Prikazivanje članaka po tagu književno veče

* Na književnom skupu - VEČE HERCEGOVAČKE POEZIJE u suorganizaciji subotičkog SKOR-a (Savez književnika u otadžbini i rasejanju) i Zavičajnog udruženja Hercegovina iz Subotice gde je specijalni gost bio pesnik iz Veternika, gospodin Goran Ivić, prikupljena je pomoć Domu za decu ometenu u razvoju KOLEVKA u iznosu od 13.320 RSD i 5€. Događaj je održan u utorak 23. juna u Gradskoj biblioteci u Subotici

- Potrudili smo se da i ovoga puta književno veče bude humanitarnog karaktera - navodi Jasmin Ademović, predsednik SKOR-a za Suboticu. - Pomoć je već tokom današnjeg dana uplaćena na tekući račun KOLEVKE. Obaveštenje objavljujemo i u vidu slike uplatnice, radi transparentnosti.

Uz to, Goran Ivić je poklonio i knjige, svoje zbirke poezije "Cvijeće i (ne)cvijeće" koje su namenjene KOLEVCI. Domaćini zahvalnost upućuju i ženskom horu "Femina Vox". Zahvaljuju se ovom prilikom i gospodinu Dragoslavu Andriću, predsednniku ZU HERCEGOVINA iz Subotice na sjajnoj organizaciji.

- Hvala takođe gostima iznenađenja, književnicima, Slavici Lukač Torma, Dragici Dragi Grbić, Iliji Sanskom Klepiću i Raletu Ratku Beliću. Hvala i Danici Đorđević i Andrei Sakač koje su učestvovale i u ovom skupu. - Hvala i svima vama koji ste svojim doprinosom dali na značaju našoj humanitarnoj akciji. Još jednom, dokazano je da je velika čast biti član subotičkog ogranka SKOR-a kada u tom timu imate moderatora poput Ivane Papeš Bogosavljev, kao i tehničku podršku od strane Marjana Viga - dopunjuje Jasmin Ademović i najavljuje već skori naredni događaj: - Do sledećeg druženja, ako Bog da, 30. juna od 19 časova u Svečanoj sali Otvorenog univerziteta gde ćemo proslaviti 20 godina postojanja Saveza književnika u otadžbini i rasejanju (SKOR).

Fotografije: subotica.com i organizatori

Medijska podrška i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Subotički ogranak Saveza knjižvenika u otadžbini i rasejanju (SKOR) domaćin je knjiiževne večeri posvećene Ratku Raletu Beliću, u petak, 31. januara u Gradskoj biblioteci u Subotici, sa početkom u 18 časova

Posetioci će biti u prilici da se bliže upoznaju sa stvaralaštvom najvećeg barda subotičke poezije, a kako ujedno vole da kažu mnogi koji ga poznaju - i najvećeg gospodina među pesnicima, tvroca trostrukog akrostiha.

Ratko Belić, popularni Rale, rođen je 2. jula 1941. u Trepči na Kosovu i Metohiji, gde njegovi dolaze iz Like. Prst sudbine ga je odveo u Suboticu u kojoj živi i radi od 1963. godine.

Pisao je od same mladosti... ali, peru se vraća u poznijim godinama. Objavljuje 2006. godine prvu knjigu, simbolično naslovljenu "Dok šetam pamćenja", a dve godine potom i knjigu "Verujte". Iste godine - i knjigu, 2004. godine preminule supruge Radmile, "Jecaj rastanka".

"Svi ste vi u srcu mom za nezaborav", naslov je knjige o stvaraocima koju priređuje 2012. godine.

Za deset godina intenzivnog bavljenja poezijom, oko 400 njegovih pesama našlo se čak u 255 zbornika, nekoliko antologija i desetina časopisa. Uradio je nekoliko recenzija i sa svojim pesmama o knjigama uvršten je u knjigu umesto recenzije. 

