Prikazivanje članaka po tagu humanost

* U božićne dane Somborce je rastužio svojim odlaskom primarijus, doktor Branislav Danilović. Jedan od onih sugrađana za koje se retko, slobodno može reći da je bio i da će ostati doktor i prijatelj svih

Kada mu je nakon brojnih strukovnih, društvenih i književnih priznanja stiglo i ono najznačajnije kada je reč je o gradu u kojem je živeo, sklopio uzor-porodicu, radio do poslednjeg dana, Oktobarska nagrada povodom Dana osobođenja Sombora od fašizma 21. oktobra 2015. godine, nepodeljen je bio stav da je nagrada zapravo oličenje beskompromisno nadasve voljene ličnosti. Prilikom uručenja nagrade u svečanoj sali Gradske uprave - Županiji, u obrazloženju je stajalo:

'Primarijus dr Branislav Danilović je rođen 1939. godine u Gnjilanu. Formalno obrazovanje stekao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu a medicinu rada je specijalizovao 1972. godine. Lekar, čije je znanje, briga i humanost, spram pacijenata dokazana i potvrđena radom u ambulantama nekadašnjih somborskih preduzeća, kao što su „Bane Sekulić“, „Vesna“, „Trepča“ i „Rade Končar“. Praktični deo rada upotpunio je nizom edukativnih napisa stavljenih u službu jačanja preventivne samozaštite pacijenata i sugrađana u celini. Više decenija traga po prošlosti Sombora i nastoji da svoje spoznaje pisanom i živom rečju neumorno prenosi sugrađanima i brojnim namernicima a sve u slavu lepote, uzdizanju ugleda u očuvanju vrednosti našeg grada.'

Pozdravljen dugotrajnim aplauzom ispunjene sale Županije, primarijus dr Branislav Danilović u skromnosti svoje veličine zahvalio se sledećim rečima, ali, na kraju u svom stilu ne samo struke, već ponajpre dobre namere i prilikom zahvale, iskoristio momenat da još jednom pruži savet, najdobronamernije kao i uvek upozorenje u vezi sa razlozima zašto društvo mora da misli zašto koliko je značajno aktuelno unapređivati čuvanje jedinog pravog bogatstva kako je govorio, zdravlja:

'Poštovani prisutni sugrađani, kao dobitniku ove značajne nagrade Grada Sombora, dozvolite mi da se sa ovog mesta najpre zahvalim na ukazanoj počasti gradonačelnici grada Sombora Dušanki Golubović i predsedniku Skupštine grada Sombora primarijusu doktoru Zoranu Parčetiću, potom Komisiji koja me je odabrala da primim ovo veliko priznanje i poštovanim predlagačima koji su u meni videli ličnost koja to priznanje zaslužuje. I pozdravljam sve vas prisutne u ovoj Sali kako odbornike, tako i borce i meni drage goste. Istovremeno želim da se zahvalim mojoj recenzentkinji i ostalim saradnicima koji su mi nesebično pomogli da svih dvanaest objavljenih knjiga dožive svetlost dana. Ovim sam delimično ostvario misao našeg velikog Dositeja Obradovića da vreme sve briše, da sam u kamen i knjige ostavio. Isto tako ako ne i više želim da se zahvalim mojoj porodici, naročito mojoj ženi, koja mi je omogućila svojom pažnjom da preživim pet teških operacija, da doživim radnu i životnu penziju, i kvalitetni dostojanstven život. Posebno pozdravljam ovde prisutnu, moju najmlađu unuku Milicu (tom prilikom zaorio se snažan aplauz). Ako bih rekao nešto o sebi, kazao bih samo ovo, da sam sve u životu postigao poštenim radom. On mi je pružio ne samo zadovoljstvo, nego mi je u najtežim danima vraćao samopozdanje i ljubav prema životu. Rad mi je kao lekaru u medicini rada i kao autoru svih knjiga koje sam napisao, a koje su predlagači naveli u Komisiji, poslužio da pobedim strah i neprijatnosti koje bolest sa sobom nosi. Tako sam do sada radio i obećavam koliko me zdravlje i godine posluže, da ću nastaviti sa radom da budućim pokolenjima na osnovu dokumenata iz Istorijskog arhiva u Somboru ostavim zapisan trag o zdravstvenoj kulturi i međuljudskim odnosima o davno stečenoj samostalnosti 1749. godine koju grad i danas čuva kao svoju samobitnost zahvaljući mudrom višenacionalnom razumevanju. Voleo bih da se i u buduće ovako nastavi. Na ovom mestu moram javno da priznam da ću imati jedan neostvaren dug prema zdravstvu ali više prema stanovnicima ovog Okruga da što zbog godina što zbog narušenog zdravlja, ne bih mogao da bez konsultacije i sa pomoći većeg broja lekara da se prihvatim da uradim studiju o promeni strukture smrtnosti u somborskoj bolnici pre i posle bombardovanja NATO bomama. Da je ova studija potrebna ima već naznaka o povećanom broju obolelih od karcinoma štitne žlezde posle 20 godina Černobila. Mi sad ulazimo u taj vremenski period kada se očekuje porast maligniteta i to neće biti više samo stav lekara nego šire društvene zajednice. I sa ovog mesta, ovim predviđanjem, želim da samo upozorim društvo da počne o tome da misli.

