Prikazivanje članaka po tagu izveštavanje

* Sloboda izražavanja i informisanja od ključne su važnosti za napredak svakog društva. Istinito, blagovremeno, verodostojno i potpuno informisanje javnosti putem medija, doprinosi razmeni informacija, ideja i mišljenja, jačanju vrednosti demokratskog društva i negovanju ljudskih prava i tolerancije. Samo oni mediji koji imaju punu slobodu izražavanja i kritikovanja i mogućnost da ovo svoje pravo odbrane, u obavljanju svog posla drže se profesionalnih i etičkih normi u prikupljanju i obradi informacija, svoje izvore informisanja i ličnosti o kojima govore, tretiraju sa dostojanstvom, na jednak način i suzdržavajući se od svakog oblika diskriminacije, mogu da ostvaruju ovaj izuzetno važan društveni posao


Sloboda izražavanja garantovana je mnogim međunarodnim i domaćim propisima , kojima je propisana sadržina ovog prava, kao i granice prava.


Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima


Garantovana je sloboda izražavanja, odnosno, sloboda traženja, primanja i širenja
obaveštenja i ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno, putem
štampe, u umetničkom obliku ili bilo kojim drugim sredstvom po izboru. Sloboda
izražavanja povlači sa sobom određene dužnosti i odgovornosti, a ograničenja
slobode izražavanja moraju bi ti izričito utvrđena zakonom, biti neophodna radi
poštovanja prava ili ugleda drugih lica ili radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog
poretka, javnog zdravlja ili morala.


Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda


Propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja, što uključuje slobodu
posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez
mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Sloboda izražavanja se može podvrgnuti
formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom, ako je to
neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti,
teritorijal nog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala,
zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja
obaveštenja dobijenih u poverenju ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti
sudstva.


Sloboda izražavanja,
posebno putem masovnih medija, predstavlja snažno i uticajno sredstvo koje utiče na javnost. Svi moramo biti svesni da izražavanje može da pobudi nasilje, proširi mržnju i ugrozi bezbednost pojedinca/ki. Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stavove o odgovornosti za objavljivanje i neuklanjanje komentara na internet portalima, koji mogu biti rasistički i uvredljivi.
Brojni domaći propisi (Ustav Republike Srbije, Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, Kodeks novinara Srbije) regulišu slobodu izražavanja u medijima, kao i prava i obaveze novinara i novinarki kada je reč o poštovanju ljudskih prava i zabrani diskriminacije.

U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, a uspostavljanje mehanizama za žalbe i pritužbe na rad medija još uvek nije dovelo do poboljšanja u načinu izveštavanja o ženama. Za bolje funkcionisanje ovih mehanizama neophodno da svi budemo dovoljno medijski pismeni i da koristimo mehanizme koji su nam na raspolaganju.

U daljem tekstu su ukratko predstavljeni mehanizmi zaštite koji se mogu koristiti u Srbiji u kontekstu medijskog izveštavanja.Obraćanje uredniku ili urednici

Zakonom o javnom informisanju i medijima utvrđuje se odgovornosti urednika/ce i novinara/ka za štetu koja je prouzrokovana njihovom krivicom i propisuje pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štetu. Ukoliko je putem medija preneta vest koja vređa pravo ili interes osobe o kojoj se izveštava, od urednika/ce se može zahtevati objavljivanje odgovora da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta. Takođe, lice čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom može tužbom zahtevati da sud odgovornom uredniku/ci naredi da bez naknade objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete.