Član je više književnih klubova i udruženja. Učestvovao u organizovanju i kao član žirija na Međunarodnom festivalu poezije "Panonski galeb".

Osvajač je brojnih nagrada i priznanja na raznim konkrusima. Ratko Rale Belić je, kako s ljubavlju ističe, zahvalan svima sa kojima se družio kroz svoje putovanje životom...

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor poziva na književno veče u okviru kojeg će biti predstavljena knjiga "Patrijarh Pavle, svetac kojeg smo poznavali", autora Đorđa Randelja

Program će biti upriličen u četvrtak, 5. decembra u Srpskoj čitaonici "Laza Kostić" u Somboru (Čitaonička 2), sa početkom u 18 časova.

Osim autora, o knjizi će govoriti profesor Branislav Ćurčić.

Đorđe Randelj jedan je od najpoznatijih novosadskih i vojvođanskih novinara, publicista i književnika. Autor je 26 knjiga i jedini novinar koji je za svoj rad dobio Oktobarsku nagradu Novog Sada.

Patrijarh Pavle bio je 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve, od 1990. do 2009. godine. Bio je izuzetna ličnost koja je u novijoj srpskoj istoriji ostavila neizbrisiv trag. Krasili su ga skromnost, poštenje, mudrost i pristupačnost čoveka iz naroda.

Knjiga „Patrijarh Pavle ‒ svetac kojeg smo poznavali" objavljena je na srpskom jeziku, dok je 2018. prevedena i promovisana i na engleskom jeziku. Njen autor Đorđe Randelj rekao je tim povodom: „Namera ove knjižice je da srpski narod konačno sazna ili bar nasluti kakav je duhovni vođa patrijarh Pavle".

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* U Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ u Somboru, pretposlednjeg aprilskog utorka, na Svetski dan knjige (23. april) održano je pred prepunom salom Dečijeg odeljenja veoma uspešno književno veče, posvećeno poznatom srpskom piscu Svetislavu Basari

Prepuna sala dečijeg odeljenja somborske biblioteke

Povod ovom događaju koji je zainteresovao veliki broj Somboraca, jeste poslednja u nizu četrdesetak Basarinih knjiga do sada, "Atlas pseudomitologije", objavljena krajem prošle godine, u izdanju Službenog glasnika i saizdavaštvu sa Institutom za javnu politiku iz Beograda.

Uvodničarka je bila Nataša Turkić, direktorka biblioteke "Karlo Bijelicki", insitutcije kulture koja i na ovaj način simbolično kruniše redak jubilej, 160 godina postojanja, uspeha i rada biblioteke, u sledu niza daljih događaja tokom ove godine.

Svojevrstan, neobičan "somborski model" promocija - neobičan ugao fotoobjektiva

Sticaj okolnosti je hteo da baš popularni književnik bude protagonista u Somboru na sam praznik njenog veličanstva knjige, koji se u čitavom svetu obeležava 23. aprila. 

Sam naziv,"Atlas pseudomitologije", dovoljno provocira na još jednu pažnju čitalaca dobnitka NIN-ove nagrade iz 2006. godine i brojnih drugih najviših književnih priznanja u zemlji inostranstva - Pa sad, zavisi od očekivana, da li će neko očekivati da nađe nešto što nije već nigde nije mogao naći, što nije tačno - rekao nam je na improvizovanoj mini konferenciji za novinare uoči same tribine u dupke ispunjenoj sali dečijeg odeljenja, Basara.

Publika je s pažnjom pratila zanimljivo jednosatno izlaganje Basare i Arbutine

- Sve što se u ovoj knjizi nalazi, o čemu se piše, nisu nikave misterije, nikakve skrivene tajne, sve je to poznato, mada je nedovoljno poznato.

Budući da je to nedovoljno poznato, ja to nisam napisao u formi revizije istorije i već bih preciznije rekao, kao jednu hibridnu prozu. To je zapravo fikcija. Iz koje naravno može da se izvuče mnogo pouka, o fakciji, o fotografiji - napomenuo je poznati pisac.