~ . ~

(Umesto post scriptuma).

Svoj ugled dragi prijatelj stekao je vrlo jednostavno. Takav kakav u mojim sećanjima a ubeđen sam i mnogoborjnih, i ostaje. Tužan zbog odlaska a srećan što smo dugo bivstvovali kao savremenici, ali i saranici, pamtiću nebrojene susrete. Kako one u Gradskoj hali „Mostonga“ pretežno između dve prvenstvene rukometne utakmice u to zlatno doba tog najtrofejnijeg somborskog ekipnog sporta, tako i na ulicama našega grada. Najčešće, u ulozi lekara somborskih rukometaša, popularnih „romantičara“ kada govorimo o doktorovom angažovanju i u sportu, gde je itekako bodrenjem doprinosio pobedama i konačnom činu da se njegovi „momci“ popnu kao prvi kolektivni somborski sportski tim u samu elitu tadašnje velike države što je bila ogromna stvar. No, novca nije bilo dovoljno pa umesto njih „gore“ ode drugoplasirani Metalac iz Futoga. Obični su rukometaši igrali predigre, subotom uveče u prepunoj velikoj sali "Mostonge" pre svojih sportskih koleginica, rukometašica koje su u vreme dok smo dr Danilović i ja bili naravno, u različitim ulogama, dušom i srcem vezani i za jedan i za drugi klub, harale Jugoslavijom i Evropom, pa će ostati u knjizi mojih sećanja (a dao dragi Bog i nekom budućem publikovanju), naši razmenjeni pozdravi, konsultacije, radovanja zbog sportskih pobeda, isto tako zajedničkih nerviranja zbog sudijskih grešaka i lakrdija, ali smo znali da ostanemo „fini“ spram 'nepripravljenih sudija', u čemu je i toj finoći naravno doktor u odnosu na mene značajno prednjačio. A posebno mi ostaje milo, kada sam kao i „kod rukometašica“, bio konferansije i na muškim rukometnim utakmicama upravo stoga, jer sam sedeo za mikrofonom, tik uz omiljenog, na utakmici dežurnog doktora Danilovića - sa svom njegovom potrebnom opremom i medicinom u uvek brižljivo pripremljenoj torbi.

No naravno, jednakom pažnjom brinuo je i o svim drugim sportistima s obzirom na, opet, naša zajednička susretanja i moje dugogodišnje praćenje sporta, kada bi ga pozivali na mečeve rvači, turnire karatisti, bokseri, džudisti, borci, pa predstavnici bazičnih sportova, da ne pričam o dizanju tegova kada je i u svojim vođenjem trofjenog kluba pridonosio osvajanju brojnih titula... Pazio je da svaki sportista 'ne pretera' u treningu, pa i obratno....