Savet za štampu

Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih i onlajn medija i profesionalne novinare/ke. Osnovan je da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima i rešavao žalbe pojedinaca/ki i institucija na sadržaje štampanih medija. U nadležnosti saveta je i medijacija, kao i javne opomene za kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom novinara Srbije. Savet za štampu se bavi i edukacijom za postupanje u skladu sa Kodeksom novinara i radi na jačanju uloge medija u Srbiji.
Savet ima Komisiju za žalbe koja odlučuje o žalbama na tekstove, fotografije i druge sadržaje štampanih medija, njihovih veb-sajtova, internet portala i novinskih agencija. Svaki pojedinac/ka, organizacija ili institucija, koji su direktno pogođeni objavljenim sadržajem imaju pravo da podnesu žalbu, a odluka se donosi u roku od 45 dana od prijemažalbe. Ukoliko objavljeni sadržaj povređuje prava određene grupe ljudi, žalbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava.
Žalba je moguća na tekstove i fotografije objavljene u dnevnoj i periodičnoj štampi, na njihovim veb-sajtovima, na informativnim portalima i novinskim agencijama, kao i na pisma ili komentare čitalaca. Savet prihvata samo žalbe onih koji su direktno povređeni objavljenim tekstom ili fotografijom ili žalbe koje su podnete uz njihovu pisanu saglasnost, dok ne prihvata žalbe koje se odnose na sadržaje štampanih medija od čijeg je objavljivanja prošlo više od tri meseca. Žalbe na sadržaje onlajn medija mogu se podneti sve dok su ti sadržaji dostupni javnosti. Žalbe moraju biti potpisane, podnete u pisanom obliku ili poslate elektronskom poštom. Važno je znati da nije u nadležnosti Saveta za štampu: primedbe na televizijske i radio programe, primedbe na reklame i druge marketinške sadržaje, primedbe na sadržaje knjiga i slično.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM)

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalna državna regulatorna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u cilju: delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji; unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja; u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija. Služba za nadzor i analizu programa Regulatornog tela za elektronske medije (REM), između ostalog, stara se o poštovanju obaveza utvrđenih Zakonom o elektronskim medijima, Kodeksom ponašanja emitera i drugim preporukama REM-a i sprečavanjem emitovanja programa koji sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje.
Prijava je pisani akt kojim se podnosilac/teljka obraća REM-u i kojim ga obaveštava da smatra da je određeni pružalac medijske usluge svojim programskim sadržajem vređao ili ugrožavao njegov lični interes ili opšti interes, a REM ima zakonsku obavezu da odlučuje o takvim prijavama. Prijavu može podneti svako fizičko i pravno lice, uključujući tu i pružaoca medijske usluge, ukoliko smatra da se programom vređa ili ugrožava njegov lični interes ili opšti interes. Prijava se podnosi protiv pružaoca medijske usluge, najkasnije u roku od 30 dana od dana premijernog ili ponovljenog emitovanja spornog sadržaja. Prijava se podnosi na propisanom obrascu, koji je objavljen na internet stranici Regulatornog tela za elektronske medije, uz poštovanje određenih pravila, odnosno, uz poštovanje obavezne sadržine prijave.


Primeri iz prakse Saveta za štampu:

Narušavanje dostojanstva žrtveNarušavanje dostojanstva žrtve

Brojne žalbeBrojne žalbe zbog narušavanja privatnosti maloletne žrtvezbog narušavanja privatnosti maloletne žrtve

SkandalozneSkandalozne naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“


Ukoliko REM utvrdi da je postojala povreda, izriče mere pružaocu medijske usluge, odnosno, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog i krivičnog postupka ili iniciranje drugog postupka pred nadležnim državnim organom, a podnosioca/teljku prijave upućuje na koji način može da ostvari i zaštiti svoje pravo. Na sajtu REM-a nema dostupnih odluka o povredi prava žena, seksizmu, mizoginiji i slično.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti


Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojom nadležnošću da promoviše ravnopravnost građana/ki, prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, sprovodi postupak po pritužbama, da daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere i upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, sarađuje sa medijima, a istovremeno, kada proceni da je potrebno, reaguje u slučajevima kada mediji krše zabranu diskriminacije.
Pritužbu zbog diskriminacije može podneti svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju, organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i svako drugo lice, u ime i uz saglasnost lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, a u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica za koje se smatra da je pretrpelo diskriminaciju. Pritužba se podnosi u pisanoj formi, a izuzetno i usmeno na zapisnik. Postupak po pritužbi je jednostavan i lišen preteranih formalnosti, a završava se u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe. Postupak se završava mišljenjem o tome da li je došlo do diskriminacije, a ukoliko je utvrđena diskriminacija, uz mišljenje se daju i preporuke o načinu otklanjanja povrede prava.