* O značajnom somborskom datumu, Basara kaže:

- Eto retko baš koja varoš u Srbiji može da se pohvali ovako retkim jubilejom, 160 godina postojanja jedne uvažene bibioteteke, pa eto drago mi je baš sam protagonist ove važne godišnjice, i to još na današnji datum, Svetski dan knjige.

..................................................

Iz biografije

Svetislav Basara je rođen 21. decembra 1953. u Bajinoj Bašti. Njegovu majku Dobrilu kao devojčicu su usvojili Svetislav i Zorka Veizović, pa je po dedi dobio ime.

Dobitnik je više srpskih nagrada za književnost, a njegov roman „Fama o biciklistima“ (izdavač Dereta, Beograd) mnogi smatraju jednim najboljih romana devete decenije 20. veka.

Za roman Fama o biciklistima dobio je Nagradu „Željezare Sisak“.

Dobitnik je „Nolitove nagrade“ za knjigu Mongolski bedeker.

Sponatni Svetislav Basara - u spontanom razgovoru u kabinetu direktorke biblioteke neposredno pred književno veče u sali dečijeg odeljenja

Roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti, u izdanju beogradske izdavačke kuće „Dereta“, doneo mu je Ninovu nagradu za roman godine 2006, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu od 25 najčitanijih u mreži narodnih biblioteka Srbije u 2008. godini i nagradu „Laza Kostić“ 2007. godine.

Za roman Anđeo atentata, koji je objavila izdavačka kuća „Laguna“, dobio je 2015. godine nagradu Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ i nagradu „Isidora Sekulić“.

Prvi je dobitnik nagrade Fonda „Borislav Pekić“.

Kao kolumnista „Danasa“, dobio je 2010. godine nagradu „Stanislav Staša Marinković“. Njegov roman Majn kampf ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu 2012. godine.

..................................................

Činjenica je i na šta treba da obratimo pažnju da u nekim trenucima istorije kada govorimo o jednom širem istorijskom totalitetu, govorimo da je recimo teologija, sluškinja vlasti, kaže Petar Arbutina književnik, kritičar i urednik u izdavačkoj kući Službeni glasnik, približavajući ovo novo štivo Svetislava Basare. - Kasnije je istorija bila sluškinja vlasti, a u ovom slučaju mi možemo da pratimo puteve istorije nekih činjeničnih epizoda, dešavanja, odnosno onog trenutka kada se istorija pretvara u mitologiju, a mitologija u neku vrstu kolektivnog zanosa. Kolektivni zanos mnogo je gori nego kolektivni zločin i na taj način čitavo društvo učestvuje u kolektivnom zločnu mnogo više nego kada je taj zanos individualni i kada se iz njega može proizvesti nešto što možemo nazvati zločinom - izdvaja važnim Arbutina.

Tako da, Basara ovo što je uradio govori o tome da njtgovo delo možemo da podelimo na dva arhetipa: plastičnih fikcija, a drugi, da esejistički postavlja taj tok koji činjenično počiva u skladu sa nekom našom društvenom i istorijskom navikom. Ta knjiga spada među knjige koje pokušavaju da u jednom fikcionalnom toku izvuku ona najvažnija pitanja i na kraju krajeva ako treba a treba, i „poigrati se“ sa pojedinim važnim datumima. Uz to, pokušati da njima date jednu fikcionalnu pozdadinu, a nama bitnijim putevima ka istini.

Petar Arbutina: Kultura je navika; u Somboru je stvorena navika čitalačke publike

* Koliko u toj jednoj takvoj istini, predvođenoj sa imenom kao što je Basara, danas možemo da motivišemo mlade, u saremenom dobu tehnologije, da bismo sačuvali knjigu kao ipak autentično, izvorno bogatstvo?