Ini takođe ostaju naši susreti onako jednostavno 'slučajni' a da pravilo ptvrđuje da ništa slučajno nije, jesu baš ova sećanja koja će trajati dok je i mene. Imponovolao mi je kada bi mi još u mlađim mi novinarskim godinama, popularni doktor zastao negde na somborskom „glavnjaku“, informišući me u stilu, „novinaru, imam jednu novu ideju, u planu mi je nova knjiga, pa da malo popričamo..."... „Naravno - uzvraćao sam odmah radosno - jedva čekam, doktore, da objavim o Vašem novom naslovu, saradnja se nastavlja...“

I nastavlja se. Fizički odlazak samo je neminovan deo nastavka života. Doktor Danilović nam je dao tu privilegiju da puno toga naučimo. Savladao sam i ja jednu od lekcija. Itekako važnih. „Manje se nerviraj, ti to nisi zaslužio“. Hvala Vam, na svemu, uvaženi prijatelju! (Siniša Stričević, gl.odg.ur. Novog Radio Sombora, delić ličnih uspomena)

~ . ~

Rubriku dopunjujemo, takođe, sačuvanim tonskim zapisamo (jednim od retko sačuvanih, u nažalost, ugašenom Radio Somboru), kada je koleginica Nataša Turkić, koja je u to vreme uređivala emisiju „Abeceda zdravlja“, subotnji prepodnevni program (zvučni zapis je iz 2006. godine) posvetila intevjuu sa prim. dr Branislavom Danilovićem. Link sa kojeg ponovo možete da čujete ovaj razgovor je sledeći:

https://www.youtube.com/watch?v=B2TvvBQ05KU

~ . ~

- Dodatak: U galeriji, odmah ispod teksta, pogledajte i niz fotografija iz bogate karijere, ponos-porodične, korica objavljenih knjiga, te sa dodele Oktobarske nagrade 2016. godine / uz legendu-objašnjenje uz svaku fotografiju:

1) Na službi u somborskoj "Tekstilnoj", 1976; 2) Preševo, 1944; 3) Umčari, 1962; 4) Studentski dani u Beogradu, 1960; 5) Sa suprugom na Kongresu opšte medicine, Opatija, 1981; 6) Sa suprugom na Kongresu medicine rada, Portorož, 1986; 7) III Simpozijum o cerebrovaskularnim bolestima, Zagreb, 1979; 8) Svečano otvaranje nove galvinizacije "Bane Sekulić", Sombor, 1980; 9) I mesto u dizanju tegova u Jugoslaviji, 1973; 10) Gnjilane, 1964; 11) Proslava 10-godišnjice somborske Medicine rada, 1976; 12) Somborski medicinski dani, 1977; 13) Svetski kongres o povredama na radu, Cavtat, 1977; 14) Dodela plakete Jugoslovenskog saveza "Za zaštitu čovekove sredine" u Somboru, 1977; 15) Autoportret, kod slikara i prijatelja Save Stojkova; 16) Gnjilane, 1964; 17-19) Sa porodicom nakon mature unuka Vuka, 2015; 18) Sa porodicom nakon mature unuke Jelene, 2015; 20-25) Naslovi objavljenih publikacija; 26-35) Sa dodele Oktobarske nagrade grada Sombora za 2016. godinu, svečana sala zgrade Županije: nagradu uručila gradonačelnica Dušanka Golubović; u društvu sa predsednikom Skupštine grada Sombora, pok. prim. dr Zoranom Parčetićem, zamenikom gradonačelnice, današnjim gradonačelnikom grada Sombora Antonijom Ratkovićem i brojnim kolegama, prijateljima i poštovaocima -

Primarijus dr Branislav Danilović ispraćen je u sredu, 5. januara 2022. godine iz kapele na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru

Novi Radio Sombor, Udruženje "PODIUM" i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i GS KUM - Kultura, umetsnot i mediji izražavaju najdublje saučešće porodici preminulog sugrađanina, primarijusa, doktora Branislava Danilovića

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Koalicija za dobročinstvo i Srpski filantropski forum obeležili su četvrti po redu Nacionalni dan davanja, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), odajući priznanja kompanijama (34), organizacijama civilnog društva (12) i medijskim kućama (12) koje su dale najznačajniji doprinos kampanji „Spasimo hranu, spasimo humanost“, ili su podržale pojedinačne inicijative u okviru kampanje

- Ovogodišnja tema povećanja donacija hrane i smanjenja bacanja hrane potpuno je u skladu sa američkim vrednostima i običajima koje svakodnevno praktikujemo i negujemo - rekao je Entoni Godfri, ambasador SAD u Srbiji.