Primeri iz prakse Poverenika za zaštitu ravnopravnosti


- Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete predsednika Republike Srbije Novom Bečeju predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „izjavio je da se „mađarski jezik mađarski jezik najbolje uči spavanjem sa Mađaricomnajbolje uči spavanjem sa Mađaricom“. Udruženje građanki “. Udruženje građanki FemPlatzFemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je ravnopravnosti doneo je mišljenjemišljenje u kome je utvrđena diskriminacija na u kome je utvrđena diskriminacija na osnovu pola, nakoosnovu pola, nakon čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu n čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu „Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.„Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.

- Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na konferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledećekonferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledeće: : Žena Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota. ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota.


Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem ni boljem i milijem.milijem. Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenjemišljenje u kome je u kome je utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja, utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja, podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenidruštvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili m obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.


Da bi se mehanizmi zaštite koristili, potrebno je da celo društvo poboljša svoju medijsku pismenost, zbog čega je neophodno započeti sa medijskim opismenjavanjem od ranog uzrasta i obezbediti devojčicama i dečacima ravnopravan pristup učenju o tome kako da čitaju, primaju i kritički analiziraju informacije.


text & photo, Srđan Ačanski, novinar, dipl.turizmolog

Objavljeno u Prva vest

* Dobro izveštavanje o dečijim pravima iziskuje pristup velikom broju informacija o deci, od kojih se najveći broj nalazi u posedu državnih vlasti. Na žalost, još uvek preveliki broj vlada i državnih institucija sakriva potrebne informacije

Naša država je godinama unazad potpisivala nekoliko stotina međunarodnih konvencija, među kojimaje i čuvena Konvencija o pravima deteta koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u novembru 1989. godine. Ona se smatra prvim međunarodnim ugovorom koji se posebno bavi pravima deteta, jer je svet shvatio da dete nije moguće zaštititi samo postojećim zakonodavstvom. Tada su se sve vlade složile da zaštite decu od diskriminacije, seksualne i komercijalne eksploatacije i nasilja i da posebnu pažnju posvete deci bez roditelja i mladim izbeglicama. Svakih pet godina vlade su u obavezi da podnesu izveštaj Komitetu Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Komitetr azmatra postignut napredak... I dolazi do zaključka za svaku zemlju - članicu Konvencije.

Nevladina organizacija „Prijatelji dece Srbije“ u saradnji sa UNICEF-om je 1993. godine izradila i objavila (u Beogradu i Skopju) ovaj kodeks sa podnaslovom „Pravila ponašanja medija u odnosu na decu“ sa prilogom „Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba“. Oba dokumenta je potpisalo nekoliko desetina redakcija i stranaka. U dokumentu je vrlo jasno, na osnovu svih Evropskih konvencija koje se time bave, definisano da deca ne mogu da budu instrumentalizovana, a posebno ne u političke svrhe. Autor kodeksa Prvoslav S. Plavšić podseća da su taj tekst, kada je izdat, potpisale sve tada jače stranke u Srbiji.

* Šta su to mediji danas jer više nije reč samo o medijima koji imaju redakcije, zakonske i projektne obaveze?