- Knjiga će uvek opstati. Knjiga je koliko ja pamtim, a imam dovoljno godina da pamtim razne mene i razne periode, u percepciji književnosti i stalno je knjiga na neki način u krizi. Stalno je izdavački posao u nekakvoj vrsti regresije, međutim, činjenica je da će knjiga takva jeste uvek opstati. Ona će naravno zauzimati neke drugačije oblike, druge načine čitanja, ali suštinski neće promeniti svoju svrhu i neće promeniti odnos prema čitaocu. Tako da, da l' neko knjigu čita ne... ili u plastičnom smislu - neko čita na računaru, taj njegov, čitaočev suštinski sakralni odnos prema knjizi, se neće bitnije promeniti. U Americi su istraživali navike, čak i pamćenje kod ljudi koji knjige čitaju u elektronskoj formi. I onih koji čitaju klasičnu knjigu. I došli su do jednog zaključka koji prosto nije išao u prilog ni jednom ni drugom, dakle ni tezi o krizi knjige, ni tezi da je elektronsko čitanje knjige nešto što unižava knjigu. Tako da, čitanje nije u krizi, knjiga nije u krizi, jer pre svega savremena tehžnologija će uvek sačuvati nešto što je književnošću ostavljeno. Više su dakle cipele u krirzi, jer su obućari nestali, a pisci nisu.

* Sombor ima jedan poseban model, bez nekog velikog našeg „lokal patriotizma“, o činjenica je da smo prošle godine ovde smo imali rekord oko 200 dešavanja. Novi modeli bez „kasičnih velikih i dugih govorancija“ na tribinama odnosno književnim večerima, a Basara je inače mamac za publiku, da bi i drugi pisci možda njegovi naslednici, sledbenici, i kroz ovaj moderan „somborski model“ privukli što više publike, mladih recimo, koliko je to uticajno?

- Znate kako, ja mislim da sama činjenica što Sombor ima dvesta književnih dešavanja godišnje, znači više prosečno od jednog dana godišnje, govori o tome da se kod ljudi stvara navika. Da posećuju takve manifestacije, da se nađu ovde neposredno sa piscem, to je način. Nema, nema drugog načina. Ne možete bez obzira da svake godine dovedete jednog nobelovca, ako ne vredi... Kultura je navika, koja podrazumeva periodično ponavljanje, ponavljanje sadržaja koji su te vrste duhovne vrednosti duže, tako i bliže čitaocu. I to je slučaj i sa drugim umetnostima, sa muzikom, pazite, gde imate recimo dvesta koncerata, imate vrlo profilisanu publiku koja sluša muziku, bez obzira koliko neke pojedinačno promene bile važne – važno je da ih ima što više, da one kod ljudi stvore navike. Kad stvorite tu vrstu navike, onda stvorite i tu jednu vrstu kritičkog odnosa prema knjizi, i prema svemu tome što književnost znači. Samim tim, knjiga postaje integralni deo i sredine i pojedinca u njoj - zaključuje Arbutina.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Fotodoprinos:

~ . ~

* Kad jedno književno veče okupi više od 200 posetilaca, onda s ponosom i velikim razlogom jesu naravno zadovoljni svi: i glavna junakinja večeri, književnica Brankica Damjanović, i organizator - Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor a posebno kultura jer najzad je ovo potvrda da istinske kulturološke vrednosti nadjačaju, potiru i na kraju pobeđuju sve nametnute "rijatiti šou zabavne programe" koji nažalost još uvek postoje u ovdašnjoj svakodnevici 

Raspoložena somborska publika slušajući priču Brankice Damjanović tokom koje mnogima nije predstavljalo problem da sve vreme stoje jer se tražila "stolica više"