Kompanije koje su danas dobile priznanja su podržale Nacionalni dan davanja i kampanju velikodušnim novčanim donacijama i/ili donacijama u hrani koje će biti podeljene u vidu paketa osnovnih namirnica najugroženijim građanima u Srbiji. Mnoge od ovih organizacija i kompanija su takođe podržale kampanju ustupajući svoj medijski prostor kako bi potpomogle širenje poruka i podizanje svesti građana o problemu bacanja hrane. Kao deo kampanje zagovaranja, predstavnici medija su pripremali hranu sa poznatim kuvarima i restoranima koja je bila podeljena ugroženima, dok su neke kompanije pozvale svoje zaposlene da prikupe donacije u hrani kako bi dali doprinos ovoj inicijativi. I dok se očekuje da će u okviru ove kampanje biti sakupljeno dovoljno hrane da zadovolji osnovne potrebe hiljada građana u narednih nekoliko meseci, glavni cilj je osigurati da u budućnosti donacije hrane postanu pouzdan izvor osnovnih namirnica onima kojima su neophodne.

- Mudri ljudi su rekli da nam život pruža onoliko koliko smo spremni da pružimo drugima i da je bogat samo onaj čovek koji može i želi da pomogne drugima. Upravo na tim principima zajedno stvaramo bolje, humano i solidarno društvo - rekla je Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kampanja će trajati do sredine novembra, za slučaj da ostale zainteresovane kompanije i organizacije žele da se uključe i doprinesu. Danas su tokom događaja u Zadužbini Ilije M. Kolarca takođe bile predstavljene slike koje je uslikalo pet studenata Fakulteta primenjenih umetnosti. Ova dela mladih umetnika će biti poklonjena odabranim kompanijama koje su pružile izuzetnu podršku kampanji.

Dok u Srbiji, 480.000 ljudi živi na granici apsolutnog siromaštva, prema procenama u našoj zemlji se baca dva miliona kilograma hrane dnevno. Uprkos tome što se hrana sve više donira, a proizvođači hrane i trgovci žele da doniraju viškove hrane narodnim kuhinjama, bankama hrane i dobrotvornim organizacijama, količina hrane koja se donira i dalje čini samo mali deo u ukupnom višku jestive hrane, dostupne u Srbiji. Prema analizi koju su sproveli Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nivou za vrednost od blizu 160 miliona dinara (na ukupno 700 miliona dinara), ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane.

- Nama je posebno drago što se ove godine priključio i podržao Nacionalni dan davanja ovako veliki broj organizacija iz različitih sektora poslovanja, to pokazuje da smo zajedno jači. Ipak, najznačajniji pomak u rešavanju ovog problema bi bio napravljen ako bismo uspeli da najzad rešimo pitanje ukidanja PDV-a na donacije hrane - rekao je Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma. Spisak svih kompanija, organizacija civilnog društva i medija koji su danas dobili priznanja za doprinos kampanji dostupan je na: linku.

Za više informacija o kampanji možete da posetite veb sajt:

http://spasimohranu.rs/.

Nacionalni dan davanja i kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“ se realizuju u sklopu Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a koji sprovodi Koalicija za dobročinstvo, na čelu sa Fondacijom Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Prati, beleži

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Izvor: Svetska zdravstvena organizacija

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Prva vest

* Fondacija Ana i Vlade Divac je osnovana sa ciljem pružanja pomoći izbeglim licima iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i interno raseljenima sa Kosova i Metohije. Mnogima od njih i danas je potrebna naša pomoć. Od 2007. godine, Fondacija je, zajedno sa donatorima, obezbedila domove za 730 izbegličkih i interno raseljenih porodica koje su živele u kolektivnim centrima. Domovi su obezbeđeni kroz izgradnju stambenih jedinica za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima, izgradnju montažnih objekata, kupovinu seoskih domaćinstava i dodelu građevinskog materijala za izgradnju kuća, kao i podršku za razvijanje sopstvenog poslovanja

Tokom prethodnih 10 godina u saradnji sa Aerodromom “Nikola Tesla” i zahvaljujući humanim putnicima i individualnim donatorima Fondacija je obezbedila ili obnovila 38 kuća za raseljena lica sa ratom zahvaćenih područja bivše Jugoslavije. Fondacija Ana i Vlade Divac od početka migrantske krize 2015, pored obezbeđivanja direktne humanitarne pomoći radi i na jačanju zajedništva između migranata i stanovništva u Srbiji u lokalnim zajednicama, kako bi lokalno stanovništvo i migranti imali mogućnost da u zajedničkim aktivnostima doprinesu opštem dobru zajednice i na taj način se upoznaju i pomognu jedni drugima.

