koji su pozvani da pripreme tekstove ili TV/radio priloge na temu upravljanja otpadom od hrane i/ili reciklaže staklene ambalaže u Srbiji.

O najboljim radovima odlučivaće stručni žiri, a nagradni fond za novinare iz Srbije iznosi po 60.000 dinara za novinare i po 20.000 dinara za studente. U okviru svakog od projekata, biće nagrađen po jedan novinar nacionalnog medija, jedan novinar lokalnog medija, kao i po jedan student.

Konkurs je otvoren od 21. decembra 2020. do 30. juna 2021. godine, a detaljnije informacije možete pronaći na sajtu NALED-a:

https://naled.rs/

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Svetski dan mahunarki (10. februar) pruža priliku za podizanje svesti o hranljivim (nutritivnim) prednostima mahunarki, kao dela održive proizvodnje hrane sa ciljem povećanja kvaliteta (sigurnosti) hrane i ishrane

Najava Svetskog dana mahunarki započeta je u Svetskoj organizaciji za hranu (FAO ), 2016 godine.

Na Generalnoj skupštini, 20. decembra 2019. je za Svetski dan mahunarki proglašen 10 februar. Ujedinjene nacije su prepoznale važnost mahunarki (leblebije, suvog pasulja, sočiva, suvog graška i lupine) kao važne namirnice na globalnom nivou.

Ova proslava je priznanje odlučujuće uloge koju mahunarke mogu da odigraju u postizanju sveobuhvatnog, dalekosežnog i na ljude usredsređenog skupa univerzalnih i transformativnih ciljeva kao i ciljeva Agende održivog razvoja Ujedinjenih nacija do 2030.

Suština sigurnosti hrane je u činjenici kada svi ljudi u svakom trenutku imaju fizički, socijalni i ekonomski pristup dovoljnoj, sigurnoj i hranljivoj hrani, koja udovoljava njihovim nutritivnim potrebama i potrebama za aktivnim i zdravim životom. Nesigurnost hrane glavni je problem velikog broja ljudi i domaćinstava u siromašnim zemljama i zemljama u razvoju. Procenjuje se da je 795 miliona ljudi pothranjeno. Zato se smatra da mahunarke mogu na više načina da doprinesu kvalitetu i sigurnosti hrane.

Ključne poruke Svetskog dana mahunarki na koje podsećaju u Fondaciji za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje:

  • Mahunarke su izuzetno hranljive
  • Mahunarke su ekonomski dostupne i doprinose sigurnosti hrane na svim nivoima
  • Mahunarke imaju važne zdravstvene beneficije
  • Mahunarke neguju održivu poljoprivredu i doprinose ublažavanju i prilagođavanju klimatskih promena
  • Mahunarke promovišu biodiverzitet

(U slajdovima ispod teksta pogledajte još nekoliko atraktivnih ali istovremeno jasnih poruka)

Izvor: https://www.frd.org.rs/

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Ekonomija

* Restoran "Dalmatinski podrum" je institucija za grad Sombor i nas Dalmatince ? Normalne cjene i vrhunska usluga su ogledalo konstantnog rada i uspjeha, radnog osoblja i vrhunskog gazde

"Dalmatinski podrum" više je pomogao narod sa hranom nego sve humanitarne organizacije ovog grada. To sve govori o tome zašto je ☦Bog blagoslovio našeg gazdu Sinišu (Vujakovića) i njegovu a i našu ljubav "Dalmatinski podrum" koji sa pravom uživa epitet "AMBASADORA GRADA SOMBORA" ?????

Autor: Veljko Šaponja, dipl. dizajner medija u obrazovanju na master studijama i prodekan za studente Pedagoškog fakulteta u Somboru, profesionalni šampion sveta u boksu

~ . ~

(preuzeto u originalu sa društvene mreže Fejsbuk na jedan od brojnih postova i komentara u vezi sa petogodišnjicom rada, ove godine, Somborca, ugostitelja Siniše Vujakovića, vlasnika popularnog restorana "Dalmatinski podrum", a o povodu ove crtice koju čitate i višegodišnjem uspešnom putu u radu poznatog ugostitelja čitaćete u narednim nastavcima)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Od uvođenja poreza na dodatu vrednost u Srbiji pre 16 godina, PDV se naplaćuje i na donacije hrane. Prema podacima iz 2018. gotovo 500.000 ljudi u Srbiji nije u mogućnosti da zadovolji osnovne životne potrebe, među kojima je hrana, a naplata PDV-a na donacije hrane pružanje pomoći ovim ljudima čini težim

Ukidanjem PDV-a na donacije hrane u Srbiji, donacije bi bile povećane za blizu 160 miliona dinara i ukupno bi iznosile gotovo 700 miliona dinara na godišnjem nivou. To bi obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama. Ovaj predlog podržava 88% stanovnika Srbije prema istraživanju iz septembra i oktobra ove godine.

Zbog toga su članice Koalicije za dobročinstvo podnele predlog Ministarstvu finansija da se kroz novi Nacrt zakona o izmeni i dopuni Zakona o PDV-u ukine PDV na donacije hrane pred istek roka trajanja.

Predlog je upućen na osnovu pozitivne evropske prakse i Smernica Evropske unije. Dvadeset od 27 zemalja članica EU ne naplaćuje PDV na doniranu hranu. Dodatno, u prilog ovom predlogu idu i podaci UN Agencije za hranu i poljoprivredu koji ukazuju da su nusprodukti uništavanja hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa 8% učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.