Tako je veličanstveno bilo u petak, 5. oktobra naveče u velikoj sali Gradske kuće somborske, tu gde su koncertirala najveća domaća i svetska muzička imena, gde su najpoznatiji književnici takođe privlačili brojnu publiku, gde su se rađali talenti i svome gradu davali ponos i čast, a sada se ovoj koloni uspešnih a širom sveta glasovitih umetnika, apsolutno totalno pridružila Brankica Damjanović. Lepu uvodnu najavu kako priliči i vođenje kroz program, učinila je i ovom prilikom Nataša Turkić, direktorica ove somborske ustanove u oblasti kulture čiji programi i u novoj sezoni dakle, prevazilaze rekorde kako posećenošću tako i kvalitetom sadržaja:

I damski, i svečano, i životno... Nataša Turkić i Brankica Damjanović

Brankica Damjanović je kao što smo dali i u našoj najavi ovoj-njenoj književnoj večeri u Somboru, radila je na televiziji kao novinar i voditelj, a poslednjih nekoliko godina posvetila se pisanju. Do sada je objavila već osam naslova, neki od njih su Dobro je…Ne bih ovo mogla bez tebe; nagrađena je priznanjem Novosadskog književnog kluba za najbolje prozno ostvarenje u 2015. godini, Rukopis moga brata Rekla mi je volim te

Uostalom (opet ga rado delimo i u ovom osvrtu na njeno savršeno uspelo književno veče u Somboru) na svom veb-sajtu:

http://brankicadamjanovic.com/

napisala ja o sebi svu realnost iskrenosti koju je, iz sebe i iznela i pred oduševljenom somborskom publikom:

"Katkad moraš da biraš – hoćeš li dati ili zadržati za sebe. I davala sam. Zbog toga sam polako ostajala bez nove odeće, obuće, šminke… I začudo, što sam više davala, osećala sam da sve više imam. Što je oko mene bivalo manje stvari, mene je bivalo više. Pa ipak, iz nekog razloga, valjda zato što ne kukam i što govorim o dobru a ne o zlu, ima onih koji mi kažu, ili oćute ali to misle, da živim pod staklenim zvonom, netaknuta "stvarnim životom“. Da vam kažem, od zvona u životu nemam čak ni zvono za tortu jer sam davno morala da naučim da sama mesim i pečem hleb. Tad sam nekako naučila i da je za preživljavanje dovoljna i kora hleba, a za pravi život spremnost da čak i nju daš! Sad imam sve više, plodovi moga rada na svim poljima polako zriju, a ja jedva čekam berbu, pa da i to podelim. Nije mi stalo da imam kad mi je Bog već dao da umem. A torte ionako ne jedem. Više volim kad gorko pretvaram u slatko."

S obzirom na odziv publike i ne samo to, već i poruku hrabrosti kako je mi doživljavamo, o Brankici  kao i njenoj večeri u Somboru ćemo pisati u nastavicima, a slike sa somborske večeri dovoljno i same govore...
Zato će uslediti i posebna fotoreportaža u oblasti Galerije na našem portalu, iz fokusa našeg fotoreportera Dragana Holcera.
 
 
Svi su želeli Brankicinu knjigu... posvetu... susret sa njom izbliza, neprocenjiv
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Fotoreporter: Dragan Holcer
 

* Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor organizuje književno veče sa Brankicom Damjanović, u petak, 5. oktobra u 18 časova, u velikoj sali Gradske kuće

Brankica Damjanović je radila na televiziji kao novinar i voditelj, poslednjih nekoliko godina posvećena je pisanju. Do sada je objavila osam naslova, neki od njih su Dobro je…Ne bih ovo mogla bez tebe, nagrađena priznanjem Novosadskog književnog kluba za najbolje prozno ostvarenje u 2015. godini, Rukopis moga brata Rekla mi je volim te

"Svaki je tekst moj testament kojim, sebi u nasleđe, iscrtavam trag do Kuće." - izdvajamo jedan od citata talentovane književnice, a takođe, i veb-sajt Brankice Damjanović:

http://brankicadamjanovic.com/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…