Međunarodni dan izbeglica, 20. jun, Fondacija Ana i Vlade Divac obeležava sa trenutno aktivnim, dvadeset i jednim (21) projektom u Šidu, Obrenovcu i Somboru. Projekti koji unapređuju kvalitet života u lokalnoj zajednici podržani su od strane Fondacija za otvoreno društvo. U 18 prihvatnih centara trenutno boravi 5.000 migranata a projektima je obuhvaćeno više od 3.000 ljudi.

Neformalna grupa „Savesni Građani“ Šid, organizovala je u Prihvatnom centru Šid, eko radionicu kojoj su prisustvovali korisnici prihvatnog centra. Popodne će neformalna grupa Ljubinić u Prihvatnom centru Obrenovac održati radionicu kuvanja i likovnu radionicu.

- Naš cilj je da kroz različite vidove likovne kulture približi, kako deci iz sela Ljubinić i njihovim roditeljima tako i privremeno raseljenim licima u Prihvatnom centru kulturne različitosti. Jedini vid aktivnosti koju mnogi meštani Ljubinića imaju je folklor. Želimo, pre svega, da deca nauče koliko ima sličnosti u kulturama i razbijemo predrasude o izbeglicama u ruralnim sredinama. Deci ove aktivnosti mnogo znače i ona to iskazuju slikajući i crtajući na način na koji oni vide situaciju. Moram da izrazim veliko zadovoljstvo saradnjom sa migrantima, a posebno bih istakao njihovu posvećenost i želju za učešćem u radionicama koje im bar malo olakšavaju i pomažu da zaborave tešku situaciju u kojoj se nalaze - izjavio je povodom Međunarodnog dana izbeglica, Slobodan Radojičić, iz folklorne omladinske grupe Ljubinić.

Tokom pandemije COVID 19 Fondacija je za tri prihvatna centra obezbedila higijenska sredstva koja su bila neophodna za 2 meseca, a kako su potrebe za povećanom higijenom konstantne, pomoć u higijenskim sredstvima potrebnim za još 2 meseca, biće upućena u 5 prihvatnih centara. - Hvala Fondaciji Ana i Vlade Divac što nas se setila na ovaj dan. Imali smo zanimljivu prezentaciju o ekologiji i čuli korisne informacije predstavljene na zabavan način. Vi ste uvek bili uz nas i znali da nam pomognete kada nam je bilo najteže -  rekao je Kaid iz Pakistana (22) povodom eko radionice u prihvatnom centru Šid. Korisnici prihvatnih centara šiju zaštitne maske i tako pomažu lokalnoj zajednici. Tokom jula i avgusta će zaštitne maske koje su šili migranti biti podeljene korisnicima prihvatnih centara i lokalnom stanovništvu. Dodatno je obezbeđeno 200 porodičnih paketa sa društvenim igrama za najmlađe kojima je pažnja najpotrebnija. Projekat podrške stanovništvu u zajednicama pogođenim izbegličkom krizom Fondacija Ana i Vlade Divac treću godinu za redom sa Fondacijama za otvoreno društvo.

Beograd, 20. jun 2020.

Medjiski partner N.Radio Sombor

Srđan Ačanski

Objavljeno u Humanitarno

* Udomljavanje podrazumeva uzimanje pasa ili mačaka sa ulice ili Prihvatilišta i brigu o njima. Udomljavanje predstavlja najhumaniji način da pomognete napuštenoj mački ili psu, da im pružite dom, negu, zdravstvenu zaštitu i dobar život

Lokacija - somborsko Prihvatilište

Starost - Oko 4 godine

Veličina - Srednja

Sterilisana - Da

Čipovana - Da

Vakcinisana protiv zaraznih bolesti i štenecaka - Da

- Sve informacije, lično u Prihvatilištu ili na telefon: 063/1199625 -

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

~ . ~

Objavljeno u JKP Čistoća

* Kad neko sa samo 11 godina kaže roditeljima: - Ja bih da poklonim deci moje igračke jer one će sad njima će sad više trebati, da ih malo razvesele, nego meni... pa predlažem da to bude na dečjem odeljenju somborske bolnice - onda mi stariji shvatimo koliko deca znaju da nam budu najbolji učitelji