- Ako uzmemo u obzir da gotovo pola miliona ljudi u Srbiji ne može da zadovolji osnovne životne potrebe i da je uništavanje hrane štetno za životnu sredinu, predlažemo da se PDV na donacije hrane ukine. Trenutno, kompanijama je jeftnije da sačekaju da hrani istekne rok i da je unište bez plaćanja PDV-a, umesto da je doniraju dok je hrana još dobra za upotrebu - poručuju iz Koalicije.

Kroz izmenu Zakona o PDV-u stvorila bi se mogućnost da kompanije doniraju hranu vrednu više stotina hiljada evra za najugroženije stanovnike i direktno utiču na ispunjenje ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, na čije se sprovođenje obavezala i Republika Srbija.

Članice Koalicije za dobročinstvo - Fondacija Ana i Vlade Divac, Trag fondacija, Smart Kolektiv, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum i Forum za odgovorno poslovanje predlog su uputile na osnovu analize troškova i koristi ukidanja PDV-a na doniranu hranu u Srbiji koja je sprovedena u okviru okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji sprovodi Koalicija za dobročinstvo, a finansira USAID.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar - Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar - Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, protiče pod sloganom: „Pravilna ishrana - dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu

Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblju, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci. Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu "za poneti". Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak - pandemija gojaznosti u brojkama znači da je više od 670 miliona odraslih i iznad 120 miliona dece uzrasta od 5 do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je više od 820 miliona ljudi u svetu gladno. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60% čine žene.

Ključne činjenice:

Dok je više od 800 miliona ljudi u svetu gladno, oko 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5-19 godina je gojazno, dok je više od 40 miliona dece prekomerno uhranjeno. Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a iznad 50 miliona smatra se neuhranjenim.
Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za obolevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta. Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad - 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti.
Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život. Od oko 6000 vrsta biljaka gajenih tokom ljudske istorije danas samo šest biljnih vrsta obezbeđuje više od 50% dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno.
Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između biljaka i patogena i menjajući veličinu riba. Trećina hrane proizvedene širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova.
Svetski dan hrane predstavlja priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilja održivog razvoja - smanjenje gladi u svetu.

Zašto je pravilna ishrana važna?

Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za optimalan rad svih ćelija i tkiva, kao i dobru zaštitu od infekcija. Koliko je pravilna ishrana važna govore podaci o brojnim bolestima koje su posledica nepravilne ishrane. Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest, samo su neki od velikog broja poremećaja zdravlja u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, a broj nažalost poslednjih decenija u stalnom porastu.

Prati: Srđan Ačanski

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Udruženje za proizvodnju organske hrane "Eco Energy" iz Sombora u saradnji sa Turističkom organizacijom grada Sombora organizovalo je u subotu 3. oktobra u Zmaj Jovinoj ulici XV (jubilarni), TRADICIONALNI FESTIVAL ORGANSKE I ETNO HRANE I PIĆA, DOMAĆE RADINOSTI I FOLKLORA

Festival je zvanično otvoren u 10 časova uz raznovrstan program, mada je ove godine protekao dosta drugačiji u odnosu na prošle, zbog specifičnih okolnosti - Covid-19, te je izostao čuveni folklor po kojem je festival bio prepoznatljiv. Posetioci i izlagači su se ponašali u skladu sa motom "budimo odgovorni". Ispoštovane su se sve preporuke Zavoda za javno zdravlje i Štaba za vanredne situacije, tako da ove godine nisu bili u prilici da dođu gosti iz inostarnstva, ali zato smo imali učesnike iz Bačkog Monoštora, Kule, Plandišta, Subotice, Apatina, Novog Kneževca, Banatskog Karađorđeva, Selenče, Sente...

Građanima Sombora i okoline pokazan je široki asortiman organske i eko - etno hrane, proizvoda kao i eko preparata i tehnike, te proizvoda domaće radinosti, naši sugrađani ali i njihovi gosti mogli su uživati u ponudi i degustaciji, kupovini ovih autentičnih proizvoda.

PG TURI IZ KUPUSINE (NAGRADA ZA NAJBOLJI TRADICIONALNI KOLAČ)

Ovim putem hteli smo pokazati da uprkos svemu članstvo UPOH i prijatelji udruženja "ECO ENERGY" nisu prestali sa proizvodnjom - već su nastavili i dalje sa mukotrpnim radom u fabrici pod vedrim nebom, kako bi obezbedili u ponudi izložene proizvode, kako kažu u ovom Udruženju.

VALERIJA BALINT - PG ECO LAND TELEČKA (POBEDNIK FESTIVALA)

Naravno nije izostala ni dodela nagrada i zahvalnica, predsednik žirija Srđan Ačanski iz Sombora i Jožef Gašparovski iz Selenče, nisu imali nimalo lak zadatak. Na kraju potpuno zasluženo za najbolju učesnicu žiri je proglasio Valeriju Balint iz PG ECO LAND Telečka.

Galerija

Nataša Prćić, Subotica (NAGRADA ZA DEKUPAŽ)

Marna Gašparovski, Selenča

UČENICE SREDNJE POLJOPRIVREDNO PREHRAMBENE ŠKOLE (NAGRADA ZA NAJRAZNOVRSNIJI ASORTIMAN)

ETNO KUĆA MALI BODROG (NAGRADA ZA NAJORGINALNIJI PROIZVOD)

UG PODUNAV BAČKI MONOŠTOR (NAGRADA ZA NAJRAZNOVRSNIJE ORGANSKE PROIZVODE)

Silvija Mihok, Senta

UG APATINSKE VREDNE RUKE 

Festival pratio: dipl. turizmolog, novinar Srđan Ačanski

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

~ . ~

acanskiSphoto

*sva prava na fotografije zadržana /
zabranjena objava bez saglasnosti autora
 

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" Udruženja Podium koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…