- Deca gotovo bez izuzetka prate pre svega nove elektronske medije i obilje društvenih mreža o čijim sadržajima jedva da možemo govoriti jer nema objavljenih stručnih analiza, ni istraživanja. Samo u ekstremnim i ekscesnim situacijama javnost reaguje, kratko, burno i površno. Mediji se mahom uzdržavaju da deci serviraju neprimerene sadržaje u svom oficijelnom segmentu, ali sasvim zanemaruju decu, njihove potrebe i probleme. Neki se čak ne drže regulatornih zabrana, posebno kada je reč o deci-žrtvama i njihovom identitetu. Tek u poslednje vreme počela su da deluju institucionalna tela zaštite dece od elektronskog kriminala, uspostavljene su telefonske linije za pomoć i distribuirane brošure i objašnjenja. Organizacija Prijatelji dece Srbije izdala je krajem prošle godine Pravilnik Deca i mediji, istog autora, ali on kao i raniji Kodeks iz 1993. godine nije izazvao odgovarajuću pažnju stručne i opšte javnosti. Dovoljno je baciti pogled na naše kioske i videti otužne i ogavne slike i reči, čijim su pogledima izloženi i mladi. Najzad, politička klima zaoštravanja sukoba i rasta tenzija na svim nivoima donela je i ponovljene pretnje deci suparnika u direktnom ili najavljivanom obliku, čak uz otvorenu personalizaciju, što je nova tema za nekorektne medije. Deca Srbije zaslužuju bolji, civilizovaniji tretman i to ne samo u medijima - zaključuje Prvoslav S Plavšić, psiholog, istraživač medija i komunikacija.

Pozitivna uloga medija

U nekoliko ponovljenih istraživanja projekta “Prava deteta u medijima” pod pokroviteljstvom UNICEF-a, u više gradova Srbije zabeležen je blagi porast svesti dece (na kraju osnovne i početku srednje škole) o svojim pravima, kao i povećanje njihove kritičnosti prema svim činiocima njihovog odrastanja, uključujući i medije. Neki od rezultata istraživanja su:

- Mnogi mladi nisu ni čuli za Konvenciju o pravima deteta;

- Samo oko 12 odsto je negde nešto pročitalo iz ovog dokumenta;

- Ima dosta dece koja ne znaju ni za UNICEF;

- Samo oko 4 odsto dece smatra da mediji u njihovom gradu dovoljno pišu i govore o dečjim pravima, 55 odsto to negira, a 26 odsto ocenjuje da neki mediji to čine, a drugi ne;

- Oko 10-13 odsto dece ima predlog o tome čemu bi mediji mogli da posvete pažnju u vezi sa dečjim pravima, dok 80 odsto jednostavno kaže da oni treba da pišu i govore o svemu što je važno za decu;

- Zabrinjavaju odgovori svakog sedmog deteta (oko 15 odsto) da u njihovoj sredini ima zloupotreba dece od strane odraslih, zatim ocena 36 odsto učenika koji nisu mogli da navedu konkretne primere, ali misle da takvih zloupotreba ima, ali i 42 odsto odgovora da zloupotreba ima, mada oni nisu sigurni u to, malo je dece (oko 8 odsto) koja to negiraju;

- Rangirajući one koji bi najviše trebalo da brinu o dečjim pravima, deca su na prvo mesto u 65-69 odsto slučajeva stavljali roditelje i porodicu, školu u oko 3 odsto, državu i vlast u oko 10 odsto, političare svega u 1-3 odsto, medije u 1-2 odsto slučajeva, itd. Deca se uzdaju u one kojisuimnajbliži, a nemajunaročitihočekivanjaodvećinenašihinstitucija. Mediji ne zauzimajuzavidnomesto u tom pogledu – što je jasnakritikananjihovračun;

- Učenici sami procenjuju da oni i njihovi drugovi iz škole još uvek nedovoljno poznaju svoja prava, ali 83 odsto kaže da bi volelo da sazna o tome nešto više.

O deci, kasnije

Ako ostane vremena i prostora, ako nas dnevna politika i navodno važnije teme ne preokupiraju do kraja, možda će se pojaviti vest i o deci. Potreba za novinarskom obukom za izveštavanje o pravima dece nikada nije bila veća, ni za novinare početnike, ni za one koji su na sredini novinarske karijere. Mediji mogu mnogo bolje da ukažu javnosti na prava deteta, nego samo prikazivanjem dece kao nemih “žrtava”.

Istražuje, novinarka: Maja Radu

Projekat „Mladi”, realizuje se u saradnji sa Lokalpresom, Media Literacy Alliance and Digital Importance. Projekat je podržala Delegacija Evropske Unije u Srbiji i Ambasada SAD u Beogradu

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Mladi

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…