~ . ~

Lav Simeon Grujčić (11 godina) svršeni đak petog razreda Osnovne škole "Nikola Vukićević" odvojio je čak više od stotinak svojih dobro očuvanih igračaka. Ovih dana brižljivo ih je pakovao, poslagao u kutije, ne bi li sve došle u ruke kako i jesu, onako kao nove, sveže, lepe i šarene, najmlađim pacijentima, na Dečjem odeljenju Opšte bolnice "Doktor Radivoj Simonović" u Somboru. Mlađi sin poznatog srpskog javnog bračnog para, Nene Blagojev, svetski priznatog vrhunskog top modela i popularnog muzičara i kantautora Momčila Grujičića, tako je ovih dana - svojom odlukom, iznenadio roditelje kao i starijeg brata Vid Luku (15 godina).

Sestra Dragica Bogovac i njena koleginica Maja Kojin, između njih mladi donator-humanitarac Lav Simeon, njegova majka Nena Blagojev i Siniša Stričević, koordinator somborske UGS Nezavisnosti

- Želim da bar malo vratim osmeh na lice mojim mlađim drugarima, da ih razveselim. Meni igračke više ne trebaju, a ima ih dosta, plišanih, onih koje sam dobio - originale iz Diznilenda, pa neka se eto lepo zabave - simpatični Sima kako ga svi popularno zovemo, ispričao nam je tako svoju priču u somborskoj bolnici kada smo zajedno sa njim i mi kao predstavnici somborske UGS Nezavisnosti pomogli njemu i njegovoj popularnoj majci, Neni Blagojev, da ponese čitav krčag svojih igračaka.

Na Dečjem odeljenju somborske bolnice srdačno su nas u tiho somborskog vidovdansko popodne, u petak, 28. juna, dočekale članice posvećene dežurne ekipe, doktorka Ružica Kuzmanović i sestre Dragica Bogovac i Maja Kojin. One su nam se, a naravno pre svega ovom mlađahnom somborskom humanitarcu i donatoru, Lav Simeonu - Simi, najsrdačnije uz prijatajn razgovor zahvalile, a Sima je pogravši se sa dečicom, tako spontano održao čas: da solidarnost, humanost i brižnost ne poznaju ni godine ni granice.

Tekst: Siniša Stričević

Fotografije: Dejan Horvat

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 20. februar za Međunarodni dan socijalne pravde na zasedanju 2007. godine. Obeležavanje ovog datuma započelo je 2009. godine i na taj dan promovisani su napori na uklanjanju problema siromaštva, isključenosti i nezaposlenosti

Na istom zadatku solidarnosti - tako je svakog 20. februara u Somboru (s leva): Siniša Stričević, gl. poverenik GS KUM UGS-Sombor, Gizela Žužić, aktitvistkinja humanitarka, Ljiljana Arnaut, gl. poverenik Sindikata UGS Bolnice "Dr Đorđe Lazić" Sombor, Ljiljana Mirić, šef kabineta gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, Stanislava Jocić, članica tima gradonačelnice, Biljana Klipa, sekretarka Gradske organizacije Crvenog krsta Sombor, slikarka Branka Panić-donatorka, Dejan Horvat, posvećeni član Sindikata UGS NEZAVISNOST - GS KUM, sporta - Sombor i ZBUO Okruga, u prostorijama somborskog Crvenog krsta sa brojnim donacijama građana, u organizaciji somborskog UGS-a

....................................................................................................................

- U Gradsku organizaciju Crvenog krsta u Somboru odnosimo i ovom prilikom nekoliko desetina kilograma očuvane garderobe, potrepština za kuću, školskog pribora za decu, đake, higijenu, igračke - poručuju u lokalnom UGS-u za Sombor i Zapadnobački upravni okrug.- Time želimo da simbolično učestvujemo kao i svake godine 20. februara ali ovaj Međunarodni dan je samo put kojim ćemo i svakodnevno ići na poljima solidarnosti sa našim građanima koji žive u težim uslovima. Brojnim Somborcima koji su bili u mogućnosti da doniraju, i još jednom dokazali humanost, najsrdačnije se zahvaljujemo. 

Svaki naš član, takođe, može da donese i dalje svoje doprinose daljem toku akcije, do srede, 27. februara, u prostorije UGS NEZAVISNOST Sombor, Venac Stepe Stepanovića 9.

Još deo prikupljenih donacija građana Sombora povodom Svetskog dana socijalne pravde

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…